Home Archives
Monthly Archives

септембар 2018

Ekonomija

Elektromreža Srbije osvojila zlatnu medalju u oblasti informacionih tehnologija u međunarodnoj konkurenciji

by bifadmin

Na ceremoniji SAP Quality Awards, održanoj 11. septembra u Sopotu u Poljskoj, Akcionarsko društvo Elektromreža Srbije osvojilo je zlatnu medalju za projekat SAP Sourcing, koji se odnosi na objedinjavanje svih segmenata procesa nabavki, kao i na sprovođenje e-nabavki električne energije. SAP Sourcing rešenje osvojilo je prvo mesto u kategoriji „Fast delivery“ projekata na takmičenju SAP projekata iz zemalja centralne i istočne Evrope.

Priznanje Elektromreži Srbije dodeljeno je u konkurenciji velikog broja projekata iz centralne i istočne Evrope i podrazumeva kvalifikaciju za osvajanje nagrade na nivou Evrope, Bliskog istoka i Afrike, u kome svake godine učestvuje oko 250 najkvalitetnijih projekata.

Ove godine, kompanije su se takmičile u četiri kategorije: Fast Delivery, Innovation, Business Transformation i Hybris Commerce Innovation.

„Nagrađene su organizacije koje posluju inteligentno i pokazuju kako se treba nositi sa izazovima digitalizacije. Interesantno je da su svi nagrađeni projekti deo šire strategije digitalne transformacije tih kompanija“, istakao je Jiri Sinaček, direktor programa SAP Quality Awards.

Pobednički projekti izabrani su od strane žirija koji čine SAP stručnjaci i eksperti za digitalne transformacije.

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
IT i naukaSlajder

Kako je nastao baš .rs domen?

by bifadmin

Svaka zemlja na svetu, pored grba, zastave i himne, ima i sledeća standardna obeležja: telefonski pozivni broj (381), numerički kod (688), i međunarodnu dvoslovnu (RS) i troslovnu oznaku (SRB).

Telefonsku oznaku dodeljuje Međunarodna unija za telekomunikacije (ITU), a Međunarodna organizacija za standardizaciju (ISO) dodeljuje ostale pomenute oznake. Pregled standarda ISO 3166 za Srbiju nalazi se na adresi iso.org/obp/ui/#iso:code:3166:RS. Dvoslovna oznaka je istovremeno i nacionalni internet domen, a troslovna oznaka je i međunarodna automobilska oznaka i oznaka zemlje u raznim drugim prilikama (npr. sportska takmičenja). Od dvoslovne oznake se formira i troslovna oznaka valute (RSD), dodavanjem početnog slova naziva valute.
Svaka zemlja na svetu, uz svoj nacionalni internet domen, ima i organizaciju koja njime upravlja. A Srbija ima Fondaciju „Registar nacionalnog internet domena Srbije“ (RNIDS), koja je među najmlađima u svetu. RNIDS danas upravlja sa dva nacionalna internet domena: .RS i .СРБ.

Čudni predlozi i srećan ishod

Od 2003. do 2006. srpska internet zajednica je vodila oštru raspravu, na tada popularnim internet forumima, kako će da glasi novi internet domen države koja se nekada zvala Jugoslavija, pa Srbija i Crna Gora, a od maja 2006. samo Srbija. Bilo je jasno da domen .YU mora da ode u istoriju, mada se neki ni sa tim nisu slagali. U Javnu raspravu na Forumu „Elitesecurity.org“, od 26. jula do 18. septembra 2006. ušlo je osam dvoslovnih kombinacija: .CS, .CP, .RS, .SP, .SQ, .SS, .SW, .SX i .YU.

Kako se došlo do tako čudnih predloga? Naime, sve dvoslovne kombinacije na „S“, sa slovima iz reči SRBIJA i SERBIA, koje najbolje asociraju na Srbiju, su već bile zauzete (.SA, .SI, .SB, .SR, .SJ i .SE). Njih su, kao svoje nacionalne domene, već dobile Saudijska Arabija, Slovenija, Solomonska ostrva, Surinam, Svabard i Jan Majen (norveška teritorija) i Švedska. Neki su predlagali da otkupimo .SR od Surinama, ali takva praksa je nedopuštena u međunarodnim odnosima. Jedine preostale slobodne dvoslovne oznake koje počinju na „S“ bile su: SF, SP, SQ, SS, SW i SX.

Posle dosta burnih diskusija, na Javnoj raspravi 18. septembra 2006. je pobedio .RS sa najviše glasova. To kao da je čula i Međunarodna organizacija za standardizaciju, pa je 26. septembra 2006. i zvanično dodelila RS kao Alpha-2 code za Srbiju.

Time je učinjen još jedan, uz svega nekoliko sličnih ISO presedana, da dvoslovna oznaka sadrži i društveno uređenje zemlje (Republika Srbija). Mada, neki imaju svoje tumačenje da je .RS skraćenica za „Kraljevina Srbija“, ali na francuskom, kao jeziku diplomatije (Royaume de Serbie).

Početak rada nacionalnog registra

Paralelno sa pričom o izboru novog srpskog domena, teklo je osnivanje organizacije koja će njime da upravlja. Tako su se 8. jula 2006. okupile 34 firme i organizacije na Pokretačkoj skupštini RNIDS-a. Ugovor o osnivanju RNIDS-a je 18. decembra 2006. potpisalo 17 firmi i organizacija i tako su stekle status prvih osnivača.

A Internet korporacija za dodeljene nazive i brojeve (ICANN) je, na osnovu izražene podrške Vlade Srbije i predstavnika srpske internet zajednice, 11. septembra 2007. donela odluku kojom RNIDS-u poverava upravljanje postojećim .YU registrom i budućim Registrom nacionalnih internet domena Republike Srbije. Ta odluka zasnovana je na ocenama sposobnosti RNIDS-a, urađenim od strane Internet uprave za dodeljene brojeve (IANA), koja deluje pod okriljem ICANN-a. Kao što se vidi na njihovoj zvaničnoj strani na adresi iana.org/domains/root/db/rs.html, naš .RS domen je registrovan 24. septembra 2007. godine, a postao je vidljiv na Internetu već sutradan. Prvi naziv domena registrovan pod njim bio je, naravno, rnids.rs.

Od 10. do 20. decembra 2007. sprovoden je proces provere 24 domaće firme koje su se prijavile za obavljanje poslova ovlašćenih registara .RS domena. Registracija novog .RS domena, sa pravom preče registracije za one koji su već imali isti naziv u .YU domenu, počela je 10. marta 2008. I to tačno u podne. Prvog dana registrovano je 7.000 naziva najmlađeg nacionalnog domena u Evropi. Od 10. septembra 2008.počinje slobodna registracija naziva .RS domena, a pravo prvenstva registracije istoimenih domena je iskorišćena za 19.372 naziva. Rezervacija .RS naziva je ukinuta 15. septembra 2008, a Registar .YU domena je trajno ugašen 30. marta 2010.

Kakva je situacija posle prve decenije?

Od 27. januara 2012. je .RS dobio i svog mlađeg brata, ćirilički .СРБ domen. Danas ima preko 100.000 registrovanih naziva .RS domena i preko 40 ovlašćenih registara širom Srbije.

U međuvremenu su nacionalni internet domeni dobili primat u lokalnim pretragama, koje i preovlađuju na Internetu. Internet pretraživačima je veoma bitno na kom internet domenu se nalazi neki sajt i na kom jeziku i pismu je sadržaj sajta, jer im je to jasan indikator kojoj publici je sajt namenjen, zbog čega sajtove na nacionalnim domenima bolje pozicioniraju u lokalnim rezultatima internet pretrage za zemlju čiji je to domen.

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Ekonomija

Za mala i srednja preduzeća iz Srbije od 100.000 do pet miliona evra

by bifadmin

Mala i srednja preduzeća iz Srbije iz oblasti čistih tehnologija (cleantech) i održive energije imaju mogućnost da do 4.oktobra apliciraju za novčana sredstva za svoje projekte i da za njihov razvoj dobiju od 100.000 do pet miliona evra. Reč je o investicionoj rundi kompanije EIT InnoEnergy, evropskog pokretača za održivu energiju podržanog od strane Evropskog instituta za inovacije i tehnologiju. Ova kompanija je prvu investicionu rundu održala 2011. godine i do danas investirala 190 miliona evra u projekte iz osam različitih oblasti, širom Evrope, što je donelo oko tri milijarde evra od predviđene prodaje.

Sredstva su namenjena malim i srednjim kompanijama sa dokazanim tehnološkim konceptima koji će transformisati budućnost energetike u Evropi. Osim finansiranja, EIT InnoEnergy nudi onima koji apliciraju jednu dokazanu, inovacijsku platformu od poverenja, kao i pristup energetski inovativnom ekosistemu koji čini više od 385 industrijskih partnera iz širokog spektra energetski održivih modela.

“Komercijalizaciju smatramo prioritetom kada je reč o malim i srednjim preduzećima koje se bave realizacijom inovativnih projekata. Osim toga, jako je važno da se skrati vreme do izlaska na tržište, internacionalizacije proizvoda, kao i period predviđen za povećanje intenziteta poslovne aktivnosti, i pružanje pristupa firmama predvidivom finansiranju bez rizika”, rekao je Marcin Lewenstein, direktor za inovacije u InnoEnergy-u za Centralnu Evropu.

Jakub Miler, generalni direktor EIT InnoEnergy za Centralnu Evropu ističe da je veoma važno ubrzati tranziciju ka čistoj energiji u Evropi.
“Zbog toga radimo na identifikovanju, investiranju i stvaranju partnerstava sa najboljim i najsjajnijim inovatorima u sektoru, kako bismo im pomogli da rastu, smanje vreme koje im je potrebno do izlaska na tržište. Tu mislim na pravo partnerstvo. Mi idemo dalje od jednostavnog davanja novca partnerima. Ne samo da pružamo pristup vodećoj evropskoj mreži stručnjaka iz oblasti cleantech i održive energije, već pružamo podršku u različitom segment usluga”, istakao je Miler.

Projekti finansirani od strane EIT InnoEnergy zahtevaju da svi oni koji apliciraju do 4. oktobra imaju razvijenu tehnologiju, ili odnosno poseduju ravijen prototip proizvoda, jer je reč o visokoj finansijskoj investiciji.
Mnogi uspešni cleantech projekti iz cele Evrope finansirani suna ovaj način. Francuski Hiphone je razvio hidrogenski rezervoar visokog pritiska za automobilsku industriju, što će ubrzati dolazak kola na hidrogenski pogon na tržište. Fresh-r je pametni sistem za kontrolu kvaliteta vazduha u zatvorenim prostorima, održavajući visok kvalitet i optimalnu temperaturu bez nepotrebnog trošenja energije. Sa druge strane tu su i projekti poput skandinavskog securiCAD®, digitalnog alata za kontrolu bezbednosti energetskih kompanija i infrastrukture protiv mogućih sajber napada.

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaSlajder

Za koje brendove su dogovarane cene bebi opreme?

by bifadmin

Originalna Pavlovićeva mast, oprema za bebe nemačkog proizvođača NUK i francuskog TIGEX kao i nemačka kozmetika BUBCHEN su proizvodi za koje Komisija za zaštitu konkurencije (KZK) sumnja da su dogovarane cene, odnosno da se nisu mogli prodavati ispod cene koju je fakturisao prodavac.

R Kako Kamatica saznaje prodavac svih ovih proizvoda, na osnovu dokumenata Komisije za zaštitu konkurencije je privatno preduzeće „Yuglob“, koji je sklapao ugovore sa firmama „Lekovit“ i „Medicom“ iz Šapca, „Keprom“, „Aksa“, „K-Pharm“ i „Farmalogist“ iz Beograda, kao i „NS Pharm“ iz Novog Sada, „Vega“ iz Valjeva, i „Zdravstvenom ustanovom Apoteka“ iz Kraljeva, a u ugovorima koji su sklapani sporan je član u kome piše „da su se ugovorne strane saglasile da se kupac obavezuje da ne može formirati cenu proizvoda za dalju prodaju ispod cene koja je fakturisana od strane prodavca.

Zakon o zaštiti konkurencije kaže da su restriktivni sporazumi, između učesnika na tržištu, oni koji imaju za cilj ili posledicu značajno ograničavanje, narušavanje ili sprečavanje konkurencije u Srbiji zabranjeni.

– „Budite uvereni da će komisija, odmah nakon okončanja postupka, kao i po završetku analize tržišta bebi opreme o svemu obavestiti javnost, svesna važnosti ovog tržišta za potrošače u Republici Srbiji i društvo u celini“, obećavaju iz Komisije za zaštitu konkurencije, ali dodaju da trenutno ne mogu ništa detaljnije da komentarišu jer je postupak u toku.

O postupku ispitivanja povrede konkurencije, zašto su zabranjivali prodaju ispod isporučene cene, kao i kolike su im marže na opremu za bebe, nisu želele da govore ni firme protiv kojih je postupak pokrenut, jer bi na taj način, kako kažu, „vršili uticaj na njegov ishod“. Neke od njih su nam nezvanično rekle da nije istina da rade sa velikim maržama, kao i da je glavni problem to što je Srbija malo tržište zbog čega ne mogu da kupuju robu direktno od proizvođača ili naruče kontejner robe iz Kine, već uvek od nekog posrednika, a sve to poskupljuje krajnju cenu. Na manje proizvode kao što su flašice, cucle, šolje, pribor za jelo, tanjirići… kažu da su marže oko 1,7% a to u praksi to znači da kada nešto kupe za evro, prodaju za 1,70 centi.

„Mi pouzdano znamo da su marže na bebi opremu visoke i roditelji koji se nama javljaju kažu da im se isplati da naprave izlet u neku od zemalja u okruženju i tamo kompletno opreme sobu za bebu. Neki čak tvrde da ih to košta kao jedna bebi kolica u Srbiji. Takođe, pitanje je i zašto su oprema, kozmetika pa i garderoba za bebe, skuplje u manjim gradovima“, priča Jasmina Mihnjak, urednica roditeljskog portala „Bebac“. Ona još i dodaje da je ukidanjem povraćaja PDV-a napravljen korak nazad, a da se za paušal od 5.000 dinara, koliko sada dobijaju roditelji, veoma malo stvari za bebu može kupiti.

Kada će ceo postupak ispitivanja povrede konkurencije biti završen u KZK nisu tačno mogli da nam preciziraju pošto Zakon o zaštiti konkurencije ne predviđa ograničenje dužine postupka. Ipak, tvrde, rezultati mogu da se očekuju vrlo brzo.

Kako će izgledati situacija na tržištu bejbi opreme po okončanju postupka, kolike će i kakve kazne snositi ostaje da se vidi, dok za sada kako roditelji tvrde isplativije je da stvari za mališane kupuju u zemljama regiona, jer ako uzmemo u obzir da su cena samo za bebi kašice čak 3 puta jeftinija nego u Srbiji ušteda je za ostalu opremu i više nego dovoljna.

Izvor: Kamatica, Bebac

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaSlajder

STO NAJ…privrednih društava u 2017. godini

by bifadmin

Liste STO NAJ… privrednih društava u 2017. godini utvrđene su na osnovu vrednosti osnovnih finansijskih podataka, iskazanih u redovnim godišnjim finansijskim izveštajima privrednih društava za 2017. godinu, kaže se u saopštenju Agencije za privredne registre. Prošlogodišnji gubitaš predvodi listu kompanija sa najvećim dobitkom, a prema uspešnosti se izdvajaju i neka javna preduzeća i kompanije koje posluju prema tržišnim uslovima.

STO NAJ… privrednih društava dato je na osnovu analize i rangiranja podataka za 102.395 privrednih društava sa aspekta uspešnosti poslovanja – prema poslovnim prihodima i neto dobitku, zatim sa aspekta finansijskih kapaciteta – prema poslovnoj imovini i kapitalu, kao i sa aspekta gubitaka – prema neto gubitku i ukupnom gubitku.

Prvo mesto na listi sto privrednih društava sa najvećim neto dobitkom u 2017. godini zauzela je HIP-PETROHEMIJA AD PANČEVO, koja je prethodnih godina bila među vodećim gubitašima. Neto dobitak tog društva iskazan je u iznosu od 40.456 miliona dinara (u 2016. neto gubitak 5.262 miliona dinara) i čini 6,1% neto dobitka cele privrede. Međutim, prilikom sagledavanja rezultata, kao i ukupnih finansijskih performansi treba imati u vidu da je, od 2015. godine, prema Odluci Vlade Republike Srbije, HIP-PETROHEMIJA AD PANČEVO svrstana u grupu od 17 subjektata od značaja za domaću privredu, te da je od oktobra 2017. godine počeo sa primenom Unapred pripremljeni plan reorganizacije prema kome je otpisan deo obaveza (47,7% ili 36.937 miliona dinara), a preostali deo je konvertovan u kapital izdavanjem novih akcija. Budući da je sprovedeni otpis imao tretman ostalih prihoda, oni su drastično uvećani, te je društvo iskazalo znatno veći dobitak iz ostalih aktivnosti od prošlogodišnjeg (36.961 milion dinara naspram 16 miliona dinara). Iz primarne delatnosti, ostvarilo je poslovne prihode veće za 6,1% u iznosu od 37.883 miliona dinara, pri čemu je poslovni dobitak smanjen za 22,5% i iznosi 5.139 miliona dinara, dok je u delu finansiranja iskazan gubitak od 1.834 miliona dinara (11.911 miliona dinara u 2016.). Za razliku od prethodne godine kada je gubitak nadmašio vrednost kapitala za 56.867 miliona dinara, na kraju 2017. godine kapital je iskazan u iznosu od 24.141 milion dinara, a ukupan gubitak je skoro prepolovljen i iznosi 39.748 miliona dinara (12. mesto na listi društava sa najvećim ukupnim gubitkom). Poslovna imovina je porasla za 24,7% i iskazana je u vrednosti od 27.807 miliona dinara, a društvo je u 2017. godini zapošljavalo 1.441 radnika.

Drugoplasiran na listi društava sa najvećim neto dobitkom je NIS AD NOVI SAD, koji već godinama unazad uspešno posluje i nalazi se u samom vrhu te liste. Neto dobitak te nafne kompanije veći je za 72,8% od prošlogodišnjeg i iznosi 27.790 miliona dinara, a predstavlja 4,2% dobitka na nivou privrede. Zahvaljujući rastu obima prometa i oporavku tržišta energenata, poslovni prihodi su porasli za 21,3% na godišnjem nivou i iskazani su u iznosu od 215.836 miliona dinara, usled čega je na drugom mestu i prema tom kriterijumu. Takođe, i njeni finansijski kapaciteti su ojačali, pa je poslovna imovina povećana za 3,5% i iznosi 400.151 milion dinara (treće mesto), dok je rast kapitala bio intenzivniji (11,1%), tako da on vredi 238.967 miliona dinara (četvrto mesto). NIS AD NOVI SAD je u 2017. godini povećao broj zaposlenih za 154, tako da je zapošljavao ukupno 4.045 radnika.

Na treće mesto liste sto najprofitabilnijih društava probio se JP SRBIJAGAS NOVI SAD, čiji je neto dobitak od 16.723 miliona dinara 7,7 puta veći u odnosu na prethodnu godinu. Visok pozitivan rezultat ostvaren je usled rasta dobitka iz finansiranja (sa 587 miliona dinara na 9.610 miliona dinara), kao i iskazivanja gotovo prepolovljenog gubitka iz ostalih aktivnosti (7.640 miliona dinara). Iako je povećao poslovne prihode (10,0%) i na osnovu njih (70.873 miliona dinara) zauzima 10. mesto, poslovni dobitak je smanjen za 14,1% i iznosi 14.395 miliona dinara. Istovremeno, JP SRBIJAGAS NOVI SAD je vodeći i prema ukupnom gubitku, koji je za 1,7% manji od prošlogodišnjeg i iskazan je u iznosu od 128.539 miliona dinara, a taj gubitak je za 49.523 miliona dinara iznad vrednosti kapitala. Preduzeće je uvećalo poslovnu imovinu za 4,4% tako da ona vredi 134.627 miliona dinara, dok su njegove ukupne obaveze niže za 5,7% i iskazane su u iznosu od 184.151 miliona dinara. U 2017. godini u njemu je bio zaposlen 1.101 radnik.

TELEKOM SRBIJA AD BEOGRAD zauzima četvrto mesto na listi STO NAJ… privrednih društava prema neto dobitku, s obzirom da je njegov pozitivan rezultat iskazan u visini od 14.548 miliona dinara. Neto dobitak je manji za 4,0% u odnosu na prethodnu godinu, a pored toga i poslovni prihodi su opali (1,4%), ali je prema njihovom iznosu od 85.852 miliona dinara on i dalje visoko plasiran (šesto mesto). TELEKOM SRBIJA AD BEOGRAD je i pri vrhu lista privrednih društava prema poslovnoj imovini i prema kapitalu (šesto i sedmo mesto), budući da raspolaže tim kapacitetima u iznosu od 193.458 miliona dinara odnosno 135.970 miliona dinara. Ono po čemu se izdvaja je i broj zaposlenih od 7.919 radnika, pa je i prema broju zaposlenih na petom mestu među svim privrednim društvima.

Jedno mesto više u odnosu na prethodnu godinu na listi sto najprofitabilnijih privrednih društava popeo se petoplasirani TIGAR TYRES DOO PIROT, čiji je neto dobitak, u iznosu od 10.311 miliona dinara, veći za 57,5% od prošlogodišnjeg. Društvo poslujući u oblasti proizvodnje proizvoda od gume i plastike beleži gotovo identičan rast poslovnih prihoda, koji ukupno iznose 69.880 miliona dinara. Istovremeno, uvećalo je i kapital i poslovnu imovinu (38,0% i 7,2%), a zapošljavalo je 3.364 radnika, što je za 143 više u odnosu na prethodnu godinu.

Najveća srpska kompanija JP EPS BEOGRAD, kao i prethodne godine, predvodi listu sto privrednih društava prema poslovnim prihodima. Prihodi iz poslovnih aktivnosti te kompanije, u visini od 252.112 miliona dinara, čine 2,5% poslovnih prihoda na nivou ukupne privrede i povećani su za 13,5% u odnosu na prethodnu godinu. S druge strane, neto dobitak od 3.396 miliona dinara, manji je za 61,3%, pa je posle prošlogodišnjeg četvrtog, zauzela 16. mesto na listi najprofitabilnijih društava. JP EPS BEOGRAD je vodeći i prema vrednosti finansijskih resursa, s obzirom da raspolaže izuzetno vrednom poslovnom imovinom i kapitalom (986.972 miliona dinara odnosno 684.519 miliona dinara), iako su oni blago smanjeni (1,8% odnosno 1,4%). Međutim, on kontinuirano posluje i sa visokim iznosom gubitka, a u 2017. godini je gotovo zadržan na prošlogodišnjem nivou i iskazan je u iznosu od 122.110 miliona dinara. Takođe, JP EPS BEOGRAD zapošljava i najveći broj radnika, odnosno 26.485 radnika (za 1.142 radnika manje u odnosu na 2016. godinu).

Na listi privrednih društava sa najvećim poslovnim prihodima visoko je plasiran i FIAT AUTOMOBILI SRBIJA DOO KRAGUJEVAC (treće mesto), iako su njegovi poslovni prihodi za 15,7% manji u poređenju sa prethodnom godinom i iznose 111.748 miliona dinara. Pri tome, društvo je ostvarilo neto dobitak, koji je gotovo u nivou prošlogodišnjeg, u iznosu od 2.131 milion dinara. Jedno mesto niže je DELHAIZE SERBIA DOO BEOGRAD, koji je je realizovao poslovne prihode veće za 11,6% u odnosu na prethodnu godinu, u visini od 94.884 miliona dinara. Taj maloprodajni lanac je iskazao i 3,4 puta veći neto dobitak, u iznosu od 4.264 miliona dinara, pa je zauzeo i deveto mesto na listi najprofitabilnijih društava. Izdvaja se i prema tome što je uspešno poslovanje ostvario uz povećanje broja zaposlenih (za 2.302 radnika), tako da je sa 10.686 radnika treći prema broju zaposlenih od svih privrednih društava.

Prema višestrukom rastu profitabilnosti, uz značajno povećanje obima poslovne aktivnosti, jačanje finansijskih kapaciteta i povećanje broja zaposlenih, izdvojila su se tri velika privredna društva. Privredno društvo REAL KNITTING DOO GAJDOBRA je usled rasta neto dobitka sa 610 miliona dinara na 2.345 miliona dinara zauzelo 26. mesto (81. u 2016.), a proizvodnju pletenih i kukičanih čarapa realizovalo je uz rast poslovnih prihoda od 57,4%. Društvo ROBERT BOSCH DOO BEOGRAD (27. mesto, a u 2016. nije bio na listi), čiji je neto dobitak porastao sa 147 miliona dinara u prethodnoj godini na 2.338 miliona dinara u 2017. godini obavljanjem svoje primarne delatnosti – proizvodnje električne i elektronske opreme za motorna vozila povećalo je poslovne prihode za 31,5%. Kompanija GRUNDFOS SRBIJA DOO INDJIJA, koja se bavi proizvodnjom ostalih pumpi i kompresora i zauzima 31. mesto na listi najprofitabilnijih društava (u 2016. nije bio među prvih sto društava) iskazala je neto dobitak u iznosu od 2.066 miliona dinara (187 miliona dinara u 2016.), uz rast obima poslovne aktivnosti za 43,1%.

Na listi sto najprofitabilnijih privrednih društava je sedam javnih preduzeća, koja su realizovala 11,9% dobitka tih sto društava ili 5,0% neto dobitka cele privrede. Osim već pomenutih JP SRBIJAGAS i JP EPS BEOGRAD, u prvoj polovini liste su i JKP BEOGRADSKE ELEKTRANE (osmo mesto) i JUGOIMPORT SDPR JP BEOGRAD (18. mesto), čiji je dobitak smanjen u odnosu na prethodnu godinu (32,8% odnosno 29,2%) i iznosi 5.388 miliona dinara odnosno 3.134 miliona dinara. Smanjenu profitabilnost beleži i JP POŠTA SRBIJE (28. mesto), čiji je pozitivan neto rezultat, u iznosu od 2.234 miliona dinara, 35,7% manji u poređenju sa prethodnom godinom. Ujedno, ta preduzeća se izdvaju i prema visini poslovnih prihoda i nalaze se među sedam javnih preduzeća na listi sto privrednih društava sa najvećim poslovnim prihodima, koja su ostvarila 14,3% prihoda društava sa te liste ili 4,4% prihoda na nivou privrede.

Društva u stečaju najveći gubitaši, među kojima su se visoko rangirala i neka privredna društva koja su prvi put na toj listi

S druge strane, na listama sto privrednih društava sa najvećim neto gubitkom i sa najvećim ukupnim gubitkom dominiraju privredna društva u stečaju. Tako se na listi sto društava sa najvećim neto gubitkom nalazi 28 društava u stečaju, koja su iskazala trećinu gubitka društava sa liste ili 23,4% neto gubitka privrede, dok je na listi sto društava rangiranih prema ukupnom gubitku, takođe, 28 društava u stečaju, na koja se odnosi 18,7% ukupnih gubitaka tih sto društava odnosno 9,9% ukupnih gubitka na nivou cele privrede.

Listu privrednih društava sa najvećim neto gubitkom u 2017. godini predvodi KONCERN FARMAKOM M.B. ŠABAC, RUDNIK LECE DOO ŠABAC – U STEČAJU, koji je iskazao višestruko veći negativan rezultat u odnosu na prethodnu godinu, u iznosu od 20.844 miliona dinara (391 milion dinara u 2016.). Izuzetno visok neto gubitak tog društva, nad kojim je postupak stečaja pokrenut u toku 2017. godine, posledica je drastičnog rasta gubitka iz ostalih i finansijskih aktivnosti, koji su iskazani u iznosu od 15.505 miliona dinara odnosno 5.465 miliona dinara, dok je iz poslovnih aktivnosti ostvaren dobitak od 131 milion dinara (gubitak 204 miliona dinara u 2016.). Visok negativan rezultat doprineo je značajnom uvećanju ukupnog gubitka, koji je porastao sa 1.124 miliona dinara na 21.968 miliona dinara, od čega se na gubitak iznad visine kapitala odnosi 21.196 miliona dinara. Poslovna imovina društva je povećana za 5,2% i iznosi 2.494 miliona dinara, a ono je zapošljavalo 397 radnika.

Kao i prethodne godine, drugo mesto prema visini neto gubitka pripada JP PUTEVI SRBIJE, a negativan rezultat tog preduzeća, u iznosu 8.053 miliona dinara, manji je za 38,6% od prošlogodišnjeg. Značajno smanjenje neto gubitka posledica je boljeg rezultata iz finansiranja, s obzirom da je posle gubitka u 2016. godini (2.784 miliona dinara) iskazan dobitak od 175 miliona dinara, kao i smanjenja poslovnog gubitka za 18,2%, tako da on iznosi 8.111 miliona dinara.To javno preduzeće je visoko plasirano (na drugom mestu) i prema vrednosti poslovne imovine (529.625 miliona dinara) i kapitala (388.258 miliona dinara). Ukupan gubitak preduzeća, u iznosu od 53.994 miliona dinara, porastao je za 17,5%, pa zauzima i visoko osmo mesto na listi sto privrednih društava sa najvećim ukupnim gubitkom.

U 2017. godini na treće odnosno peto mesto na listi sto društava sa najvećim negativnim rezultatom izbila su privredna društva SIMPO AD VRANjE i SOJAPROTEIN AD BEČEJ, koja prethodne godine nisu bila na toj listi. Neto gubitak tih društva je uvećan sa prošlogodišnjih 285 miliona dinara na 7.041 milion dinara odnosno sa 383 miliona dinara na 6.506 miliona dinara.

Skoro četiri puta veći neto gubitak beleži i MERCATOR-S DOO NOVI SAD, koji je na toj listi zauzeo četvrto mesto. Neto gubitak tog maloprodajnog lanca u iznosu od 6.852 miliona dinara, nastao je usled 3,1 puta većeg poslovnog gubitka (3.748 miliona dinara), kao i iskazivanja visokog gubitka iz ostalih aktivnosti (2.248 miliona dinara), posle dobitka po tom osnovu u prethodnoj godini (653 miliona dinara). Iako su njegovi poslovni prihodi prilično opali (15,3%) u odnosu na prethodnu godinu, budući da su i dalje iskazani u visokom iznosu (90.748 miliona dinara) on je na petom mestu liste društava sa najvećim poslovnim prihodima. Istovremeno, visoko je pozicioniran (četvrto mesto) i prema broju zaposlenih, s obzirom da je zapošljavao 8.345 radnika.

Kada je reč o ukupnom gubitku, posle već pomenutih JP SRBIJAGAS NOVI SAD i JP EPS BEOGRAD, na trećem i četvrtom mestu su pozicionirana privredna društva INFRASTRUKTURE ŽELEZNICE SRBIJA AD BEOGRAD i VIP MOBILE DOO BEOGRAD, čiji je ukupan gubitak gotovo zadržan na prošlogodišnjem nivou i iznosi 86.811 miliona dinara odnosno 65.663 miliona dinara. Petoplasirana na toj listi ŽELEZARA DOO SMEDEREVO kumulirala je gubitak u iznosu od 65.176 miliona dinara, što je za 2,5% više u odnosu na prethodnu godinu.

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Politika i društvoSlajder

Raste broj gladnih u svetu

by bifadmin

Novi podaci Ujedinjenih nacija pokazuju da je broj gladnih na planeti prošle godine dostigao 821 milion, odnosno da svaka deveta osoba na svetu nije sebi mogla da priušti adekvatnu ishranu. Dakle, uprkos upornim pokušajima da se glad do 2030. godine u potpunosti iskoreni, ona je u poslednje tri godine u porastu, te se broj gladnih vratio na brojku od pre deset godina. Situacija se posebno pogoršala u Latinskoj Americi i mnogim delovima Afrike.

Na pomenuto pogoršanje uticale su i klimatske promene odnosno veoma ekstremni vremenski uslovi, poput suša i poplava, koji ugrožavaju poljoprivrednu proizvodnju, posebno hranljivih kultura poput pšenice, pirinča i kukuruza. Kada se na to dodaju geopolitički konflikti i ekonomske krize, postaje jasno da je iskorenjivanje gladi cilj koji će svet u bliskoj budućnosti teško ostvariti.

U izveštaju UN posebno je istaknut zabrinjavajuć podatak o neuhranjenosti dece –151 milion dece ispod pet godina starosti ne raste brzinom kojom bi trebalo zbog neadekvatne ishrane. U ukupnom broju neuhranjene dece Afrika učestvuje sa udelom od 39 odsto a Azija sa 55 odsto.
Pored toga, svaka treća žena u reproduktivnoj dobi pati od anemije, a najveći broj zdrastveno ugroženih zbog malokrvnosti nalazi se takođe u Africi i Aziji.

S druge strane, u razvijenim ali i manje razvijenim zemljama istovremeno raste i broj gojaznih – svaka osma odrasla osoba na planeti je teža nego što je to preporučljivo. Ovaj problem je najizraženiji u Severnoj Americi, ali broj gojaznih raste i u Africi i Aziji. Nije redak slučaj da se u siromašnim društvima paralelno sa rastom broja neuhranjenih beleži i rast broja gojaznih osoba. Razlog za to je nedostupnost zdravih i hranljivih proizvoda usled velikih cena istih, ali i stres koji sa sobom nosi svakodnevna borba za egzistenciju.

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaSlajder

VOICE: Arapske firme biće druge po broju hektara u Srbiji ako Al Dahra kupi PKB

by bifadmin

Arapske firme imaće u Srbiji, ako kompanija Al Dahra kupi Poljoprivrednu korporaciju Beograd (PKB), u vlasništvu i zakupu oko 27.000 hektara pa će, posle Petra Matijevića, vlasnika kompanije Matijević, koji obradjuje oko 30.000 hektara, te firme gazdovati sa najviše zemlje u Srbiji, piše danas Vojvodjanski istraživačko-analitički centar (VOICE).

Al Dahra je jedina dostavila ponudu za PKB, a Ministarstvo privrede će sutra objaviti da li ponuda ispunjava uslove tendera.

Arapske i arapsko-srpske agrarne kompanije u Srbiji – Al Ravafed (Al Rawafed), Al Dahra i Jugo elit agro (Yugo Ellite Agro) trenutno, u dugoročnom zakupu na 30 godina, ili u vlasništvu, imaju oko 10.000 hektara.

„Ako dobiju PKB, promeniće se dosadašnja, dugogodišnja konstelacija snaga na srpskim njivama. Sa drugog mesta istisnuće biznismena Miodraga Kostića, čija MK grupa sada u vlasništvu i zakupu ima oko 25.000 hektara. Ispod njega, na četvrtoj poziciji, biće Miroslav Aleksa, osnivač i vlasnik kompanije Almeks (Almex) iz Pančeva, koji obradjuje oko 18.000 hektara, potom Miroslav Mišković i njegov Delta agrar sa oko 14.000 hektara, pa Krsta Ćorić, vlasnik Ćorić agrara, sa oko 10.000 hektara“, navodi VOICE.

Imovinu PKB-a čini oko 17.000 hektara poljoprivrednog zemljišta, oko 70 kilometara kanalske mreže za navodnjavanje, oko 17.000 grla stoke, kao i mehanizacija – kombajni i traktori. Trenutno zapošljava oko 1.700 radnika, a početna cena iznosi 104,5 miliona evra.

Rok za prijavu za kupovinu PKB-a istekao je 10. septembra ove godine, a uslovi su bili nedostižni za domaće kupce – trebalo je, naime, da su samostalno ili na konsolidovanom nivou ostvarili prihod od najmanje 400 miliona evra u poslednjoj poslovnoj godini, što srpski biznismeni nisu ispunjavali.

VOICE (www.voice.org.rs) je podsetio da je Al Dahra jedna od kompanija često pominjanih u izveštajima organizacija koje se bave problematikom „otimanja zemlje“ (land grabbing), kao i u izveštajima Evropskog parlamenta.

Ekonomski novinar Miša Brkić ocenio je da pristup privatizaciji PKB-a nije dobar jer samo jedan učesnik na tenderu „podrazumeva neuspeh i trebalo bi ga poništiti“.

„Ne bi trebalo da se s tim ide dalje. Naročito ako se ima u vidu da je Al Dahra firma koja je izazvala dosta polemika u javnosti, da je reč o zemljištu, da je jedan ponudjač“, ocenio je Brkić.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić rekao je da se ne zna šta su zapravo prave namere Al Dahre i dodao da ima utisak da ih najviše interesuje zemljište, a da nisu raspoloženi za deo stočarstva, jer je to ozbiljna i zahtevna delatnost.

„Zemlja je jedini resurs koji beskonačno traje, sve drugo prodje. Fabrika tehnološki zastari, pregazi je vreme, dodju nove tehnologije… Zemlja je tu. Lišavamo se neverovatnog resursa. U bliskoj budućnosti, u narednim decenijama tu će se graditi neki deo Beograda. Kada tako posmatramo, iz ugla večitog resursa i činjenice da to za 50 godina može imati ko zna koliko puta višu cenu, treba staviti prst na čelo i pitati se da li smo to trebali prodavati“, naveo je Savić.

Izvor: VOICE, Beta

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Politika i društvo

Uskoro izrada studije o ambalažnom otpadu u Srbiji

by bifadmin

Udruženje za ambalažu i zaštitu životne sredine – SEPEN i kompanija Ekostar Pak, drugi po veličini nacionalni operater sistema upravljanja ambalažnim otpadom u Srbiji, potpisali su ugovor o saradnji na izradi studije o ambalažnom otpadu u Srbiji.

„Ova studija će ponuditi informacije o rezultatima i funkcionalnosti postojećeg sistema i, što je još važnije, obezbediće predloge za njegovo unapređenje“, izjavio je Srđan Sušić, generalni sekretar SEPEN-a

Kristina Cvejanov, direktorka Ekostar Paka, istakla je značaj toga što će studija doprineti da se identifikuju količine ambalaže koje se proizvode i stavljaju na tržište Srbije. “Očekujemo da će studija biti od presudne važnosti u prepoznavanju izazova i tendencija koje u narednom periodu nosi sa sobom proces pridruživanja Evropskoj uniji i da će pomoći u opredeljivanju mogućih mera za unapređenje postojećeg sistema upravljanja ambalažnim otpadom“, kazala je Cvejanov.

Članice SEPENA, kompanije Ball Packaging Europe, Coca-Cola HBC, Tetra Pak, Knjaz Miloš, Terra Production, Marbo PEPSICO, HEINEKEN, Apatinska pivara i Carlsberg finansiraju izradu „Studije trenutnog stanja sistema upravljanja ambalažnim otpadom u Srbiji i preporuka za njegovo unapređenje“. Njima se 11.09.2018. pridružila kompanija Ekostar Pak.

Studiju sprovodi kompanija Deloitte Advisory Sp. koja je odabrana na međunarodnom tenderu, a njen završetak očekuje se u oktobru 2018.

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Politika i društvoSlajder

Koliko je značajna uloga zaposlenih?

by bifadmin

Za uspešno poslovanje ne moraju nužno biti dovoljni ideja, mašine, zgrade, zemljište ili neki drugi elementi osnovnog kapitalnog potencijala. Dobar biznis plan, proizvod i izlazak na tržište predstavljaju veoma bitne elemente u procesu pokretanja poslovanja, ali dalji uspeh i napredak ponajviše zavisi od ljudi, njihove organizacije, veština, znanja i timske saradnje koja će preduzetničku ideju dovesti do uspešnog redovnog poslovanja.

Ljudi su najdragoceniji resurs svake organizacije, a njihova komunikacija i dobro funkcionisanje interne organizacione strukture veoma su bitni za ostvarivanje konkretnih poslovnih ciljeva i profitabilan rezultat poslovanja. Način na koji tim funkcioniše zapravo određuje potencijal i uspeh posla.
Kada čujemo da je neki biznis propao, najpre pomislimo da je to zbog nedostatka sredstava, ali najčešći razlog zapravo jeste nedostatak znanja i iskustva onoga koji taj posao vodi. Ulazak u svet preduzetništva je oduvek bio riskantan potez koji zahteva znanje o svim karakteristikama sfere poslovanja, prethodno iskustvo, kao i potrebne veštine upravljanja i vođenja tima, odnosno liderstvo.

Pre pokretanja poslovanja veoma je bitno objektivno proceniti sopstvene potencijale i potencijale tima, kako bi se na osnovu toga donela procena veština i znanja koje timu nedostaju. Ono što nedostaje može se nadoknaditi kroz učenje ili kroz proširenje tima osobama koje će pokriti taj nedostatak sopstvenim znanjima i veštinama, i na taj način uticati na unapređenje celokupnog poslovanja organizacije. Vođenje isplativog i uspešnog biznisa podrazumeva slagalicu sačinjenu od ljudi različitih osobina i veština, a raditi samostalno je teško izvodljivo i, pre svega nepoželjno, u poslovnom svetu u kome su znanje i iskustvo ključ uspeha.

Planiranje može uštedeti mnogo vremena

Nakon odabira kvalitetnih saradnika, naredni korak je i organizacija njihovog rada kroz delegiranje. Delegiranju radnih zadataka prethodi procena veština članova tima, a način preraspodele poslova, vremena i radnih zadataka veoma je bitan kako ne bi dolazilo do poklapanja zadataka, a samim tim i do gubljenja vremena i resursa. Idealno je obezbediti da svako radi ono u čemu je najbolji kako bi posao tekao što efikasnije i što je brže moguće.

Svakako da međusobno dopunjavanje, kolegijalnost i timski rad predstavljaju bitan deo uspešnog plana organizacije rada. Pored tačnog određivanja konkretnih zadataka, veoma je bitno definisanje potrebnog vremena za obavljanje zadatka. Dobro upravljanje vremenom ključ je uspešno obavljenog posla, zadovoljstva radnika i daljeg progresa poslovnih i ličnih rezultata.

Da li svako može biti preduzetnik?

Definitivno postoje pojedine osobine koje dobijamo rođenjem, a koje karakterišu uspešne preduzetnike, poput kreativnosti, upornosti, optimističnosti, hrabrosti, visoke tolerancije na rizik, motivisanosti ka uspehu, kao i odlaganja trenutnog zadovoljstva radi ostvarivanja definisanih ciljeva. Međutim, mnogo bitnije od urođenih osobina jesu stečena znanja i veštine, želja za daljim učenjem i težnja ka uspehu.

Dakle, ne može svako da realizuje bilo koju poslovnu ideju, a u tom procesu, ljudi igraju ključnu ulogu budući da predstavljaju nezamenjiv i vredan kapital svakog poslovanja. Savremeni menadžment organizovanja rada usmeren je na potencijal ljudskih resursa, na pronalaženje načina za njegovo najbolje iskorišćavanje koje će dovesti do ostvarivanja ličnih i organizacionih ciljeva. Obostrano zadovoljstvo i međusobna saradnja predstavljaju obavezan ishod dobrih ljudskih odnosa, odnosno dobro upravljanje ljudskim resursima.

Vladimir Jovanović, Odeljenje socijalnog bankarstva u Erste Banci

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Ekonomija

Evropska banka za obnovu i razvoj i UniCredit Banka podstiču energetsku efikasnost u Srbiji

by bifadmin

Evropska banka za obnovu i razvoj je obezbedila UniCredit Banci, drugoj najvećoj banci u Srbiji, sredstva u iznosu od 600 miliona dinara, sa ciljem da podstakne finansiranje zelene ekonomije.

Ova kreditna linija je deo EBRD-ovog GEFF programa za finansiranje zelene ekonomije na Zapadnom Balkanu Green Economy Financing Facility, u ukupnom iznosu od 85 miliona evra, koje se sprovodi u saradnji sa Sekretarijatom Energetske zajednice. Inicijativa je kreirana sa ciljem da pruži podršku lokalnim domaćinstvima, stambenim zajednicama i prodavcima energetski efikasnih tehnologija za investiranje u mere energetske efikasnosti i projekte obnovljive energije.

Sa ciljem da podstakne investiranje u zelenu tehnologiju, Evropska unija, zajedno sa Saveznim ministarstvom finansija Republike Austrije i Investicionim okvirom za Zapadni Balkan obezbeđuje sredstva za finansijske podsticaje i tehničku podršku.

Sredstva iz ove kreditne linije će biti odobravana za ulaganje u tehnologije visokih performansi kada je energetska efikasnost u pitanju, materijale i rešenja za stambene objekte, kao što su zamena prozora ili vrata, adaptacija fasada, nabavka opreme za grejanje ili termoizolacionih materijala, kupovina fotonaponskih panela, toplotnih pumpi, ekonomične rasvete, i druge mere koje doprinose ekonomičnosti i uštedi. Cilj je da se smanji potrošnja energije i unapredi energetska efikasnost u skladu sa principima Evropske banke za obnovu i razvoj za Tranziciju ka zelenoj ekonomiji (GET). Sa ovakvim ulaganjima, domaćinstva ne samo da će postati energetski efikasnija, već će doprineti smanjenju emisije štetnih gasova i njihovog uticaja na životnu sredinu.

UniCredit Banka će odobravati potrošačke kredite u iznosu do 3 miliona dinara sa rokom otplate do sedam godina. Podsticaj može iznositi do 20 odsto ulaganja. Nominalna kamatna stopa iznosi 9,11% na godišnjem nivou, dok je efektivna kamatna stopa 10,82% godišnje.

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Noviji članci
Stariji članci