јун 2016

Prinos na desetogodišnje nemačke državne obveznice po prvi put je otišao u negativnu zonu, stručnjaci misle – zbog strahova vezanih za stanje u svetskoj ekonomiji ali i zbog potencijalnog izlaska Velike Britanije iz Evropske unije. Prinos na ove obveznice je sada -0,28%.

Paralelno sa njim, pao je i prinos na britanske obveznice iste ročnosti, za 0,06%, na rekordno niskih 1,146%.

Ovo znači da je povećana aktivnost investitora koji traže „sigurnu luku“, odnosno hartije u koje sa manje straha od budućih događaja mogu uložiti svoj kapital. Zato će oni radije platiti da drže nemačke obveznice u svom posedu, umesto da njima bude plaćeno što ih otkupljuju.

U prvih pet meseci ove godine u Srbiji je prodato 10.459 novih automobila, pokazuju najnoviji podaci Srpske asocijacije uvoznika novih automobila i delova. To je za oko 22% više nego u istom periodu prošle godine kada je prodato 8.614 novih vozila.

To je posledica nižih cena, jer su se uvoznici skoro odrekli marži, ali i povoljnijih kredita i uslova lizinga. Banke su, naime, počele da odobravaju kredite za kupovinu automobila i bez kamate. Uz to, u poslednjih mesec dana u ponudi su se našli i dinarski krediti čija je pogodnost da kupac vozila ne mora da da novac ni za učešće!

– Trend rasta prodaje u Evropi, ne računajući Rusiju i Ukrajinu, polako se preliva i kod nas. Prošle godine je zaustavljen pad prodaje, tržište se stabilizovalo i očekujemo da će ove godine biti evidentiran značajniji rast – rekao je Dragan Nenadović, generalni direktor kompanije „Opel Srbija“.

On kaže da je „Opel“ u periodu januar-maj ove godine prodao 756 novih automobila, što je skoro za 300 automobila više nego u istom razdoblju prošle godine.

– Do kraja godine mislimo da možemo da prodamo između 1.700 i 1.800 vozila, što bi za oko 500 bilo više. Očekujemo i značajniji porast tržišnog učešća za 1,7% – procenjuje prvi čovek „Opela“ u Srbiji.

I većina ostalih uvoznika ne krije da su posle dugog vremena, još od 2008. godine, prvi put odahnuli. Ipak, niko u skorije vreme ne očekuje da se vrate „zlatne godine“ kada je, na primer, u pomenutoj 2008. godini prodato u prvih pet meseci 25.816 novih automobila.

S obzirom na prosečnu starost našeg voznog parka, a procene idu i do 17 godina, i tolika prodaja ne bi bila dovoljna za značajnije podmlađivanje. Procenjuje se da bi i 100.000 vozila godišnje bilo nedovoljno da Srbija u narednih deset godina dostigne nivo razvijenih zemalja od prosečnih 5-6 godina.

I dalje titulu najprodavanijeg brenda, u prvih pet meseci, nosi „Fiat“ sa prodatih 1.618 vozila, a odmah iza njih je „Škoda“ sa 1.564 automobila.

Za luksuz nema brige

Za luksuzna vozila u Srbiji kriza nikada nije ni postojala, pa se vozila skupocenih brendova prodaju „po uobičajenim kvotama“. Tako je „Porsche“ prodao 25 vozila zaključno sa majem, dok „Mercedes“, BMW, „Audi“ imaju prodaju od oko 50 vozila mesečno.

Izvor: Novosti, eKapija

Investitori na finansijskim tržištima pripremaju se za mogući šok i nagle promene cena finansijskih instrumenata koje će uslediti ukoliko Britanci odluče da napuste EU. Jutros, odmah posle otvaranja finansijkih tržišta došlo je do neuobičajeno velikih pomaka vrednosti valuta, a tokom nedelje će se verovatno još povećati.

U narednih nekoliko dana će centralne banke SAD, Japana, Švajcarske i Velike Britanije održavaju važne sastanke na kojima odlučuju o visini kamatnih stopa, a objave njihovih odluka uvek uzrokuju velike promene kurseva valuta.

Najveći uticaj na tržište imaće odluka američke centralne banke. Do nedavno su gotovo svi analitičari i investitori smatrali da će tokom leta FED ponovo podići kamatne stope i na taj način poslati poruku da je američka ekonomija u dobrom stanju. Ali pre desetak dana objavljena je vest o neuobičajeno malom broju radnih mesta tokom maja, zbog čega bi američka centralna banka mogla ponovo da odloži podizanje kamatnih stopa. Budući da visina kamatnih stopa može značajno da poveća ili smanji interes za pojedinom valutom, kakva god odluka bila donesena u sredu, može se očekivati nagla promena kursa američkog dolara u odnosu na sve valute.

Analitičari Admiral Markets-a smatraju da je verovatnoća odlaganja podizanja kamatnih stopa značajno porasla, a u takvom scenariju se može očekivati privremeno slabljenje dolara. Bez obzira na tačan trenutak idućeg podizanja kamatnih stopa, u SAD su kamatne stope u porastu, dok su u većini ostalih razvijenih ekonomija praktički na nuli ili čak u minusu. Idućih godinu do dve će biti isplativije kapital držati u američkoj valuti, zbog čega bi na kraju godine dolar u odnosu na evro, franak i japanski jen trebalo da bude jači nego što je sada.

Centralna banka Velike Britanije gotovo sigurno neće nekoliko dana pre referenduma donositi nikakve odluke, nego će samo upozoriti javnost na moguće negativne posledice napuštanja EU.

Od Švajcarske narodne banke takođe ne treba mnogo očekivati. Ona će verovatno samo još jednom naglasiti da je franak prejak i da treba očekivati njegovo slabljenje, što neće imati nikakav uticaj na kurs švajcarske valute. Naime, nakon napuštanja odbrane kursa prošle godine, investitori ne veruju da će se ŠNB upuštati u nove intervencije.

Majkrosoft i poslovna društvena mreža LinkedIn ušli su u finalni sporazum pod kojim će Majkrsoft preuzeti Linkedln za 196 dolara po akciji.

Ukupna vrednost ove transakcije je 26,2 milijarde dolara, uključujući i neto prihod Linkedlna.

Linkedln će ostati poseban brend, zadržaće svoju kulturu i nezavisnost, a Džef Vejner će ostati na čelu kompanije

Rid Hofman, predsednik odbora, suosnivač LinkedIna ističe da u potpunosti podržava ovu transakciju za koju se očekuje da se okonča do kraja godine.

„Tim ove kompanije je porastao, i fokusiran je na povezivanje svetskih stručnjaka. Zajedno možemo ubrzati Linkedln kao i Majkrsoft Ofis 365, kao što pokušavamo da osposobimo svaku osobu i organizaciju na planeti“, kaže direktor Majkrsofta Satja Naled.

LinkedIn, kompanija sa sedištem u Kaliforniji, je najveća i najvrednija na svetu profesionalna mreža i nastavlja da gradi i razvija posao operatora namenjenog poslovnim ljudima.

Prošle godine, ova kompanija je pokrenula novu verziju svoje aplikacije za mobilne telefone koja je dovela do povećala broj aktivnih članova.

Linkendl je tako stekao vodeću platformu za učenje pod nazivom Linda.com, a sve ove inovacije su rezultirale su povećanjem članstvu, veće angažovanje i bolje finansijske rezultate.

Akcije Linkendla skočile su 50 odsto nakon objave vesti o preuzimanju.

Izvor: B92

Potrošnja hleba u Srbiji u poslednjih devet godina pala je za 17,97 kilograma po stanovniku, pa se Srbija po tome približila evropskim standardima, izjavio je član Akademijskog odbora za selo Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) Branislav Gulan.

On je agenciji Beta kazao da je 2006. potrošnja hleba po stanovniku bila 101,5 kilograma, a devet godina kasnije samo 83,71 kilograma, odnosno smanjena je za 17,53 odsto i za 290 grama je manja od količine hleba koju pojede jedan Nemac.

„Glas koji Srbe bije da jedu najviše hleba u Evropi odlazi u istoriju“, naglasio je Gulan dodavši da stanovnici srpskog glavnog grada godišnje na trpezi imaju 70 kilograma te namirnice, koliko i Austrijanci, dok Nemci imaju 84, a Danci 72 kilograma hleba.

Beogradjani, kako je naglasio, smanjenu potrošnju hleba nadoknadjuju pecivom, kojeg pojedu 10 kilograma godišnje, dok je konzumacija tog značajno skupljeg proizvoda od žitarica u nerazvijenim područjima upola manja i u tim krajevima hleb je i dalje dominantna namirnica pa se u južnoj i istočnoj Srbiji pojede 92 kilograma po glavi stanovnika za godinu dana.

Prema rečima Gulana, stručnjaci imaju različita mišljenja o tome zašto je došlo do tako drastičnog pada konzumiranja, nekada najzastupljenije životne namirnice u Srbiji, a medju kojima je jedna da je to signal da je siromaštvo otišlo toliko daleko da više ni sirotinjska namirnica ne može da se priušti u dovoljnoj količini, dok drugi tvrde da je gradjane način života naterao da batale hleb.

„Objašnjenje stručnjaka je da njive sve više obradjuju mašine, tako da se seljaci, a u Srbiji postoji 631.000 gazdinstava, sve manje fizički troše. To zahteva i manju potrošnju slanine i hleba na njivi, posle teškog fizičkog rada. Nauka tvrdi da se ljudi danas sve više hrane u pekari, jer im je to jeftinije nego da naprave ručak. To ukazuje da nam je pao životni standard, ali i tempo života je takav da je značajan broj ljudi zbog posla odsutan od kuće, pa ne kupuju hleb već jedu van kuće. Zato kupuju peciva, koja su često zbog svojih dodataka mnogo nezdravija od hleba“, naveo je on.

Gulan je podsetio da se u Srbiji već pola veka hleb proizvodi uglavnom od pšenice koja se u Srbiji prosečno seje na 580.000 hektara i donosi rod od oko 2,5 miliona tona zrna godišnje.

Prema njegovim rečima, za ishranu stanovništva i zalihe potrebno je oko 1,6 miliona tona zrna, pa od ukupne godišnje proizvodnje u Srbiji za izvoz prosečno godišnje ostaje oko milion tona pšenice.

Gulan je naglasio i da hleb spada u najstarije pripremanu hranu naglasivši da se u Britanskom muzeju u Londonu nalazi hleb star oko 4.000 godina koji je pronadjen uz egipatske mumije koje su se sahranjivale sa hlebom.

On je naveo i da je hleb ju Evropu stigao iz Egipta, preko antičkih Grka, dok su Rimljani proizvodnju hleba doveli do savršenstva i u Rimu su osnovani prvi pekarski cehovi i pekari su dobili zaseban zanat.

U Srbiji je, prema rečima Gulana, godišnja meljava pšenice 1,2 miliona tona i od toga se proizvede oko 860.000 tona brašna koje se utroši za proizvodnju hleba i peciva, neposrednu potrošnju tanovništva, testenine, konditorsku industriju i izvoz. Za normalno funkcionisanje, kako je dodao, potrebno je oko 780.000 tona brašna, pa postoji prostor da se poveća njegov izvoz.

Izvor: Beta

Kada su cene nafte u svetu prošle godine počele strmoglavno da padaju Srbiju je ovaj trend zaobišao. Sada se oporavljaju ali ovaj put iz tog oporavka ni mi nismo izostavljeni. Naime, od 20. januara ove godine kada je cena nafte dostigla višegodišnji minimum (kada je pala ispod 28 dolara za barel) do danas zabeležen je skok cene od 85 odsto, pokazuju poslednje analize udruženih naftnih kompanija Srbije.

Posebno je specifična situacija sa „dizelom“ koji je u našoj zemlji dosta skuplji nego u okruženju. Prošle nedelje je u medijima prvo objavljen tekst o propadanju bezninskih pumpi u Srbiji zbog toga što vozači na putu za letovanje zbog skupoće toče gorivo uglavnom u zemljama koje nas okružuju. Po ovom tekstu vozači koji natoče 40 litara “dizela” na nekoj od srpskih pumpi, platiće oko 5.400 dinara za tu uslugu, dok bi u Makedoniji istu količinu platili 3.960 dinara, kada se prevede u našu valutu.

Osim toga, benzin je u Srbiji za čak 20 dinara po litru skuplji nego u BiH. Tako vozači koji ovog leta planiraju da se zapute, na primer, u Herceg Novi, mogu da imaju računicu ukoliko u Crnu Goru odu preko Bosne i Hercegovine, odnosno preko Zvornika. Na razlici u ceni BMB 95, za put do tamo i nazad preko BiH može da se uštedi skoro 2.000 dinara.

Ubrzo posle tog teksta je objavljena nova verzija – da je gorivo u Srbiji, osim „dizela“, ipak jeftinije nego u okruženju.

Da su cene benzina i TNG u Srbiji malo ispod regionalnog proseka, ali da je prosečna cena dizela među najvišima, saopštilo je Udruženje naftnih kompanija Srbije (UNKS). Naime, benzin BMB 95 je najjeftiniji u BiH, gde litar ovog goriva košta 0,89€, zatim u Bugarskoj (0,98€), Makedoniji (1,03€) i Srbiji (1,07€), dok je najskuplji u Grčkoj (1,38€), Hrvatskoj (1,21€) i Sloveniji (1,2€). Za litar dizela najveći iznos izdvajaju građani Albanije – 1,16€, Hrvatske 1,12€ i Srbije 1,1 €, a najmanje žitelji Makedonije 0,81€, BiH 0,86€ i Bugarske 0,96€.

Prema sadašnjim cenama benzina i dizela, udeo akcize, naknade za formiranje obaveznih rezervi i poreza na dodatu vrednost je oko 58 odsto, što znači da toliko uzima država.

Da podsetimo, akcize za gorivo su poslednji put povećane od jednog do 4,5 dinara. Iako su tvrdili da veći nameti neće povećati cene goriva, pumpadžije su, čim se nafta neznatno oporavila, poskupeli.

Vozači nisu oduševljeni ovim nizom poskupljenja ali ostaje im da se dovijaju kako znaju i umeju. Ni naftnim kompanijama posao baš ne cveta pa se na razne načine trude da privuku kupce, kao naprimer uvođenjem popusta i do sedam dinara po litru goriva za kupovinu, na primer, od 22.00 do sedam ujutro. Sve popularnije su i takozvane lojaliti kartice kojima se verni kupci nagrađuju nižom cenom od tri do pet dinara po litru. Dobijaju se i nagradni bodovi koji uglavnom služe za kupovinu druge robe na benzinskim pumpama.

Reč nedelje je naša stalna rubrika – svake nedelje uredništvo „Biznisa i Finansija“ bira reč za koju veruje da će obeležiti narednih sedam dana. Od petka do petka agencija Real Time Clipping prati pojavljivanje ove reči u ekonomskom i političkom kontekstu.