Agonija oko Naftne industrije Srbije (NIS) jasno je pokazala da u srpskoj energetici svoj interes imaju velike sile, domaći političari i sa njima povezane uže interesne grupe, a potom firme koje od njih zavise. Jedino je nejasno gde se u ovoj delatnosti, u kojoj odluke koje se danas donose proizvode posledice za niz budućih generacija, zaturio interes građana Srbije?
Umesto da pita strance za naše mišljenje, država treba da angažuje domaću pamet i podstiče lokalnu industriju u energetskoj tranziciji. Neophodno je da naša zemlja zadrži vlasništvo nad ključnom energetskom infrastrukturom i nad najvažnijim preduzećima u ovoj oblasti, te da ih organizuje i uskladi na način koji će obezbediti da ona rade za dobrobit građana Srbije, a ne užih interesnih grupa, istakli su učesnici skupa „Društveni interesi i preporučeni koraci u polju energetike“, koji je organizovala Srpska akademija nauka i umetnosti (SANU).
Periskop
6. ŠTA JE KRAJNJI CILJ NASILNIČKE SPOLJNE POLITIKE SAD: Um caruje, snaga mijenja granice
U svakom ludilu ima sistema, pa prijetnje Panami, Venecueli, Grenlandu, Iranu, Kanadi, ipak nisu samo nasumični akti ćudljivog i narcisoidnog američkog predsjednika, već dio šireg plana, čiji su krajnji cilj Kina i Arktik.
8. DA LI ĆE UN PRISILNO OTIĆI U PENZIJU: Razjedinjene nacije
Oko 99% današnjeg čovečanstva rođeno je posle nastanka Ujedinjenih nacija, koje su ušle u ovu godinu sa dramatično osakaćenim budžetom i na ivici bankrota, za šta su najodgovornije ekonomski najuticajnije zemlje, pre svih SAD i Kina. Ukoliko UN postanu kolateralna šteta u prepucavanju najmoćnijih država, to će biti još jedna tragična potvrda da smo se prepustili sramotnoj ravnodušnosti, upozorava veliki broj stručnjaka i javnih ličnosti.
10. POSLEDICE ENERGETSKOG KOLAPSA U UKRAJINI: Nema svetla na kraju tunela
Gradovi u Ukrajini se sve više prazne, jer uslovi života u njima postaju nepodnošljivi zbog nedostatka struje, grejanja i uništene kanalizacije. Ruski napadi na energetsku infrastrukturu izazvali su humanitarnu katastrofu i zavili u crno ukrajinsku privredu. Najviše su pogođena preduzeća u teškoj industriji, koja čini kičmu ukrajinske ekonomije, ali velike posledice trpe i poljoprivreda, industrija građevinskih materijala i prodavnice hrane.
Biznis
14. PROBLEMI SA TRANSPORTOM SRPSKE ROBE U ŠENGEN ZONU: Prevoznici traže, a privrednici „skrštenih ruku“ čekaju rešenje
Firme u Srbiji više muči veliki pad izvoza, nego prepreke za redovno snabdevanje poslovnih partnera u EU i očekuju da probleme sa transportom koje je izazvao novi sistem evidencije boravka u Šengen zoni (EES) – reše prevoznici. Oni, međutim, tvrde da privrednici nisu svesni sa kakvim teškoćama će se suočiti, što su nagovestile štete kada su vozači kamiona blokirali granične prelaze sa zemljama EU.
16. TEKSTILNO PREDUZEĆE JASIMPEX: Mala porodična firma koja oblači krupniju gospodu
„Naši proizvodi zahtevaju specifično znanje o krojevima i materijalima, koje masovni proizvođači često zanemaruju“, kaže Jasna Tripković, izvršna direktorka tekstilnog preduzeća Jasimpex, koje je postalo prepoznatljivo po proizvodnji konfekcije za one koji nose veće brojeve i distribuciji tekstila za svečane toalete. Ova porodična firma iz Subotice sa 37 zaposlenih proizvodi oko 5.000 artikala mesečno, svoje proizvode plasira širom Srbije, na tržišta regiona i Evropske unije, a prošle godine je ostvarila promet od 1,2 miliona evra.
18. POSLOVANJE ROSATOMA SVE NEIZVESNIJE: Saveznik – najveći konkurent
Aleksej Lihačov, generalni direktor ruskog atomskog giganta Rosatom nedavno je izjavio da su spremni da realizuju bilo koji nuklearni projekat u Srbiji. Iako je ova ruska državna kompanija do sada prilično uspešno odolevala zapadnim sankcijama, analitičari procenjuju da njegova pozicija na međunarodnom tržištu postaje sve neizvesnija. Na to utiče više faktora, ali najveću pretnju Rosatomu predstavlja trenutno najvažniji saveznik Rusije – Kina.
Finansije
22. ZAŠTO SU JAVNA AKCIONARSKA DRUŠTVA NEOMILJENA U SRBIJI: Nepodobna za manipulacije
Brojne prednosti javnih akcionarskih društava ne odgovaraju političkim strukturama u Srbiji i zato ona već godinama gube značaj na domaćem tržištu kapitala i predstavljaju čak i nepoželjan oblik organizovanja preduzeća. To potvrđuje i aktuelan primer promene pravnog statusa javnih preduzeća. Pošta, Putevi Srbije i Srbijašume su postali društva sa ograničenom odgovornošću, uprkos tome što su ova javna preduzeća ispunjavala sve uslove da pređu u akcionarska društva. Zaposleni u ovim kompanijama će najverovatnije definitivno izgubiti pravo na besplatne akcije, jer akcija ovih preduzeća nikada neće ni biti.
24. NELOGIČNOSTI U IZDAVANJU FISKALNIH RAČUNA Zašto jednostavno, kad može komplikovano?
Najnovije odlaganje uvođenja fiskalnih kasa na pijačne tezge aktuelizovalo je rasprave o efektima takve mere na male prodavce. Međutim, manje se govori o problemima sa izdavanjem fiskalnih računa koje imaju poslodavci van sektora maloprodaje i koji samo povremeno vrše transakcije sa fizičkim licima.
26. FINANSIJSKA PISMENOST U SRBIJI: I danas postoje Jezde i Dafine
Finansijski nepismeni pojedinci su idealne žrtve za prevare, a rizik da neko ostane bez celokupne ušteđevine višestruko se povećao sa digitalnim tehnologijama. Iskustva finansijskih stručnjaka u Srbiji i regionu pokazuju da i mladi, iako su digitalno potkovani, uveliko nasedaju na prevare jer nemaju dovoljno finansijskog znanja. Šta više, čak i većina studenata ekonomije ne zna koliko iznosi prosečan račun za struju ili vodu, pa čak ni koliko košta prosečan odlazak u prodavnicu, jer o tome počinju da brinu tek kada se osamostale od roditelja.
Temat: Energetika i društveni interes
31. ENERGETSKI SUVERENITET SRBIJE: Strance pitamo za naše mišljenje
Trenutna situacija u domaćoj energetici je u potpunoj suprotnosti sa najvažnijim društvenim interesima – od toga da država vodi energetsku politiku tako što pita strance za naše mišljenje, do nesnosnog zagađenja koje „obećava“ da će uveliko smanjiti pritisak na penzioni fond. Energetski sektor je podeljen na način koji pogoduje pojedinačnim interesima, što je dovelo do toga da ključna preduzeća u ovoj oblasti ne rade u istom cilju, već se međusobno sukobljavaju.
34. SPECIFIČNOSTI ENERGETIKE: Jedna pogrešna odluka može koštati cele generacije
Energetika ima veliki i dugoročan uticaj na stanovništvo, životnu sredinu, privredu i državu i zato odluke koje se sada donose o pravcima energetske tranzicije proizvešće posledice za niz budućih generacija u Srbiji. Međutim, malo ljudi je svesno ovakvog uticaja energetike na budućnost celog društva, jer je to oblast koja je izuzetno složena.
36. EKONOMSKA CENA PARTIJSKOG UPRAVLJANJA ENERGETIKOM: Socijalizacija troškova, privatizacija prihoda
Činjenica da je RTB Bor prodat kineskoj kompaniji Ziđin za 350 miliona dolara, a da je prenos utakmica Premijer lige u Srbiji plaćen 600 miliona evra za godinu dana, samo je jedan u nizu primera kako se rasipaju energetski resursi radi minimiziranja kratkoročnih političkih troškova i maksimiziranja dobiti za partijsku oligarhiju. Ako se što pre ne postigne društveni dogovor i ne krene u energetske reforme, ovaj sektor će u narednoj deceniji postati teret koji vuče celu privredu na dno, upozorava ekonomista Ognjen Radonjić.
38. ZAŠTO JE TOPLOTNA ENERGIJA JAVNI INTERES: Budućnost grejanja
Svaki kilovat-čas toplote proizveden uz manje gubitke rasterećuje elektroenergetsku mrežu, smanjuje potrebu za uvozom energenata i direktno doprinosi boljem kvalitetu vazduha u gradovima. Zato modernizacija toplana predstavlja javni interes i jedan je od najefikasnijih načina da Srbija istovremeno smanji zagađenje i poveća energetsku sigurnost. Budućnost toplotne energije je daleko važnija u odnosu na značaj koji se ovoj temi pridaje u široj javnosti, ukazuje Miloš Banjac, profesor Mašinskog fakulteta u Beogradu i stručnjak za toplotnu energiju.
Intervju
40. DRAGANA ILIĆ, ASTROFIZIČARKA: Ulazimo u novu eru astronomskih istraživanja
„Uprkos skromnim materijalnim uslovima, mi u astronomiji ostvarujemo svetski značajne rezultate, najviše zahvaljujući našim naučnicima koji su inovativni, odgovorni i ulažu veliki trud u ono što rade“, ističe astrofizičarka Dragana Ilić, koja zajedno sa svojim kolegama sa Matematičkog fakulteta i iz Astronomske opservatorije u Beogradu učestvuje u radu Vera Rubin opservatorije, jednom od najambicioznijih astronomskih poduhvata današnjice.
Skener
44. NEISKORIŠĆENI POTENCIJALI MEDICINSKOG I DENTALNOG TURIZMA U SRBIJI: Ima li leka?
Medicinski i dentalni turizam u Srbiji danas opstaje pre svega zahvaljujući inicijativi pojedinaca i poverenju dijaspore u srpske lekare i stomatologe. Međutim, bez standardizacije i međunarodnih akreditacija, jasnih pravila odgovornosti i aktivnog upravljanja reputacijom, kao i adekvatnog prikupljanja podataka, Srbija će i dalje predstavljati nedovoljno iskorišćeni potencijal, sa dobrim lekarima i konkurentnim cenama, ali bez sistema koji bi sve to povezao u industriju koja donosi profit.
46. STANOVNICI ZAPADNOG BALKANA O EKONOMSKOJ I DRUŠTVENOJ STABILNOSTI: Političarima nikad bolje, narodu nikad gore
Nasuprot političarima koji tvrde da otkako su oni na vlasti građani u njihovoj zemlji nikada nisu živeli bolje, stanovnici Zapadnog Balkana ocenjuju ekonomsku situaciju kao izrazito nestabilnu i strahuju da će ona biti još gora. Srbija beleži najveći rast nezadovoljstva u 2025. i najradikalniju promenu raspoloženja za samo godinu dana u odnosu na sve druge zemlje u regionu. Među stanovništvom Zapadnog Balkana, građani Srbije najmanje veruju državnim institucijama, najnegativniji su u procenama da se dobrobit društva podređuje stranim interesima i najviše strahuju od građanskog rata, pokazuje istraživanje „SecuriMeter 2025“ Saveta za regionalno savetovanje (RCC).
48. NARKOTICI MASOVNO ZARAZILI BRODSKI PREVOZ: Morske „mule“
Skandal koji je izbio povodom sumnji da je najveći svetski operater, specijalizovan za rashladne teretne brodove, umešan u pokušaj krijumčarenja velikih količina kokaina u Dansku, najnovija je u nizu sličnih afera koje potresaju brodsku industriju. Analitičari upozoravaju da je šverc narkotika morskim putem eksplodirao u poslednjih nekoliko godina, a vlasnici najvećih pomorskih kompanija da je narko mafija postala „parazit brodske industrije“. Stručnjaci za pomorsku bezbednost tvrde da krijumčarenje droge nanosi brodovlasnicima mnogo veću štetu nego piraterija.
Nove tehnologije
52. DRUŠTVENA MREŽA „MOLTBOOK“ – KO ZAISTA VUČE KONCE: U ime Oca, i Sina, i Svetoga duha, A(m)I(n)
Uprkos čestim narativima o „singularitetu“, društvena mreža „Moltbook“ namenjena isključivo veštačkoj inteligenciji ne svedoči da su mašine preuzele kontrolu. Naprotiv, ona razotkriva nešto daleko prizemnije, ali i suštinski važnije za razumevanje naše budućnosti – činjenicu da ljudi eksperimentišu sa delegiranjem moći i odgovornosti, pri čemu veštačka inteligencija služi kao svojevrsni paravan za artikulaciju i realizaciju sopstvenih ambicija.
Nauka
54. TRAGOVI DO DREVNIH PLJAČKAŠA FARAONSKIH GROBNICA: Uzaludne kletve
Tokom dugotrajnih iskopavanja u Egiptu, arheolozi su uspeli da nađu papiruse na osnovu kojih može da se rekonstruiše kako su drevni pljačkaši grobnica organizovali i izvršavali krađe, a potom prodavali ukradene dragocenosti na crnom tržištu, najčešće inostranom. Ispisane kletve i postavljene zamke na ulazima u grobne komore nisu uspevale da odvrate lopove, a priznanja optuženih na suđenjima ukazuju da su bili veoma dobro organizovani, proračunati i vrlo precizni u sprovođenju pljački. Ali, one koje bi uhvatili čekala je užasna kazna – nabijanje na kolac.
Koktel
56. VINARIJA 100 ŽENA: Preduzetnice koje imaju dva posla
Vinarija 100 žena u selu Vele Polje blizu Niša neobična je po tome što u vlasništvu učestvuje veliki broj žena koje se profesionalno nisu obrazovale za vinarstvo, već maju uspešne karijere u različitim preduzećima ili su preduzetnice u nekim drugim oblastima. Vlasnički udeo se ostvaruje kupovinom zemljišta, na osnovu njega se deli i zarada, ali vinarke kažu da za sada dobit reinvestiraju u razvoj proizvodnje i kadrove koje čine vrhunski stručnjaci iz oblasti vinarstva. Vina spravljaju isključivo od sopstvenog grožđa i sa maštovitim nazivima, kao što su „Mlad Momak“ i „Veliki dečko“.
58. ILUSTRATORI DEČJIH KNJIGA: Nemaštovita zarada
Maštoviti svet dečjih knjiga postaje vrlo prizeman u nagodbama odraslih oko novca, a prihodi od ilustracija slikovnica su daleko od magičnih, izuzev u slučaju najslavnijih umetnika. Pored veštine i iskustva, na zarade ilustratora bitno utiče za koje tržište rade. Evropski umetnici ističu da američki izdavači plaćaju i do deset puta više nego oni u Evropi, gde su i porezi znatno veći.
Komunikacije
60. PROBLEMI MEDIJA ZBOG NENAMERNOG KRŠENJA AUTORSKIH PRAVA: Čija je ovo fotografija?
Za razliku od situacija kada novinari svesno kradu tuđe fotografije, postoje i brojni primeri da mediji plaćaju naknade za povrede autorskih prava fotografa iako nisu namerno kršili zakon, već zato što nisu detaljno proverili ko ima vlasništvo nad fotografijom koju su objavili. Ali, nekada te provere nisu nimalo jednostavne. Događa se, na primer, da neka organizacija prosledi novinarima fotografiju za koju tvrdi da je njena, a onda se ispostavi da to nije tačno i po važećem Zakonu o autorskom i srodnim pravima ceh plati novinska kuća.
Reprint
62. NACIONALNA UZBUNA U JAPANU: Medvedi okupirali ljude
Japan je svetski rekorder po broju napada medveda na ljude već duži niz godina. Ovaj problem je sada toliko eskalirao da su medvedi počeli da ulaze u prodavnice, tržne centre i školska dvorišta, pa su japanske vlasti rasporedile vojsku i policiju u najugroženijim područjima. Stručnjaci kažu da je razlog za ovakvu situaciju to što se u isto vreme preklopilo više nepovoljnih okolnosti. Do „medveđe savršene oluje“ u Japanu došlo je usled klimatskih promena, izražene depopulacije i načina na koji država štiti medvede.
Vremeplov
64. KAKO SU ŽIVELI LJUDI U SRBIJI BEZ STRUJE I TEKUĆE VODE: Pod romantičnim sjajem sveća, neoprani i sa nužnikom na čistom vazduhu
Imajući u vidu trenutnu energetsku, ali i sveopštu situaciju u Srbiji, nije zgoreg da se podsetimo kako su naši preci junački opstajali uz svetlost sveća, sa lavorom umesto kupatila i sa klozetom u prirodi. Ženama nisu bile potrebne teretane, jer su sticale neverovatnu fizičku kondiciju dovlačeći ogromne količine vode za kuvanje i pranje veša koje je bilo epski poduhvat. Ove i druge srećne trenutke proživljavali su stanovnici Srbije uoči, ali i tokom sprovođenja elektrifikacije, koja se za većinu domaćinstava otegla k’o gladna godina.