Home Archives
Monthly Archives

новембар 2018

EkonomijaSlajder

General Motors otpušta skoro 15.000 radnika u Severnoj Americi

by bifadmin

Proizvođač automobila General Motors (GM) otpustiće 14.700 fabričkih radnika i nižih službenika u Severnoj Americi, dok će možda zatvoriti pet fabrika u okviru restrukturiranja za smanjenje troškova i fokusiranja na autonomna i električna vozila.

Smanjenje obuhvata 8.100 službenika, od kojih će neki dobiti otpremninu, dok će drugi otići bez naknade, prenosi AP.

Većina fabrika zahvaćenih tim merama, proizvode automobile koji neće biti prodavani u SAD posle sledeće godine. One bi mogle biti zatvorene ili proizvoditi drugačija vozila.

Oko 6.000 fabričkih radnika bi mogli da izgube posao u SAD i Kanadi, mada bi neki mogli biti prebačeni u fabrike za proizvodnju kamiona.

GM, najveći proizvođač automobila u SAD, među čijim brendovima su Chevrolet, Buick i Cadillac, saopštio je da će novim merama biti ušteđeno šest milijardi dolara u gotovini do kraja sledeće godine.

Kompanija ne predvidja ekonomski pad i pravi rezove dok je još snažna, kao i dok je privreda snažna, rekla je novinarima direktorka Meri Bara.

Bara je rekla da GM i dalje zapošljave stručnjake za kompjuterske programe i električna i autonomna vozila. Mnogi od onih koji će izgubiti posao rade na konvencionalnim vozilima s unutrašnjim sagorevanjem.

Direktorka GM je rekla da se automobilska industrija brzo menja i da ide ka motorima na električni pogon, vozilima koja upravljaju sama sobom, kao i ka „deljenju vozila“ (ride-sharing), čemu njena kompanija mora da se prilagodi.

Izbor: Beta

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Politika i društvo

Komercijalna banka u borbi protiv nasilja nad ženama

by bifadmin

„Komercijalna banka tradicionalno podržava brojne projekte društvene odgovornosti, među kojima se značajan deo odnosi i na zaštitu žena žrtava porodičnog nasilja, kao i na prevenciju nasilja prema ženama“, rekao je predsednik Izvršnog odbora dr Vladimir Medan na otvaranju izložbe kojom se obeležava Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama, a čiju je postavku pomogla Komercijalna banka.

Izložbu slika renomiranih savremenih slikara, organizovanu povodom obeležavanja Međunarodnog dana borbe protiv nasilja nad ženama i početka svetske kampanje „16 dana aktivizma protiv rodno zasnovanog nasilja“ u Kombank dvorani, otvorio je ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević. Ministar je istakao da se kampanja „16 dana aktivizma protiv rodno zasnovanog nasilja“ sprovodi već dugi niz godina u Srbiji, ali da za razliku od ranijih godina, danas otvoreno pričamo o nasilju.

„Jedino na transparentan način, iznoseći podatke, možemo svi zajedno da se borimo protiv pojave nasilja“, dodao je Đorđević.

Ministar Đorđević zahvalio je Komercijalnoj banci koja je podržala kampanju „16 dana aktivizma protiv rodno zasnovanog nasilja“ i još jednom se pokazala kao društveno odgovorna, kao i umetnicima koji su dali svoje slike.

„16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama“ je globalna kampanja koju obeležava 1.700 organizacija u više od 100 država sveta. Kampanja je počela 25. novembra Međunarodnim danom borbe protiv nasilja nad ženama i završava se 10. decembra Međunarodnim danom ljudskih prava.

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Ekonomija

Mercator grupa udvostručila poslovni rezultat u odnosu na prethodnu godinu

by bifadmin

U prvih devet meseci 2018. prihodi od prodaje Mercator Grupe povećani su za 5,4% u odnosu na isti period prethodne godine, a EBITDA je dostigla 86,8 miliona evra, što je za 24,7% više nego u godini ranije. Rezultat poslovnih aktivnosti, u prvih devet meseci, više je nego udvostručen, i iznosi 35,8 miliona evra, što je za 21,8 miliona evra bolje od rezultata koji je ostvaren u istom periodu prethodne godine. Poslovni sistem Mercator d.d. takođe je zabeležio pozitivan EBITDA sa rastom od 3,5%, u odnosu na godinu pre.

Matična kompanija Mercator Group je u prvih devet meseci 2018. godine ostvarila neto dobiti od 8,9 miliona evra, što je 19,4 miliona evra više nego rezultat koji je ostvaren u istom periodu prethodne godine. „Poslovni prihod je značajno poboljšan i iznosi 35,8 miliona evra za prvih devet meseci 2018. godine, što je povećanje od 21,8 miliona evra, u poređenju sa rezultatima istog perioda prošle godine. Mercator grupa je ostvarila 1.617,3 miliona evra prihoda od prodaje, što je više za 1,6%“, istakao je Tomislav Čizmić, predsednik Upravnog odbora Mercator grupe.

Rast dobiti kompanije rezultat je nove strategije razvoja, uvođenja novih koncepata objekata i poboljšane konkurentnosti usluga u osnovnoj delatnosti, u maloprodaji, koja čini 78,7% ukupnih prihoda. Odlični poslovni rezultati uticali su na smanjenje duga Mercatora na 738,3 miliona evra, što je za 11,2% ili 93,3 miliona evra manje od duga zabeleženog u istom periodu 2017. godine.

Slovenija i Srbija u kojima je Grupa zabeležila rast prihoda od 0,8%, odnosno 1,1%, u odnosu na lane, ostaju najvažnija tržišta za poslovanje Mercator grupe.

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
B&F PlusSlajder

Tržište ekonomskih katastrofičara: Biće skoro propast svijeta, nek propadne nije šteta

by bifadmin

Tokom poslednje „Velike recesije“, koju gotovo niko od stručnjaka nije predvideo, procvjetala je novostvorena industrija bazirana na predviđanju skorog totalnog kolapsa. Knjige, veb sajtovi, blogovi i filmovi čiji su se autori fokusirali isključivo na predviđanje kraja svijeta postali su unosan biznis, kao i prodaja razne robe i usluga za preživljavanje sa sa sloganom „bićete pošteđeni, ako naručite odmah“. Za bogate, nude se rješenja kako da i dalje ostanu bogati i nakon eventualnog globalnog sloma.

Svaka roba ima svog kupca, a predviđanje totalnog ekonomskog sloma „sutra, najkasnije prekosutra“ je proizvod koji se odlično prodaje. Istine radi, profesionalni ekonomisti nisu se pokazali kao dobri prognozeri, jer je u zadnjih stotinu godina svaka globalna kriza, što se ekonomista tiče, došla „potpuno neočekivano“ i svaki put ih je iznenadila. Poslednja „Velika recesija“, ilustrativan je primjer kako je bukvalno do poslednjeg momenta čitavo finansijsko tržište od bankara, investitora, brokera, do rejting agencija, ignorisalo ono što se događa pred njihovim očima.

Jedan od rijetkih ekonomista koji je na vrijeme upozorio kako će se pijanka završiti bio je američki ekonomist Nouriel Roubini. On je još 2006. godine upozorio da će američko tržište hipotekama nad nekretninama dovesti do finansijske krize, a isto upozorenje je ponovio u Davosu 2007. godine, ali ga je svjetska ekonomska elita dočekala sa podsmijehom i izrugivanjem. Krajem 2008. smijeh je zamro i zavladala je panika dok se globalni finansijski sistem munjevito urušavao. Jedini koji se zadovoljno smješkao bio je Roubini, koji je iznenada stekao status proroka i postao zvijezda, čije su se knjige i ulaznice za predavanja prodavale kao karte za koncert Rolling Stonesa.

Nakon što je totalna ekonomska katastrofa izbjegnuta zahvaljujući upumpavanju desetak hiljada svježe odštampanih milijardi dolara, eura i jena, Roubini je nastavio sa upozorenjima da je katastrofa samo odložena. Ovoga puta njegove prognoze da će slom uslijediti 2010. ili 2011. godine nisu se ispunile, ali je na bazi minulog rada zadržao status proroka.

Preživećete ako „naručite odmah“

I dok je 2008. i 2009. globalna kriza bila u punom zamahu, procvjetala je novostvorena industrija bazirana na predviđanju skorog totalnog kolapsa. Knjige, veb sajtovi, blogovi čiji su se autori fokusirali isključivo na predviđanje kraja svijeta postali su unosan biznis, služeći kao mjesto za okupljanje šarolikog društva, od ekonomista i monetarnih eksperata svih ideoloških usmjerenja, do zagovornika teorija zavjere svih vrsta. Veb sajtovi poput Zero Hedge, čiji je moto „dugoročno, šanse za preživljavanje svode se na nulu“, Infowars i slični, pretvorili su se iz obskurnih publikacija u uticajne medije sa milionima posjetilaca mjesečno, tako da je stvoren i novi termin za ovakvu vrstu sadržaja – „doom porn“.

Sociolozi, psiholozi, politikolozi imaju racionalna objašnjenja za ovaj fenomen: nesigurnost i strah od budućnosti među milionima onih koji su se našli direktno pogođeni poslednjom krizom kroz gubitak posla, kuća, penzija… No, u praksi se to pretvorilo u klasičan biznis, gdje se uz najave totalnog kolapsa nudi i rješenje, odnosno proizvodi koji obećavaju da ćete biti pošteđeni „ako naručite odmah“.

Oprema za preživljavanje, od oružja, pa do odjeće, konzervirane hrane, obuće, solarnih baterija, baterija za prečišćavanje vode i slični proizvodi namijenjena je običnim smrtnicima, a za one sa dubljim džepovima nude se malo skuplja rješenja – atomska skloništa koja se ukopavaju u dvorište. Najbogatijima su na raspolaganju namjenski građeni podzemni kompleksi sa svim pratećim luksuzom i zalihama hrane, vode i ostalih potrepština, dovoljnih za godinu-dvije, koji bi trebali garantovati preživljavanje u komforu u slučaju atomskog, biološkog ili hemijskog napada. Posao cvijeta i postojeće kompanije ne stižu da podmire sve narudžbe bez liste čekanja.

Dok svijet ne propadne da se nešto i zaradi

Za one koji su već bogati, nude se rješenja kako da i dalje ostanu bogati i nakon eventualnog globalnog sloma. Naravno, kompanije i brokeri koji žive od trgovine zlatom uporno tvrde da je jedina logična odluka rasprodati sve dionice i uložiti u zlato, upozoravajući da je samo pitanje dana kada će postojeće glavne valute kolabirati a zlato ponovo zauzeti centralno mjesto. Istu priču nude i trgovci srebrom, a svoju šansu traže i kreatori novih digitalnih valuta, ubjeđujući sve odreda da budućnost nakon kolapsa nije u zlatu već u digitalnim valutama.

Zarada na predviđanju neminovne katastrofe ne uključuje samo robe, već i različite usluge, poput kurseva preživljavanja, pucanja, samoodbrane bez oružja pa do sofisticiranijih seminara i ponude o načinima sticanja dvostrukog državljanstva, off-shore investicija… Tu su i savjeti za ulaganje u poljoprivredno zemljište, prvenstveno u Južnoj Americi, pa do skladištenja zlata u inostranstvu na sigurnim lokacijama. Sve se ovo plaća, ali ko će da misli o parama kada se radi o preživljavanju i osiguranju vlastitog blagostanja.

Da se strah od budućnosti i totalnog kolapsa može dobro unovčiti zaključili su i u Holivudu, pa filmovi sa post apokaliptičnim temama imaju dobru prođu, istovremeno kreirajući u svijesti gledalaca sliku užasa koji nas manje-više neizbježno očekuje koliko sutra. Jedina razlika između filmadžija i profesionalnih katastrofičara je što se u filmovima na kraju uvijek pojavljuje herojski spasilac čovječanstva, dok katastrofičari tvrde da neće biti nikoga da nas spase, ukoliko se sami na pobrinemo za preživljavanje i to kupujući odmah sve što nam nude za te svrhe, uz napomenu „primamo kreditne kartice, čekove i gotovinu“.

Zašto se najmoćniji plaše kolapsa?

Iako bi se na prvi pogled čitava priča sa profesionalnim katastrofičarima mogla opisati kao jeftina manipulacija nad neupućenima, kako bi im se iz džepa izvuklo ono malo para što imaju, u stvarnosti situacija je malo komplikovanija.

Brojni proroci ekonomskog sloma baziraju svoja predviđanja na prethodnim ekonomskim krizama i faktorima koji su doveli do njih, počev od Velike depresije 1929. godine, ukazujući na sličnost sa današnjim trendovima, od rastućeg ekonomskog nacionalizma, trgovinskog i valutnog rata, povećanja geopolitičke napetosti između velikih sila, do nerealno visoke cijene dionica i nekretnina. Međutim, ispuštaju iz vida ključnu razliku – koordiniranu intervenciju država i centralnih banaka u posljednjoj krizi, kada su zarad spasa sistema ignorisani svi proklamovani temelji kapitalizma i „slobodnog tržišta“.

Jednostavno objašnjenje da je na djelu cinična manipulacija beskrupuloznih mešetara sa titulama, željnih brze zarade ne važi ni u slučaju najjbogatijih svjetskih pojedinaca, mahom milijardera iz Silikonske doline, koji zadnjih godina masovno kupuju farme na Novom Zelandu kao najsigurnijoj destinaciji u slučaju globalnog sloma, priznajući da, za svaki slučaj, imaju i spremne avione sa napunjenim rezervoarima.

Ovi milijarderi spadaju u red najmoćnijih ljudi danas i sasvim sigurno nisu naivčine. Jedini zaključak je da su čak i oni svjesni da je postojeći sistem na klimavim nogama i da su mogući različiti raspleti, ali očigledno čak ni oni ne znaju niti mogu predvidjeti kada bi se čitava kula od karata mogla srušiti i da li će uopšte do toga doći.

Dugoročno, tvrde prognozeri globalnog sloma, sistem je neodrživ i krah je neizbježan. Mada, dugoročno je relativan pojam. Dugoročno gledano, svi smo mrtvi, sa ili bez ekonomskog sloma.

 

 

Dražen Simić

novembar 2018, Biznis Top 2017/18

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Ekonomija

15 godina RAS i Japanska agencija za međunarodnu saradnju uspešno podržavaju mala i srednja preduzeća

by bifadmin

Više od jedne decenije Razvojna agencija Srbije (RAS) sa Japanskom agencijom za međunarodnu saradnju (JICA) uspešno realizuje standardizovanu uslugu mentoringa za mala i srednja preduzeća i preduzetnike, i taj sistem pružanja usluge prenosi zemljama Zapadnog Balkana: Crnoj Gori, Makedoniji i Bosni i Hercegovini (BiH).

Jubilej 15 godina saradnje obeležen je velikim regionalnim skupom u Beogradu koji je otvorio ambasador Japana, Đunići Marujama, istakavši da su mala i srednja preduzeća osnova svake ekonomije, i da su velika i uspešna japanska preduzeća uglavnom nastala od malih porodičnih firmi. Na skupu su govorili i Ana Žegarac, direktorka Sektora za međunarodnu saradnju Razvojne agencije Srbije (RAS), Hideja Kobajaši, direktor JICA predstavništva za Balkan; Gaku Funabaši, viši savetnik u oblasti razvoja privatnog sektora JICA; kao i Vladimir Minev, šef sektora za informativne usluge MSP, Bugarske agencije za promociju malih i srednjih preduzeća. Događaju su prisustvovali mentori, predstavnici regionalnih razvojnih agencija, kompanije koje su bile korisnice usluge mentoringa u Srbiji, kao i predstavnici partnerskih organizacija iz Crne Gore, BiH i Makedonije. Na skupu je predstavljena i najbolja praksa mentoring usluge kroz dva uspešna preduzeća u Srbiji, i to „Afrodite Mode Collection – AMC“ koju su prezentovali Ljiljana Marković, mentor (Regionalna agencija za razvoj i evropske integracije Beograd) i Branislav Bajić, direktor AMC; i „Milan Blagojević Smederevo“ koju su prezentovali Saša Dedeić, mentor (Regionalna razvojna agencija Braničevo – Podunavlje) i Maja Ilić, menadžer prodaje i marketinga kompanije „Milan Blagojević Smederevo“.

Ana Žegarac, direktorka Sektora za međunarodnu saradnju Razvojne agencije Srbije, istakla je važnost i kontinuitet saradnje sa JICA u uspostavljanju i daljem unapređivanju standardizovane usluge mentoringa u Srbiji, ali i zemljama partnerima na projektu. Takođe, navela je da je do sada 2.000 malih i srednjih preduzeća u Srbiji dobilo uslugu mentoringa, od toga čak 98% korisnika se izjasnilo da bi ponovo učestvovalo u projektu, a 90% je istaklo da su uz pomoć podrške mentora unapredili svoje poslovanje. U Srbiji ima 58 sertifikovanih mentora, od kojih je, usled dobrih rezultata, njih 20 uključeno u aktivnosti koje se sprovode u zemljama regiona (u Crnoj Gori, BiH i Makedoniji) gde se održavaju obuke novih mentora. Skup je održan u okviru projekta „Uspostavljanje i promocija mentoring usluge za MMSPP u zemljama zapadnog Balkana, Faza 2, 2017-2020“ koji realizuje Razvojna agencija Srbije (RAS) uz podršku Japanske agencije za međunarodnu saradnju (JICA).

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaSlajder

NBS: Građani se sve više žale na rad banaka 

by bifadmin

Od 1. januara do 30. septembra 2018. godine, Narodna banka Srbije dobila je 1.470 pritužbi na rad finansijskih institucija, što je za 11,2 odsto više nego u istom periodu prošle godine.

Kako Kamatica saznaje, najveći broj pritužbi, 58,6 procenata odnosilo se na rad društava za osiguranje, 41 odsto na rad banaka, dok se 0,2 odsto odnosi na rad davalaca finansijskog lizinga, a 0,1 procenat na rad platnih institucija kao i na rad društava za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima.

Prema podacima iz izveštaj o podnetim pritužbama i prigovorima sektora za zaštitu i edukaciju korisnika finansijskih usluga Narodne banke Srbije u istom periodu primljeno je 603 pritužbe na rad banaka, što je za 8,45 odsto više nego prethodne godine. Prema tom izveštaju najveći broj pritužbi na rad banaka odnosi se na kredite 43,9 odsto, zatim na platne račune 30,8 procenata kao i na platne kartice 19,1 odsto.

Kako su iz NBS-a rekli za portal Kamaticu u prvih devet meseci ove godine građani su poslali 1953 pritužbe, 261 predlog za posredovanje kao i 863 pitanja. Najveći broj pritužbi odnosile su se na rad društava za osiguranje – 58,6 procenata, zatim na rad banaka – 41 odsto, na rad davalaca finansijskog lizinga 0,2 procenta, a na rad platnih institucija i društava za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima po 0,1 odsto.

Broja preuranjenih pritužbi od početka godine pa do kraja septembra iznosi 483, što je manje od prosečnog broja preuranjenih pritužbi u istom periodu u poslednjih deset godina, a najveći broj pritužbi odnosio se na rad banaka, čak 81 odsto.

Od početka godine NBS je kaznila 12 banaka za koje je utvrđeno da nisu postupale u skladu s pojedinim odredbama zakona kojima se uređuje oblast zaštite korisnika finansijskih usluga.

Iz Narodne banke Srbije za Kamaticu još jednom objašnjavaju da je prema propisanoj proceduri, neophodno da se korisnik prigovorom prvo obrati instituciji na čiji rad ima primedbu, a ako se sporni odnos ne reši u tom postupku, može podneti pritužbu Narodnoj banci Srbije.

Sa druge strane, svega po jedan klijent banke se žalio na dinarsku štednju, kredite za preduzetnike kao i menjačke poslove. Mali broj pritužbio bio je i za kredite za poljoprivrednike kao i za refinansiranje.

Izvor: Kamatica

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaSlajder

BIZNIS TOP 2017/18: Od gubitnika do dobitnika za godinu dana

by bifadmin

Jedan od vodećih gubitaša u 2016. godini – HIP Petrohemija, preobratio se u najprofitabilnije privredno društvo u 2017. godini, pre svega zahvaljujući otpisu obaveza prema poveriocima. Na drugom mestu po ostvarenoj dobiti je NIS, a na trećem Srbijagas.

Nasuprot rang listi najprofitabilnijih preduzeća koja se značajno razlikuje u poređenju sa 2016. godinom, redosled prve tri kompanije prema visini ostvarenih prihoda u 2017. godini je isti kao godinu ranije, odnosno na prvom mestu je EPS, na drugom je NIS, a na trećem Fijat automobili Srbija.

Značajna razlika u odnosu na 2016. godinu je i ta da prošle godine nijedna od najuspešnijih kompanija u Srbiji nije dobila najvišu ocenu za bonitet Agencije za privredne registre (APR), već je najvišu ocenu za zdravo poslovanje dobilo 200 preduzeća koja nisu u vrhu po ostvarenoj zaradi i prihodima, navodi se u specijalnoj godišnjoj ediciji „BIZNIS TOP 2017/18“ u izdanju ekonomskog mesečnika „Biznis i finansije“.
Ovogodišnje izdanje edicije BIZNIS TOP objavljuje rang liste 150 najvećih preduzeća u Srbiji u 2017/2018. godini, prema ostvarenoj dobiti i po poslovnom prihodu, kao i rang liste po okruzima na osnovu ostvarene dobiti i poslovnih prihoda, a na osnovu podataka Agencije za privredne registre (APR).

Preokret na listi najprofitabilnijih

Ako je nekoliko godina unazad lista najprofitabilnijih kompanija u Srbiji izgledala gotovo isto, u 2017. godini je došlo do preokreta – HIP Petrohemija je za samo godinu dana doživela iznenađujući uzlet od velikog gubitnika do najvećeg dobitnika. Ova kompanija je u 2017. godini bila prva na listi najuspešnijih po ostvarenoj neto dobiti od 40.456 miliona dinara, iako je 2016. godinu završila sa neto gubitkom od
5.262 miliona dinara.

Slučaj pančevačkog preduzeća je pokazao da dug ne mora biti loš drug ako država tako reši, budući da je njegov prošlogodišnji rezultat pre svega zasnovan na odluci republičke vlade da se kroz Unapred pripremljeni plan reorganizacije (UPPR) izvrši i prilično veliki otpis obaveza prema poveriocima.

Tako je pomenuta neto dobit ostvarena po osnovu otpisanih obaveza u iznosu od čak 36.937 miliona dinara, što je 47,7%, ukupnih obaveza Petrohemije, a preostali deo gubitka je konvertovan u
kapital izdavanjem novih akcija. Za razliku od 2016. godine, kada je ukupni gubitak nadmašio vrednost kapitala za 56.867 miliona dinara, na kraju 2017. godine kapital Perohemije je iznosio 24.141 milion dinara a ukupni gubitak je gotovo prepolovljen na 39.748 miliona dinara.

Nasuprot prvoplasiranoj, drugoplasirana kompanija po visini ostvarene dobiti – Naftna industrija Srbije (NIS) posluje uspešno već godinama, a ostvarena dobit od 27.790 miliona dinara u 2017. godini je veća za čak 72,8% u odnosu na godinu ranije i čini 4,2% dobiti cele privrede. Treće po profitabilnosti je Javno preduzeće Srbijagas, čija je prošlogodišnja neto dobit od 16.723 miliona dinara za 7,7 puta veća u odnosu na 2016. godinu. Tako visok rezultat je ostvaren usled rasta dobitka iz finansiranja
i prepolovljenog gubitka iz ostalih aktivnosti. Srbijagas je, međutim, i dalje na prvom mestu prema ukupnom gubitku koji je za 49.523 miliona dinara iznad visine kapitala.

Ovakav redosled se značajno razlikuje u odnosu na 2016. godinu, kada su najprofitabilnije kompanije bile NIS, Telekom Srbija i Telenor. U 2017. godini, Telekom Srbija je sa dobitkom od 14.548 miliona dinara koji je manji za 4% u poređenju sa 2016. godinom, pao na četvrto mesto, a Telenor nije ni ušao među prvih pet po ostvarenoj zaradi. Naime, prošle godine na petom mestu liste najprofitabilnijih se pozicionirala kompanija Tigar Tyres, sa dobiti od 10.311 miliona dinara, što je rast od čak 57,5% u odnosu na godinu ranije, a uvećala je i kapital za 38%, kao i poslovnu imovinu za 7,2%.

Vodeći prema prihodima

Kada je reč o ostvarenim poslovnim prihodima, redosled prve tri kompanije u 2017. godini je isti kao i godinu ranije. Najveća srpska kompanija, JP EPS, zabeležila je i najveći poslovni prihod u 2017. godini u iznosu od 252.112 miliona dinara, što čini 2,5% poslovnih prihoda ukupne srpske privrede. Mada su poslovni prihodi EPS-a uvećani za 13,5% u odnosu na 2016. godinu, neto dobit je smanjena za 61,3%, a ukupni gubitak u visini od 122.110 miliona dinara je gotovo na istom nivou kao i godinu ranije. Ova kompanija je prethodne godine smanjila broj radnika za više od hiljadu, ali je i pored toga brojala najveći broj zaposlenih u Srbiji – 26.485 radnika.

Nakon drugoplasirane Naftne industrije Srbije (NIS), koja je ostvarila prihode od 215.836 miliona dinara, na trećem mestu je kompanija Fijat automobili Srbija sa prihodima od 11.748 miliona dinara, ali su oni manji za 15,7% u poređenju sa 2016. godinom, dok je neto dobit u visini od 2.131 miliona dinara ostala na istom nivou.

Sledi Delhaize Serbia sa poslovnim prihodima u iznosu od 94.884 miliona dinara, što je rast od 11,6% u poređenju sa 2016. godinom, dok je ostvarena dobit od 4.264 miliona dinara veća za 3,4 puta. Ovaj maloprodajni lanac se izdvaja i po tome što je uspeo da uveća i prihode i dobit, a uporedo je zaposlio novih 2.302 radnika.

Na petom mestu prema ostvarenim poslovnim prihodima je još jedan trgovinski lanac, kompanija Merkator, koja je u 2017. godini prihodovala 90.748 miliona dinara, što je za 15,3% manje u odnosu na godinu ranije. Merkator je, međutim, prošle godine zabeležio gubitak od 6.852 miliona dinara, što je četovorostruko veći iznos u poređenju sa 2016. godinom.

Firme u stečaju najveći gubitaši

Najveći gubitaši u Srbiji u 2017.godini su privredna društva u stečaju. Prednjači Koncern Farmakom M.B.Šabac, Rudnik Lece doo Šabac – u stečaju, sa gubitkom od čak 20.844 miliona dinara, a gubitak iznad visine kapitala iznosi 21.196 miliona dinara. Drugi najveći gubitaš je Javno preduzeće Putevi Srbije, sa gubitkom koji je dostigao 8.053 miliona dinara, a na trećem mestu je kompanija Simpo, koja je uvećala svoj gubitak na 7.041 miliona dinara.

Nakada veoma uspešna kompanija Sojaprotein našla se na petom mestu najvećih gubitaša. Gubitak ovog preduzeća iz Bečeja je sa 383 miliona dinara u 2016. godini, uvećan prošle godine na čak 6.506 miliona dinara.

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Politika i društvoSlajder

Poverenik: I po novom Zakonu ostaju obaveze oko rukovanja podacima

by bifadmin

Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić saopštio je da je danas stupio na snagu novi Zakon o zaštiti podataka o ličnosti kojim prestaje da se vodi Centralni registar zbirki podataka, ali da nisu stavljene van snage odredbe starog zakona koje se tiču obaveza rukovodilaca podataka.

„Budući da su povodom ovog u javnosti od strane nekih od kreatora i tumača novog Zakona iznošeni stavovi o tome da je ovim izvršena ‘značajna deformalizacija’, kao i da to povlači „značajno smanjenje obaveza“ rukovalaca podataka, Poverenik smatra potrebnim da ukaže da to do daljeg nije tačno“, navodi se u saopštenju Šabića.

On je upozorio one koji rukuju podacima o ličnosti na obaveze koje imaju, sve do početka primene novog Zakona, a za neizvršavanje tih obaveza Zakonom je predvidjeno prekršajno kažnjavanje.

„Previdom, grubom omaškom ili iz nekog drugog nepoznatog razloga, nijednom odredbom novog Zakona nisu stavljene van snage odredbe starog zakona koje se tiču obaveza rukovalaca podataka povodom uspostavljanja ili evidentiranja već uspostavljenih zbirki podataka o ličnosti“, navodi se u saopštenju.

Šabić je naveo da oni koji rukuju podacima o ličnosti i dalje imaju obaveze „obrazovanja, vodjenja i ažuriranja evidencija o obradi, obaveza dostavljanja Povereniku obaveštenja o nameri uspostavljanja zbirke podataka, pre započinjanja obrade, odnosno uspostavljanja zbirke podataka, kao i obaveza dostavljanja Povereniku evidencija o zbirkama podataka, odnosno o promenama u tim evidencijama“.

On je najavio da će na svojoj internet stranici staviti na raspolaganje veb aplikaciju do koje će se dolaziti putem slikovnog banera s tekstom „Dostvaljanje ecidencija o zbirkama podataka“.

„Imajući u vidu brojne primedbe koje je Poverenik dao tokom procesa njegovog donošenja, naglašavajući da se radi o tekstu zakona koji je s normativnog i funkcionalnog stanovišta na veoma niskom nivou, i koji je kao takav praktično neprimenljiv, u vezi sa svim pitanjima njegove primene Poverenik upućuje sve zainteresovane subjekte da se obraćaju predlagaču zakona, Ministarstvu pravde“, navodi se u saopštenju.

Izvor: Beta

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Politika i društvo

Svetski dan deteta obeležen velikom akcijom #PlavoZaSvakoDete

by bifadmin

Povodom obeležavanja Svetskog dana deteta deca su juče preuzela upravljanje UNIQA osiguranjem! Na osnovu jednoglasne odluke izglasane na Dečijem kolegijumu, centralna zgrada Kompanije je, u skladu sa globalnim sloganom ove akcije #PlavoZaSvakoDete (#GoBlue), do kraja dana bila osvetljena plavom bojom.

Vanredno zasedanje više od 20 malih rukovodilaca označilo je zvaničan početak proslave praznika koji svake godine na inicijativu UNICEF-a ujedinjuje najuglednije kompanije, institucije i pojedince širom sveta u jednom cilju – promovisanju dečijih prava.

Učesnici sastanka su kroz otvoren međusobni dijalog došli do zaključka da deci nisu potrebna dodatna prava, već poštovanje postojećih. Takođe, oni su izneli jasne predloge kako odrasli mogu da im pruže podršku u obezbeđivanju jednakog pristupa obrazovanju, sigurnosti i ostvarivanju punih potencijala za svako dete. Njihove ideje unete su u zvaničan zapisnik, i poslužiće kao svojevrstan putokaz za nova ulaganja u društveno odgovorne projekte UNIQA osiguranja.

Razgovor o svojim pravima deca su nastavila sa vršnjacima u Osnovnoj školi Đuro Strugar, kojoj je UNIQA povodom Svetskog dana deteta zajedno sa poznatim umetnikom Andrejem Josifovskim Pijanistom donirala jedinstven mural, koji podseća na jedno od najvažnijih prava – pravo na slobodu mišljenja.

Velika podrška deci i mladima u ovom važnom zadatku bili su zaposleni u UNIQA osiguranju. Oni su, želeći da pokažu da igraju u istom #PlavoZaSvakoDete timu obukli plavu graderobu i poneli detalje u ovoj boji.

U akciju su se uključili i promoteri UNIQA osiguranja vaterpolo reprezentativci Andrija Prlainović, Milan Aleksić, Sava Ranđelović i Dušan Mandić. Oni su, preko svojih naloga na društvenim mrežama, pozvali pratioce da obuku nešto plavo i podele svoje fotografije sa #PlavoZaSvakoDete, sa ciljem da ovaj globalni pokret učine još vidljivijim.

Obeležavanje ovog značajnog dana UNIQA je organizovala na inicijativu i u saradnji sa UNICEF-om, najeminentnijom globalnom organizacijom koja više od 70 godina zastupa prava i interes dece širom sveta. Svetski dan deteta predstavlja svojevrsni praznik dečijih prava koji deca širom sveta svakog 20. novembra obeležavaju preuzimanjem kompanija, institucija i medija, kako bi se njihov glas što dalje čuo. Ove godine, centralna tema je jednak pristup obrazovanju za svako dete.

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Ekonomija

Šta se sve moglo saznati na ovogodišnjoj konferenciji Beogradske berze

by bifadmin

Beogradska berza i ove godine je, po 17. put, održala Međunarodnu konferenciju pod nazivom “Upgrade in Belgrade 2018”, koja je okupila brojne predstavnike domaće i inostrane stručne, investicione i medijske javnosti.

Na Konferenciji su razmatrane teme i oblasti koje se odnose na makroekonomske tokove u zemlji i regionu, kao i njihov uticaj na tržište kapitala. Kroz panel diskusije i sprecijalna predavanja govorilo se i o uticaju savremenih tehnologija (fintech – financial technology) na pristup izvorima finansiranja, kao i o trendovima na tržištima kripto-valuta i budućnosti regionalnih tržišta kapitala.
Konferenciju je svečano otvorio Tiziano Giovannetti, generalni direktor kompanije Fintel energija a.d, prve kompanije koja je kapital prikupila na Beogradskoj berzi od njenog reosnivanja u Srbiji.

Tokom prvog panela, čiji su učesnici bili Vladimir Vučković, Aleksandar Marković, Ana Tripović i Miladin Kovačević, diskutovalo se o makroekonomskim tokovima u zemlji i regionu, kao i o njihovom uticaju na tržište kapitala.

Viđenje aktuelne situacije iz perspektive Fiskalnog savjeta izneo je Vladimir Vučković. Iako je istakao da je makroekonomska situacija pod kontrolom, neophodno je da se Berza stavi u funkciju, kako bi se stvorili uslovi za ubrzan razvoj ekonomije. Prema rečima Aleksandra Markovića, generalnog direktora Metalca, jedne od listiranih domaćih kompanija, najvažniji preduslov kako bi preduzeća mogla da naprave planove i predvide svoje bilanse jeste predvidivost kursa, bez obzira da li se on percipira kao potcenjen ili precenjen. Ana Tripović , v.d. direktora Uprave za javni dug, je posebno istakla neophodnost razvoja sekundarnog tržista dužničkih hartija od vrednosti, kao preduslova da bi se naše hartjije našle u JPMorgan global bond indeksu.

Poseban deo panel dela Konferencije bio je posvećen i trenutnim trendovima na tržištima kripto-valuta, koje se često povezuju sa berzanskim poslovanjem, ali koje imaju i svoje specifičnosti i ozbiljne regulatorne nedostatke, koji su se najsnažnije pokazali kada je započeo drastičan pad vrednosti ovih instrumenata na svim tržištima. Prezentaciju na temu „Kriptovalute – Početak ili kraj?“ održao je Ivan Ileković iz kompanije Thomson Reuters.

Tema drugog panela ovogodišnje Konferencije Berze bila je “Uticaj savremenih tehnologija na pristup izvorima finansiranja. Ovo jeste jedna od čestih tema na svetskim tržištima kapitala u današnje vreme, pre svega usled prepoznate potrebe za uključivanjem malih brzorastućih firmi i startupova na berzanska tržišta, kako bi od infrastrukture tržišta kapitala korist imale i same kompanije, ali i investitori. Trenutna situacija praktično onemogućava neprofesionalne ulagače da, čak i ukoliko prepoznaju kompanije ranga Facebooka ili Uber-a, ulože svoja sredstva i imaju koristi od budućeg rasta ovakvih kompanija.

Na panelu na temu fintech tehnologija učestvovali su profesor Drago Inđić, predsednik Richfox Capital BV fonda, Slobodan Đinović, direktor i vlasnik Orion telekoma, Ivan Bjelajac, direktor MVP Workshop, i Sandra Rodić, iz USAID-a.

Značaj regionalne saradnje u oblasti tržišta kapitala prepoznat je i od strane organizacije za regionalnu saradnju – Regional Cooperation Council, koja je bila partner ovogodišnje konferencije Berze, i čije aktivnosti su, između ostalog, usmerene i na promociju saradnje i, istovremeno, unapređenje efikanosti ekonomija Zapadnog Balkana, kroz zajedničke aktivnosti. Upravo stoga, tema trećeg panela Konferencije Berze bila je “Budućnost regionalnih tržišta kapitala”, a pored direktora Makedonske, Montenegro i Beogradske berze – Ivana Šterieva, Gojka Maksimovića i Siniše Krnete, gost i sagovornik na ovom panelu bio je i generalni sekretar RCC-a, Goran Svilanović.

Gospodin Svilanović je ocenio da je potrebno povezati regionalne berze, da je značaj povezivnja prepoznat i u okviru procesa pridruživanja Evropskoj uniji i da je razvoj regionalnih tržišta kapitala jedna od ključnih komponenti investicione strategije tzv. Berlinskog procesa.

Direktor Beogradske berze Siniša Krneta istakao je da je svrha Konferencije zapravo promocija novog pristupa biznisu, promocija tržišta kapitala kao usluge privatnom sektoru, te da je veoma važno iskoristiti potencijal koji regionalna saradnja nudi. Gospodin Šteriev, direktor Makedonske berze, istakao je veliko zadovoljstvo i saopštio da se pored političkih turbulencija u zemlji, berza u Skoplju nalazi u velikoj ekspanziji poslednjih godinu dana. Direktor Montenegro berze, Gojko Maksimović, je svojim izlaganjem saopštio da sve što je dobro za jednu ekonomiju mora da bude i za drugu i da sve što je utvrđeno regionalno, mora da služi i nacionalnoj svrsi. U svom izlaganju, gospodin Maksimović, rekao je da se tržište ne nalazi u fazi u kojoj tehnologija predstavlja prepreku za rast, već da postoji i dovoljno prostora za unapređenja, koja ne zavise od tehnologije.

Kroz drugo specijalno predavanje ovogodišnje Konferencije Ivana Stanković iz PwC-a predstavila je projekat „Serbia: IPO Go!“, koji ima za cilj da pomogne razvoj srpske privrede kroz podizanje svesti o mogućnosti da kompanije iz Srbije potreban kapital obezbede izlaskom na Beogradsku berzu, kao i pružanjem neophodne stručne pomoći kompanijama u ovom procesu.

U okviru Konferencije Beogradske berze, po osmi put za redom, dodeljene su i nagrade kompanijama koje su, prema oceni Komisije Beogradske berze, u protekoj godini ostvarile najviši nivo kvaliteta izveštavanja i odnosa prema investicionoj javnosti. Zlatna plaketa za najbolje odnose sa investitorima uručena je kompaniji NIS a.d. Novi Sad, dok je Plaketu za dugoročno kvalitetne odnose sa investitorima dobila kompanija Podravka iz Koprivnice, koja se već nekoliko godina u nazad nalazi među prvim kompanijama prema obavljenoj analizi Komisije Berze.

Paralelno sa panel delom Konferencije, u okviru 8. Regionalne investitorske konferencije, koja je organizovana u saradnji sa kompanijom WOOD & Company, realizovano je preko 80 direktnih bilateralnih sastanaka između menadžmenta 14 najkvalitetnijih kompanija iz Srbije i regiona i institucionalnih investitora.

Zlatni sponzor 17. po redu Međunarodne konferencije Beogradske berze bila je kompanija NIS a.d. Novi Sad, a među sponzorima su bili Univerzitet Singidunum i Udruženje banaka Srbije.

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Noviji članci
Stariji članci