Monthly Archives

септембар 2019

Istraživanje sprovedeno u Evropi ukazuje na pozitivan uticaj televizije na društvo

by bifadmin 6. септембар 2019.

Televizijski sadržaj podstiče blizu 60 odsto Evropljana da se menjaju na bolje

IFA sajam, Berlin, 6. septembar 2019. godine – Inovacije na polju televizijske tehnologije i sadržaja pozitivno utiču na lični i kulturni razvoj evropskih korisnika, pokazalo je najnovije istraživanje kompanije Samsung, objavljeno na sajmu IFA 2019. Sprovedeno u susret pedesetogodišnjici postojanja kompanije, istraživanje je pokazalo da, zahvaljujući tehnološkim inovacijama, poput 8K tehnologije i visokog kvaliteta, ali i raznolikom sadržaju koji se danas emituje, razvoj televizije ima vidljivi uticaj na mnoge aspekte života.
Čak 57 odsto ispitanih Evropljana izjavilo je da je gledanje televizijskog programa promenilo njihovo mišljenje o društvenim problemima, kao što su klimatske promene, siromaštvo, ekonomska jednakost i diskriminacija. Primera radi, emisija Blue Planet televizijske kuće BBC, motivisala je više od 80 odsto ispitanika da preduzmu nešto po pitanju očuvanja životne sredine i upotrebu jednokratne plastike svedu na minimum.
Veliki interes za aktuelne društvene teme je više nego očegledan, uzimajući u obzir da je dve trećine ispitanika pokazalo zanimanje za program tog tipa. Informativnim emisijama sve više raste popularnost, o čemu svedoči 56 odsto stanovnika Evrope, koji navode da se dokumentarni film kao žanr trenutno najviše razvija. Danas, kada su lažne vesti sve učestalije, vrednost televizijskih vesti ostaje najznačajnija, pa 74 odsto anketiranih rangiraju ovaj tip emisije kao jedan od najpouzdanijih izvora informacija.
Gledaoci evoluiraju u skladu sa onim što prate na televizijskim ekranima. Prema rezultatima istraživanja, televizija je uticala na poboljšanje sposobnosti pri učenju stranog jezika, sportskim aktivnostima ili volontiranju kod čak 73 odsto ispitanika. Pored toga, četvrtina anketiranih građana izrazila je želju da otputuje na nove destinacije koje su uzeli u razmatranje tek nakon što su ih videli na televiziji, dok 38 odsto njih kaže da ih je ovaj medij ohrabrio da isprobaju recepte dalekih kultura. Ovaj procenat kod korisnika Smart TV uređaja, koji tvrde da povezanost sa internetom dodatno poboljšava celokupni doživljaj, dostiže čak 41 odsto.
Osim što motiviše gledaoce da pomeraju svoje granice i isprobavaju nove stvari, televizija predstavlja i važan faktor kada je reč o relaksaciji. Četvrtina ispitanika veruje da gledanje televizije doprinosi mentalnom zdravlju, dok trećina tvrdi da im je to najčešći izvor opuštanja.

Sa polovinom ispitanika koji gledanje televizije smatraju kvalitetnim vremenom provedenim sa porodicom, istraživanje ukazuje da ono još uvek predstavlja važan vid društvene aktivnosti. Tako više od trećine Evropljana deli mišljenje da je upravo televizija zadužena za stvaranje najsnažnijih zajedničkih uspomena, pre svega kada se radi o sportu i važnim vestima.
„Televizija nas danas informiše, inspiriše i obogaćuje, a naše poslednje istraživanje ukazuje na njen dugoročni efekat na publiku. Stoga ostajemo posvećeni uvođenju inovacija kojima su u fokusu naši korisnici i zahvaljujući kojima želimo da dodatno osnažimo ulogu televizije u savremenim domovima”, rekao je Nathan Sheffield, rukovodilac TV i AV odeljka u kompaniji Samsung Europe. „U ovoj misiji uspevamo pomoću revolucionarnih proizvoda poput onih iz QLED 8K serije, koja dolazi sa izvanrednim kvalitetom slike, elegantnim dizajnom i pametnim funkcijama, što korisnicima pruža neprikosnoveno iskustvo. Kombinacija većih i boljih ekrana sa raznovrsnijim i sadržajnijim programom, omogućava televiziji da utiče na formiranje mišljenja gledalaca.”
Ostali podaci iz istraživanja:
Širenje kulturnih vidika
S obzirom na to da preferiraju inostrane televizijske programe, više od 40 odsto anketiranih smatra da im oni pomažu da prošire vidike.
Televizija doprinosi socijalizaciji
Četvrtina Evropljana se bar jednom mesečno okuplja sa prijateljima i porodicom kako bi zajedno gledali određeni televijski sadržaj.
QLED predstavlja budućnost televizije
QLED tehnologija poboljšava iskustvo gledanja televizije, smatra čak 80 odsto korisnika.

6. септембар 2019. 0 komentar

Promo

Šta treba da znate o DIMAQ-u?

by bifadmin 6. септембар 2019.

DIMAQ ili Digital Marketing Qualification pojavio se kao odgovor na nekoliko potreba tržišta digitalnog oglašavanja, kako u Srbiji, tako i svetu. Industrija digitalnog marketinga ne prestaje da beleži dvocifren rast, izmedju 20 i 25%, konkretno u Srbiji, u 2018. godini, postigla je promet od 36 miliona evra.

Šta je onda problem?

Sudeći po gore navedenim rezultatima, govorimo o perspektivnoj industriji sa puno potencijala, ali nažalost ne onog najvažnijeg – ljudskog. Na tržištu postoji ozbiljan manjak obučenih ljudi, potreba za pravim kadrovima iz godine u godinu, sve je veća. Poznavanje osnova digitalnog marketinga postalo je gotovo obavezno za sve sve pozicije u marketingu i menadžmentu, a tradicionalni univerzitetski obrazovni sistem u Srbiji ne pruža adekvatne nastavne programe za ovo promenljivo poslovno okruženje.

Da li postoji rešenje?

U cilju da obezbedi sredstvo efikasnog ocenjivanja kvalifikacija u industriji, poboljša kvalitet ponuđenih usluga i pomogne u izgradnji poverenja na tržištu, IAB Serbia od 2018. godine, kao ekskluzivni zastupnik licence, organizuje edukacije za polaganje DIMAQ ispita. Ova sertifikacija predstavlja program standardizacije znanja i kompetencija u digitalnoj industriji i priznata je u svim zemljama Evrope gde postoji IAB. Omogućava aktuelnim i budućim profesionalcima u industriji da potvrde i unaprede svoja znanja i veštine, pojednostave komunikaciju između oglašivača, medija i agencija, pomaže poslodavcima u proceni nivoa stručnosti svojih zaposlenih, a deluje u isto vreme i kao bitan element u odlučivanju prilikom zapošljavanja kadrova.

Metodologija programa razvijena je od strane eksperata IAB Poland, a edukaciju u formi interaktivnih i kreativnih predavanja u Srbiji sprovode master treneri – istaknuti lokalni stručnjaci u oblasti digitalnog marketinga i oglašavanja. Program traje 6 dana tj. 3 vikenda po dva dana (od 9 do 17h).

Tokom trajanja programa, svi polaznici imaju priliku da steknu znanja iz 12 različitih oblasti, neophodnih za uspešno kreiranje i praćenje digitalnih strategija i marketinških kampanja. Počevši od osnova digitalnog marketinga, strategije i planiranja, display oglašavanja, SEO, obuke o društvenim mrežama i kreiranju sadržaja, preko video advertazinga, mobilnog marketing, e-commerce, programmatic-a, analitike i user experience-a, pa do pravnih okvira na internetu, DIMAQ predstavlja najsveobuhvatniju i najrelevantniju obuku za sve sadašnje i buduće stručnjake iz ove perspektivne industrije.

6. септембар 2019. 0 komentar

Od zapostavljenog imanja do profitabilne proizvodnje: Prvo na papir, pa onda na njivu

by bifadmin 6. септембар 2019.

Da li pokretanje proizvodnje na sopstvenom imanju uz pomoć manje sume novca može, umesto večitog sna o „begu na selo“, da postane izvodljiv i isplativ poslovni poduhvat? Iskustvo naših sagovornika Zorana Ristanovića i Jovana Miljkovića kaže da može, pod uslovom da buduće gazde budu spremne da vredno rade i da pažljivo izračunaju u šta treba ulagati.

Nije bez razloga već treću godinu za redom najčitaniji tekst našeg časopisa upravo onaj na temu poljoprivredne proizvodnje: priča o Novici Šutiću, vlasniku preduzeća „Sanicula“, koji uzgaja izuzetno traženu lekovitu biljku smilje našla je put do skoro 40 hiljada čitalaca, među kojima je verovatno najviše onih koji razmišljaju da li da se i sami okušaju u poljoprivredi. S druge strane, iako je cena seoskih imanja u nekim krajevima naše zemlje gotovo simbolična, masovniju „seobu na selo“ uglavnom koče nedostatak infrastrukture za razvoj poslovanja ali i one za svakodnevni život – od loše putne mreže i manje dostupnost škola i domova zdravlja, do problema sa korišćenjem mobilne telefonije i interneta. Dodatna prepreka je veoma često i skroman investicioni budžet budućeg poljoprivrednika.

Zoran Ristanović, međutim, nije razmišljao ni o putevima ni o internetu kada je pre skoro dve decenije gradski život zamenio onim na imanju u Prijevoru kod Čačka. Kako kaže, tada mu je na prvom mestu bilo da gužvu i sivilo grada zameni zdravim životom na dedovini, pa je zato u početku proizvodio samo za potrebe porodice, da bi 2013. godine profesionalno počeo da se bavi organskom proizvodnjom.

Svaki dan je dodatna zarada

Na osnovu stečenog iskustva, Ristanović savetuje one koji razmišljaju da ušteđevinu od, recimo, pet hiljada evra ulože u pokretanje poljoprivredne proizvodnje, da prvo razmisle kakvom proizvodnjom žele da se bave: konvencionalnom koja „gađa“ 99,5% domaćih potrošača ali je i konkurencija ogromna, ili organskom koja je usmerena na svega 0,5% tržišta što je, kako je preračunao, oko 35 hiljada kupaca u Srbiji. On se svim srcem zalaže za organsku proizvodnju, jer pored toga što obezbeđuje zdrave namirnice, ona daje šansu i da neko sa manjom investicionom sumom napravi isplativo domaćinstvo.

„Ako imate pet hiljada evra za ulaganje, a želite da sa porodicom živite od organske poljoprivrede, morate se maksimalno posvetiti tom poslu. U suprotnom, bolje taj novac da uložite u ekskluzivno putovanje, makar ćete posle imati lepe uspomene. Ne može da se radi u kancelariji do 16 časova pa posle na imanju, niti da se ide logikom „da zasadim, pa se samo vratim da uberem“, ističe Ristanović. „Na vama je“, kaže, „da li ćete raditi deset ili 300 dana godišnje – a od toga koliko se posvetite imanju zavisi da li ćete zaraditi 300 ili 10.000 evra za godinu dana“.

Ristanović smatra da ne postoji pogrešan izbor kultura za organski uzgoj, već samo pogrešan pristup, pa podseća da onaj ko samo „ubere kornišone i stavi ih u džak pa prodaje“ u startu pravi grešku. „Mora se razmišljati o preradi. Paradajz, na primer, može da se prodaje svež ali i da se osuši, ukiseli, da se napravi sok, kečap… Potrebno je da se napravi ambalaža, da se razmisli o marketingu, iskoriste internet i društvene mreže za plasman – i eto prilike za zaradu“.

Kalkulacijom do motivacije

Nasuprot Ristanoviću, stručnjak za investicije i razvoj preduzeća Jovan Miljković bavi se poljoprivredom kao dodatnim poslom, koji je pokrenuo na imanju u selu Badljevica pored Smedereva. Dok čeka da počne da rađa lešnik, s kojim je krenuo u ovaj posao, posvetio se gajenju jagoda, a o uspesima i mukama sa kojima se suočava redovno i vrlo otvoreno piše na svom twitter nalogu.

Na naše pitanje da li bi se isplatila investicija od oko pet hiljada evra u proizvodnju jagoda odmah je sugerisao da, ukoliko je cilj da se živi od tog posla, potencijalni ulagač treba da se zapita i kolika zarada je potrebna da bi se tako izdržavala cela porodica. Zato je u kalkulaciji koju je izradio računao da je cilj da se godišnje zaradi oko 10 hiljada evra, što je suma koja garantuje prilično udoban život četvoročlanoj porodici. Kada se uzmu u obzir osnovni troškovi kao i otkupna cena koja je prošle i ove godine u proseku bila 115 dinara, Miljković je došao do rezultata da bi sa pet hiljada evra mogla da se zasnuje proizvodnja na 50 ari. To bi uz angažovanje našeg zamišljenog ulagača i njegove porodice značilo da se u prvoj godini može nadati zaradi od oko 400 hiljada dinara (oko 3.400 evra), odnosno da bi se do tri puta veće sume došlo tek kada se sabere prihod od četiri kalendarske godine.

Iz navedenog proizilazi da stabilan prihod od 10 hiljada evra od proizvodnje jagoda može da se postigne samo na većem imanju. Prema Miljkovićevoj računici, ciljana zarada ostvaruje se tek na zasadu od 2,36 hektara. Naš sagovornik podseća i da je „potrebno da zasad bude za trećinu veći zbog rotacije useva, tako da bi optimalno bilo obezbediti oko četiri hektara zemljišta pod navodnjavanjem, kako bi porodica mogla da se izdržava od gajenja jagoda.”

Internet je danas važniji od traktora

Dok Miljković planira da proširi imanje u Badljevici, kako bi pored lešnika i jagoda bilo mesta i za lubenice, borovnice kao i čuvene „pratioce“ lešnika – tartufe, Zoran Ristanović je svoje imanje proširio na simboličan način: izdvojio je male parcele na kojima organizuje svojevrsnu školu organske proizvodnje. Zainteresovanim polaznicima objašnjava sve – od pripreme zemljišta, preko odabira kultura, do zaštite od štetočina. To smatra još jednim načinom da približi svoj pogled na poljoprivredu, ali i svoju ponudu što većem broju ljudi.

Glavni put do uspeha na tržištu danas ide preko interneta. Ristanovićevi proizvodi zato su dostupni na svim društvenim mrežama, a kontakt sa kupcima održava i preko Vibera, Skajpa i sajta ristanovichranacacak.rs, na kome redovno obaveštava o ponudi ali i dešavanjima na imanju. Svakome ko želi da se bavi proizvodnjom savetuje da je internet ključ za uspešan plasman i da je danas on za imanje važniji od traktora.

Jovan Miljković potvrđuje da je plasman njegovih jagoda najmanji problem upravo zahvaljujući društvenim mrežama. Berza je, kaže, na Facebook-u, gde se cene formiraju na dnevnom nivou, a informacije o ponudi i tražnji razmenjuju neverovatnom brzinom.

Napad birokratije na organsku proizvodnju

„Onaj ko se upusti u organsku proizvodnju trebalo bi da ima na umu da će se suočiti sa obimnom, skupom i bespotrebnom administracijom“, upozorava Zoran Ristanović. On kaže da je šest godina redovno sertifikovao svoje imanje, i da je do sada barem hiljadu puta upisao broj parcele u različite formulare. „Država nameće ogroman birokratski teret, dok u isto vreme ni jedna jedina institucija nije uzorkovala neki moj proizvod. S druge strane, kupci ne veruju sertifikatima, već isključivo žele da se uvere da u uzorcima hrane nema pesticida. Zato, uprkos vremenu i novcu koje gubim na sertifikaciju, sva uzorkovanja kvaliteta radim o svom trošku dva puta godišnje.”

Članak je izašao u julskom broju časopisa „Biznis & Finansije“

6. септембар 2019. 0 komentar

Slajder Vesti

Zbog kredita cena stanova skočila 13 odsto

by bifadmin 6. септембар 2019.

Iako je u prvoj polovini ove godine, u odnosu na isti period lane, sklopljeno za dva odsto manje ugovora o prometu nekretnina, vrednost tog tržišta porasla je za oko 200 miliona evra ili 13 procenata.
Naime, vrednost transakcija u prošlogodišnjem polugodištu iznosila 1,6 milijardi evra, dok se ove godine prometovalo u iznosu od 1,8 milijardi. U Republičkom geodetskom zavodu, koji objavljuje ove podatke, objašnjavaju da je vrednost porasla jer su uglavnom kupovane nekretnine u novogradnji, gde su cene kvadrata skuplje.

Kaća Lazarević iz istoimene agencije za promet nekretninama, tvrdi za Danas da podaci koje objavljuje RGZ nisu potpuni ni ažurni, pa iako je iz projekta digitalizacije njihova baza trebalo da bude oslonac u prometu nekretnina, ne može se koristiti jer je nepotpuna.

– Agencije koje se bave posredovanjem i procenom, trebalo bi da raspolažu podacima o prometovanim nekretninama. Ali, od Poreske uprave ne možemo da ih dobijemo, od notara takođe i prinuđeni smo da koristimo i plaćamo bazu RGZ-a. Međutim, iz nje ne može da se vidi prava slika prometovane nekretnine, jer osim adrese, broja kvadrata, cene i na kom je spratu, nedostaju informacije kada je zgrada sazidana i na koliko spratova, u kakvom je stanju stan. Takođe, nisu obuhvaćeni svi podaci o prometu iz određenog perioda. U poslednjem izveštaju naveli su da je najskuplje plaćena jedna kuća na Dedinju, više od dva miliona evra, ali se tamo kuće i vile prodaju i za mnogo veći novac, za pet i sedam miliona. U izveštaju RGZ-a toga nema – kaže Lazarević.

Ona potvrđuje za Danas da su kvadrati poskupeli, ali ističe da je reč uglavnom o prometu u Beogradu i Novom Sadu. Naime u prestonici se odvija oko 44 odsto ukupnih promena na tržištu nekretnina, sa Novim Sadom udeo se penje na 60 odsto.

– Nesporno je da se cene povećavaju, posebno u novogradnji. U prošloj godini one su u Beogradu porasle za 10,5 odsto u odnosu na prethodnu, dok je u Novom Sadu kvadrat u proseku skuplji i za 11,4 procenta. Ako se posmatra samo novogradnja, u prošloj u odnosu na prethodnu godinu cene su skočile za devet odsto, što je rekordan decenijski rast. Na to su u velikoj meri uticali jeftiniji stambeni krediti koji su proizveli povećanu tražnju. A kredite uzimaju mlađi ljudi i oni se pre odlučuju za novogradnju. Uz to, i sama gradnja je poskupela. S jedne strane cene građevinskog zemljišta su više, sve što može proglašava se ekstra zonom samo da bi uz dozvolu bilo naplaćeno, a investitori i za radove sada moraju da izdvoje više jer nema radnika, posebno zanata poput keramičara, tesara, zidara – objašnjava Lazarević.

Prema rečima sekretara udruženja za trgovinu u Privrednoj komori Srbije, Žarka Malinića skuplje nekretnine posledica su rasta standarda, BDP-a i olakšanih uslova za podizanje kredita, ali i tradicija stanovništva da poseduje nekretninu u vlasništvu.

– Zbog toga su ne samo povećana ulaganja u tom sektoru nego se investitori češće opredeljuju za izgradnju jedinica više cenovne vrednosti, premijum i A klase, posebno u Beogradu i većim centrima a ređe idu na ekonomične stanove, pa se to odražava i na finansijski efekat – navodi Malinić.

On smatra da tržištu usled naglog rasta ne preti slom jer tvrdi da se cene ne grade veštački.

– Još uvek najveći promet prate kreditne aktivnosti banaka, a one su prilično stroge u uslovima, potrebno je i ozbiljno učešće i hipoteke, pa se ovde ne može ponoviti scenario iz SAD od pre desetak godina, gde je skoro i dete moglo da dobije stambeni kredit. Moguće je, međutim, da se pogrešno investira, da se ne proceni adekvatno atraktivnost lokacije i vrsta nekretnine koja se tu nudi, ali bi to bili pojedinačni slučajevi – ističe Malinović i dodaje da su tržište nekretnina podstakli i kvalitetniji zakoni u tom sektoru koji su omogućili bolju evidenciju.

Tomislav Sekulić, savetnik u agenciji Europa ekskluziv rijlestejt, kaže za Danas da je rast cena na tržištu nekretnina činjenica proizašla iz povoljnijih uslova kreditiranja za koje apliciraju pre ljudi koji mogu da dozvole skuplje kvadrate, dok su oni i dalje nedostupni prosečnom stanovniku.

– Mislim da su cene nekretnina nerealno visoke i da nastavljaju da rastu a to će trajati sve dok ima kupaca spremnih da plate. Međutim, nadam se da taj trend rasta neće dugo trajati jer se malo pribojavam efekta „balona“, s obzirom na to da tempo po kome rastu cene kvadrata ne ide u korak sa stopom rasta privrede niti sa životnim standardom – kaže Sekulić.

Poslovni prostor nije na prodaju

– Na tržištu ozbiljno nedostaje poslovni prostor, traže se čitave zgrade, iz novogradnje ili renovirani stari objekti, čak prizemlja koja je moguće preurediti. U ovoj godini u izgradnji se nalazi 26.000 kvadrata poslovnog prostora, sa već postojećim to bi bilo ukupno 75.000 metara kvadratnih od čega je 60 odsto A klasa. Ali sve se radi za iznajmljivanje, ne za prodaju jer je tako investitorima isplativije. Luksuzni poslovni prostor oni izdaju za 14 do 16 evra po kvadratu, dok je u B klasi cena oko devet evra – kaže Kaća Lazarević.

Izvor Danas

6. септембар 2019. 0 komentar

Slajder Vesti

Država otkupila akcije Komercijalne banke od EBRD-a i IFC-a

by bifadmin 6. септембар 2019.

Vlada Srbije je otkupila 34,58 odsto akcije Komercijalne banke od manjinskih akcionara Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) i Međunarodne finansijske korporacije (IFC), objavila je brokerska kuća Momentum.
Posle te transakcije država će posedovati 83,23 odsto običnih akcija banke, pošto je krajem juna otkupila 6,89 odsto akcija od fondova Swedfund-a i DEG-a po ceni od 4.447 dinara po akciji.

Otkup akcija Komercijalne banke od EBRD-a i IFC-a će omogućiti državi da u tekućem privatizacionom procesu potencijalnim investitorima ponudi kompletan paket od 83,23 odsto akcija u banci.

Rok za dostavljanje neobavezujućih ponuda u privatizaciji Komercijalne banke ističe danas, a ponude će biti otvorene u utorak, 10. septembra.

Izvor Beta/Danas

6. септембар 2019. 0 komentar

Ekonomija

Veritas predstavio Enterprise Data Services za VMware okruženja

by bifadmin 5. септембар 2019.

Veritas Technologies, svetski lider u zaštiti podataka preduzeća i softverski definisanim skladištima (podataka), danas je najavio dostupnost svoje Enterprise Data Services (EDS) platforme za VMware okruženja koji rade unutar kompanijskih prostorija ili u bilo kom od najvećih cloud platformi uključujući Amazon Web services (AWS), Microsoft Azure i Google Cloud platformu. Veritasova integrisana rešenja omogućavaju Vmver korisnicima da upravljaju dostupnošću poslovno-kritičnih usluga na nivou aplikacije, iskoriščavajući prednost fleksibilne zaštite podataka sa granularnim “skalarnim” pristupom oporavku, bez obzira na to gde se podaci nalaze i u kom tipu “oblaka” radi VMware, a uz to stičući uvide da optimizuju upravljanje celokupnim hibridnim/multi-cloud okruženjem iz jednog pregleda.

Veritas je nedavno pokrenuo svoju platformu za usluge podataka preduzeća (EDS), koja predstavlja zaokružen skup tehnologija osmišljenih da bi se apstrahovala složenost podataka i upravljanja infrastrukturom preduzeća. Platforma pruža korisnicima dostupnost podataka i aplikacija bez premca, zaštitu podataka i uvide u podatke, omogućavajući im da upravljaju rastom podataka, da se oporavljaju od napada rensomvera (ucenjivačkog malvera), da vode operativnu efikasnost i dokažu regulatornu usaglašenost za okruženja unutar kompanijskih prostorija, virtuelnih i okruženja u “oblaku”.

“Veritas je kritična komponenta za preduzeća koje žele da u potpunosti iskoriste prednosti hibridnog oblaka koje pokreće VMware, dok istovremeno održavaju najviše mogućnosti za preimućnost i fleksibilnost infrastrukture”, rekao je Greg Hughes, izvršni direktor Veritasa. “NetBackup 8.2 je u potpunosti arhitektura bez agenta za Vmver i API-first pristup, omogućava potpuno automatizovanu zaštitu, migraciju, orkestraciju i povraćaj podataka preko bilo kojeg okruženja.”

Platforma je izgrađena oko jezgra NetBackup-a i uključuje dokazane tehnologije kao što su Veritas InfoScale i APTARE IT analitiku, omogućavajući klijentima da pristupaju podacima koji su im potrebni, onda kada su im potrebni, najbolje u klasi analitičke sposobnosti i neprobojnu zaštitu podataka sa rešenjem za oporavak. Kada klijenti primene ova rešenja u VMware okruženjima, oni mogu da:

1. Nesmetano prošire upravljanje dostupnošću na sloj aplikacije širom hibridnog oblaka: Savremeno poslovanje zahteva najviši nivo raspoloživosti aplikacija, fleksibilnosti i performansi – što nije lak zadatak u heterogenim okruženjima hibridnih oblaka. Da bi se to uspešno obavljalo, potrebno je znati kako da se u potpunosti iskoristi kompanijina hibridna infrastruktura u oblaku, da bi se ispunila očekivanja i ostvarilo više, a sve to na jednostavan, podesiv (skalabilan) i visoko otporan način. Veritas InfoScale pojačava VMware infrastrukturu proširivanjem upravljanja dostupnošću na sloju aplikacije. Ovo ne samo da podiže nivo raspoloživosti, već i omogućava migraciju i prenosivost aplikacije za funkcionisanje u više okruženja, oblaka ili na drugi način.

2. Istovremeno steknu analitiku i operativne uvide u virtuelne mašine i instance u informatičkom oblaku iz jednog prikaza:VERITAS omogućava uvide u podatke koji se nepovezani nalaze na skladištima unutar kompanijinih prostorija, hibridnih i multi-oblak IT okruženja kroz APTARE. Da bi ispunila obećanje o agilnijim operacijama, preduzeća moraju da budu u stanju da efikasno kontrolišu sve aspekte svojih okruženja. Imajući u vidu jedan interfejs vidljivosti koji obuhvata sve centre podataka – unutar kompanije, a i u oblaku, omogućava preduzećima da vizuelizuju kompjuterske resurse, skladištenje, pa čak i rezervne kopije. Osnovna integracija sa Vmver vRealize Automation i vRealize Orchestrator olakšava način na koji klijenti primenjuju zaštitu podataka i stiču uvide u hibridne sredine i maksimizuju vrednost. Njime se pojednostavljuje upravljanje dubokim opažanjima potrebnim da bi se osigurale željene performanse i optimizacija troškova za okruženja unutar kompanijskih prostorija, AWS oblaka ili nativnih AWS okruženja, a sve to iz jednog pregleda.

3. Optimizuju kako granulirane, tako i masivne oporavke, gde god da se podaci nalazili širom hibridnog oblaka: bez obzira da li su podaci na skladištima unutar kompanijskih prostorija ili u oblaku, obezbeđivanje njihove zaštite i oporavka su kritični. Da to radi u hibridnim IT okruženjima u velikim razmerama, a na jednostavan način, koji takođe zadovoljava stroge nivoe usluga je imperativ za moderna preduzeća. Uz podršku koja obuhvata više od 500 radnih opterećenja i izbor više od 150 odredišta za skladištenje, od kojih su 60 oblaci, NetBackup je savršena osnova na kojoj se ostvaruje ova vizija. U okviru najnovijeg izdanja, korisnici sada mogu lako oporavljati podatke na granularan način, bez montiranja slike virtuelnog diska (VMDK), smanjujući vremena oporavka ili mogu da kompletno automatizuju i orkestriraju oporavkom na visokom univou, omogućavajući veći nivo poslovne otpornosti i bezbrižnu migraciju na oblake.

“Veritas ‘ Enterprise Data Services platforma pruža neophodnu zaštitu, poboljšanu dostupnost i duboke uvide za maksimizovanje vrednosti korišćenih podataka”, rekao je Umang Bhavsar, viši potpredsednik Oaktree Capital Managementa. “Složivši ove mogućnosti širom naših okruženja u oblaku, pruža nam poverenje u to da će podaci i aplikacije uvek biti dostupni i zaštićeni”.

5. септембар 2019. 0 komentar

Posle 5 Zabava

Gde Srbi čuvaju novac i da li je kuća sigurno mesto za štednju?

by bifadmin 5. септембар 2019.

„Četrdeset provala u 24 časa na teritoriji jedne beogradske opštine“ „Provalnici za noć obili 30 kuća, „Provalnici uhapšeni neposredno nakon pljačke na Novom Beogradu“, „Mladić za jednu noć opljačkao 10 kuća u Mirijevu“, samo su neki od naslova koje smo mogli da pročitamo u medijima. Da li je zaista pametno čuvati novac kod kuće?
Godinama unazad generacije uče od starijih da je jedna od odlika srpskog naroda čuvanje ušteđevine u kući. Ova navika usađena nam je od malih nogu jer smo svi makar jednom imali priliku da vidimo roditelje, baku ili deku prilikom traženja najboljeg mesta za sakrivanje novca.
To su obično mesta koja mogu lako biti meta lopova, kao što su dušek, komoda ispod TV-a, u kuhinji pored posuđa, odnosno u našem narodu poznato kao čuvena „slamarica“. Tradicionalno, Srbi preferiraju dostupnost „živog“ novca u kući izbegavajući da ga ostavljaju u banci, međutim savremeno doba je ipak donelo mnogo isplativije i bezbednije načine čuvanja novca.
I dalje, istraživanja pokazaju da građani Srbije čuvaju u „slamaricama“ oko 3,5 milijardi evra. Takođe, podaci prodavaca sefova i bezbednosne opreme govore o tome da ljudi sve češće kupuju brave, kamere i alarme, kao i sefove koji se postavljaju iza slika na zidu ili iza štekera. Sve ovo dovodi do zaključka da građani, iako misle da je njihova kuća najsigurnije mesto za čuvanje novca, ipak žele da se zaštite od mogućih provala kao i da su spremni da za te aktivnosti izdvoje pozamašene sume novca.
Ekonomisti savetuju da je mnogo sigurnije da sredstva budu na računu, jer na taj način novac ipak cirkuliše a na oročeni iznos na duži vremenski period je moguće zaraditi određeni iznos novca. Ključni parametri koji određenu banku čine pogodnom za štednju su sigurnost, solventnost, likvidnost, savremenost, pouzdanost, dostupnost i fleksibilnost depozita, ali i različiti tipovi štednje prilagođeni planovima i potrebama građana.
Kada donesete odluku da štedite u banci, bitno je da ne „jurite“ za najvećom kamatom već i da dobro „izvagate“ koji je proizvod banke najviše prilagođen vašim potrebama. Samim tim, potrebno je informisati se o vrstama štednje. Postoji štednja po viđenju ili oročena sa različitim modelima isplate kamate. Oročena štednja može biti sa standardnim oročenjem sa pripisom kamate po dospeću ali postoje i posebene varijante u zavisnosti od izbora valute: sa mesečnom isplatom kamate, isplatom kamate unapred, sa stepenastim modelom obračuna kamate i sa slojevitim modelom isplate kamate.

5. септембар 2019. 0 komentar

Ekonomija Slajder

MAT: Srbiji nedostaju domaće investicije za stabilan rast

by bifadmin 5. септембар 2019.

Srbiji nedostaju investicije domaćih privrednika, a ulaganja u osnovna sredstva su nedovoljna da obezbede dugoročno stabilan rast, ocenjuju autori biltena „Makroekonomske analize i trendovi“ (MAT).

„Rast bruto investicija u osnovne fondove u prvom polugodištu je bio 8,2 odsto, što je bio glavni faktor tražnje u podsticanju rasta bruto-domaćeg proizvoda (BDP), dok je rast finalne potrošnje bio tri odsto. Medjutim, investicije u osnovne fondove, koje rastu dinamično, i dalje imaju nedovoljan udeo u BDP-u manji od 20 odsto, što je znatno manje nego što je potrebno za dugoročan stabilan rast“, rekao je Stojan Stamenković na promociji novog broja MAT-a, koji izdaje Ekonomski institut u saradnji sa Privrednom komorom Srbije.

On je kao drugi problem za održavanje rasta privrede naveo to što su strane direktne investicije u prvom polugodištu ove godine iznosile 1,93 milijarde evra, odnosno više od polovine ukupnih bruto investicija u osnovna sredstva, što znači da su nedovoljne investicije iz domaćih izvora.

Kako je ukazao Stamenković, sve zemlje koje su obezbedile ubrzan privredni rast su imale veći udeo domaćih investicija u BDP-u nego što Srbija sada ima.

Srbija bi, po njegovoj proceni, morala da ima najmanje 25 odsto udela investicija u BDP-u i da dve trećine investicija budu iz domaćih izvora.

„Ako se zna da je visok deo gradjevinarstva u formiranju bruto dodate vrednosti, uz pad industrijske proizvodnje, može se postaviti i pitanje validnosti strukture ulaganja“, rekao je Stamenković.

Komentarišući podatak da je rast BDP-a u prvom polugodištu ove godine bio 2,9 odsto, a da je za celu godinu planiran rast od 3,5 odsto, Stamenković je rekao da su šanse da se ostvari ta prognoza jednake kao i da rast bude manji od planiranog.

„To zavisi od mnogo faktora, pre svega od toga kakva će biti kretanja u ekonomija zemalja EU, od efekata Bregzita, kao i od izvoza privrede Srbije, pre svega prehrambenih proizvoda“, rekao je on.

Urednik MAT-a Ivan Nikolić je rekao da su ohrabrujući podaci o medjugodišnjem rastu proizvodnje preradjivačke industrije u julu, a i da su prevazidjeni zastoji proizvodnje u oblastima koje su prvih šest meseci uslovile pad ukupne proizvodnje, poput hemijske industrije u kojoj su obavljani remonti.

Kako je istakao, dok je u junu medjugodišnji pad industrijske proizvodnje bio 6,1 odsto, a preradjivačke industrije čak 7,8 odsto, u junu je industrijska proizvodnja povećana za 3,7 odsto, a proizvodnja preradjivačke industrije za šest odsto.

Kumulativni medjugodšnji pad proizvodnje se zadržao i u periodu januar-jul ali je ublažen: kod ukupne industrije na 1,3 odsto, a kod preradjivačke na 1,4 odsto. Proizvodnja rudarstva medjugodišnje je smanjena za 1,2 odsto, a elektroprivrede za 0,5 odsto, naveli su autori MAT-a.

Izvor: Beta

5. септембар 2019. 0 komentar

Ekonomija

Posete filijalama i dalje važne klijentima banaka u CIE, uprkos rastu popularnosti digitalnog bankarstva

by bifadmin 5. септембар 2019.

Najveći broj klijenata banaka preferira pristup „i digitalno bankarstvo i filijale“ – lični kontakt sa savetnicima u filijalama se i dalje veoma ceni Gotovo svi klijenti banaka u zemljama CIE (Austrija, Češka Republika, Republika Slovačka, Mađarska, Rumunija, Srbija, Hrvatska) posetili su filijalu u proteklih 12 meseci, i to češće no što su odlazili kod lekara ili kupovali na internetu.

Srbija i Rumunija su prva dva tržišta u regionu na kojim se digitalnim bankarskim uslugama češće pristupa isključivo putem mobilnog telefona – to važi za skoro svakog trećeg korisnika digitalnog bankarstva u našoj zemlji

Klijenti banaka u centralnoj i istočnoj Evropi (CIE) sve više koriste digitalne bankarske usluge, ali i dalje redovno posećuju filijale radi razgovora i konsultacije sa svojim bankarskim savetnicima – pristup „i digitalno bankarstvo i filijale“ postaje norma širom regiona, navodi se u najnovijem istraživanju bankarskog tržišta koje je za Erste Grupu u zemljama CIE* sproveo IMAS International.

Ljudi koji posećuju filijale, a koriste i digitalne bankarske kanale, predstavljaju najveći segment bankarskih klijenata u pet od sedam zemalja obuhvaćenih istraživanjem. Ovakav pristup bankarskim uslugama je posebno rasprostranjen u Austriji i Češkoj Republici, u kojim je 60 odsto ispitanika u prethodnih šest meseci koristilo digitalne usluge i odlazilo u poslovnice, ne računajući posete samo zbog upotrebe bankomata.

Više od pola ispitanika u Rumuniji i oko 40 procenata njih u Mađarskoj i Slovačkoj takođe preferira ovaj pristup. Srbija i Hrvatska su jedina dva tržišta na kojim su oni koji isključivo posećuju filijale i dalje najveći segment klijenata. Ipak, i u ovim zemljama broj klijenata koji kombinuju digitalno bankarstvo i odlaske u poslovnicu najbrže raste.

Klijenti češće idu u banku nego kod lekara

Skoro svi ispitanici koji koriste bankarske usluge kažu da su posetili filijalu u proteklih 12 meseci. Čak i među ukupnom odraslom populacijom, velika većina ljudi u svih sedam zemalja rekla je da je posetila poslovnicu banke u prethodnih godinu dana – od 63 odsto ispitanika u Rumuniji, do čak 95 procenata u Austriji.

Pritom su u tom periodu češće posećivali filijalu banke nego doktora, pokazuje istraživanje. I u Srbiji odlazak u filijalu prednjači u odnosu na neke uobičajene aktivnosti. Za njim po učestalosti tako slede fizičke aktivnosti, onlajn kupovina, zatim korišćenje digitalnih bankarskih servisa, odlazak na kulturni događaj, poseta savetniku banke i odlazak na sportski događaj.

Lični kontakt sa savetnicima u filijali je važan

Za većinu ispitanika na svim tržištima, cilj poseta filijalama nije samo podizanje novca sa bankomata, već i lični kontakt i razgovor sa savetnikom ili blagajnikom banke. To posebno važi za ispitanike iz Srbije – njih 88 odsto. Najmanje su za neposredni kontakt sa zaposlenima bili zainteresovani u Češkoj Republici – ukupno 56 odsto anketiranih.

Filijale posećuju klijenti svih starosnih dobi. Iako je među mlađim klijentima mobilno bankarstvo posebno popularno, to ne znači da ne žele da se u poslovnici direktno posavetuju sa zaposlenima – najmanje šest od 10 ispitanika uzrasta od 15 do 29 godina kaže da su išli u filijalu u proteklih šest meseci (ne računajući odlaske samo zbog korišćenja bankomata)

Digitalno bankarstvo podstaknuto prihvatanjem mobilnog bankarstva

Kada je reč o upotrebi digitalnih kanala, postoje značajne razlike među zemljama CIE. U Srbiji i Hrvatskoj, nešto više od 40 odsto bankarskih klijenata kaže da su koristili digitalne bankarske servise u proteklih šest meseci, a četiri procenta bankarskih klijenata u Srbiji je u potpunosti izbeglo posete filijalama. Nasuprot tome, više od četvrtine svih ispitanika u Češkoj i sličan udeo građana Slovačke nijednom nisu posetili filijalu u istom periodu i isključivo su se oslanjali na digitalne kanale.

U proseku, šest od deset bankarskih klijenata u CIE redovno koristi digitalno bankarstvo. Korišćenje digitalnih kanala beleži skroman, ali stabilan rast na međugodišnjem nivou, koji podstiču značajna povećanja upotrebe mobilnog bankarstva, posebno u jugoistočnoj Evropi.

U Srbiji je tako zabeležen porast korisnika digitalnog bankarstva samo putem mobilnog telefona, sa 14 odsto u prvoj polovini 2018. na 32 procenta u istom periodu ove godine. Srbija i Rumunija su prva dva tržišta u CIE na kojima se digitalnim uslugama češće pristupa isključivo na mobilnom telefonu. Međutim, i u ovim zemljama najveći udeo klijenata često koristi i svoj mobilni i kompjuter za digitalno bankarstvo – u Srbiji nešto više od polovine njih.

Mladi klijenti banaka vole da koriste mobilne telefone

Na svih sedam tržišta obuhvaćenih istraživanjem, daleko je verovatnije da najmlađi klijenti bankarske usluge koriste na internetu, naročito putem mobilnih aplikacija, nego ukupna populacija pokrivena bankarskim uslugama u njihovim zemljama. U većini zemalja CIE, udeo klijenata uzrasta od 15 do 29 godina koji su koristili digitalne kanale bio je više nego 20 odsto veći od udela klijenata svih starosnih dobi. Razlika je slična i kad je reč o prihvatanju mobilnog bankarstva.

Iako je kombinacija korišćenja digitalnih kanala i posete filijalama aktuelan trend, sve navedeno ukazuje na to da će ubuduće biti sve više klijenata koji se služe samo digitalnim, ili čak isključivo mobilnim bankarstvom.

5. септембар 2019. 0 komentar

Ekonomija Slajder

Srbija privukla rekordan broj grinfild investicija

by bifadmin 5. септембар 2019.

Britanski list „Fajnenšel tajms“ u najnovijem broju objavio je tekst o privrednim potencijalima koje nudi Srbija, navodeći da je u našu zemlju prošle godine ušla rekordna količina direktnih stranih „grinfild“ investicija. Prerađivačka industrija u Srbiji privukla je rekordna strana ulaganja, navodi se u članku britanskog časopisa i napominje da je Srbija privukla više „grinfild“ investicija u 2018. godini nego bilo koja druga zemlja u odnosu na svoj bruto domaći proizvod.

Prenoseći istraživanje svog specijalizovanog servisa „fDi Markets“, list primećuje da obim stranih investicionih projekata u Srbiji kontinuirano raste od 2015. godine, posebno u proizvodnom sektoru.
Industrija automobilskih komponenti, hrana i duvan, tekstil i nekretnine, bili su vodeći sektori po stranim direktnim investicijama, koji su zajedno imali udeo veći od polovine (54 odsto) u ukupnim ulaznim SDI projektima u 2018. godini, precizira se u tekstu.

Srbija je privukla 107 projekata direktnih stranih investicija u 2018. godini (u vrednosti od 5,8 milijardi dolara), odnosno za 26 više nego 2017. godine, što je rast za gotovo jednu trećinu.

„Srbija je u 2018. godini privukla više direktnih investicija nego bilo koja druga zemlja u svetu. Sa ocenom 11,92 Srbija privlači skoro 12 puta veći obim „grinfild“ stranih direktnih investicija nego što bi moglo da se očekuje od ekonomije njene veličine“, ocenjuje se u godišnjoj studiji, u kojoj se meri obim ulaznih ulaganja u 2018. godini u odnosu na veličinu ekonomije svake države.

Izvor Blic

5. септембар 2019. 0 komentar

Noviji članci

Stariji članci