јануар 2017

Cena gasa trebalo bi da skoči za 14,02%. Ovo je informacija koju je Srbijagas dao distributerima plavog energenta, a oni su je prosledili potrošačima. Naime, na računima, koji su u januaru stigli na adrese pojedinih domaćinstava, uz informaciju o potrošnji i obavezi plaćanja, nalazi se i napomena o mogućoj korekciji cene.

„U skladu sa najavom Srbijagasa o povećanju nabavne cene prirodnog gasa za 14,02%, obaveštavamo vas da bi u tom slučaju cena gasa za javno snabdevanje domaćinstava iznosila 46,48 dinara, sa uračunatim porezom na dodatu vrednost“, piše na poslednjim mesečnim uplatnicama, koje je distributer Beogas prosledio na adrese svojih potrošača.

U napomeni se još navodi da će se nove cene primenjivati odmah po dobijanju saglasnosti od Agencije za energetiku. Međutim, iz Agencije odgovaraju da uopšte ne postoji zvaničan zahtev za promenu cene.

Prema važećim zakonima, preduslov za korekciju cenovnika je zahtev koji bi trebalo da podnese Srbijagas, a da bi ona stupila na snagu, potrebno je da pomenuta agencija da zeleno svetlo. Gas je u martu prošle godine pojeftinio za 11,8%, zbog nižih cena na svetskom tržištu.

Distributeri su, međutim, već u oktobru menjali svoje cenovnike. Tada je kubik koštao 26,74 do 29,7 dinara zavisno od kategorije, a već u decembru je poskupeo na 30,13 do 33,15 dinara. Kod pojedinih distributera kupci iz kategorije „ravnomerna – neravnomerna potrošnja“ su kubni metar plaćali dosad 36,48 dinara, a iz grupe „mala potrošnja“ 39,41 dinar.

Da bi gas mogao da promeni cenu naviše, kako tvrde stručnjaci, svedoči i poskupljenje nafte na svetskom tržištu, ali i vrtoglavi rast kursa dolara.

Izvor: Novosti, eKapija

Profit proizvođača automobila Fijat Krajsler je prošle godine skočio na 1,81 milijardu evra, zahvalujući profitabilnijem poslovnom modelu.

Profit Fijat Krajslera 2015. godine bio je svega 93 miliona evra.

U saopštenju se navodi da je prošle godine porastao i profit luksuzne marke „Maserati“.

Fijat Kajsler je saopštio da bolje posluje u SAD i Kanadi, uprkos padu prodaje zbog ukidanja dva modela automobila što je toj firmi medjutim omogućilo rast zarade.

Kompanija je najavila da će zbog rasta profita njenih 40.000 radnika u SAD dobiti prosečno po 5.000 dolara bonusa.

Izvor: Beta

U petoj godini programa, za izbor EY Preduzetnika godine 2016 prijavilo se 32 kandidata iz 29 kompanija, koje posluju u sedam industrija u 14 gradova Srbije. Ove kompanije zapošljavaju preko 1.500 ljudi, a samo u 2015. godini ostvarile su ukupne prihode od preko 100 miliona evra, što je u odnosu na 2012. godinu prosečan rast od preko 60 odsto, dok je u istom periodu broj zaposlenih povećan u proseku za preko 75 odsto.

„Uvidevši potrebe sektora MSP, Vlada Republike Srbije je prošle godine i pokrenula program podrške ovom sektoru privrede. U cilju povećanja konkurentnosti domaćih preduzetnika kako na lokalnom tako i na stranom tržištu, pokrenut je nov vid komunikacije sa državom što im je omogućilo neophodne resurse za razvoj njihovog poslovanja. Prethodnu godinu koju je obeležio niz konstruktivnih dijaloga, nastavljamo uz podršku sa oko 18 milijardi dinara sredstava iz budžeta, koja će biti dodatno pojačana novim načinima i izvorima finansiranja uz pomoć evropskih fondova i programa.“, istakla je Katarina Obradović Jovanović, pomoćnica ministra privrede za MSP.

Za najboljeg preduzetnika u 2016. godini prijavilo se najviše kandidata od 2012. godine, kada je revizorsko konsultantska kompanija EY pokrenula ovaj globalni program i u Srbiji, s ciljem da promoviše preduzetnički duh i inicijativu i odaje priznanje ljudima koji su postigli uspeh svojom upornošću, vizijom i inovativnošću.

„Izuzetno sam ponosan na činjenicu da u godini kada slavimo dvadeset godina poslovanja kompanije EY u Republici Srbiji možemo da obeležimo još jedan jubilej – pet godina od osnivanja programa EY Preduzetnik godine. Od 2012. godine, imali smo priliku da se upoznamo sa poslovanjem 120 kompanija iz najrazličitijih industrija, koje su samo u 2015. godini ostvarile prihod od preko 630 miliona evra. Takođe, ove kompanije su na kraju 2015. godine imale preko 11.000 zaposlenih.“ izjavio je Ivan Rakić, generalni direktor kompanije EY u Srbiji.

„Privredna komora Srbije, kroz različite programe i usluge, podržava preduzetničke kompanije i mala i srednja privredna društva, od podsticaja za osnivanje kompanija, do podrške u prevazilaženju izazova u poslovanju, povezivanju sa poslovnim partnerima i razvoju do ozbiljnih kompanija konkurentnih na tržištu, kakve su i dobitnici priznanja „EY preduzetnik godine“. Privredna komora Srbije pokrenula je kampanju „Srbija, zemlja uspešnih priča“, upravo sa ciljem da promoviše najuspešnije, kojih u Srbiji ima mnogo, jer su oni podsticaj budućim preduzetnicima i koristim priliku da pozovem kompanije da iskoriste i ovaj vid podrške PKS, kaže Aleksandar Kemiveš, direktor Odeljenja za strateško planiranje razvoj i analize PKS.

Generalni sponzor programa EY Preduzetnik godine™ je ProCredit banka, a podršku programu pružaju Ministarstvo privrede Republike Srbije, Radio Televizija Srbije, magazin Biznis & Finansije i poslovni portal eKapija.

„Podrška razvoju domaće privrede je jedan od glavnih ciljeva sa kojim ProCredit banka već više od deceniju i po posluje u Srbiji. Tokom svih ovih godina uvek smo bili tu da domaće privrednike saslušamo, razumemo i posavetujemo kako da svoje poslovne planove realizuju na najbolji i najpovoljniji način. Izuzetno mi je drago da su mnoge preduzetničke radnje koje su pre deset i više godina svoje prve poslovne korake učinile uz saradnju sa našom bankom danas ozbiljne kompanije i to ne samo na domaćem već i na regionalnom tržištu. U godinama koje dolaze, ProCredit banka će nastaviti da podstiče i podržava rast i razvoj domaćeg preduzetništva, kao i da preduzećima u Srbiji pomaže da budu još konkurentnija, inovativnija i uspešnija“, izjavio je Ivan Smiljković, član Izvršnog odbora ProCredit banke.

Svečano proglašenje nacionalnog pobednika biće održano 23. februara u hotelu Hyatt Regency u Beogradu, a naš predstavnik će konkurisati za priznanje EY Svetski preduzetnik godine™ i prisustvovati svečanoj ceremoniji u Monte Karlu u junu 2017. godine. Više informacija o programu EY Preduzetnik godine™ možete dobiti na http://www.ey.com/CS/en/Home/Serbia-EoY-candidates.

Prosečna neto zarada u Nišu isplaćena u decembru iznosila je 44.698 dinara, što je za skoro 8.800 dinara manje od republičkog proseka i za skoro 23.000 manje od prosečne plate u Beogradu, pokazuju najnoviji podaci Republičkog zavoda za statistiku.

Prosečna neto zarada u Srbiji isplaćena u decembru 2016. iznosila je 53.456 dinara, a u Beogradu 67.650 dinara.

Stanovnici Niša, prema zvaničnoj statistici, zaradjuju manje i od žitelja Novog Sada jer je prosečna decembarska plata u tom gradu bila 64.768 dinara, ali i od žitelja Kragujevca koji su na kraju godine zaradjivali u proseku 52.734.

Najvećim primanjima u decembru mogu se pohvaliti stanovnici Surčina pošto je njihova prosečna neto plata iznosila 95.908 dinara.

Najniže zarade imali su žitelji Žabara, svega 28.252 dinara.

U odnosu na novembar, prosečna neto i bruto zarada u Srbiji nominalno su bile veće za 16,8 odsto, a realno za 16,9 odsto.

Izvor: Beta

Holandske vlasti su na svom sajtu slučajno objavile detalje o ulaganjima Džordža Soroša odnosno o njegovim predviđanjima o padu vrednosti određenih firmi, te klađenju na isti.

Naime, objavljeno je da se Soroš kladio, između ostalih, na pad Holandske banke ING, uzimajući “kratku” poziciju od 0,3 odsto. Ovaj investitor se inače obogatio na ovakvim opkladama pre skoro četvrt veka kada je uložio oko 10 milijardi dolara kladeći se da će Engleska banka morati da devalvira britansku funtu. Tim potezom je, samo u jednom danu, zaradio oko milijardu britanskih funti, drastično umanjujući vrednost britanske nacionalne valute. Tržište se, obzirom na ogromnu količinu novca koju je Soroš uložio u ovu „opkladu“, ponašalo upravo onako kako je kontroverzni američki špekulant priželjkivao. Ovaj put se, uoči britanskog referenduma o izlasku iz EU, kladio na pad Dojče banke.

Međutim, izgleda da ovaj milijarder ima još ideja za ulaganje. Investicija protiv Banke ING nije jedina koju su Holanđani objavili – ima ih na stotine, od prošle godine do 2012.

Inače, ovaj vid zarađivanja se kod nas zove “prazna prodaja”. U pitanju je strategija investiranja koja se koristi kada investitor veruje da su neke akcije precenjene i da će im cena uskoro pasti. Tada on pozajmljuje akcije, prodaje ih a zatim čeka da cena padne kada ih kupuje nazad i vraća brokeru ili dileru od kojih je akcije pozajmio.

Petar Matijević, vlasnik Industrije mesa Matijević, potvrdio je da su on i Miodrag Kostić, vlasnik MK Grupe, odustali od kupovine Poljoprivredne korporacije Beograd (PKB) iz Padinske Skele.

On je Tanjugu kazao da je razlog odustajanja od kupovine to što Kostić i on smatraju da ne bi mogli da se takmiče sa stranim firmama, „ozbiljnim igračima“, koji su zainteresovani za PKB korporaciju.

Prema rečima Matijevića, kompanija iz Ujedinjenih arapskih emirata Al Dahra i kineska Han Cang grupa, koji su pokazali interesovanje za PKB, su svetski giganti, čiji se promet meri u milijardama dolara.

„Nije realno da u trci sa ovako velikim sistemima mi pobedimo, ali ako bi Arapi i Kinezi odustali, Kostić i ja bismo rado kupili PKB“, kazao je on.

Matijević je naglasio da je PKB, koji je u neposrednoj blizini Beograda, jedna od retkih firmi koja je u Srbiji preostala, a koja vredi.

Prema njegovim ocenama, najbolje bi bilo da novi vlasnik PKB-a zadrži osnovnu delatnost i da nastavi sa ulaganjima u tu korporaciju.

Kompanije MK Group i Industrija mesa Matijević su u aprilu 2015. saopštile da imaju nameru da udruže svoj kapital, znanja i iskustva i osnuju Konzorcijum ova dva privredna društva, kao zainteresovanog kupca za kupovinu PKB-a.

Kako je tada najavljeno ideja vodilja osnivanja Konzorcijuma je stvaranje respektabilnog domaćeg kupca u procesu privatizacije, koji će biti ravnopravan ponuđač sa drugim domaćim i stranim investitorima.

Ministarstvo privrede objavilo je 19. januara 2017. javni poziv za investitore da dostave pismo o zainteresovanosti za učešće u postupku privatizacije PKB-a i zavisnih društava.

Izvor: eKapija, Tanjug