Za razliku od privrede, koja uveliko koristi montažne objekte za proizvodnju, skladištenje robe, kancelarije i za druge namene, popularnost montažnih kuća i vikendica je naglo skočila u Srbiji sa dolaskom pandemije. Prednosti ovakvih objekata su kratak period izgradnje, laka konstrukcija, bolje iskorišćenje prostora, ušteda energije, niski troškovi održavanja, a novi materijali su znatno produžili njihov vek trajanja. Premda je montažna gradnja generalno jeftinija od zidane, cene zavise od toga šta kupac želi, pa svako može da se „prostre prema svom guberu“ i uz pravovremeno planiranje da nadogradi objekat kad za to bude imao novca.
U Srbiji se tek razvija potpuno novi segment ovog tržišta, modularna gradnja, koja pored toga što omogućava da se objekti prenamene i presele, izuzetno je otporna na zemljotrese i poplave. Zakoni su isti za gradnju ovakvih objekata kao i kod zidanih, ali je učešće kredita za montažne kuće u ukupnim stambenim kreditima i dalje malo, ispod pet odsto.
Periskop
8. EGIPAT – OD NAJVEĆEG IZVOZNIKA DO NAJVEĆEG UVOZNIKA PŠENICE: Žitni salto mortale
Egipat, nekadašnja žitnica Mediterana, sada je najveći svetski kupac pšenice, sa godišnjim uvozom od 11 miliona tona. Mada je naša poljoprivredna proizvodnja skoro u svemu manja od egipatske, Srbija je prehrambeno samodovoljna i izvozi polovinu roda pšenice. Razliku čini to što mi raspolažemo sa 0,46 ha obradivog zemljišta po stanovniku, a Egipćani sa 15 puta manje.
10. RAĐANJE NOVE INDUSTRIJE: Brojači ugljen dioksida
Srednjovjekovni teolozi trošili su puno vremena i energije pokušavajući da utvrde koliko tačno anđela može stati na vrh igle. Moderna verzija ove diskusije je koliko tačno ugljen dioksida se proizvede tokom izrade svakog proizvoda, od momenta vađenja rude u Africi pa do stavljanja finalnog proizvoda na policu u radnji u SAD.
12. KONAČNO REŠENJE ZA ODSTRANJIVANJE NEPOŽELJNIH: „Autsorsing“ migranata
Britanska vlada je sklopila ugovor sa Ruandom, „svetskim liderom za čuvanje nepoželjnih“ da tamo iseljava izbeglice. Oni koji dobiju azil ostaće u Ruandi, dok će ostali biti deportovani u svoje države. Britanija je ovakav model „autsorsinga“ izbeglica prekopirala od Izraela, dok Australija seli migrante na „ofšor“ destinacije u drugim državama. Bogati Zapad pruža pribežište za svega 15% tražilaca azila, a sve ostale prihvataju zemlje u razvoju.
14. ELITNI LANAC NEPISMENIH DOSTAVLJAČA HRANE U INDIJI: Spasavanje domaćeg ručka
Dabavale su dostavljači domaćeg ručka zaposlenima od njihove kuće do kancelarije u Mumbaju, koji su dobili potvrdu za vrhunski kvalitet od Poslovne škole Harvard, jer prave samo jednu grešku na šest miliona isporuka. Mada je reč o jako složenom lancu koji čine većinom nepismeni dostavljači, on savršeno funkcioniše bez ijednog tehničkog uređaja, zahvaljujući izvanredno smišljenom sistemu kodova. Dabavale su preživele ratove i najveće prirodne katastrofe, ali je i ovaj posao desetkovala korona, pa sada u Mumbaju pokušavaju da privatnim inicijativama i donacijama spasu „pokretni“ domaći ručak od navale brze hrane.
Biznis
18. ŠANSE ZA IZVOZ VOĆA I POVRĆA U EMIRATE I SAUDIJSKU ARABIJU: Bliski istok nije tako blizu
Domaći poljoprivredni proizvođači trenutno u zemlje Bliskog istoka najviše izvoze jabuke, jagodičasto i bobičasto voće, a po plasmanu jabuka su među deset najvećih uvoznika u Emiratima i Saudijskoj Arbiji. Ali ova vrlo osetljiva roba putuje više od mesec dana jer za razliku od mnogo agilnije konkurencije, Srbija nema direktan kargo prevoz do ovih zemalja, niti je tamo obezbedila magacine i hladnjače za svakodnevno snabdevanje lokalnog tržišta.
20. „TRIGOS“, PREDUZEĆE ZA TRGOVINU MATERIJALIMA ZA ZAVRŠNE RADOVE U GRAĐEVINARSTVU: Tri gospođe u „muškom“ poslu
U Beogradu posluje preduzeće za trgovinu građevinskim materijalima „Trigos“, što je skraćenica od „tri gospođe“, jer su vlasnice žene. Počele su, kako kažu, uz mnogo međusobnog bodrenja i snalažljivosti. Danas sarađuju sa brojnim i raznovrsnim kupcima, od najvećih građevinskih kompanija preko malih preduzetničkih radnji do građana. „Zarekle smo se da kada postanemo bogate nećemo dozvoliti da nam pare udare u glavu. To se još nije desilo, ali ne gubimo nadu“, šale se naše sagovornice dok pričamo o tome kako ženska ruka može biti prednost u tradicionalno „muškom“ poslu.
22. POSAO UKLANJANJA GRAFITA: Skupa „ulična“ umetnost
U glavnom gradu, skidanjem grafita bavi se nekoliko privatnih firmi, a od pre tri godine i javno komunalno preduzeće. Cene su raznolike, zavise od površine i materijala sa kog se skida grafit, kao i od njegove starosti. Majstori koji se time bave kažu da je za kompletan posao potrebno izdvojiti od 1.000 pa do čak 15.000 evra. Dobar majstor, u proseku, može da očisti oko sedam kvadrata za jedan dan.
24. „My Spoon“ – ZELENO UGOSTITELJSTVO U VOJVODINI: Jestive kašičice za napitke
Mala firma „My Spoon“ iz Banatskog Karlovca u Vojvodini za samo dve godine, bez subvencija i stranog kapitala, uspela je da na domaće, ali i strano tržište plasira ugostiteljski proizvod koji ne ostavlja za sobom trag na divljim deponijama. Jestive kašičice za napitke koje su osmislili domaći inženjeri, napravljene su od meda i svežih jaja u vidu biskvita koji se ne otapa u napicima, niti ostavlja bilo kakav ukus u tečnosti.
Finansije
26. SUBVENCIJE I KREDITI ZA PROLEĆNU SETVU: Ovogodišnja setva skoro za polovinu skuplja
Ovogodišnja setva će koštati poljoprivrednike za 45% više nego prošle godine, pa je interesovanje za subvencije daleko veće, a proizvođači po prvi put mogu da koriste kredite i za nabavku đubriva. U bankama kažu da generalno raste potražnja poljoprivrednika za kreditima, i to ne samo za obrtna sredstva, već i za dugoročnija ulaganja.
28. UGOVORI O IZBEGAVANJU DVOSTRUKOG OPOREZIVANJA: Novac na službenom putu
Srbija primenjuje ugovore o izbegavanju dvostrukog oporezivanja sa više od 60 zemalja, uključujući i najveće strane investitore kod nas, izuzev SAD. Država ovakvim sporazumima prati sve veće interesovanje domaćih privrednika za tržišta na Arabijskom poluostrvu, ali ne i u Africi, iako brojna domaća preduzeća iz različitih industrija osnivaju ćerke firme širom „crnog kontinenta“. Istovremeno, imamo potpisane ugovore sa zemljama koje važe ne samo za direktne, nego i za „indirektne“ poreske rajeve, poput Holandije, koja je u jeku korona krize bila najveći strani ulagač na ovdašnjem tržištu.
30. POVRAT ULAGANJA U OBRAZOVANJE: Šta znači visoka plata u siromašnoj državi
Srbija je među zemljama centralne i istočne Evrope gde zaposleni sa fakultetskom diplomom u proseku zarađuju najviše u poređenju sa onima sa najnižim obrazovanjem, ali samo zato što naša zemlja ima daleko manje visoko obrazovanih nego razvijenije države u ovom regionu. Srbija ima više stanovnika sa osnovnom školom nego visoko obrazovanih kojih je manje od 20%, a Slovenija, na primer, manje od petine nisko obrazovanih i skoro 30% viosoko obrazovanih. Zato je prosečna vrednost BDP-a po glavi stanovnika kod nas oko 6,500 dolara, a u Sloveniji oko 23,500 dolara.
32. ŠTA DOMAĆI REVIZORI MISLE O UPOTREBI DRONOVA U POSLOVANJU: Verujem, ne verujem…
Zagovornici upotrebe dronova u reviziji finansijskih izveštaja smatraju da bi ona bila najsvrsishodnija u kontroli zaliha i tvrde da bi znatno veća učinkovitost revizora na terenu obezbedila i veću zaradu revizorskim kućama. Ali neka druga istraživanja u svetu sugerišu da su ovakvi zaključci veoma diskutabilni. Većina revizora u Srbiji, posebno oni koji rade u međunarodnim revizorskim kućama, zainteresovana je za upotrebu dronova u poslovanju. Ipak, manje od polovine veruje da bi im bespilotne letelice pomogle da u svom poslu budu efikasniji i da njihovi izveštaji budu kvalitetniji.
Temat – Montažna gradnja
35. PREPREKE I PREDRASUDE U IZGRADNJI MONTAŽNIH OBJEKATA U SRBIJI: Malo kreni, malo stani
Tržište montažnih objekata u Srbiji u poslednje dve godine bilo je kao na klackalici – prvo je naglo imalo skok, a potom postepeno prizemljenje. Oni koji se bave tim poslom strepe od toga šta će se u narednom periodu dešavati, a što će u najvećoj meri, kao i za druge poslove, zavisiti od rešavanja sukoba u Ukrajini.
38. MONTAŽNE KUĆE SVE POPULARNIJE: Za jedan stan dve kuće
Montažne kuće su sve traženije u Srbiji, najveći broj kupaca je iz Beograda i Vojvodine, a proizvođači ovakvih objekata tvrde da se za novac od prodaje jednog stana mogu sagraditi dve montažne kuće po obodnim delovima grada. Ali rast cena materijala remeti i ovo tržište, pa je samo za mesec dana za jedan prosečan montažni objekat armatura poskupela za 5.000 evra. To je naročito problem za one koji kuću kupuju na kredit, jer je za realizaciju kredita potrebno tri do četiri meseca, a za to vreme, sa ovakvim rastom cena građevinskih materijala, predračun više nije isti.
40. MONTAŽNI OBJEKTI ZA POTREBE PRIVREDE: Ulaganje koje se brže vraća
Osim za proizvodnju, privrednici u Srbiji koriste montažne objekte i kao logističke centre, a sve češće i kao poslovne zgrade sa kancelarijama. Montažni objekti su jeftiniji od zidanih, brže se grade, uz pravovremeno planiranje omogućavaju lakšu dogradnju koja ne utiče na već izgrađen objekat, a garancije za njihov rok potvrđuju i da su dugotrajni. Ovo tržište već godinama raste, čak i u lošim vremenima, pokazuje dugogodišnje iskustvo preduzeća „Konstruktor“. Njegovi stručnjaci kažu da je sada najveće umeće napraviti dobru finansijsku konstrukciju, jer zbog nestašica i poskupljenja materijala „više se ne zna šta nosi dan, a šta noć“.
42. MONTAŽNI PLASTENICI I POLJOPRIVREDNI SAVETI NA JEDNOM MESTU: Uradi kao za sebe
„Iceberg salat centar“ je kompanija koja proizvodi salatu, a gaji je u plastenicima koje takođe sama pravi. Iskustvo „na dva fronta“, u biljnoj i proizvodnji plastenika, omogućilo je ovom preduzeću da pravi montažne plastenike baš onakve kakvi su potrebni poljoprivrednicima, kao i montažna skladišta koja štite poljoprivredne proizvode od ekstremnih vremenskih uslova. Sve montažne objekte koje naprave prvo isprobaju u sopstvenoj proizvodnji, a klijentima nude i savete za uzgoj biljaka.
44. MODULARNA GRADNJA U SRBIJI: Tržište koje tek nastaje
Tržište montažnih objekata izuzetno je raznovrsno, a jedan od njegovih najmlađih segmenata je modularna gradnja. Iako svaki četvrti montažni objekat u Evropskoj uniji pripada tipu modularnih, u Srbiji je modularna gradnja relativno slabo zastupljena, ali sa perspektivom značajnog rasta, s obzirom na brzinu i kvalitet izgradnje, feksibilnost namene, energetsku efikasnost i otpornost takvih objekata, kaže za B&F vlasnik i direktor „Arhimoda“ Milomir Ćurčić
48. ODOBRAVAJU LI BANKE KREDITE ZA MONTAŽNE KUĆE: Šta ćemo sa hipotekom?
U Srbiji je, prema podacima Kreditnog biroa, s početka 2022. godine bilo tačno 145.290 korisnika stambenih kredita. Koliko od njih se u banci zadužilo kupujući montažne kuće – nije poznato. Ako je suditi po podacima pojedinih banaka, učešće ovih kredita u ukupnim stambenim kreditima je ispod pet odsto.
Intervju
50. DRAGANA MOLES, OPERSKA PEVAČICA I GLADIJATORKA: Borbe gladijatora su uzbudljivije od bilo koje fudbalske utakmice
„Ne heklam ručne radove, imam malo drugačiji hobi, to su borbe gladijatora. Borbe petstotinak legionara i varvara sa gvozdenim mačevima uzbudljivije su od bilo koje fudbalske utakmice“, objašnjava svoju nesvakidašnju strast Dragana Moles, operska pevačica iz Niša koja već dve decenije živi i radi u Italiji. Dragana se obrela u Rimu na poziv tamošnje opere, tamo je upoznala svog sadašnjeg supruga i pronašla još jednu veliku ljubav – gladijatorstvo.
Skener
54. MEĐUMESNI JAVNI PREVOZ: Dvostruko skuplji od evropskog proseka
Autobuski prevoz je od presudnog značaja za funkcionisanje domaće privrede i najzastupljeniji vid prevoza putnika u Srbiji, ali su cene karata kod nas dvostruko skuplje od proseka EU. Najveća koncentracija tržišta je na lokalu, jer na oko dve trećine svih linija polaske obavlja samo po jedan autobuski prevoznik. Autobuske stanice podstiču šaltersku prodaju karata na štetu prodaje putem interneta ili u vozilima i koriste svoj položaj da naplaćuju više cene prevoznicima koji nisu povezani sa njima.
56. PAD IZVOZA ČOKOLADE IZ SRBIJE: Gorki signali sa slatkog tržišta
Svetskim tržištem čokolade dominira samo pet kompanija. Srbija je prema ostvarenom izvozu čokolade prošle godine bila na 33. mestu u svetu, ali je njeno tržišno učešće od 0,3% u svetskom izvozu i dalje veoma skromno, dok je prosečna izvozna cena od oko 3,3 dolara po kilogramu ispod svetskog proseka, koji iznosi 4,9 dolara po kilogramu. Preko 68% izvezene čokolade završava u CEFTA regionu, ali je loša vest da plasman u ove zemlje opada iz godine u godinu.
58. INOVATIVNI POSLOVNI MODELI ZA MALE FIRME U SRBIJI: Pametno odigrano
Sa dolaskom novih digitalnih igrača na tržište, i najveće svetske kompanije u tradicionalnim industrijama su primorane da inoviraju svoje poslovne modele. Koliko su uspešni primeri među ovakvim firmama primenjivi i, recimo, u sektoru malih i srednjih preduzeća u Srbiji? Iako na prvi pogled deluje da ove dve teme i nemaju mnogo zajedničkog, detaljnija analiza pokazuje sasvim suprotno. Naime, postoje rešenja kako sa ograničenim ulaganjima transformisati poslovni model.
60. ČISTA ENERGIJA I POMAMA ZA MINERALIMA: Operacija uspela, pacijent mrtav
Ako naftaši viču „buši, buši!“, zelena industrija vapi „kopaj, kopaj!“ Sa razvojem čistih tehnologija koje gutaju retke minerale, rudarska iskopavanja su se više nego udvostručila u prethodne dve decenije i to u oblastima koje su najkritičnije za očuvanje planete. Ukoliko uništimo prirodu da bismo je spasili – to bi bila najveća ironija od svih.
Nove tehnologije
62. ŠTA PREDUZIMA NJUJORK DA SE NE BI UDAVIO: Upijanjem kiše do Nojeve barke
Njujork pokušava da se spase od davljenja usled sve učestalijih i razornijih poplava tako što će njegovo tlo postati mnogo poroznije. U tom cilju, grade se kišne bašte i biološki vrtovi pored trotoara, novi sistemi za prirodnu drenažu i rekreativni prostori koji mogu da se pretvore u podzemna skladišta za upijanje ogromnih količina vode tokom obilnih padavina. Ova verzija „suvog“ Njujorka košta oko 330 miliona dolara, ali potpuna zaštita grada od poplava, uključujući nadogradnju celokupne kanalizacije, je takođe poduhvat biblijskih razmera i ne može da se isfinansira iz gradskog budžeta.
Nauka
64. AMAZONKE MEĐU DELFINIMA: Eva Sunđerašica
U životinjskom svetu postoji za sada jedinstven primer da jedna životinja koristi drugu životinju kao alatku da bi pojela treću. Reč je o delfinima sunđerašima, koji upotrebljavaju morske sunđere kako bi se zaštitili od povrede dok love bodljikave životinjice na morskom dnu. Ono što posebno fascinira naučnike je činjenica da ovu tehniku primenjuju ženke delfina dok love i da to znanje prenose isključivo potomstvu ženskog roda. Stručnjaci su utvrdili da ova tehnika potiče od samo jedne inovatorke, koja je živela pre otprilike 180 godina, i koju su nazvali „Eva Sunđerašica“.
Koktel
66. RAST POPULARNOSTI DOKUMENTARNIH FILMOVA: Kamera kao oružje istine
Uprkos tome što su iza nas dve teške godine, u kojima je celokupna svetska industrija, pa i kulturna, radila u smanjenom obimu, na programu ovogodišnjeg Festivala dokumentarnog filma „Beldocs“ našlo se više od sto novih filmskih ostvarenja. Popularnost dokumentaraca raste već godinama, a taj trend nije poremetila ni velika zdravstvena kriza. Šta više, ona nam je pružila vreme za razmišljanje, preispitivanje i sagledavanje značajnih društvenih tema iz novog ugla, kažu iz „Beldocs“-a. Rat u Ukrajini koji je usledio verovatno će nam nametnuti neke nove teme, teške i uznemirujuće, sa kojima se uglavnom nerado suočavamo trudeći se da održimo bar privid normalnog života.
68. JEDINA REGISTROVANA OPANČARKA U SRBIJI: Kikindska „Maca papučarica“
Poznata slovenačka književnica za decu Ela Peroci napisala je 1963. godine priču pod nazivom „Maca papučarica“, o dobrodušnoj mački koja popravlja staru dečju obuću i vodi računa o tome da nijedno dete iz sela ne dočeka zimu bosonogo. Skoro pola veka kasnije, ovoj priči udahnula je novi život prva registrovana opančarka u Srbiji, nazvavši svoju zanatsku radnju po njoj. Nastavljajući macinu tradiciju, Mirna Rackov vodi računa da noge folklorskih izvođača i svih ostalih ljubitelja narodne nošnje budu u udobnoj obući, ali i da opanak ne padne u zaborav.
72. PRVOMAJSKA GERILA: Baštovanstvo i štrikeraj
Prvi maj su kao svoj praznik prisvojili neki novi gerilski pokreti, koji umesto retrogradnih sindikalnih demonstracija, sprovode svetsku revoluciju subverzivnim baštovanstvom i pletenjem.
74. DIVLJI STANOVNICI VELIKIH GRADOVA: Kada gradiš nakraj sela, lisica ti je komšija
Turska poslovica iz naslova važi i za gradove koji sve više gutaju divljinu, pa se neke životinje, posebno predatori, zauzvrat naseljavaju u gradovima. Brojna istraživanja pokazuju da su „životinje građani“ drskije, ali i radoznalije od svojih rođaka sa sela, jer su primorane da prostudiraju uličnu školu. Zahvaljujući izobilju bačene hrane po gradskim izletištima i kontejnerima, ulenjili su se i najveći grabljivci. Ali svoj komfor u urbanoj džungli plaćaju genetskim promenama, jer se na ograničenom prostoru pare samo sa bliskim rođacima.
Komunikacije
76. ORGANIZACIJA PROSLAVA U REALNOM I ONLAJN SVETU: Fabrika koja proizvodi veselje i radi u tri smene
Neobičan i zabavan, ali ozbiljno organizovan posao. Tako bi se najkraće moglo opisati šta radi „Vesela fabrika“, koja proizvodi sadržaje za sva moguća slavlja na svim kontinentima. Planetarnu popularnost je zadobila u jeku korone, kada je otvorila elektronsku kafanu, koja nudi atmosferu kao da slavite „uživo“, a uglavnom manje košta. Zadovoljni onlajn gosti mogu da pošalju i elektronski bakšiš, a „Vesela fabrika“ zahvaljujući ovoj ideji ima posla od jutra do sutra, tokom cele godine.
Reprint
78. DA LI ĆE TALIBANI ZAISTA OBUSTAVITI PROIZVODNJU MAKA U AVGANISTANU: Previše dobro da bi bilo istinito
SAD su potrošile preko osam milijardi dolara u neuspelim nastojanjima da zaustave avganistansku trgovinu drogom. Hoće li talibanski „uradi sam“ napori zaista ukinuti delatnost koja je glavni izvor zapošljavanja i preživljavanja u Avganistanu i usmeriti poljoprivrednu proizvodnju u legalne tokove? Zvuči suviše dobro da bi bilo istinito.
Vremeplov
80. BITKA ZA PRIHVATANJE KROMPIRA: Ova hrana kod našeg naroda nije baš osobito milovana
Sa dolaskom krompira u Evropu, izbila je revolucija u kojoj je sve bilo obrnuto. Revoluciju su predvodili vladari, namećući gajenje krompira pod prisilom, kada su shvatili da je on produktivan saveznik u suzbijanju gladi. Seljaci su se masovno opirali da sade ovog tuđinca koji raste pod zemljom, uvereni da je „đavoljev šegrt“ koji uzima snagu ljudima a zemlji plodnost. U Srbiji je bitka za prihvatanje krompira trajala ceo vek, a tadašnji profesori narodne ekonomije su žalili što ovaj dar iz Novog sveta naš narod više ne ceni.