Najnovije izmene Zakona o porezu na dobit, osim što potvrđuju kako praksa da se propisi menjaju „preko noći“ i bez konsultacija sa stručnom javnošću i privredom postaje običaj, ukazuju i na lutanja naše države u politici poreskih podsticaja. Već sada su upitni efekti novih podsticaja za ulaganja u inovativne delatnosti ako se ima u vidu pod kojim uslovima oni mogu da se ostvare, a slični podsticaji su bili na snazi i 2013. godine, ali su trajali kraće od perioda njihovog najavljivanja.
Krajem prošle godine, usvojene su izmene Zakona o porezu na dobit, uključujući i nove podsticaje od kojih se većina odnosi na ulaganja u inovativne delatnosti.
Novi propisi predviđaju izuzimanje određenih vrsta prihoda od oporezivanja, pa čak i dvostruko priznavanje troškova nastalih prilikom ulaganja u inovacije. Podsticaji se ne odnose samo na IT industriju, kao što su to očekivalo u javnosti, već na širi krug delatnosti.
Na prvi pogled, ovakav pristup je u skladu sa proklamovanim ekonomskim ciljem da su inovacije ključne za razvoj domaće privrede i njenu konkurentnost na globalnom tržištu. Ali kada se pažljivije razmotre uslovi za korišćenje predviđenih podsticaja, neminovno se nameće utisak da takve zahteve teško može ispuniti bilo koja startap firma, pa time i pitanje ko će, ustvari, imati koristi od ovih olakšica?
Recimo, propisano je da društvo ne može biti starije od tri godine, da troškovi ulaganja iznose najmanje 15% ukupnih troškova i da je to društvo vlasnik, odnosno korisnik deponovanog autorskog dela ili patenta, neposredno povezanog sa inovacionom delatnošću koju obavlja. Poslednji zahtev unapred diskvalifikuje najveći broj domaćih preduzeća. S druge strane, malo je verovatno da će strane kompanije deponovati autrosko delo u Srbiji, odnosno da će prihode od korišćenja autorskog dela ostvarivati preko pravnog lica koje posluje u našoj zemlji, pre svega zbog pravne nesigurnosti i manjkavosti u radu domaćih sudova, što se već godinama ističe kao jedna od najvećih prepreka za razvoj poslovanja.
Već viđeno
Podsetimo da ovo nije prvi put da se uvode podsticaji za inovacije, budući da su slične olakšice bile na snazi i 2013. godine za tada važeći poreski kredit. Ovi podsticaji su bili široko postavljeni i obuhvatali su troškove za istraživanje i razvoj. Nažalost, trajali su možda i kraće od perioda njihovog najavljivanja – nepunih godinu dana od trenutka kada su počeli da važe, ukinuti su sa većinom drugih olakšica i to pred samo podnošenje poreskih izveštaja, bez prethodne najave ili javne rasprave.
Oba primera ilustruju širu praksu da se propisi donose i ukidaju „preko noći“, što znatno otežava privrednicima da svoje budžete planiraju na srednji i dugi rok. Novi podsticaji za inovacije su najavljeni tek krajem oktobra prošle godine, kada je već bilo kasno da se razmotre njihovi efekti na poslovanje u 2019. godini i da se shodno tome isplaniraju i budžeti u kompanijama. Osim toga, o predlozima izmena Zakona o porezu na dobit nije pokrenuta javna rasprava, što postaje uobičajeno prilikom usvajanja nove regulative.
Da je bilo javne rasprave, privrednici bi imali mogućnost da zakonodavcu ukažu i obrazlože koja vrsta ulaganja najviše utiče na rast poslovanja, kao i da se sami daleko bolje informišu u kom pravcu će podsticaji delovati, pa bi mogli i blagovremeno da planiraju svoja ulaganja. Trenutna situacija je takva, da se i posle nekoliko meseci od predloženih izmena još uvek očekuju pravilnici iz oblasti poreza na dobit, koji bi bliže definisali uslove za korišćenje poreskog kredita.
Uporedo sa najavama novog poreskog kredita za ulaganje u inovacione delatnosti, privrednici su traržili da zakondovac ponovo omogući i podsticaj za ulaganja u osnovna sredstva, koji je važio do kraja 2013. godine. Podsetimo da su na osnovu te odredbe Zakona o porezu na dobit, poreski obveznici mogli da koriste poreski kredit u iznosu do 40% ulaganja u osnovna sredstva, kako bi umanjili oporezivu dobit tokom 10 godina od izvršenog ulaganja. Ovom prilikom, zakonodavac nije imao razumevanja za taj predlog. S druge strane, republička vlada je obezbedila 2,7 miliona evra za Fond za inovacionu delatnost koji je formiran krajem prošle godine.
Da li zakonodavac zna šta je privredi najpotrebnije?
Zašto zahtev privrednika nije uvažen i da li je našoj privredi u ovom trenutku zaista više potreban podsticaj za ulaganje u inovativne delatnosti, nego podsticaj za ulaganja u osnovna sredstva u opštem smislu? Da bi dobili objektivan odgovor na ovo pitanje, nephodna je široka javna rasprava sa odgovarajućim analizama o efektima traženog podsticaja.
Ako se zadržimo samo na trenutno dostupnim podacma, oni pokazuju sledeću sliku. Prema podacima Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja registrovano je ukupno 126 pravnih lica koja se bave inovacionom delatnošću, kao i 14 organizacija. Zakon o porezu na dobit za sada, dok još nisu doneti prateći pravilnici, ne pominje uslov da korisnik podsticaja mora biti upisan u ovaj registar, ali je on dobar pokazatelj koliko je broj mogućih korisnika podsticaja. S druge strane, prema podacima Agencije za privredne registre (APR), u registru privrednih subjekata bilo je upisano 381.718 privrednih subjekata (presek u julu 2018. godine). Kada stavimo u odnos društva koja se bave inovativnom delatnošću i ukupan broj privrednih subjekata, proizilazi da najveći deo privrede nije obuhvaćen novim podsticajima za ulaganja u inovacije.
Pored novih, postoje i drugi poreski podsticaji koji su na raspolaganju privrednim subjektima, kao što su podsticaji za zapošljavanje i podsticaji za novoosnovane privredne subjekte. Svakako da je pohvalna namera da se poreski obveznici makar delimično rasterete poreskih nameta, ali se postavlja pitanje da li je to dovoljno da stimuliše ulaganja i obeshrabri sivu ekonomiju? Ovde moramo da izuzmemo razne aktivnosti u vezi dodele sredstava za nabavku opreme, koja su dostupna samo određenom broju subjekata. Suština je da se obezbede jednaki uslovi za sve učesnike, koji neće zavisiti od raspoloživih sredstava i na koje će moći da se računa na duži niz godina.
Svaki podsticaj koji se omogući privredi je dobar ako će imati prilike da zaživi u praksi. Međutim, najveći nedostatak ne samo u ovoj oblasti, već i generalno u izmenama regulative, predstavlja kratak rok od predloga novih propisa do njihovog usvajanja, bez prave javne rasprave. Time se nameće pitanje kojim podacima raspolaže zakonodavac kada predlaže određene podsticaje, odnosno da li stvarno zna šta je privredi najpotrebnije za razvoj, ili je to glas samo nekolicine koji su imali priliku da predstave svoje stavove?
Najbolji primer je još jedna izmena Zakona o porezu na dobit, koja je uvedena s ciljem da se smanji administriranje u vezi sa obračunom amortizacije osnovnih sredstava i to tako što će se izjednačiti poreska i računovodstvena amortizcija. Nažalost, posledica ove izmene je takva, da se efekat poreske amortizacije koja je omogućavala veću amortizaciju osnovnih sredstava u ranijim godinama korišćenja i tako umanjivala poresku osnovicu za porez na dobit, sveo na nulu. Ovaj efekat će sigurno imati veći uticaj na poslovanje poreskih obveznika nego što je smanjeno administriranje kod obračuna amortizacije, ukoliko to smanjenje zaista postoji. Napomenimo da je samo nekoliko meseci pre predloženih izmena obračuna amortizacije, Ministarstvo finansija najavilo da će omogućiti ubrzanu amortizaciju za poreske svrhe kako bi izašlo u susret privredi.
Česte promene propisa u Srbiji država obrazlaže potrebom da se unapredi poslovni ambijent i stvore uslovi za brži razvoj privrede. Međutim, praksa da se propisi donese i ukidaju „preko noći“, najčešće bez ikakvih konsultacija sa stručnom i poslovnom javnošću, onemogućava privrednike da planiraju poslovanje na iole duži rok i da utiču na kvalitet regulative koja se donosi u njihovo ime, odnosno kako bi im „olakšala poslovanje“.
Vladimir Deljanin, senior menadžer u poreskom odeljenju Crowe RS
