октобар 2024

Generali Društvo za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondom obeležava 18 godina uspešnog poslovanja.

Prvo društvo koje je 2006. godine dobilo dozvolu za rad od Narodne banke Srbije, danas upravlja sa dva fonda, imovinom vrednom više od 18 milijardi dinara i ima 31% učešća na tržištu dobrovoljnih penzijskih fondova u našoj zemlji.

Generali dobrovoljni penzijski fondovi do sada su isplatili više od 6,5 milijardi dinara penzija, a trenutno više od 35.000 građana Srbije prima penziju preko Generalija, dok preko 2.700 članova u fondu ima imovinu vredniju od milion dinara.

„Kao prvi dobrovoljni penzijski fond kod nas možemo reći da smo stvarali tržište i prvi podstakli građenje svesti da je ulaganje u privatnu penziju jedna od najznačajnijih investicija u životu svakog čoveka i jedan od realnih vidova očuvanja životnog standarda u trećem dobu. Za 18 godina rada gotovo 66.000 članova, odnosno 200 značajnih institucija i kompanija odlučilo se za dugoročno ulaganje u na[e fondove. U skladu sa našom strategijom koja u fokus stavlja brigu o klijentima i njihovim potrebama, nastavićemo aktivno da se bavimo edukacijom stanovništva o značaju koji manja ulaganja na duži vremenski period imaju na kvalitet života pojedinca u budućnosti. Tržište dobrovoljnih penzijskih fondova uz poreske olakšice koje je odobrila država ima potencijal za još veći rast. Imajući u vidu dosadašnje rezultate, pozitivnim primerima nastavićemo da podstičemo ljude da preuzimaju brigu o svojim primanjima u trećem dobu, kako bismo zajedno stvarali održiviju i sigurniju budućnost građana i društva u celini“, kaže Nataša Marjanović, članica Izvršnog odbora Generali Osiguranja Srbija, odgovorna za poslovanje Društva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondom.

Generali dobrovoljni penzijski fond danas upravlja fondovima Basic i Index, koji imaju različitu politiku investiranja što omogućava članovima da štednju za kasnije životno doba prilagode svojim potrebama.

„Operativni rezultati kompanije odlični su iz godine u godinu. Prosečan godišnji prinos od osnivanja Basic fonda je veći od 7,5% i najveći je na tržištu, a najveća je i vrednost investicione jedinice ovog fonda. Tokom godina, uplate u dobrovoljne penzijske fondove su postale jedan od važnijih benefita koje poslodavci obezbeđuju svojim zaposlenima. Ponosni smo što trudom, posvećenim radom i ostvarenim uspesima, pružili sigurnost i stabilnosti našim članovima i dobili njihovo poverenje koje nam je dragoceno. To nam je najbolji podstrek za dalji razvoj poslovanja kroz digitalizaciju i još kvalitetnije pružanje usluga našim članovima“, kaže Ivan Ristić, izvršni direktor Generali dobrovoljnog penzijskog fonda.

Član koji je od osnivanja fonda BASIC počeo da uplaćuje maksimalni neoporezivi iznos, koji je tada iznosio 3.000 dinara, a danas iznosi 8.101 dinara, i poslodavac ga pratio uplatom istog iznosa, danas na svom individualnom računu ima oko 3,7 miliona dinara, odnosno više od 30.000 evra.

Druga po redu konferencija PULSE360, pod sloganom Securing Tomorrow Together, okupila je više od 600 učesnika koji su imali priliku da se upoznaju sa novim tehnologijama i trendovima u oblasti cyber bezbednosti.

I ove godine, konferencija je donela veliki broj predavanja, hands-on demonstracija i uvid u bezbednosne izazove u zemlji i regionu. Konferenciju je otvorio direktor Kancelarije za informacione tehnologije i elektronsku upravu, dr Mihailo Jovanović koji je istakao da je Kancelarija jedna od ključnih u domenu informacione bezbednosti, te da mnogo ulaže u preventivu. „Iz tog razloga, kontinuirano radimo na podizanju svesti koliko je informaciona bezbednost bitna u 21. veku, koristimo najnovije tehnologije i gradimo i edukujemo stručnjake, koje inače nije lako naći na tržištu“, rekao je Jovanović i dodao da je Republika Srbija na vreme prepoznala važnost izgradnje digitalne infrastrukture, ističući pritom važnost Državnog data centa.

Dalibor Ratković, COO kompanije PULSEC, u svom pozdravnom govoru je istakao promene u oblasti cyber bezbednosti i sve veće interesovanje za ovu ključnu temu. „Digitalna transformacija i unapređenje povezanosti odvijaju se pred našim očima,” naglasio je Ratković, dodajući da se ne možemo osloniti na sreću kada su u pitanju naši sistemi, te da je cyber bezbednost postala važnija nego ikada.

Posebnu pažnju privukla je panel diskusija: Kultura učenja na greškama – Kako informisanje o incidentima može sprečiti da se oni ponove. Panel diskusija ukazala je na to da bi razmena informacija o incidentima, pomogla cybersecurity ekspertima da budu pripravniji za raznolike cyber pretnje. O ovoj temi govorili su: Aleksandar Milinković, pomoćnik direktora Kancelarije za informacione tehnologije i elektronsku upravu; Katarina Andrejević, direktor sektora za IKT infrastrukturu, Elektroprivreda Srbije; Vladimir Popović, generalni direktor za Adriatic regiju IngramMicro; Miloš Kontić, Delivery direktor, PULSEC; Danilo Savić, direktor Data Cloud Technology i Slobodan Marković Savetnik za digitalne tehnologije u Programu Ujedinjenih nacija za razvoj u Srbiji, koji je moderirao panel.

Završnu notu konferenciji i zaključak dala je Natali Delić, izvršni direktor za strategiju i digital u kompaniji Telekom Srbija, koja je istakla važnost neprestane edukacije zaposlenih, spremnost na proaktivno reagovanje, ali i praćenje trendova.

Slobodno možemo reći da gotovo sve najuspešnije svetske kompanije svoje procese sagledavaju kroz prizmu Lean–a. Dobra vest je da sve više domaćih kompanija i privrednika takođe Lean metodologijom poboljšavaju svoje procese i svoje poslovanje.

Iako je Lean kao metodologija nastao polovinom prošlog veka u proizvodnim pogonima japanske Toyote, tek u poslednjih nekoliko godina srpska privreda prepoznaje benefite ove, svetski priznate i poznate metodologije koja je za svoj osnovni subjekt interesovanja izabrala proces. Danas, kada na internet pretraživaču ukucate pojam Lean najčešće se pored ovog termina pojave i termini Kaizen i Six Sigma.

Ovaj tekst je nastao upravo iz potrebe da se čitaocima što više približe ova tri koncepta. Konsultanti iz konsultantske kuće Tecor Consulting, koja se pre svega bavi optimizacijom proizvodnih procesa naglašavaju da neretko klijenti traže implementaciju Kaizena ili Six SIgme misleći na Lean i slično. S toga ćemo se potruditi da Vam kroz ove redove približimo ova tri izuzetno efikasna pristupa u borbi za opstajanje i održivost kako na domaćem, tako i na svetskom tržištu.

Lean i Kaizen izvorno

Kao što smo na početku naveli teorija kaže da je Kaizen nastao 50 tih a Lean 80 tih godina prošlog veka u ratom razrušenom Japanu, odnosno u tada skoro potpuno nekonkurentnoj auto industriji. Ipak ako šire sagledamo, slobodno možemo reći da obe metodologije na svojevrstan način postoje od kako postoji i razvija se misleći čovek – homo sapiens jer su preteče samog Kaizena tradicionalni majstori i zemljoradnici koji su oduvek u svojim poslovima konstantno tražili načine kojima mogu da poboljšaju svoj rad. To je prosto deo socialne kulture. Danas se već u osnovnim školama japanska deca uče da svakoga dana budu makar za 1% bolji od prethodnog dana.

Izvorno naziv Lean metodologije zapravo je Toyota Prodicting System. Tojotini konsultanti Masaki Imai i Taiči Ono uz pomoć kolega iz Amerike – Edvardsa Deminga i Džozefa Džiurana, ne sluteći da zapravo stvaraju jednu od najmoćnijih metodologija koja će se ubrzo potpuno popularizovati u svetskoj industriji, odlučuju da naprave maksimalne uštede u proizvodnim procesima, pre svega kroz implementaciju 5S uređenja radnog prostora, preventivnog održavanja opreme i eliminaciju kako lagera gotovih proizvoda, tako i međuprocesnih zaliha.

Valjalo bi napomenuti da se još početkom 20tog veka radilo na tome da se procesi u proizvodnji optimizuju. Tako je američki Ford u svojoj proizvodnji imao, na žalost ne tako uspešan pokušaj uvođenja standarda i Takt time proizvodnje. Kao što smo već napomenuli 1950ta godina uzima se kao godina utemeljenja alata poput 5S – a, Just In Time proizvodnje, Jidoke, Kanbana i Totalnog produktivnog održavanja. Da bi se iz svega dotadašnjeg, 80tih godina razvio Total Quality menadžment. 90tih godina sve do tada utelotvoreno Amerikanci nazivaju Lean Production, a početkom ovog veka ceo koncept dobija naziv Agilna proizvodnja. Danas, nakon više od 70 godina trajanja, Lean i Kaizen deo su Proizvodnje Svetske Klase, koja se kao koncept poslednjih nekoliko godina širi i u domaćim kompanijama.

Lean je američki termin i može se prevesti kao „vitko“ ili „tanka linija“ i u fokusu ove metodologije je borba protiv svih suvišnih elemenata u procesu, tzv. Rasipanja. To je težnja da proces sadrži isključivo faze i elemente za koje je klijent spreman da plati uz aktivno uključivanje svih učesnika u samom procesu.

Lean metodologija ili Lean filozofija?

Često se čuje Lean metodologija ili Lean filozofija. O čemu se tu zapravo radi? I jedan, i drugi termin su potpuno ispravni. Lean jeste metodologija zato što svi alati kojima se koristi imaju jasan nedvosmislen sled i motodološke korake za implementaciju. Dešava se da kompanije slučajno ili namerno zanemare odnosno nepravilno implementiraju neki od koraka i na taj način ne uspeju da u potpunosti optimizuju svoje procese. Takođe, Lean je i filozofija – način kreativnog razmišljanja i u potpunosti se može primeniti na sve aspekte ne samo poslovnih procesa već i u svakodnevnom životu. Tako na primer, odvesti automobil na redovan servis nije ništa drugo nego mali segment Lean koncepta.

Kaizen

Kaizen spada u kategoriju filozofije kontinuiranog poboljšanja koja se temelji na ideji da male postepene promene mogu dovesti do sjajnih rezultata u poslovanju i svakodnevnom životu. Sam termin KAIZEN znači promena na bolje (kai = promena, zen = bolje) i naglašava stalni napredak kroz male korake, umesto velikih, iznenadnih promena.

70tih godina koncept Kaizena postaje integralni deo japanske poslovne kulture, primenjivan ne samo u proizvodnji nego i u uslužnim delatnostima. 1986. godine Masaki Imai napisao je knjigu “Kaizen” koja je kako teoretičari tvrde najviše doprinela popularizaciji ove metodologije u zapadnom svetu. Ubrzo Kaizen doživljava globalnu svetsku primenu i već 90tih godina izbacuje u sam svetski poslovni vrh komapnije poput General Electric – a, Nintenda, Apple – a, Disney – a i mnogih drugih. Ova filozofija postala je globalno popularna zbog svoje jednostavnosti i praktične primene u različitim industrijama i sferama života, promovišući ideju da uvek postoji prostor za unapređenje.

Šta je Six Sigma?

Six Sigma je metodologija za poboljšanje kvaliteta i efikasnosti poslovnih procesa usmerena na smanjenje varijacija i otklanjanje grešaka kako bi se postigli visoki standardi u performansama. Razvijena je od strane inženjera Bila Smita u kompaniji Motorola 80tih godina prošlog veka, a kasnije popularizovana kroz njenu primenu u General Electricu. Osnovni ciljevi Six Sigme su smanjenje varijacija kako bi se osigurala doslednost u proizvodnji i pružanju usluga, smanjenje defekata i poboljšanje efikasnosti. Osnovni postulat Six Sigma metodologije glasi „ukoliko je kvalitet procesa dovoljno dobar, kvalitet proizvoda je neosporan“.

Six Sigma optimizuje korišćenje resursa, smanjuje otpad i povećava produktivnost kroz male eksperimente koji su znatno jeftiniji od direktnog eksperimentisanja u samoj proizvodnji. Ova metodologija podrazumeva pet nivoa stručnosti: Beli pojas, Žuti pojas, Zeleni pojas, Crni pojas i Master Crni pojas.

Razlike

Kada govorimo o razlikama između Leana, Kaizena i Six Sigme, Lean se fokusira prvenstveno na eliminaciju rasipanja, a Six Sigma na smanjenje varijacija i defekata. Kaizen je usmeren na kontinuirano poboljšanje kroz male korake, a Six Sigma je više struktuisana, kvantitativna metodologija koja pre svega koristi analizu podataka.

Sva tri koncepta predstavljaju komplementarne pristupe za poboljšanje poslovnih procesa, svaki sa svojim jedinstvenim fokusom i alatima. Iako različiti po pristupu, svi ovi sistemi imaju zajednički cilj – stvaranja vrednosti na najoptimalniji način i povećanje zadovoljstva kupaca. U kombinaciji oni pružaju jedinstveni okvir za poboljšanje koji kompaniju mogu lansirati u sam poslovni vrh. Bez obzira na spečifične izazove, primena ovih metodologija može i te kako obezbediti dugoročni renome i konkurentnost bilo koje kompanije.