април 2016

Centralna banka Indije je smanjila referentne kamatne stope po prvi put ove godine, na najniži nivo u poslednjih pet godina.

Smanjivši repo kamatnu stopu sa 6,75% na 6,5% indijska centralna banka opravdala je očekivanja većine ekonomista. Repo kamatna stopa određuje stopu po kojoj centralna banka pozajmljuje novac komercijalnim bankama u zemlji.

Ovo je najniži nivo ove stope u poslednjih pet godina, a čelnici Centralne banke pravdaju ovaj korak padom inflacije. Očekuje se, međutim, da će do kraja godine doći do daljeg sniženje kamatnih stopa.

Fiskalni savet Srbije je saopštio da je na kraju prvog tromesečja stanje u državnom budžetu bolje nego što je bilo planirano, ali da se i dalje reformsko i srednjoročno ozdravljenje javnih finansija ne sprovodi po planu.

„Još nije otpočelo najavljeno otpuštanje prekobrojnih radnika u sektoru opšte države, što se vidi na osnovu veoma malih rashoda za otpremnine, a to je najvažnija planirana mera fiskalne konsolidacije u srednjem roku“, ističe se i izveštaju Fiskalnog saveta.

Navedeno je da je u prva tri meseca 2016. godine blago poboljšana naplata većine najizdašnijih poreskih prihoda (doprinosa, PDV-a, akciza), što bi mogao da bude trajniji i održiv trend.

„Dobro je i to što su ukupni rashodi države uglavnom držani pod kontrolom i što su za ovaj period godine natprosečno veliki rashodi za javne investicije“, naveo je Fiskalni savet.

Procene tog nezavisnog tela su da će ukupan deficit opšte države u prvom tromesečju iznositi oko 15 milijardi dinara, umesto planiranog minusa od oko 35 milijardi.

„Ostvareni deficit dobrim delom znatno je manji od očekivanog usled dejstva nekih jednokratnih činilaca u januaru je izvršena jednokratna uplata neporeskih prihoda od 12,8 milijardi dinara, a uz to se u prvom tromesečju nisu desila planirana otpuštanja u opštoj države, što bi koštalo budžet oko četiri milijarde dinara za otpremnine“, ukazao je Fiskalni savet.

Dodaje se da su jedino budžetski izdaci za nabavku robe i usluga blago premašili očekivanja, ali da to još nije zabrinjavajuće.

„Relativno mali fiskalni deficit u prvom tromesečju umanjio je potrebu za novim zaduživanjem države, tako da su od početka 2016. uglavnom samo refinansirani dospeli dugovi. Preliminarni podaci o stanju duga opšte države na kraju marta ukazuju na to da je zaduženost zemlje u ovom periodu smanjena za oko 300 miliona evra, sa oko 25,2 milijardi evra na kraju prošle godine na oko 24,9 milijardi evra, isključivo zahvaljujući nedavnom slabljenju američkog dolara“, navodi se u izveštaju Fiskalnog saveta.

Izvor: Beta

„AskGamblers.com“ prodat je za 15 mil EUR malteškoj firmi „Catena Media“. U pitanju je najveća javno poznata akvizicija jedne domaće tehnološke kompanije.

Devetogodišnji „AskGamblers“ je najposećeniji web portal za ocene igrača i rangiranje kazina, a tri godine zaredom proglašavan je najboljim sajtom igara za sreću na svetu. Sajt omogućuje igračima jedinstvenu priliku rešavanja sporova sa onlajn kazinima, što je dovelo do 5 mil EUR koji su vraćeni igračima, podatak koji doprinosi shvatanju popularnosti ovog servisa.

U firmi trenutno radi tim od 30 ljudi iz Beograda i svi će dobiti ponudu da nastave da rade za „Catenu“, koja pre akvizicije broji 130 zaposlenih u tri zemlje. Proizvod i biznis su izgrađeni bez spoljne investicije.

Prihodi „AskGamblersa“ u prvoj četvrtini 2016. godine iznosili su 810.000 EUR sa profitnom stopom koja prelazi 80%. Prihodi dolaze od organskih poseta i affiliate aranžmana, a očekivano je da će generisati 25.000 novih klijenata godišnje.

Generalni direktor „Catena Media“ Robert Anderson istakao je nekoliko razloga zbog čega su se odlučili na akviziciju.

„Izuzetno smo ponosni na akviziciju „AskGamblers“, koji je jedan od najboljih brendova na affiliate tržištu i čije poslovanje je u potpunom skladu za „Catena Media“. „AskGamblers“ je veoma važan sajt za operatore kazina i, uprkos strogim uslovima za sertifikovana kazina, doprinosi kreiranju bolje iGaming industrije. Ova transakcija je najveća u našoj istoriji i u skladu sa našom strategijom rasta kroz akvizicije na fragmentisanim tržištima. Paralelno, jačamo naš tim sa visokokvalifikovanim pojedincima i ova transakcija nam daje priliku da izgradimo kancelariju u Srbiji u ekstremno troškovno efikasan razvojni centar“, rekao je Anderson.

Cena od 15 mil EUR platiće se u tri tranše — 3 mil EUR pri završavanju transakcije, 8,25 mil EUR kada se sva sredstva transferuju na „Catena Mediju“ i 3,75 mil EUR šest meseci po akviziciji.

„Catena Media“ osnovana je 2012. godine i okrenuta je prevashodno iGaming industriji, a glavna tržišta su joj Švedska, Norveška, Finska, Holandija i Ujedinjeno Kraljevstvo.

Igor Šalindrija, osnivač „AskGamblers“-a, rekao je povodom akvizicije da je „Catena Media“ izrasla u jednog od najinteresantnijih igrača u ovoj industriji i da je „posebno uzbudljivo što će „AskGamblers“ sada ući u svoju novu fazu zajedno sa njima“.

Izvor: Startit, eKapija

Kada se priča o investiranju u plemenite metale, najčešće se govori isključivo o zlatu, koje je služilo kao novac hiljadama godina i još uvek je u svim delovima sveta poznato kao dobra dugoročna investicija.

U poslednjoj finansijskoj krizi, zbog nepoverenja u mogućnost centralnih banaka i država da stabilizuju uzdrmana tržištam, i rizika od bankrota banaka, mnogi investitori su se po prvi put odlučili na kupovinu zlata. Velika potražnja je dovela do naglog skoka njegove cene, što je privlačilo još više investitora koji su je dodatno podizali.

Ipak, osim zlata postoje i drugi plemeniti metali, kao što su srebro, paladijum i platina, u koje se može investirati i koji možda imaju čak veći potencijal za rast cene. Naime, 90% izvađenog zlata se koristi za izradu nakita i zlatnih poluga, dok se samo 10% koristi u industriji.

Kada su u pitanju srebro i platina, više od polovine ukupne godišnje proizvodnje se iskoristi u industriji, približno trećina se iskoristi za izradu nakita, dok se samo 10% iskoristi za izradu poluga i služi za investicione svrhe. Paladijum se koristi isključivo u industriji i gotovo da nije prepoznat kao dobra investicija. Čak 75% ukupne godišnje proizvodnje paladijuma se iskoristi za proizvodnju katalizatora koji se ugrađuju u izduvne sisteme motornih vozila. Platina se takođe koristi za katalizatore, ali ima visoku primenu i u medicini, hemijskoj industriji i elektronici (npr. tvrdi diskovi i LCD ekrani).

Velika industrijska primena srebra, platine i paladijuma je dovela do situacije u kojoj je ukupna količina zaliha ovih metala neuporedivo manja od količine zaliha zlata koje postoje na globalnom nivou. Međutim, cena im je niža od cena zlata, što je po mnogim invesitorima nelogično. U trenutku pisanja analize, na platformama Admiral Markets-a cena po unci za srebro iznosi 15,05$, za paladijum 559,53$, za platinu 952,96$, a za zlato 1222,12$.

Osim veće realne potražnje, koja je mnogo stabilnija od špekulativne potražnje za zlatom, platina i paladijum imaju još jednu prednost u odnosu na zlato. Od ukupne svetske proizvodnje platine, čak 80% dolazi iz Južnoafričke Republike, u kojoj se rudari sve češće odlučuju na štrajkove zbog loših plata i uslova rada, što često zaustavlja proizvodnju i uzrokuje rast troškova proizvodnje, koji će se prije ili kasnije odraziti i na cenu platine na globalnom tržištu. Kada je u pitanju paladijum, približno 40% proizvodnje dolazi iz Južnoafričke Republike, a dodatnih 40% iz Rusije, koja zbog političkih napetosti sa Zapadom može ili smanjiti izvoz ovog metala ili usled sankcija može da bude prisiljena da smanji izvoz i ulaganje u nove rudnike.

Analitičari Admiral Markets-a smatraju kako zbog svih gore navedenih razloga, cena srebra, a pogotovo cene platine i paladijuma, dugoročno imaju veći potencijal za rast nego cena zlata. Budući da cena zlata zavisi o d špekulativne potražnje, koja se uglavnom zasniva na visini kamatnih stopa, a koje su trenutno na istorijsko niskim nivoima i sa sadašnjeg nivoa mogu ići samo prema gore, zlato će u idućih nekoliko godina verovatno postajati sve manje interesantno jer ne donosi nikakav prinos za razliku od štednje, akcija i ostalih oblika ulaganja. Zbog toga, moguće je da će radi špekulativne ponude i potražnje cena zlata u idućim godinama padati, dok će realna potražnja od strane industrije za platinom i paladijumom verovatno stabilno rasti, zbog čega bi kupovina tih metala po sadašnjim cenama u idućih nekoliko godina trebalo da donese veći profit nego kupovina zlata.

Nezaposlenost u evrozoni u februaru ove godine je pala na 10,3%, odnosno na najniži nivo još od 2011, saopštio je Eurostat. Međutim ona se razlikuje od zemlje do zemlje – u Nemačkoj je 4,3% a u Španiji 20,4%.

Van granica monetarne unije, u celoj EU sa svih njenih 28 članica, nezaposlenost je bila 8,9% u drugom mesecu godine.

Hauard Arčer, ekonomista u HIS Global Insight, upozorio je ipak da je pad od 39.000 nezapolenih najmanji pad u skoro godinu dana, ali i da podaci o rastu ekonomije u evrozoni nisu ohrabrujući te da ne treba očekivati veliki pad nezaposlenosti ubuduće.

Pre desetak dana mediji su počeli da pišu o nezainteresovanosti naših ljudi za kupovinu državnih hartija od vrednosti.

Naime, od pre četiri meseca se građanima nudi ova opcija na berzi ali njihov udeo u kupovini svakog paketa obveznica koji država plasira je samo dva do tri odsto, što je šteta, piše B92, jer su kamate na te papire visoke i kreću se od osam odsto za dinare do pet procenata za obveznice denominovane u evrima. To je znatno više nego kod štednih uloga a i prinosi su oslobođeni poreza.

Osim nepostajanja svesti o ovom načinu investiranja, krivac za nezainteresovanost je možda i visina sredstava koja bi se za njega trebala izdvojiti – minimalna ulaganja su 5.000 evra, odnosno 50.000 dinara za one u domaćoj valuti – ali i činjenica da građani ne mogu sami kupovati obveznice već preko brokera.

To je najverovatniji razlog što i dalje u građani ne koriste mogućnost da umesto isključivo na javnim aukcijama sada obveznice kupuju brokera i mirno čekaju rok dospeća i naplata, za koje garantuje država.

Očekivali smo da će ova tema zaintrigirati mnoge, ali osim jednog, već pomenutog teksta o investiranju u obveznice, prošle nedelje se o njoj uopšte nije pisalo.

Reč nedelje je naša stalna rubrika – svake nedelje uredništvo „Biznisa i Finansija“ bira reč za koju veruje da će obeležiti narednih sedam dana. Od petka do petka agencija Real Time Clipping prati pojavljivanje ove reči u ekonomskom i političkom kontekstu.