Tržište montažnih objekata izuzetno je raznovrsno, a jedan od njegovih najmlađih segmenata je modularna gradnja. Iako svaki četvrti montažni objekat u Evropskoj uniji pripada tipu modularnih, u Srbiji je modularna gradnja relativno slabo zastupljena, ali sa perspektivom značajnog rasta, s obzirom na brzinu i kvalitet izgradnje, fleksibilnost namene, energetsku efikasnost i otpornost takvih objekata, kaže za B&F vlasnik i direktor „Arhimoda“ Milomir Ćurčić.
Za razliku od „klasičnih“ montažnih objekata, gde se paneli izrađuju u fabrici i potom spajaju na gradilištu, kod modularne gradnje nema proizvodnje pojedinačnih elemenata, već se izrađuju prostorne celine – moduli – kao što su spoljni zidovi sa izolacijom, sobe, kupatila ili kancelarije. Kao celine se potom i dovoze na gradilište i ugrađuju u budući objekat. Zajedničko panelnoj i modularnoj gradnji je da na mestu budućeg objekta mora da bude završen temelj, na koji će se potom montirati gotovi moduli.
Kada je reč o tržištu Evropske unije, istraživanje koje je u 2020. objavila kompanija „Research and Markets“ pokazalo je da je gotovo svaki četvrti montažni objekat izgrađen na njenoj teritoriji upravo modularnog tipa. Kada je reč o „preseku stanja“ u tom segmentu industrije montažnih objekata, evropski ogranak američkog Instituta za modularnu gradnju kaže da je prosečna kompanija iz te branše u 2020. ostvarila prihod od 9,35 miliona dolara, a da su najčešće građeni stambeni kompleksi, kao i kompleksi za smeštaj zaposlenih, kancelarijski, sanitarni, maloprodajni i obrazovni prostori. Prosečna evropska fabrika modularnih objekata proizvela je u toj godini blizu 30.000 kvadratnih metara prostora, dok je prosečan projekat podrazumevao izgradnju objekta od oko 1.200 metara kvadratnih, koji se sastojao od 16 modula, za 148 dana.
Takvih analiza još nema za srpsko tržište, ali Milomir Ćurčić potvrđuje da postoji tražnja za stambenim ali i višenamenskim objektima modularnog tipa – iako i sami klijenti ponekad imaju pogrešne ideje o tome šta takav način gradnje podrazumeva.
„Često pozovu, pa pitaju da li se radi o kontejnerima. Jedina veza sa kontejnerom je u tome što i moduli i kontejneri sadrže čeličnu konstrukciju, iako se i sama konstrukcija i profili razlikuju. Dakle, samo im je čelik zajednički”, objašnjava Ćurčić i naglašava da modularni objekti mogu biti različite spratnosti i oblika, u zavisnosti od zahteva konkretnog projekta.
Izgradi, preseli, prenameni, prodaj
Prema njegovim rečima, upravo je prilagodljivost gotovo svemu što bi klijenti mogli da zahtevaju ključna prednost modularnih u odnosu sa sve ostale montažne objekte.
„Takvi objekti su montažno-demontažni, pa možete, recimo u Novom Sadu postaviti starački dom, ali posle nekog vremena možete ga demontirati i prodati na neku drugu lokaciju, izvršiti prenamenu toga, ili iz tih segmenata napraviti apartmane, kuće ili nešto treće – sa nekim drugim vidom gradnje to nije moguće”, nabraja Ćurčić šta sve može da se uradi sa modularnim objektom.
Kada je reč o nameni objekata, kompanija „Arhimod“ do sada je, prema njegovim rečima, izgradila najviše vikendica i apartmana, gradili su kancelarije, splavove, kafić pa i frizerski salon, a trenutno, između ostalih, razvijaju i projekte staračkog doma i dva vrtića.
„Ideja za vrtiće rodila se pošto smo pre izbijanja pandemije uradili idejno rešenje, a potom i projekat po specifikaciji za vrtić u opštini Motovun, što je u Hrvatskoj bio program koji je finansirala EBRD. Naše rešenje prošlo je i javni uvid, ali je sve prekinuto kada se pojavio koronavirus. Sada, međutim, razrađujemo projekat za dva privatna vrtića u Srbiji“, kaže naš sagovornik, i dodaje da su angažovani i na izradi lokala u „Porto Montenegru“, koji bi i sam mogao da razbije sve predrasude o montažnoj gradnji.
„Radi se o lokalu od oko 400 kvadrata, koji će biti sastavljen iz dva segmenta u obliku ćiriličnog slova G, a između njih će biti prolaz do 300 godina starog drveta masline, koje mora ostati zaštićeno“, objašnjava Ćurčić.
Kao ključne prednosti modularne gradnje navodi i ono što i kompanije za tržišnu analizu u Evropi prepoznaju kao njihovu komparativnu prednost nad tradicionalnom zidanom gradnjom: izuzetno je otporna na ekstremne prirodne pojave, poput zemljotresa ili poplava.
„Kada je reč o zemljotresima, praktično ne može da se sruši jer ako se izgradi u skladu sa standardima izdržava čak i najviši, deveti stepen po Rihterovoj skali. Kod poplava, objekat može da se obnovi za nekoliko dana, pošto se radi o suvoj gradnji, za razliku od zidanih kuća iz kojih vlaga ponekad godinama ne može da se istera”, navodi Ćurčić.
Dodaje i da je prednost, kada je reč o srpskom tržištu i objektima kakvi su ovde traženi i u tome što takav objekat može biti izgrađen i useljen za dve nedelje. Cenovno su konkurentniji od zidane gradnje pod uslovom da se, kako naglašava, porede na pravi način, a za to je ključna energetska efikasnost modularnih objekata.
„Ranije ljudi nisu dovoljno vodili računa o tome, ali danas je izolacija najvažnija. Ako bi neko u zidani objekat stavio sve što mi stavimo u montažni da bi postigao istu energetsku efikasnost, takav objekat bi bio daleko skuplji nego naš. Ljudi nam ponekad kažu da koštamo isto kao i čvrsta gradnja, ali ih onda pitam šta oni smatraju čvrstom gradnjom, jer nije isto kada u zid stavite 10 centimetara stiropora, blok i malter. Ako zidate prema istim standardima kao što mi pravimo, onda ćete morati uraditi zid debljine jednog metra da biste postigli isti efekat, a tada ćemo mi biti barem 20 odsto jeftiniji po kvadratu od čvrste gradnje“, tvrdi Ćurčić.
Postepeno širenje kapaciteta
„Arhimod“ fabrika nalazi se u Vrčinu, trenutni kapacitet zadovoljava potrebe srpskog tržišta, a oprezno se radi na širenju postojećeg pogona. Kao firma osnovana 2018. godine, imali su, naime, pravi peh sa pandemijom.
„Bili smo novi na tržištu, niko nije znao za nas i samo što smo potpisali prve ugovore, zadesila nas je korona. Imali smo ugovor za izvoz 39 objekata u Hrvatsku koji je tada raskinut. Kreće policijski čas, nismo mogli nijednu sirovinu da nabavimo i odlučujemo da zatvorimo fabriku u kojoj smo proizvodni pogon pustili u rad u julu 2019. godine”, opisuje Ćurčić događaje od pre dve godine. U maju 2020. godine, kada su antipandemijske mere ublažene, ponovo su, kaže, pustili proizvodnju i krenuli sve ispočetka, uključujući i marketinšku kampanju i predstavljanje kupcima. U želji da potencijalnim klijentima predstave mogućnosti modularne gradnje, prošle godine napravili su „dan otvorenih vrata“ u fabrici, kako bi oni na licu mesta mogli da vide o čemu se radi.
Kada je reč o modularnim objektima, izbor materijala za izradu i ugradnju je širok. „Arhimod“ za konstrukciju koristi zaštićene čelične profile, dok klijenti mogu da biraju zidne i krovne obloge, vrstu termoizolacije, obloge poda i plafona, opremu za kupatila i tako dalje. Druga strana tog novčića, međutim, su teškoće sa kojima se brojne kompanije, uključujući i njih, danas suočavaju kada treba nabaviti sve te sirovine za proizvodnju, jer što je ranije u snabdevanju komplikovala pandemija praktično je dokrajčio rat u Ukrajini, brojne nestašice i poskupljenja.
„Mi trenutno uspevamo da se snabdemo i napravili smo lager za oko dva meseca, ali čini se da će biti sve više i više problema. Imamo velikih teškoća sa skokom cena, neverovatno koliko može da se promeni za 15 dana. Od prvog dana ove godine do danas zabeležili smo pet ili šest promena cena na tržištu”, upozorava Ćurčić.
Zato je oprezan kada je reč o planovima za širenje proizvodnje, iako kaže da upiti za objekte dolaze ne samo iz Srbije i regiona, već i Španije, Mađarske, Holandije, Austrije… Čak je, kaže, imao ponudu da na afričko tržište izvozi celokupnu godišnju proizvodnju, uz obavezu da obuče lokalne radnike za montažu na terenu.
„Ponudu sam odbio, pošto bi to značilo obustavljanje proizvodnje za Srbiju i region, koja se tek probija na tržištu, a zahtevalo bi ulazak u veoma logistički komplikovane aranžmane u vreme kada pandemija još traje i kretanje je ograničeno. Razmišljamo o tome koliko da povećamo kapacitete, i to radimo postepeno, u skladu sa tražnjom koja je u poslednje vreme sve veća za sve vrste objekata”, kaže Ćurčić.
Milica Rilak
