U filmskoj industriji, skoro svi koji žive od ovog posla su na gubitku zbog korone, osim animatora. Nova pravila za sprečavanje zaraze tokom snimanja, koja se iz dana u dan umnožavaju, dovela su pravljenje filmova i serija do apsurda. Osim što su nenadano dobili nove zaposlene, poput supervizora za zdravlje i bezbednost i drugih aktuelnih „korona profesija“, filmadžije sve to košta bar dodatnih milion dolara. Najveću dovitljivost moraju da pokažu oni koji snimaju ljubavne filmove – ili da izbace ljubavne scene ili da ih snimaju pod kontrolom koordinatora za intimnost.
Gledaoci širom sveta se bune što nema novih sezona njihovih omiljenih serija, ne znajući da se produkcijske kuće koje realizuju snimanje suočavaju sa do sada neviđenim problemima. Zbog mera distanciranja koje je čovečanstvu nametnuo korona virus, serije ne mogu da se snimaju kao do sada – sa gomilom ljudi ispred i iza kamere, koji veoma blisko sarađuju.
Izazov za produkcijske kuće, ali i distributere filmova
„Ampere Analysis“, istraživačka kuća specijalizovana za medije, objavljuje da je pandemija odložila emitovanje 60 odsto igranog programa i događaja poput Evrovizije na televizijama širom sveta. Razlog za to je strah od širenja zaraze tokom procesa snimanja. On, međutim, nije svuda podjednako prisutan – animacija je u uzletu, jer animatori mogu da rade i od kuće.
Sa bioskopima je već druga priča. Oni su jedno vreme bili zatvoreni, a sada samo neki od njih primaju publiku, ali u manjem broju, kako bi osigurali fizičku udaljenost gledalaca u sali. Ova ograničenja su se, osim na bioskope, nepovoljno odrazila i na poslovanje distributera filmova, ali i produkcijskih kuća. Njihovim mukama se ne nazire kraj, jer se još uvek ne zna kada će se rad filmske industrije vratiti u normalu.
Za sada se ona snalazi kako zna i ume. Na primer, „Sonny“ je svoj film „Greyhound“, zbog nemogućnosti da ga emituje u bioskopu, prodao Apple-u za 70 miliona dolara, koji ga je potom objavio na svojoj striming platformi Apple TV+. Tako je ratni spektakl sa atraktivnim scenama borbe, pravljen za velike ekrane, završio na monitorima televizora i laptopova, ali i na mobilnim telefonima.
Ko preživi, snimaće
Ni snimanje igranog programa nije ništa jednostavnije od njegove distribucije. Glumci, režiseri, tonci i ostatak velike ekipe koja čini filmski ili set jedne serije, sada moraju poštovati mere zaštite koje propisuje država u kojoj snimaju, ali i one koje im nameću studiji. A tu su i preporuke.
Jedan od najobuhvatnijih spiskova preporuka u SAD je objavila asocijacija „Film Florida“. Na šest stranica papira ispisana je 161 preporuka kako bi se obezbedilo „higijensko“ snimanje. Ukoliko ih se filmske ekipe budu slepo pridržavale, klasične režiserske stolice i prikolice za glumce bi mogle otići u istoriju. Umesto u njima, režiseri bi boravili u plastičnim stolicama koje je lakše dezinfikovati, a glumci bi u pauzma između snimanja vreme provodili u šatorima.
„Film Florida“ takođe savetuje režiserima da ne budu perfekcionisti, te da smanje broj ponavljanja scena. Osim toga, preporučuje im se da smanje broj članova ekipe i statista, da ukinu švedski sto, da izoluju svaki deo ekipe (tonce, montažere itd), da šminkerke koriste jednokratne alate za nanošenje šminke… Zatim, da se za svakog glumca obezbedi poseban češalj, ali i poseban mikrofon koji će biti obeležen njegovim imenom, a za snimanje intimnih scena potrebno je da glumci prilože negativan PCR test. I naravno, kako bi se osigurala primena ovih pravila, potrebno je zaposliti osobe koje bi vršile nadzor nad njom.
Uz sve ove, i mnoge druge preporuke, „Film Florida“ na kraju napominje da bi moglo doći do pada efikasnosti u snimanju filmova i serija. Filmadžije, pak, sarkastično dodaju da bi moglo doći i do rasta troškova, jer bi dodatno osoblje i unapređenje sanitarnih uslova mogli da povećaju filmske budžete u proseku za oko milion dolara.
Dežurni vizirci
Britanski režiser Alex Cox piše za „Gardijan“ da je korona kriza stvorila i neka nova zanimanja, kao što je supervizor za zdravlje i bezbednost u doba korone, koji je kombinacija epidemiologa i menadžera za upravljanje rizikom. Njegov spisak dužnosti nije nimalo kratak, piše Cox: „Zamislite prosečno veliku holivudsku produkciju. Na dnevnom setu nađe se 200 ljudi. Sve njih treba nadzirati da li se pridržavaju mera zaštite, a neke i testirati“.
Kada se testiranjem utvrdi da je neko pozitivan na koronu potrebno je izolovati ga i utvrditi sa kim je sve bio u kontaktu. Poseban problem je, dodaje on, šta će se desiti sa zaraženim članovima tima, budući da dobar deo ekipe čine honorarci. „Teško da će iko čekati da se oni oporave i vrate na posao, osim ako nisu u pitanju glumci bez kojih se ne može“, podseća Cox koliki uticaj pandemija ima na prekarne profesije.
Kako zapravo izgleda snimanje u doba pandemije
A kako tokom „nove normalnosti“ izgledaju snimanja može se pročitati na portalu „Deadline“. Tu je opisan izgled seta prve britanske serije čije snimanje je započelo u eri korone – „War Of The Worlds“. Ekipa ove distopijske serije svaki dan po dolasku na posao prvo mora na merenje temperature. Ako im toplomer dozvoli, mogu da uđu u studio, ali uz specijalne narukvice oko ruke. Postoji nekoliko boja narukvica, a svaka označava dozvolu za pristup određenim delovima studija.
Primera radi, plave narukvice nose uglavnom oni koji rade u kancelarijama, odnosno ne ulaze na set. Oni sa crvenim narukvicama smeju da uđu na set ali ne u isto vreme kada je prisutna glumačka postava, dok je glumcima namenjena zelena narukvica. Svi moraju da budu na odstojanju od dva metra, osim u posebnim situacijama. Takve su, recimo, šminkanje glumaca, koje je takođe svedeno na minimum, ili izvođenje scena koje zahtevaju blizak kontakt među filmskim partnerima. Tada glumci smeju da priđu jedno drugom, uz stalan nadzor asistenta režisera i Kovid koordinatora, ali i uz potvrdu o redovnom testiranju na prisustvo korona virusa.
U ovakvoj situaciji najsrećniji su oni režiseri i glumci kojima scenario ne nameće mnogo fizičkih kontakata. U izbegavanju kontakata pomažu i animatori, koji su se pokazali kao veoma korisna profesija u aktuelnim uslovima. To, uostalom, nije novost – scene borbi u akcionim i ratnim filmovima su se i pre korone više radile kompjuterski nego uživo.
Ljubavni film bez ljubavnih scena
Ipak, postoji jedan žanr koji uporno odoleva tehnološkim trendovima – ljubavni filmovi. Ali, kakva budućnost očekuje ove filmove u trenutku kada su poljupci postali ubojitije oružje od pištolja ili nekog kung-fu poteza? Po mišljenju mnogih – ne preterano svetla.
Međutim, Holivud, poznat po svojoj domišljatosti, nudi već nekoliko ideja kako snimiti ljubavni film bez ljubavnih scena. Neke od njih nisu izazvale veliko oduševljenje. Tako režiser Spajk Li smatra da je povlačenje ljubavnih scena iz filmova previsoka cena ove pandemije i ironično komentariše: „Možda ćemo morati da se vratimo praksi iz starih filmova, pa kada par krene da se poljubi – ekran polako počne da se zatamnjuje“.
S druge strane, nekim glumcima je dozvoljeno da snimaju ljubavne scene sa svojim supružnicima, jer se na taj način smanjuje mogućnost prenošenja zaraze, budući da je u pitanju osoba sa kojom već žive. Poznata glumica Deniz Ričards, koja je ovako već snimala, pojašnjava kako muža naturščika „na brzaka“ učiniti glumcem. Prilkom snimanja ljubavnih scena, kamera se postavi pod odgovarajućim uglom tako da se vidi uglavnom glumica, ili se uz pomoć šminke i specijalnih efekata stvarni muž „klonira“ u glumca koji glumi muža u filmu. Ako, pak, supružnici namćorasto odbijaju da izađu pred kamere, mogu ih zameniti i – lutke.
No, uprkos snalažljivosti filmadžija, holivudski studiji i sindikati su u junu predložili plan za snimanje filmova i serija, u kojem se, između ostalog, savetuje i prekrajanje scenarija kako bi se izbegle ljubavne i druge scene koje zahtevaju kontakt među glumcima. One koje „preteknu“ biće snimane uz prisustvo „koordinatora za intimnost”, čiji je posao da ljubavne scene budu izvedene sa što manje fizičkih dodira, uz najbolje higijenske uslove, ma šta to značilo.
Ako se posle svega pitate kako sada izgleda snimanje nekih eksplicitnijih „ljubavnih“ žanrova, poznatih kao „filmovi za odrasle“, žao nam je ali u tekstu više nema mesta i za tu, vrlo kompleksnu temu.
Foto: Pixabay
