Da li su američki predsednik Barak Obama i stranka radikalne levice Siriza u Grčkoj na istoj liniji? Obamino istupanje protiv štednje u Grčkoj odražava jasan stav njegove administracije ali se iza toga kriju i drugi, unutrašnji razlozi. Obama, između ostalog, mora da odbrani svoje odluke u vezi sa budžetom a brine ga i mogućnost izbijanja nove krize u Evropi. SAD, takođe, ne bi volele da vide oslabljenu i marginalizovanu Grčku kako se približava Rusiji.
Dve godine nakon što je britanski premijer Dejvid Kameron (David Cameron) izložio svoju viziju reformisane Evropske unije i obećao Britancima da će na referendumu odlučiti da li ostaju ili izlaze iz EU, podeljena su mišljenja da li se London približio ili udaljio od tzv. bregzita (Brexit). Neki smatraju da je Britanija bliža „bregzitu“ samim tim što je to pitanje pokrenula, dok se drugi ne slažu i napominju da EU radi na većini reformi koje je Kameron tražio. Istovremeno se ukazuje da se Britanija zbog konfrontirajućeg stila u pregovorima izoluje od tradicionalnih saveznika i predlaže zvaničnom Londonu da zajedno sa evropskim partnerima traži rešenja za zajedničke probleme.
Tržište električne energije u Srbiji biće od 1. januara potpuno otvoreno, što znači da će domaćinstva moći da izaberu snabdevača strujom. Domaćinstva će imati pravo da se strujom snabdevaju na slobodnom tržištu, ako procene da im je to isplativije, ali ne i obavezu, odnosno moći će i posle 1. januara da ostanu na javnom snabdevanju. Promena snabdevača biće besplatna, trajaće najviše 21 dan i ceo postupak sprovodiće novi snabdevač a ne kupac struje. Ne očekuje se da se veliki broj domaćinstava odluči da promeni snabdevača strujom. Veću zaštitu kupaca struje i potpunu primenu Trećeg energetskog paketa EU obezbediće novi zakon o energetici o čijem predlogu Skupština Srbije počinje raspravu 26. decembra.
Nova runda dijaloga Dačić-Ešton-Tači biće održana u ponedeljak u Briselu kada će biti nastavljen razgovor o predlogu Beograda da se na Kosovu uspostavi zajednica srpskih opština s izvršnim ovlašćenjima, što zasad u ključnim elementima odbija Priština. Prema navodima kosovske štampe, kosovski premijer namerava da ponudi Srbima na severu amnestiju za lakše prekršaje i neplaćena dugovanja za komunalije, kao i veći broj poslanika u kosovskom parlamentu.
Mleko u Srbiji je zdravo i bezbedno i nepotrebno je bilo dizati toliku „prašinu“ oko aflatoksina u njemu, ocenjeno je 1.marta na skupu u Privrednoj komori Srbije (PKS) koji je okupio proizvodjače mleka i stočne hrane. Još uvek nema preciznih podataka o šteti koja je nastala u prethodnim nedeljama, ali su neke procene da će to biti oko 50 miliona evra mesečno. Prema ocenama svih učesnika okruglog stola, afera oko aflatoksina koju su izazvali „neki lobiji“, ali i novinari svojom „površnošću“ velika je opasnost da „neko drugi“ preuzme i ugrozi poziciju koju je Srbija imala u regionu CEFTA. Nakon Makedonije koja se nedavno oglasila zbog kukuruza sa povišenim nivoom aflatoksina, uvezenog iz Srbije, oglasila se i Nemačka u kojoj je zaraženi kukuruz iz Srbije stigao do 3.500 gazdinstava.
Nezaposlenost mladih u EU neće više biti kritično pitanje jer im se novim projektom garantuje ponuda radnih mesta, obuka ili dalje usavršavanje, odlučeno je 28. februara na sastanku Saveta ministara EU za socijalnu zaštitu. Nova šema, koju će svaka država prilagoditi sopstvenim potrebama, zove se „Garancija evropskoj omladini“ i odnosi se na mlade ljude koji su bez posla više od 4 meseca. Cilj je da se mladima pruži prilika da se usavršavaju, zaposle ili stažiraju, i da se do 2014. pronadje posao za 2 miliona nezaposlenih omladinaca, prenosi EurActiv.com.
Umesto čekanja da im službenik na granici „lupi pečat“ u pasoš, gradjane Srbije koji često putuju u EU od 2017. godine očekuje znatno brža kontrola pasoša. Evropska komisija predložila je paket propisa o „pametnim granicama“ koji predvidja uvodjenje sistema za automatsku proveru putnih dokumenata u vidu malih skenera. Očekuje se da će modernizovani sistem ubrzati kontrolu, sprečiti ilegalne prelaske granice i omogućiti da se uoče oni koje se u EU zadržavaju duže nego što je dozvoljeno.
Članice EU moraće da vrate u evropski budžet ukupno 414 miliona evra iz poljoprivrednih fondova jer nisu postupale u skladu sa evropskim propisima ili nisu sprovodile odgovarajuće kontrole trošenja sredstava za poljoprivredu. Sredstva će morati da vrate 22 članice uključujući vodeće privrede poput Nemačke, Francuske i Velike Britanije. To je od njih zatražila Evropska komisija koja sprovodi redovne provere trošenja sredstava, a od 1996. godine je, zbog propusta, od finansiranja iz budžeta EU izuzeta suma od 8 milijardi evra.
Predstavnici evropskih institucija i vlada 27 članica EU postigli su načelan dogovor o novim finansijskim pravilima koja predvidjaju ograničavanje bankarskih bonusa, suprotno težnjama Velike Britanije u kojoj se nalazi središte finansijskog tržišta u Evropi. Rešavanje pitanja bankarskih bonusa trebalo bi da otvori put za primenu novog paketa bankarskih propisa Bazel 3, što bi moglo da se očekuje početkom 2014, ako članice EU postignu politički dogovor. Novi standardi i propisi treba da obezbede da banke budu stabilnije u slučaju finansijskih potresa kako se ne bi desilo da, kako je pokazala kriza, da ih zemlje spasavaju od bankrota sredstvima poreskih obveznika, dok bankari primaju ogromne bonuse. London, medjutim, upozorava da će ograničavanje bonusa samo oterati bankare i stručnjake u druge finansijske centre u svetu.
Zakoni koji garantuju prava nacionalnih manjina u Srbiji su dobri, ali se ne primenjuju u dovoljnoj meri, ocenjeno je 27. februara u Beogradu na skupu o sprovodjenju preporuka nezavisnih institucija za zaštitu ljudskih prava. Neke od preporuka odnose se na uvodjenje jezika i pisma nacionalnih manjina u službenu upotrebu, da se nazivi ulica, trgova i drugih naseljenih mesta istaknu dvojezično i da se obrasci za izdavanje ličnih karata štampaju na maternjem jeziku. Preporuke se baziraju kako na savetima za praktično delovanje donosioca odluka, tako i na označavanju loših zakonskih rešenja koja stvaraju probleme u praksi.
