Indijska vlada istakla je da će opet zahtevati od Velike Britanije povraćaj Koh-i-nora, neprocenjivog dijamanta koji je dospeo u ruke Britanaca tokom 19. veka i nalazi se u Londonskoj kuli, kao deo kolekcije Krunskih dragulja u Kruni Kraljice Majke.
Naime, dijamant od 105 karata je darovan Istočnoindijskoj kompaniji 1849. godine od strane tadašnjih vlasti Pendžaba, odnosno, kako kaže predstavnik indijskog Vrhovnog suda „nije ni ukraden niti silom oduzet“. Ovakvo razmišljanje naišlo je na veliko iznenađenje javnosti u Indiji, a praunuk Mahatme Gandija, Tušar Gandi u vezi sa ovim slučajem izjavio je svojevremeno da bi „Velika Britanija trebalo da vrati dijamant Indiji, kao suočavanje i pomirenje sa svojom kolonijalnom prošlošću“.
Proces pred Vrhovnim sudom Indije pokrenut je pošto je podneta peticija jedne nevladine organizacije.
Svi dosadašnji britanski premijeri odbijali su svaku ideju vraćanja Koh-i-nora u zemlju njegovog porekla. Štaviše, aktuelni premijer Dejvid Kameron izjavio je da bi to bio „neprihvatljiv presedan“.
„Ukoliko sada kažemo „da“, onda ćemo posle toga svima davati pristanak, i uskoro bi Britanski Muzej bio ispražnjen“, rekao je Kameron tokom posete Indiji 2010. godine.
Koh-i-nor, čije ime na perijskom znači Planina svetlosti, pronađen je u pokrajini Andra Pradeš, najverovatnije u 13. veku i neobrađen je imao čak 793 karata. Obrađeni brilijant imao je prvobitno 186 karata, ali je po naredbi Princa Alberta 1852. godine isečen ponovo, kako bi imao „lepši oblik“ i smanjen na sadašnjih 105 karata.
Vlasnik pekare u Zaječaru, recimo, za troškove vode u proseku mesečno odvaja oko 24.000 dinara, jer je cena vode po kubiku 200 dinara. To znači da, za namirenje ovog računa, mesečno mora da proda 480 vekni hleba. Ko se istim poslom bavi u Somboru, može da računa da će po tom osnovu platiti ceh upola manje, oko 12.000 dinara, u Vrnjačkoj Banji 13.000, a u Negotinu oko 15.000 dinara – znači da pekari bar 300 vekni mesečno moraju da otpišu kako bi opštini platili vodu.