јун 2017

Zlato nastavlja da se oporavlja uz podršku ekonomskih i geopolitičkih dešavanja. Američki izveštaj o stanju na tržištu rada u petak započeo je najnovije povećanje a uz opadanje dolara i prinosa na obveznice, novi maksimalni nivoi za ovu godinu su sada jako blizu.

Pored benigne inflacije, optimisti po pitanju zlata smatraju da aktuelna dešavanja pružaju sve veću podršku plemenitim metalima. Neki od trenutnih i predstojećih pokretača cene zlata su:

• Slabi rezultati iz američkog izveštaja o stanju na tržištu rada podižu mogućnosti za pomirljiv skok kamatnih stopa 14. juna
• Sastanak ECB, izbori u Velikoj Britaniji i svedočenje (bivšeg direktora FBI) Komija se dešavaju u četvrtak
• Napad u Londonu i trenutne tenzije među zemljama Zaliva između Katara i grupe koju predvodi Saudijska Arabija
• Očigledna nemogućnost Trampa da nastavi sa programom naklonjenom rastu

Kao rezultat ovih najnovijih dešavanja, dolar je dodatno opao, naročito u odnosu na japanski jen, a opali su i prinosi od obveznica.

Fondovi su bili veliki kupci u poslednjih nekoliko nedelja, dok tražnja za proizvodima kojima se trguje na berzi potpomognuta zlatom nastavlja svoj stabilan uspon. Trejderi opcijama sa sve većim podozrenjem gledaju na pozitivni cenovni rizik.

Probivši i kratkoročne i dugoročne opadajuće trendove, cilj zlata bi sada mogao da bude USD 1.315 za uncu uz pojavu prvog otpora na maksimalnom nivou iz 17. aprila od USD 1.295,5 za uncu.

Ole Hansen, direktor sektora strategije trgovine berzanskom robom u Sakso Banci

Kineski izvoz je u maju porastao za 8,7 odsto na godišnjem nivou, na 191 milijardu dolara, dok je uvoz skočio 14,8 procenata na 150,2 milijarde dolara. Ovo je veoma dobar znak za najjaču azijsku ekonomiju, međutim pojedini analitičari sa skepsom upozoravaju na teškoće koje bi Kina mogla imati prilikom pokušaja da održi ovaj rast.

Pozitivni rezultati kineske privrede inače poklopili su se i sa ekonomskim pokazateljima iz ostatka sveta, koji su takođe ohrabrujući.

Međutim, DŽulijan Evans-Pričard, ekonomista za praćenje kineskih privrednih kretanja u kompaniji Kapital Ekonomiks, upozorava da bi vladini napori za obuzdavanje narastajućeg duga u zemlji mogli da imaju otežavajući uticaj na trgovinski sektor.

„Gledajući unapred, trenutno jačanje uvoza verovatno neće biti održivo ukoliko se, kako očekujemo, usporavanje rasta kreditiranja odrazi na slabiju ekonomsku aktivnost u narednim kvartalima“, rekao je on.

Nemačka je osmislila plan da ekonomski osnaži zemlje Zapadnog Balkana, koje će još dugo čekati da postanu članice Evropske unije, ali i da bi se sprečila Rusija da osnaži svoj uticaj u regionu, prenosi Radio Slobodna Evropa.

Brisel bi sa tim ciljem mogao finansijski da pomogne osnivanje regionalne ekonomske zone i mreže infrastrukturnih projekata koji bi povezali zemlje regiona.

To bi bila neka vrsta Maršalovog plana za Zapadni Balkan. Razlog za tu inicijativu je bojazan Evropske unije da bi, ako se ekonomski ne osnaži, čitav region mogao iskliznuti iz procesa evropske integracije, što bi za promociju svojih interesa mogle iskoristiti Rusija i Kina, koje pojačavaju i ekonomski i politički uticaj na Zapadnom Balkanu, ocenjuje za RSE Jelica Minić, predsednica Foruma za međunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji.

„Iz govora nemačkog šefa diplomatije Zigmara Gabriela na sastanku šefova diplomatije zemalja Zapadnog Balkana krajem maja, može se rekonstruisati da Nemačka priprema ponovno davanje visokog profila Berlinskom procesu i najavljuje pokretanje dodatnog fonda koji bi podržao već postojeće infrastrukturne projekte od kojih je malo koji počeo da se realizuje. Dakle, radi se o nekoj vrsti Maršalovog plana za Zapadni Balkan. Procenjuje se da se region nalazi u ozbiljnim teškoćama i da bi najgore što bi moglo da se desi da čitav region isklizne iz procesa evropske integracije jer Evropska unija ipak ima ozbiljne interese u našem regionu“, kaže Minićeva.

Evropski komesar za proširenje Johanes Han je nedavno rekao da ne može više da sluša izjave o prisustvu Rusa i Kineza u regionu jer sve brojke pokazuju da je EU daleko najveći ekonomski partner balkanskih zemalja. On je podsetio da države regiona već godinama izvoze između 82 i 86 procenata roba na evropsko tržište, a na njihov uvoz iz Evrope otpada između 60 i 70 odsto. Slična statistika važi i za direktne strane investicije. Primera radi, iz Rusije, koja ima tradicionalno snažnu ulogu u Srbiji, zvanični Beograd uvozi manje od 10 odsto i uglavnom je reč o gasu, rekao je Han.

Dodao je da balkanski političari vrlo dobro znaju da je „EU neuporedivo najvažniji akter“ ali da ne iskazuju uvek na adekvatan način“. Planom Berlin plus u godinama čekanja na prijem u EU, želi se i preduprediti ruski i kineski uticaj u regionu, ističe Jelica Minić. „Imajući u vidu da se i Kina pojavila kao akter koji se uključio ozbiljno ne samo u gradnju infrastrukturnih projekata nego i kao direktni investitor, a da je Rusija energetski prisutna u regionu, Evropska unija očigledno oseća potrebu da se jasnije profiliše njena uloga kao najvažnijeg aktera u regionu“, ocenjuje Minić.

Osnivanje fonda za infrastrukturu i tehnologiju, za koji bi donacije prikupile članice EU, Evropske asocijacije za slobodnu trgovinu (EFTA) i Evropskog ekonomskog prostora (EEA) jedan je od projekata o kojima se diskutuje u kontekstu plana Berlin plus, a na agendii su i fondovi za „start-apove“, čiji je jedan od prioriteta infrastrukturno povezivanje, poput autoputa između Srbije, Kosova i Albanije.

Konačan dokument koji bi definisao nemački plan Berlin plus još nije usaglašen, ali se očekuje da će se sve utanačiti do samita zapadnobalkanske šestorke 12. jula u Trstu.

Mergermarket, vodeći provajder podataka i informacija za investicije, izvestio je da su kineske akvizicije u Centralno-istočnoj i Jugoistočnoj Evropi dostigle rekordne rezultate tokom 2016. godine uzimajući u obzir 15 projekata vrednih 1,3 milijarde evra. Međutim, usled pažljivijeg pristupa investitora, samo dva takva projekta su najavljena u ovoj godini. Ovi podaci su izneti na Mergermarket Balkanskom forumu za 2017. godinu koji je održan u Hyatt Regency u Beogradu, gde se govorilo i o budućim kineskim investicijama u regionu.

Od početka 2017. godine kineske akvizicije u regionu dostigle su rast u smislu vrednosti od 5,6% predstavljajući globalni trend manjeg broja većih projekata nastalih kao rezultat konsolidacije na tržištu. Prosečna vrednost projekta se povećala na 106,4 miliona evra u 2017. godini u poređenju sa 70,9 miliona evra za isti period 2016. godine.

„Region Centralno-istočne i Jugoistočne Evrope oseća jače aktivnosti u poslednje vreme sa 528 projekata vrednih 34,5 milijardi evra u 2016. godini. Posebno se ističe aktivnost Private Equity fondova, a Mergemarket je naveo da je vrednost projekata za region tokom 2016. godine od 8.5 milijardi evra, do sada najveća vrednost. Brzina ugovaranja projekata i dalje je snažna kako teče 2017. godina, i predviđamo dalja investiranja,“ rekao je Edward Keller, Partner u Dentons global M&A i Grupi za Private Equity investicije.

Private Equity investicije su takođe dostigle rekordne rezultate tokom 2016. godine sa 8,5 milijardi evra sa 51 projektom, predstavljajući povećanje od 177,5% u odnosu sa 2015. godinu. Pokazatelji za 2017. godinu i dalje su tu sa 32 akvizicije vredne najavljenih 2,3 milijardi evra.

“Baš sada region bivše Jugoslavije oseća velike aktivnosti na polju Private Equity investicija u kompanije srednje veličine, generalno povećanje investicija i stalni tok dodatnih akvizicija od strane postojećih igrača,“ rekao je Rastko Petaković, stariji partner u Karanović & Nikolić. “Na izvestan način, prikaz izgleda skoro kao i u periodu od 2012. do 2013. godine kada su se na tržištima odvijali projekti srednjeg obima, što je kulminiralo sa rekordnom ukupnom vrednosti transakcija u 2014. i 2015 godini.“