новембар 2016

Stečajni dužnik Navip oglasio je prodaju dela ovog preduzeća, a u njoj se, između ostalog, našlo čak 5.818 boca crvenog, 46.027 buteljki belog i još 27.910 litara „rinfuznog“ čuvenog domaćeg penušca. Početna cena je 300 dinara po komadu, za flaširane, i svega 45 dinara za litar šampanjca u rinfuzi.

U zemunskim pogonima Navipa juče su svi koji rade mogli da se smeste u jednu kancelariju. Nekolicini bivših radnica društvo su pravile i kolege koje su pristigle da završe posao oko stečaja. Oni i portiri čuvaju imovinu jednog od najvećih proizvođača vina nekadašnje Jugoslavije.

Na javnom nadmetanju, zakazanom za 26. decembar, naći će se i servisno-magacinski prostor, montažna perionica, pomoćna zgrada, portirnica, šupa, nekoliko vozila, ali i brendi, pelinkovac, destilati višnje, jabuke, kruške, nove i korišćene boce… Prodaje se i nadzemni podrum pića.

„Ovo su tankovi zapremine od 24.500 do 550.000 litara, a na drugom kraju dvorišta je tank od 750.000 litara. Teško je za njih naći kupca. Nema u Srbiji sada proizvođača koji ima tolike kapacitete. Za 550.000 litara vina treba vam milion kilograma grožđa“, kaže tehnolog Aleksandra.

Na šampanjac su u Navipu naročito ponosni. Kažu, nije to onaj koji se danas mahom prodaje. „On je nastao dvostrukom fermentacijom, prirodnim putem. Posle prve fermentacije u vino se dodaje šećer i kvasac i tako se stvara ugljen-dioksid, zbog kog su penušci omiljeni. Na tržištu, međutim, imate i vina u koja se samo ubrizgava ugljen-dioksid i tako se dobija gaziranost“, ističe tehnolog.

Iako je u magacinu naslagano i više od 50.000 flaša šampanjca, objašnjavaju da to, ipak, nisu značajne količine.

„Problem je što je to jednokratna isporuka. Nema kontinuiteta, tako da to verovatno neće biti interesantno trgovinskim lancima“, kaže Vasilj Vasiljević, stečajni upravnik Navipa.

„Ovlašćene laboratorije su ispitale i utvrdile da su pića ispravna i upotrebljiva. Stečaj Navipa je 2012. godine dočekalo oko 300 radnika. U početku je nastavljena proizvodnja, ali sa svega 10 do 15%, a to nije bilo održivo. Dugovi su dostigli 30 mil EUR. Navip ima veliku imovinu, ali je ona, kada nije u funkciji, veliki trošak. Podrumi su u najboljem stanju i oni su interesantni kupcima. Veliki deo vinograda, skoro 90%, zapušten je. Krećemo polako u njihovo obnavljanje. Trudićemo se da što bolje unovčimo imovinu i namirimo poverioce. Najveći je Agrobanka, slede država, radnici i dobavljači.“

Akcize i PDV kao dodatni trošak

Na licitaciji će biti i 55,70 litara rinfuznog vinjaka pohranjenog u staroj drvenoj bačvi. Početna cena je 450 dinara po litru, ali kupca čekaju i naknadni troškovi. Morao bi da plati akcizu, jer je reč o gotovom proizvodu, a ona za ovo piće iznosi oko 110 dinara po litru. Nude se i likeri, a akciza na njih dostiže i 200 dinara po litru. Na vina se ovaj namet ne plaća, pa bi kupac morao da izmiri samo porez na dodatu vrednost. Akciza ne pogađa ni zalihe alkohola koje još nisu gotov proizvod, već sirovina.

Izvor: Novosti, eKapija

U poslednje dve godine ekonomska situacija u Srbiji je unapređena, ocenila je predsednica Saveta stranih investitora (FIC) Jana Mihajlova na predstavljanju Bele knjige, podsetivši da zemlja beleži pozitivan rast BDP-a i zaposlenosti uporedo sa fiskalnom konsolidacijom. Ali, dodala je Mihajlova, suviše spor napredak ostvaren je u unapređenju poreske politike i radne legislative, kao i u oblasti zakona koje se odnose na devizno poslovanje, stečaj i zaštitu uzbunjivača. S druge stane, u Beloj knjizi jasno su istaknuta polja u kojima smo u poslednjih godinu dana najviše napredovali a to su oblast gradnje, zaštita konkurencije, državna pomoć i notari.

Premijer Aleksandar Vučić pohvalio se činjenicom da će rast BDP-a ove godine iznositi 2,7%-2,8% , kao i da je on zasnovan na zdravim temeljima. Po njegovim rečima, porasle su i zaposlenost i zarade u privatnom sektoru, i one su zapravo osnov za rast domaće potrošnje. On očekuje da će potrošnja rasti sa povećanjem minimalne zarade, i najavljuje da će građani uskoro zaista osetiti dugo najavljivani boljitak. “Međutim, ovo i dalje nisu rezultati kojima treba da se hvalimo. Smatraću da je ova Vlada uspešna kada nam rast BDP-a bude 3%-4%”, rekao je Vučić i istakao da je Srbija u prvih osam meseci imala 1,25 milijardi evra stranih investicija a očekuje se da će godinu zaokružiti sa 1,8 ili 1,9 milijardi. Premijer je najavio i da javni dug ove godine neće preći granicu od 73,5%, a da će sledeće već pasti ispod 71%, a 2018. ispod 70%.

Prema premijerovim rečima našu privredu i dalje muče neki stari problemi kao što su parafiskalni nameti i gubitaška preduzeća koja već godinama nekako opstaju, te je pred Vladom još mnogo posla. U taj posao bi međutim mogli da se uključe i ostali akteri ekonomije te je najavljeno da će biti formirana radna grupa sa FIC koja će imati sastanke na nedeljnom nivou.

Zorana Mihajlović, potpredsednica Vlade i ministarka građevinarstva, infrastrukture i saobraćaja, istakla je značaj novih tehnologija za rast konkurentnosti srpske ekonomije: “Zbog brzog uvođenja elektronske uprave izbili smo među najbrže reformske zemlje na svetu. Elektronska građevinska dozvola je na primer dosta olakšala investiranje u Srbiju. Od januara do novembra podneseno je već 60.000 zahteva ovim putem”.

Ministar finansija Dušan Vujović je naglasio potrebu za reformom načina poslovanja Poreske uprave, koja trenutno ima previše posla za svoje kapacitete.

Ingeborg Ofsthus, članica UO FIC-a i direktorka Telenora, istakla je da strani investitori žele transparentnost i predvidljivost poreske politike, a Goran Pitić, član UO Saveta i predsednik UO Sosijete Ženeral banke, izrazio je nadu da će se Vlada u daljem periodu pozabaviti ujednačavanjem propisa, osnaživanjem Poreske uprave i borbom protiv sive ekonomije.

Ministar privrede Goran Knežević naglasio je i važnost okončanja privatizacije, koja bi po njegovim rečima trebalo da bude završena naredne godine.

Savet stranih investitora inače okuplja više od 130 stranih kompanija koje su u Srbiji uložile skoro 28,7 milijardi evra i koje zapošljavaju 94.000 radnika. U ukupno izvozu Srbije te kompanije učestvuju sa 22 odsto. Od 2003. godine Savet izdaje „Belu knjigu“ u kojoj saopštava Vladi, stručnoj i široj javnosti viđenje uslova poslovanja i investiranja u pojedinim oblastima, predlaže izmene propisa i prati njihovo sprovođenje.

Nakon početnog šoka, na Trampovu pobedu finansijska tržišta pozitivno su reagovala. Američki dolar počeo je da jača, cena zlata da pada, a američke akcije dosegle su rekordno visoke nivoe. SP500 indeks, koji se sastoji od akcija 500 velikih američkih kompanija, od dana izbora do sada porastao je 3%, a od početka godine nešto više od 7%, pa se sada nalazi na najvišem nivou u istoriji.

Od pojedinačnih akcija koje su popularne među malim investitorima, većina ih je takođe porasla tokom godine.

Razlog je optimizam po pitanju ekonomskog rasta. Naime, Tramp bi mogao da podstakne reforme koje će biti pozitivne za poslovnu klimu i pokrenuti velike infrastrukturne projekte koji bi dodatno spustili stopu nezaposlenosti. Uz to, američka centralna banka već mesecima najavljuje da je samo pitanje vremena kada će ponovo podignuti kamatne stope, što je još jedan dokaz da je ekonomska situacija dobra.

Akcije na ostalim razvijenim tržištima tokom godine takođe su rasle. Nemački indeks DAX, koji se sastoji od 30 akcija velikih nemačkih kompanija, nalazi se na istom nivou na kojem je bio početkom godine, ali ako se gleda samo poslednjih 6 meseci, porastao je više od 13%. Britanski indeks FTSE100 od početka godine porastao je 9%, a najvažniji razlog rasta britanskih akcija je slabljenje funte od približno 15% u odnosu većinu drugih valuta nakon referenduma o Brexitu.

Hoće li dionice nastaviti da rastu?

Analitičari Admiral Markets-a smatraju da će dugoročno cene akcija na svim razvijenim tržištima nastaviti da rastu. Kratkoročno, s obzirom na doba godine, takođe se može očekivati rast (barem kada je u pitanju američko tržište). Naime, od poslednjih 45 godina, u čak 34 godine došlo je do rasta cena akcija u nedelji između Božića i Nove Godine, a prosečni porast je iznosio 1,4%. Više je uzroka ovog fenomena: opšti optimizam u vreme praznika, zbog čaga su investitori skloniji kupovini akcija, sezona godišnjih odmora profesionalnih investiotora koji odrađuju većinu “short sellinga” (prodaje akcija s ciljem kupovine u budućnosti), te sređivanje portfelja krajem godine iz poreskih razloga. Budući da se krajem godine očekuje opisani rast, mnogi investitori bi se u idućim nedeljama mogli odlučiti na kupovinu akcija, što bi moglo dovesti do porasta tokom celog decembra.

Posle informacije da su tri srpske firme dobile sertifikate za izvoz goveđeg mesa u Kinu, postavlja se i pitanje imaju li srpske klanice – sa smanjenim stočnim fondom, kapacitete za veći izvoz. U Srbiji ima oko 990.000 grla goveda svih kategorija i proizvede se oko 80.000 tona govedine. Van granica ode samo 1.300 tona, i to u Evropsku uniju i zemlje regiona, najviše u Bosnu i Hercegovinu.

Krajem osamdesetih imali smo oko dva miliona grla goveda, velike reprocentre, farme i klanice. Izvozili smo oko 20.000 tona mesa samo u Evropu. Danas je broj grla prepolovljen, a izvoz je pao na nešto više od 1.000 tona godišnje. Ni pašnjaci Peštera i Sjenice nisu puni kao nekada.

„Pored toga što smo mi klaničari u finansijskim problemima, drugi problem je što bi ipak trebalo da postoji udruženje, neka firma koja će se baviti izvozom, mora Ministarstvo poljoprivrede da pomogne i organizaciono i finansijski“, kaže vlasnik klanice iz Sjenice Muriz Turković.

Srpska kvota za izvoz u Evropsku uniju je 8.000 tona govedine, a do trpeza stigne samo 450 tona najkvalitetnije teletine. Da prostora za izvoz ima pokazuje podatak da Uniji godišnje nedostaje 300.000 tona govedine.

„Izvoz junećeg mesa kvaliteta bebi bif može da se karakteriše kao 100% srpski proizvod, jer sve što se unese u tu proizvodnju je domaćeg porekla, to je ta dodatna vrednost. Jedino gde će rasti potrošnja mesa je tržište Kine i arapskih zemalja“, kaže Nenad Budimović iz Privredne komore Srbije.

Agroekonomista Milan Prostran ukazuje da za 20 godina nije napravljen neki veliki iskorak u obnovi proizvodnje i zato je treba ozbiljnije podržati kroz subvencije, što je posao države.

„Verovatno povoljnim kreditima se svakako može ući u tu obnovu i naravno da bi dolazak investitora bio značajan“, kaže Prostran.

Nadležni obećavaju pomoć.

„Novčane subvencije po grlu ćemo davati u većem iznosu nego što je to bilo do sada. I dajemo za opremu, i za izgradnju objekata u kojima će biti smeštana goveda, dajemo u iznosu od 40 ili 55% u zavisnosti na kojem prostoru se nalaze objekti“, ističe ministar poljoprivrede Branislav Nedimović.

Osim para, upućeni smatraju da bi smanjenje izvoza žive stoke, dugoročna agrarna politika, udruženi izvoz, ali i podsticanje proizvodnje krava-tele oživeli stočni fond.

Izvor: RTS, eKapija