Home Archives
Monthly Archives

септембар 2023

Promo

OBJAVLJENA IMENA DOBITNIKA PRESTIŽNIH MARK AWARDS 2023 PRIZNANJA

by bifadmin

Marketing mreža objavila je imena dobitnika prestižnih Mark Awards priznanja koja će, 23. oktobra na svečanoj ceremoniji, biti uručena stručnjacima iz kompanija u Srbiji za lične poslovne i profesionalne uspehe. Za priznanja ove godine nominovana su čak 43 stručnjaka, a stručni žiri doneo je odluku da nagradi njih 12, koji su u 2022/23. godini ostavili trag na tržištu Srbije.

U kategoriji Chief Marketing of the Year nagrada je pripala Aleksandri Kosanović Strižak, direktorki Sektora marketinga i komunikacija u Erste banci, dok je Milan Perić, direktor marketinga i komunikacija u kompaniji Carlsberg (Srbija, Crna Gora, BIH, Albanija), dobitnik priznanja u kategoriji Chief Marketing Officer of the Year – Multi Country.

Milica Gajić, marketing menadžerka (Najlepše želje i Menaž) u kompaniji Atlantic Grupa, proglašena je dobitnicom u kategoriji Brand Manager of the Year. Stefan Despotović, direktor Centra za odnose sa javnošću u kompaniji NIS, istakao se u kategoriji PR/Corporate Communications Manager of the Year, a Vanja Vagić, Corporate Affairs Manager u kompaniji Mars UBBAI, dobitnica je u kategoriji Internal Communications Manager of the Year.

Employer Branding Manager of the Year je Ivana Eror Bauk, Head of People Engagement and Culture u Delhaize Serbia. Digital Marketing Manager of the Year je Una Zabunov, šef Službe za digitalne marketing komunikacije u kompaniji Telekom Srbija, a CSR/ESG Manager of the Year je Dušan Stojaković, Senior Manager Global Sustainability u STADA Arzneimittel AG (Hemofarm AD).

Filip Đorović, Marketing Director u kompaniji Shoppster Srbija & Slovenija, osvojio je nagradu u kategoriji Rising Star of the Year, za marketing profesionalce do 30 godina. Luka Đukanović, Marketing menadžer (Bananica, Štark) u Atlantic Grupi, osvojio je titulu Brand Innovator of the Year, dok je Aleksandra Milačić Jelača, Marketing Director u kompaniji The Fun&Fit Company, dobitnica u kategoriji Super Hero of the Year, za marketare koji su, uprkos brojnih krizama i izazovima tržišta hrabro nastavili sa komunikacijom ka potrošačima.

Na predlog članova žirija, Ivanu Žagaru, Senior Brand Manager u kompaniji Jaffa Crvenka, dodeljeno je Specijalno priznanje za lični doprinos razvoju struke u Srbiji

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
B&F PlusEkonomija

Okov, Crna Gora: Za poslovni ambijent u Srbiji – jaka trojka

by bifadmin

„U Srbiji bolje funkcioniše administracija, jednostavnija je prijava i odjava radnika, sve ide elektronski. Povoljniji su i propisi o zdravstvenoj zaštiti koji manje opterećuju poslodavce, dok je u Crnoj Gori, u branši kojom se mi bavimo, tržište sređenije jer je gotovo suzbijena siva ekonomija“, kaže Gojko Bajović, većinski vlasnik i direktor kompanije Okov. On je jedan od prvih crnogorskih privrednika koji je 2019. godine otvorio poslovanje u Srbiji nakon što je posle dve i po decenije rada i otvorenih 15 maloprodajnih objekata zaokružio biznis u matičnoj zemlji. „Okov centar“ u Beogradu, na Bežanijskoj kosi bila je samo prva karika lanca koji je planiran i u kome su već počeli da se nižu skladišni prostor na Novom Beogradu, maloprodajni centar u Čačku, za koji mesec i u Novom Sadu.

Iako veliki broj srpskih privrednika rado otvara svoja preduzeća u Crnoj Gori, obrnut proces gotovo da ne postoji. Jedna od retkih firmi koja je sa velikim ambicijama zakoračila na srpsko tržište je podgorički Okov, trgovina koja je 1994. pokrenuta u porodičnoj kući bračnog para Stanke i Gojka Bajovića. U asortimanu su bili samo okovi i vijačna roba, ali kako se posao širio, ponuda je bila sve bogatija. Sada se nudi najraznovrsnija oprema za majstore, alati i mašine za uređenje kuća i dvorišta, baštenski mobilijar i kućna oprema, a sve je moguće nabaviti i u internet prodavnicama.

„Iz Crne Gore su u Srbiju obično dolazili ili rukovodioci i direktori ili ljudi sa ’druge strane’ biznisa. Ja sam možda prvi i jedini slučaj stvarnog širenja posla. A šta me je dovelo ovde? Pa, u privredi potezi se vuku racionalno, ali je iz korpe motiva kod mene bilo i 20 procenta emocije. Školovao sam se u Vrbasu, živeo neko vreme u Vojvodini i potom se vratio u Crnu Goru. S druge strane, u ovoj poslovnoj branši vrlo je malo srpskih privrednika koji rade po konceptu koji mi zastupamo. Postojala je firma Merkur, ali je imala probleme i povukla se, isto se desilo hrvatskom Pevecu. To je za mene bio izazov“, kaže Gojko Bajović u razgovoru za B&F i dodaje da nije hteo da traži subvencije kao strana kompanija, jer se i ne oseća strancem.

On pravi paralelu između dva tržišta i kaže da je srpsko u sektoru prehrane i tekstila mnogo sređenije, ali da je u branši kojom se on bavi ostao neki vakuum. Ima mnogo malih trgovina sa tom robom koje nisu uvek lojalna konkurencija, jer povremeno zalaze u zonu nelegalnog. U velikim sistema se ne dešava da se radnik ne prijavi, niti postoji mogućnost za bilo kakve manipulacije, ali kod malih toga ima. U Crnoj Gori, pak, u tom segmentu posluje nekoliko velikih trgovačkih lanaca, oni su bili jaka konkurencija malim trgovinama kojima se više nije isplatilo da rade.

„Tu je i prodaja na pijacama, što je u Crnoj Gori gotovo nestalo. Mislim da je za nas ogromna pomoć svaki put kada država učini nešto na suzbijanju sivog i crnog tržišta, jer ne postoji potreba za bilo kakvom prodajom takvih roba na pijacama. Ljudi koji se maknu sa pijaca, zaposle se u legalnim trgovinama koje država može da kontroliše, neregularno tržište ne može. Nikada nisam razumeo zašto država to dozvoljava. To nije čuvanje socijalnog mira, pijace su sada postale posao koji nije kontrolisan“, ističe Bajović.

U Srbiji bolja administracija, u Crnoj Gori sređenije tržište

Dodaje da je u Srbiji mnogo bolja administracija, prijava i odjava radnika ide brže, elektronski, dok kod suseda još postoje radne knjižice.

„Bolji je i sistem zdravstvene zaštite, mnogo su manje obaveze poslodavaca. Iako su posle primene projekta ’Evropa sad’ u Crnoj Gori znatno smanjeni doprinosi, u Srbiji je i dalje povoljnije u slučajevima gde država učestvuje u zaštiti radnika. Na primer, plaćeno bolovanje pokriva se već posle 30 dana, u Crnoj Gori 60 dana je o trošku poslodavca. To je i kod trudničkog i porodiljskog bolovanja, u Srbiji to država odmah preuzima, tako da je taj sistem bolji za privrednike“, kaže Bajović i ističe da ukoliko bi morao da oceni poslovni ambijent u Srbiji, to bila jaka trojka.

Lista problema tu nije završena, jedan od zajedničkih za privrednike iz obe države je to što nije uspostavljen direktni platni promet.

„Političari tvrde da pomažu privredi, ali ja još nisam razumeo kako to čine. Ako treba da platim za robu koja ide iz Srbije ili obrnuto, onda sav novac ide preko nekih stranih banaka, a ne mora tako. Mislim da tu nije postojala dobra volja i očekujem da smo na putu da se taj problem reši, jer je sve ostalo nenormalno“, navodi Bajović.

On napominje da je kompanija Okov najvećim delom uvoznik, ne kupuje robu preko posrednika ni trgovaca, već direktno od proizvođača. Ističe dobru saradnju sa firmama koje su dugogodišnji partneri, rade sa njima i u Crnoj Gori i sada u Srbiji, jer su posao samo preneli ovde.

„Poslujemo skoro 30 godina, porodična smo firma i dok smo bili u granicama matične zemlje, otvaranje svake trgovine bilo nam je izuzetno lako. Imamo izgrađeno ime, manje je tržište i sistem se lakše prihvata. Stvari se brže rešavaju, jer smo uhodani. Onda smo pre četiri godine kupili tržni centar u Beogradu, na Bežanijskoj kosi. Tada je to bila naša najveća investicija, a pri tome smo imali sreće, cene su bile niže i za tih 10.000 kvadrata platili smo šest miliona evra, sa kasnijim prepravkama izašlo je na sedam miliona. Tu investiciju uneli smo kao osnivački ulog u preduzeće koje je registrovano u Srbiji, tako da ovde više nismo stranci. Malo smo se mučili sa radnom snagom dok nismo sve usaglasili. Propisi u Crnoj Gori i Srbiji dosta su slični, ima malih razlika i prednost je što u poslovanju na oba tržišta koristimo isti informacioni sistem, radila nam je firma iz Novog Sada. Uz neko prilagođavanje to je krenulo dosta dobro“, navodi naš sagovornik.

Posle prve karike

Posle velikog projekta u Beogradu, bio im je potreban manji, lakši i to je bio objekat od 3.000 kvadrata u Čačku. Bajović kaže da je u taj grad preduzetnika i trgovaca često svraćao i odmarao putujući po Srbiji, pa je bio logičan izbor.

„Trebalo je malo vremena da se ta trgovina pokrene i sada to ide jednom uzlaznom putanjom. Sledeći potez bilo nam je centralno skladište, izgradili smo ga na lokaciji Radiofara, a sada privodimo kraju izgradnju velikog tržnog centra ”Okov” u Novom Sadu. Nadam se da će biti otvoren za dva do tri meseca, a u njega je uloženo oko deset miliona evra. To što smo napravili logistički centar, trebalo bi da nam omogući svake godine po jednu novu trgovinu od četiri do pet hiljada kvadrata, a u planu je Niš, Kruševac, potom svi veći gradovi. Sada imamo oko 120 zaposlenih, sa Novim Sadom biće ih 180 i taj broj će se uvećavati. Ipak, mogući su problemi sa radnom snagom jer je to tržište postalo jako haotično, a fluktuacija radne snage nikad intenzivnija“, ističe Bajović i dodaje da za sada nemaju planove širenja u druge zemlje iz okruženja, a da je Srbija prirodno tržište na kome za njih nema barijera.

Kaže da je zadovoljan rezultatima iz prvih nekoliko godina rada, a to se vidi i u bilansima jer je napravljena korektna dobit.

„Kada je došlo do turbulencija sa cenama, pratili smo učešće inflacije u prihodima, kako bismo utvrdili realan rast i on je u prošloj u odnosu na godinu pre, iznosio oko 15 procenata. Ove godine je to možda nešto slabije, što je posledica nekih naših unutrašnjih nesnalaženja. Naime, prošle godine smo počeli da gradimo centralno skladište na Radiofaru, kupili smo zemljište i napravili izuzetno savremen magacin za celu Srbiju. Ali, trebalo je prvo to da pravimo, pa onda da krenemo u ostale investicije, a mi smo pokušali nešto da improvizujemo. To je verovatno proizvelo neki slabiji rezultat, ali smo tu situaciju prevazišli“, zaključuje Bajović.

Mirjana Stevanović

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
IT i naukaVesti

Na kojem mestu se Srbija nalazi u svetu u inovacijama

by bifadmin

Švajcarska, Švedska i SAD vodeće su zemlje po inovativnosti u svetu, a Srbija na toj tabeli zauzima 53. mesto, pri čemu su njena ulaganja u inovativnost daleko veća od učinka, pokazuje najnoviji indeks Svetske organizacije za intelektualnu svojinu (WIPO).

Globalni indeks inovativnosti (GII) za 2023. godinu koji je danas objavljen, analizirao je nivo inovativnosti u 132 zemlje, i to na osnovu oko 80 indikatora, među kojima su i investicije, obrazovanje, državna izdvajanja i ulaganja u nauku i u razvoj onlajn proizvoda.

Iako su na vodećim mestima i dalje zemlje sa razvijenim ekonomijama, indeks pokazuje da se u poslednjih deset godina na indeksu najbrže penjala grupa ekonomija sa srednjim BDP. Tako se Kina popela na 12. mesto, ispred Japana na 13, i Izraela koji je na 14. mestu.

Srbija je popravila poziciju za dva mesta u odnosu na prošlu godinu i sada je na 53, kao i 2020. godine. Navodi se, međutim, da Srbija bolje stoji sa ulaganjem u inovacije, po čemu je na 41. mestu, dok je po inovativnom učinku 64.

U čemu je Srbija najbolja

Prema pojedinačnim kriterijumima, Srbija najbolje stoji kada je reč o infrastrukturi (35. mesto), sofisticiranosti tržišta (41) i ljudskom kapitalu i istraživanju (51). Najslabije rezultate ostvarila je po kriterijumima kreativni „autput“ (92), sofisticiranost biznisa (68) i institucije (57).

U širem regionu, Slovenija je na 33. mestu, Mađarska na 35, Bugarska na 38, Hrvatska na 44, a Rumunija na 47. Iza Srbije na tabeli su su Severna Makedonija na 54, Crna Gora na 75, Bosna i Hercegovina na 77. i Albanija na 83.

Uz Kinu, koja je ostvarila brz uspopn na tabeli WIPO, u poslednjih deset godina najbrže su napredovale i Indonezija, Turska, Indija i Vijetnam. Na poslednja tri mesta među 132 zemlje na indeksu GII su Burundi, Niger i Angola.

WIPO navodi da je čak 21 država, uprkos relativno nerazvijenim privredama pokazala bolje performanse nego što se očekivalo, i to uglavnom države podsaharske Afrike, jugoistočne Aizije, dalekog istoka i Okeanije.

Ta specijalizovana agencija UN ukazuje da se do ovogodišnjih rezultata GII došlo u svetlu laganog privrednog oporavka posle pandemije kovida-19, visokih kamatnih stopa u svetu i geopolitičkih sukoba. GII za 2023. pokazuje i da uslovi za preduzetnička ulaganja, koja pretvaraju ljudsku inovativnost u nove proizvode i usluge, postaju sve nesigurniji i da se ukupna suma takozvanih rizičnih investicija prošle godine veoma smanjila, navela je WIPO.

Izvor: Beta
Foto: Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Ekonomija

Više od 20.000 poljoprivrednika lažiralo svoje podatke zbog subvencija

by bifadmin

Preko 20.000 poljoprivrednika prijavilo je lažne podatke kako bi dobilo subvencije od države. Svi koji su otkriveni u ovom prekršaju biće kažnjeni. Drugim rečima, u pasivan status će zbog ovih malverzacija otići 552 njih.

„Dešavalo se da ljudi lažno konkurišu za subvencije. Mi radimo šta možemo da to sprečimo. Imamo snimke satelitom gde postoji neka poljoprivredna kultura, a gde ne postoji. Takođe inspekcije izlaze na teren kako bi utvrdile stvarno stanje”, izjavila je ministarka poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva Jelena Tanasković gostujući u emisiji „Jutro“ na Blic TV.

Dodala je da su na ovaj način otkrivene razne zloupotrebe i malverzacije, počev od toga da su se za subvencije prijavljivali oni koji uopšte ne obavljaju poljoprivrednu delatnost, do situacija da poljoprivrednici sade jednu kulturu, a prijavljuju drugu.

Međutim, nadležno ministarstvo je odlučilo da stane na put ovoj praksi. Jedna od njenih mera u tom kontekstu je stavljanje u pasivan status na tri godine svakog poljoprivrednika za kojeg je utvrđeno da je davao lažne podatke kako bi dobio subvencije, što znači da on za to vreme neće moći da se bavi poljoprivredom.

Izvor: Plodna zemlja

Foto: mbll, Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
B&F PlusEkonomija

Rasprave o bezgotovinskom plaćanju u Srbiji: Ko za koga lobira i ko koga sabotira?

by bifadmin

Najnoviji događaji povodom inicijativa da se što više podstakne bezgotovinsko plaćanje u Srbiji, nametnuli su pitanje imaju li nadležni u državi jedinstven stav o tome da li bi trebalo forsirati ovaj vid plaćanja i ulaganja u prateću infrastrukturu, ili je reč o pritisku interesnih grupa koje više brinu o sopstvenoj zaradi nego o dobrobiti društva?

Prema rezultatima istraživanja koje je sproveo NALED, siva ekonomija u Srbiji je u proteklih pet godina pala sa 14,9 nа 11,7% BDP-a. Ova organizacija tvrdi da ukoliko bi se povećalo bezgotovinsko plaćanje na nivou proseka u zemljama CIE, to bi moglo da smanji sivu ekonomiju za 3,4% vrednosti BDP-a i poveća poreske prihode za oko 700 miliona evra godišnje. Stoga su nemački GIZ i kompanije Visa i Mastercard pokrenuli Nacionalnu inicijativu za bezgotovinsko plaćanje „Bolji način“, uz podršku NALED-a i Ministarstva finansija.

Veruje se da bi očekivane koristi opravdale i neke državne podsticaje u promociji bezgotovinske ekonomije. Međutim, to ne ide glatko. Prema podacima Svetske banke, 11% stanovništva u Srbiji uopšte nema račun u banci, a u kategoriji sa najnižim primanjima takvih je 16%. Platne kartice ima manje od 50% građana iz grupe najsiromašnijih, što je znatno niže nego u istoj populaciji u zemljama evrozone (90%) i proseka u državama CIE (62%). Svega 46% građana Srbije koristi debitnu karticu za plaćanje računa u poređenju sa 81% u evrozoni i 57% u CIE, dok samo 27% to čini mobilnim telefonom u odnosu na evropski prosek koji iznosi 52% i 43% u zemljama CIE.

To je i dalje skroman udeo, zaključuje Svetska banka, koja istovremeno upozorava da bi nagli prelazak na bezgotovinsko plaćanje mogao da ugrozi neke grupe stanovništva koje nemaju pristup internetu, nemaju dovoljno digitalnog znanja ili su previše siromašne za bankarske usluge.

Prednosti i mane bezgotovinskog plaćanja

Navedene zaključke potvrđuju i podaci iz studije „Makroekonomsko istraživanje bezgotovinskog plaćanja u Srbiji“, koju je finansirao nemački GIZ a realizovala Fondacija za razvoj ekonomske nauke (FREN), kao deo projekta Nacionalne inicijative za bezgotovinsko plaćanje.

U istraživanju se navodi da na obim sive ekonomije utiče više faktora, kao što su poresko opterećenje, sistem kazni i penala, efikasnost fiskalne naplate, regulatorni troškovi, pa i mogućnosti sakrivanja transakcija zavisno od metoda plaćanja, što je mnogo lakše učiniti sa gotovinom nego elektronski.

Autori ukazuju da je u 2019. godini, za koju postoje uporedivi podaci iz evropskih zemalja, ukupna vrednost POS transakcija iznosila 8% BDP-a, „što je za skoro polovinu manje u odnosu na prosek zemalja CIE i za 60% manje u poređenju sa razvijenim evropskim zemljama”. Tokom 2020. i 2021. godine je došlo do vidnog poboljšanja, „ali je jaz u odnosu na druge zemlje CIE i zemlje razvijene Evrope verovatno i dalje izražen”.

Da bi rast bezgotovinskog plaćanja značajnije smanjio sivu ekonomiju, potrebne su i druge strukturne mere, u koje autori uključuju bolju naplatu poreza, blago smanjenje fiskalnog opterećenja, podizanje poreskog morala… Istovremeno upozoravaju da rast bezgotovinskog plaćanja povećava zavisnost od tehnologije, rizike od sajber kriminala, ali i opasnosti da iz platnog prometa budu isključene ugrožene grupe kojima digitalne finansijske usluge nisu dostupne. Uz to, bezgotovinsko plaćanje trgovcima donosi dodatne troškove za nabavku i održavanje uređaja i prateće infrastrukture, a potrošačima naknade za posedovanje i korišćenje bezgotovinskih instrumenata plaćanja.

U studiji se predlažu mere za unapređenje bezgotovinskih plaćanja, uključujući opcije da država ograniči vrednost transakcija koje se mogu obaviti gotovinom, da propiše obavezu posedovanja POS terminala za pravna lica, kao i da sva plaćanja države fizičkim licima budu bezgotovinska. Autori sugerišu i uvođenje poreskih olakšica ili direktne subvencije za ulaganje u elektronske modele plaćanja.

Ko se bogati, a ko gubi?

Međutim, najnoviji događaji povodom inicijativa da se što više podstakne bezgotovinsko plaćanje u Srbiji, nametnuli su pitanje imaju li nadležni u državi jedinstven stav o tome da li bi trebalo forsirati ovaj vid plaćanja i ulaganja u prateću infrastrukturu, ili je reč o pritisku interesnih grupa koje više brinu o sopstvenoj zaradi nego o dobrobiti društva?

Naime, samo nekoliko dana pre održavanja konferencije „Bolji način“ u organizaciji NALED-a početkom jula ove godine, Narodna banka Srbije je izdala saopštenje u kome upozorava da se u poslednje vreme u javnosti objavljuju analize i studije o bezgotovinskom plaćanju sa podacima koji nisu verodostojni.

Centralna banka tvrdi da se stanje namerno prikazuje nepovoljnijim nego što jeste, kao i da stav o nedovoljnom broju POS terminala „odražava komercijalne interese pojedinačnih učesnika na tržištu“. NBS navodi da je čak četvrtina instaliranih aparata neaktivna, jer je bezgotovinsko plaćanje za trgovce skupo, pa bi njegovom razvoju doprinelo smanjenje troškova „koje uzrokuju pre svega inostrani kartični brendovi“. Narodna banka ističe i da se izričito protivi inicijativama za dodatno ograničenje i zabranu upotrebe gotovine, jer bi time bile ugrožene osetljive grupe stanovništva.

U centralnoj banci napominju da čak i države sa najrazvijenijim sistemima bezgotovinskog plaćanja insistiraju na tome da se zadrži upotreba gotovine i usluge koje su povezane sa keš transakcijama. „Finansijski podsticaji države za korišćenje bezgotovinskih platnih instrumenata koji se često predlažu u objavljenim analizama jedna su od mera kod koje posebno treba biti oprezan, bez obzira na to da li je reč o podsticajima namenjenim trgovcima (poput subvencija za korišćenje POS terminala) ili potrošačima (poput povraćaja dela plaćanja izvršenog bezgotovinskim platnim instrumentom), jer i jedni i drugi najčešće nose ogromne troškove za državu i društvo u celini“, navodi NBS.

Tamni vilajet

Centralna banka ne vidi razlog da država uloži novac u promociju skupih instrumenata plaćanja poput POS terminala, jer postoje mnogo savremeniji i jeftiniji sistemi. Ukazuju da je platna struktura u Srbiji znatno unapređena, da je NBS operator šest platnih sistema i da smo među prvima uveli sistem instant plaćanja.

S druge strane, kada je Nacionalna inicijativa za bezgotovinsko plaćanje pokrenula POS program za preduzetnike i mala i srednja preduzeća sredinom marta ove godine, konferenciju koja je organizovana tim povodom je lično otvorio ministar finansija Siniša Mali. Tada je privrednicima ponuđena besplatna instalacija opreme za bezgotovinsko plaćanje, POS uređaja i pratećih softvera uz subvencionisanu trgovačku naknadu koja u narednih godinu dana ne sme da pređe 0,99% transakcije. Nakon tog perioda, ukoliko ostaju u programu, privrednici će morati sa bankom da utvrde visinu naknade.

Na već pomenutoj, julskoj konferenciji „Bolji način“, takođe je učestvovala predstavnica Ministarstva finansija Ana Jović, koja je potvrdila da je povećanje bezgotovinskih plaćanja način da se smanji siva ekonomija, što je jedan od prioriteta republičke vlade. Ali na novinarsko pitanje da prokomentarišu zvanično upozorenje NBS kako aktuelne inicijative za potiskivanje gotovine predstavljaju pojedinačne a ne opšte interese, učesnici konferencije su izjavili da im takvo saopštenje centralne banke nije poznato (?!) Zato su istakli da se više od hiljadu privrednika prijavilo za svoj prvi POS uređaj, ali prema brojčaniku na sajtu projekta „Bolji način“, od planiranih 8.500 POS terminala za ovu godinu, do 12. 8. 2023. su instalirana 802 uređaja.

Možda je problem u našim navikama da sve radimo u poslednji čas, ili u tome što ni privrednicima nije jasno da li ih država podstiče ili upozorava da ne žure sa prijavama. Ili nam je svima ponešto jasno, onako između redova, kako smo i navikli da tumačimo sve ono što na kraju završi po našim leđima.

Mirjana Stevanović

Biznis i finansije 213, septembar 2023.

Foto: Clay Banks, Unsplash

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Ekonomija

Amerčka vlada tuži Amazon zbog veštačkog održavanja visokih cena

by bifadmin

Američka Federalna trgovinska komisija (FTC) podnela je u utorak dugo očekivanu antimonopolsku tužbu protiv Amazona, tvrdeći da ovaj onlajn prodavac šteti potrošačima tako što veštački drži visoke cene, prenosi Momentum.

Ovo je najnovija pravna akcija američke vlade koja ima za cilj da razbije dominaciju velikih tehnoloških kompanja, a dolazi nakon godina pritužbi da su Amazon i drugi tehnološki giganti zloupotrebili dominaciju u pretrazi, društvenim medijima i onlajn prodaji kako bi za sebe sačuvali najunosnije aspekte Interneta.

Tužba, kojoj se pridružilo 17 državnih tužilaca, usledila je posle četvorogodišnje istrage i federalne tužbe protiv Alphabet-ovog Google-a i Metinog Facebook-a.

Monopolsko ponašanje

„FTC i njeni državni partneri navode da su potezi Amazona omogućili toj kompaniji da spreči konkurente i prodavce da smanje cene, umanji kvalitet za kupce, previše naplaćuje prodavcima, guši inovacije i sprečava konkurente da se nadmeću sa ovom kompanijom“, navodi se u saopštenju FTC-a.

FTC je saopštila da traži trajnu zabranu kojom bi se Amazonu naložilo da zaustavi nelegalno ponašanje.

Takođe je zatraženo od suda da razmotri prisiljavanje Amazona da proda imovinu kako bi obnovio fer konkurenciju.

Pravni zastupnik Amazona je saopštio da je „praksa koju FTC dovodi u pitanje pomogla da se podstakne konkurencija i inovacije širom maloprodajne industrije i rezultirala većim izborom, nižim cenama i bržoj isporuci za potrošače, te većim prilikama za mnoge kompanije koje prodaju svoje proizvode na Amazonu“.

Ova tužba nije prva koju je protiv Amazona podneo FTC. Agencija je u junu tužila tehnološkog giganta jer je navodno „prevario“ milione potrošača da se prijave za pretplatu usluge Amazon Prime bez njihovog pristanka i otežao im otkazivanje.

Izvor: Reuters, Momentum

Foto: Quimono, Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Rastu štednje značajno doprineo i rast kamatnih stopa

by bifadmin

Rastu štednje poslednjih godinu dana značajno je doprineo i rast kamatnih stopa, što je delom rezultat pooštravanja monetarne politike NBS i Evropske centralne banke

Drastičan rast kamatnih stopa poslednje dve godine zadao je glavobolje svima koji su zaduženi i imaju kredite, bez obzira da li u evrima ili u domaćoj valuti. Oni koji koriste stambene kredite malo su odahnuli jer je Narodna banka (NBS) nedavno ograničila iznose kamata.

Ipak, za građane koji imaju štednju u bankama ili planiraju da oroče svoj novac, rast kamata je dobra vest jer su nakon dugogodišnjih minimalnih iznosa stopa i one konačno porasle. Naravno, koliki je rast kamata zavisi i od valute u kojoj se štedi i od perioda oročavanja novca.

Kamata na evre i do 3,7 odsto

Tako, prema poslednjim raspoloživim podacima za jul 2023. godine, kako navode u NBS, prosečna ponderisana kamatna stopa na novopoloženu štednju u dinarima iznosi 4,87 odsto i to na oročenu štednju do jedne godine 4,66 odsto, od jedne do dve godine 5,41 odsto i za štednju oročenu na više od dve godine, 4,60 odsto.

– Kada je reč o štednji u evrima, prosečna ponderisana kamatna stopa na novopoloženu štednju krajem jula iznosi 3,13 odsto, i to na oročenu štednju do jedne godine 2,68 odsto, od jedne do dve godine 3,68 odsto i preko dve godine 2,63 odsto – kažu za 24sedam u NBS.

Oni su naglasili da je rastu štednje poslednjih godinu dana značajno doprineo i rast kamatnih stopa, što je delom rezultat pooštravanja monetarne politike NBS i Evropske centralne banke (ECB), a delom i rezultat promotivnih ponuda i aktivnosti banaka u periodu uoči i nakon „Svetskog dana štednje“, koje su pojedine banke zadržale i u narednim mesecima.

– Štednja, i dinarska i devizna, predstavlja važan izvor finansiranja kreditne aktivnosti banaka i jedan je od značajnih faktora finansijske stabilnosti zemlje. Važno je istaći da je rast štednje u Republici Srbiji rezultat pre svega ostvarene i očuvane makroekonomske i finansijske stabilnosti zemlje i pokazatelj je očuvanog poverenja u stabilnost domaćeg bankarskog sistema – istakli su u NBS.

Oni su naveli i da je, ako se vratimo u pretkrizni period od pre nešto više od tri godine, evidentno da su prosečne ponderisane kamatne stope na oročenu dinarsku i deviznu štednju ostvarile značajan rast.

– Krajem januara 2020. godine, 2021. i 2022. godine, prosečne ponderisane kamatne stope na novopoloženu štednju u dinarima iznosile su 2,87 odsto, 2,19 odsto i 1,90 odsto, respektivno, dok su na novopoloženu štednju u evrima prosečne ponderisane kamatne stope iznosile 0,92 odsto, 1,03 odsto i 0,67 odsto. Posmatrano od aprila 2022. kada je NBS započela povećanje referentne kamatne stope, prosečna ponderisana kamatna stopa na novopoloženu štednju u dinarima sa 1,75 odsto povećana je za 3,12 procentna poena, na 4,87 odsto krajem jula 2023 – naglašavaju u NBS.

Povoljnije štedeti u dinarima

Kamatne stope na štednju u evrima, dodaju u NBS, su niže u poređenju sa dinarskom štednjom, ali takođe beleže povećanje, na šta je najpre uticalo povećanje osnovne kamatne stope ECB od jula 2022. godine.

– Posmatrano od aprila 2022. godine prosečna ponderisana kamatna stopa na novopoloženu štednju u evrima povećana je za 2,24 procentna poena, sa 0,89 odsto krajem aprila 2022. godine na 3,13 odsto krajem jula 2023. godine – objasnili su u centralnoj banci.

U NBS kažu i da je, zahvaljujući relativnoj stabilnosti kursa dinara prema evru, višim kamatnim stopama na dinarsku u odnosu na deviznu štednju, kao i povoljnijem poreskom tretmanu s obzirom na to da se kamata na dinarsku štednju ne oporezuje, štednja u domaćoj valuti i dalje isplativija od štednje u evrima, bez obzira na period oročenja, odnosno i u kratkom i u dugom roku.

Podsetimo, kamata na dinarsku štednju se ne oporezuje, a kamata na štednju u evrima se oporezuje po stopi od 15 odsto.

– Najnovija redovna polugodišnja analiza NBS o isplativosti dinarske i štednje u evrima za period od decembra 2012. do juna 2023. godine, koja je objavljena u avgustu ove godine, potvrdila je da je, kao i do sada, isplativije štedeti u domaćoj valuti, kako u dugom, tako i u kratkom roku. Većoj profitabilnosti štednje u domaćoj valuti doprineli su: postignuta i očuvana makroekonomska i finansijska stabilnost duži niz godina, relativno više kamatne stope na štednju u dinarima u odnosu na štednju u evrima i povoljniji poreski tretman štednje u domaćoj valuti, kao i adekvatne i pravovremeno donete mere monetarne i fiskalne politike, koje su pomogle da se očuva makroekonomska stabilnost u uslovima krize – ističu u NBS.

Izvor: 24sedam

Foto: Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Ekonomija

Struja poskupljuje treći put ove godine

by bifadmin

Od novembra 2023. električna energija će za građane biti skuplja za osam procenata od prosečne cene koju su do sada plaćali. Ovo poskupljenje je juče odobrio Savet Agencije za energetiku Srbije.

Drugim rečima, kilovat-sat struje za domaćinstva i male kupce biće 10,26 dinara, sa PDV-om 14, 29 dinara.

Međutim, i tokom zime koja nam predstoji postojaće načini da se uštedi na računima za struju. Naime, Vlada Srbije je na predlog Ministarstva rudarstva i energetike usvojila preporuku da Elektroprivreda Srbije i u narednom periodu obračunava građanima popuste od 20 do 40 odsto za racionalnu potrošnju električne energije.

Svi građani koji budu smanjili potrošnju za više od pet odsto u odnosu na isti mesec u prethodne dve godine dobiće umanjene račune. Za uštede energije od pet do 15 odsto obračunava se popust od 20 odsto, a za potrošnju od 15 do 20 odsto popust je 25 odsto. Popusti će važiti počev od oktobarskih računa ove godine, zaključno sa računom za mart sledeće godine.

Foto: 51581, Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Ekonomija

Ni u jednoj zemlji CIE udeo električnih automobila nije veći od 1%

by bifadmin

U zemljama Centralno-istočne Evrope električni automobili čine manje od 1% ukupnih vozila, ali ni ostatku Starog kontinenta situacija nije mnogo bolja.

Autoindustrija u zemljama Centralne i Istočne Evrope (CIE) oporavlja se od blagog pada izazvanog pandemijom i prošle godine je u ovom regionu ukupno proizvedeno više vozila nego u Nemačkoj, koja je gigant u proizvodnji četvorotočkaša i globalni rekorder po vrednosti izvezenih automobila, pokazuju podaci koje su prikupili analitičari Erste Grupe.

Ipak, ako uzmemo u obzir da se od 2035. godine u Evropskoj uniji više neće proizvoditi ni prodavati benzinci i dizelaši, izvoz električnih vozila (EV) još uvek ne beleži značajniji rast (sa izuzetkom Mađarske) i ona su u regionu CIE manje prihvaćena nego u ostatku EU, pokazuje istraživanje Erste Grupe.

Zemlje regiona sa najviše električnih vozila

U prvoj polovini tekuće godine, najviše novih EV registrovano je u Rumuniji – 10 odsto svih novih vozila. U Mađarskoj su veoma popularni hibridi (44%) i kada im dodamo procenat e-vozila, vidimo da su modeli sa nekom vrstom e-pogona kod naših severnih komšija podjednako popularni kao i oni koje pokreću fosilna goriva.

Ipak, sveukupno gledano, udeo EV ni u jednoj zemlji CIE nije veći od 1%, mada ni ostatak Evrope ne stoji mnogo bolje. Izuzetak je Norveška, gde je svaki peti auto EV, a u samo još pet zemalja je njihov udeo iznad 5%: Holandiji, Luksemburgu, Danskoj, Švedskoj i Islandu.

Visoka cena otežava kupovinu

Cena je jedan od razloga još uvek relativno niske stope kupovine e-vozila u regionu koji obuhvata Mađarsku, Rumuniju, Poljsku, Slovačku, Češku, Sloveniju i Hrvatsku. U poređenju sa automobilima koje pokreće motor sa unutrašnjim sagorevanjem (ICE), EV su za 15-50% skuplja, a kada se u obzir uzmu i primanja, jasno je da su građanima manje pristupačna nego u Zapadnoj Evropi.

Rumunima, na primer, ni dve prosečne godišnje neto plate nisu dovoljne za jeftinije EV vozilo, dok za ono više klase moraju da rade više od 10 godina. Poređenja radi, klasičan automobil srednje cenovne kategorije mogu da zarade za 4 godine. Gledano na nivou cele EU, SUV e-vozilo se zaradi za malo više od dve godine, a klasičan SUV za malo manje od dve godine. Zbog toga šansu u CIE zemljama imaju proizvođači jeftinijih EV poput rumunske Dačije i kineskih kompanija.

Kineski izvoz automobila prvi put premašio nemački

Evropska i američka e-vozila su za 50 do 100 odsto skuplja od kineskih, koja im po dometu u kilometrima i te kako pariraju. To je jedan od razloga snažnog rasta kineskog izvoza. Prošle godine Kina je prvi put izvezla više automobila nego Nemačka (3 prema 2,6 miliona), a trećinu su činila vozila sa baterijom.

Na šire usvajanje EV utiče i mreža javnih punjača. U CIE jedino Slovenija ima više od 50 stanica na 100.000 stanovnika. Rumunija i Poljska imaju manje od 20, dok ih je u Austriji i Švedskoj preko 200, a u Holandiji skoro 700 na 100.000 stanovnika. Zone niskih emisija u gradskim centrima, relativno česte u Zapadnoj Evropi kao način da se zabranom za starija vozila poboljša kvalitet vazduha, još jedan su izvor motivacije za prelazak na EV, ali one u zemljama CIE još nisu određene. Trenutno su najavljene samo u Poljskoj, gde zagađenje PMI česticama i azot dioksidom predstavlja veliki problem u velikim gradovima, najviše u Krakovu i Lođu.

Troškovi održavanja na 10 godina isti

Iako se dugo smatralo da su troškovi korišćenja EV niži u odnosu na ICE vozila, znatno poskupljenje struje je promenilo tu računicu. Kada se u obzir uzmu brojni faktori, od cene auta, goriva i struje do troškova održavanja i subvencija, ispada da ICE i EV vozila srednje kategorije isto koštaju u periodu od 10 godina. Kada je reč o podsticajima i poreskim olakšicama, najveću podršku elektromobilnosti na taj način daju Češka i Mađarska (7.350 evra za EV do 32.000 evra), a najmanju Slovenija i Slovačka.

Foto: paulbr75

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Promo

Nedostatak proaktivne transparentnosti institucija – otežan pristup informacijama od javnog značaja

by bifadmin

Dana 27. septembra, Partneri Srbija i organizacija Transparentnost Srbija obeležili su Međunarodni dan prava javnosti da zna i organizovali konferenciju Transparentnost na agendi – Pristup informacijama, borba protiv korupcije i otvorenost pravosuđa, u prostorijama Fondacije za otvoreno društvo, Srbija u Beogradu.

U okviru prvog panela, razgovor je bio posvećen značaju transparentnosti za sprečavanje i borbu protiv korupcije. Događaj je otvorila Ana Toskić Cvetinović, izvršna direktorka Partnera Srbija koja je ukratko predstavila stanje u oblasti pristupa informacijama. Ona se osvrnula na Ustavnu reformu i usvajanje pravosudnih zakona, kao i izmene strateškog okvira koji uređuje borbu protiv korupcije.

Kada je reč o primeni izmenjenog Zakona o pristupu informacijama glavni utisak Nemanje Nenadića iz Transparentnosti Srbija je da se stvari nisu poboljšale onoliko koliko su se nadali i da je ćutanje uprave najčešća situacija u praksi.

Slavoljupka Pavlović iz službe Poverenika ukazala je učesnicima da se pravo na pristup informacijama ranije jako teško ostvarivalo bez intervencije Poverenika, ali nakon rešenja Poverenika po žalbi, tražioci su na kraju ipak dolazili do informacija.

Mila Josifovska Danilovska iz Metamorphosis fondacije, Severna Makedonija, dala je osvrt na uticaj procesa EU integracija na transparentnost vlasti u zemljama Zapadnog Balkana. Njen zaključak je da su sve zemlje deklarativno otvorene i transparentne, ali da na situaciju u praksi utiče i kontinuirana politička nestabilnost i politička volja da se pozabave ovom temom.

Andrija Mladenović iz Centra za evropske politike predstavio glavne probleme kod transparentnosti javnih nabavki, a oni se odnose na klijentelizam, prilagođavanje tenderskih procedura, konflikte interesa i izmene ugovora u fazi implementacije gde može i doći do najviše malverzacija.

Panel o značaju transparentnosti pravosuđa za pristup pravdi i jačanje poverenja građana u rad pravosuđa je otvorila Sofija Mandić iz CEPRIS-a koja je ujedno i moderirala događaj. Ona je ukazala da se bitka za vladavinu prava vodi pre svega na terenu pristupa informacijama.

Kristina Kalajdžić iz Partnera Srbija osvrnula se na transparentnost u oblasti pravosuđa i njen zaključak je da institucije ne izlaze proaktivno u javnost i ne organizuju konferencije za medije. Curenje podataka sa druge strane vrlo je primetno, naročito ka tabloidnim medijima.

Predrag Milovanović, član Visokog saveta tužilaca predstavio je kako zaposleni u tužilaštvu vide odnos sa javnošću. Sada postoji javnost sednica Visokog saveta tužilaštva, kroz uživo prenose na sajtu. Ovo je ušlo i u Poslovnik o radu i time postalo i zakonska kategorija, što je značajan pomak u praksi.

Bojana Jovanović, iz KRIK-a, ukazala je da ne postoji nikakva proaktivna transparentnost, sem saopštenja. Jako je retko da neko iz pravosuđa pristane na intervju sa istraživačkim medijima. Informacije ne cure, informacije se plasiraju sa jasnom namerom da proizvedu određenu posledicu. Politički uticaj je i u pravosuđu dosta primetan, bira se o kojim slučajevima ćemo pričati, a koje ćemo da guramo pod tepih i krijemo.

Robert Sepi (TS) osvrnuo se na postupke pred upravnim sudom i šta bi trebalo popraviti kako bi pravosuđe bilo transparentnije. Postoji problem sa organima protiv čijih rešenja nije moguće uložiti žalbu Povereniku. Upravnom sudu je podneto 48 tužbi protiv ovih sedam organa, a na drugom mestu nalazi se Vrhovni kasacioni sud, što jasno pokazuje da pravosudni organi nisu transparentni koliko bi trebalo.

Panelisti su se osvrnuli i na reformu pravosuđa i kako građani mogu da utiču na taj proces. Kristina Kalajdžić smatra da civilni sektor i građani ne bi trebalo da budu ti koji ubeđuju najviše pravosudne organe da budu transparentni, već bi oni sami to trebalo da čine po proaktivnoj osnovi. Civilni sektor je bio aktivan u procesu donošenja novih pravosudnih zakona, a transparentnost nije obuhvaćena reformom pravosudnih zakona, jer je ona „već regulisana zakonom i podzakonskim aktima“. Već sada imamo Visoki savet sudstva (VSS) i Visoki savet tužilaštva (VST) koji donose dva interna akta gde jedan odlučuje da reguliše i propiše obavezno snimanje i emitovanje sednica, dok se VSS i dalje nije odlučio na taj korak. Predrag Milovanović se složio da su VSS i VST nosioci dalje pravosudne reforme i ukazao da postoje pojedinci unutar institucija koji se bore za odgovoran rad organa javne vlasti. Stav Bojane Jovanović je da bi javno objavljivanje imena tužilaca, sudija i postupajućih sudija konkretnih predmeta doprinelo njihovoj većoj odgovornosti za ono što rade. Ona smatra da su novinari važna zona između pravosuđa i samih građana.

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Noviji članci
Stariji članci