Promo

Stiže leto, a sa njim i novi povod za osveženje – Aspall Pip & Wild, najnoviji sajder na domaćem tržištu, koji donosi savršeni balans ukusa, lakoće i stila. Proizveden u Apatinu, u saradnji sa renomiranim engleskim brendom Aspall, ovaj sajder u dva voćna ukusa – jabuka i malina – već je spreman da osvoji letnje dane i gradske večeri.

Aspall Pip & Wild donosi ono što svi želimo kad temperature porastu: lakoću, svežinu i savršen trenutak opuštanja. Sa samo 4% alkohola, ovaj blago penušavi napitak je idealan za popodnevno osveženje, spontano večernje okupljanje s prijateljima ili jednostavno – predah u hladu.

U ponudi su dve varijante ukusa:
Pip & Wild Jabuka – za ljubitelje klasičnih nota, sa nežnim kiselkasto-slatkim tonom
Pip & Wild Malina – razigranu voćnu notu za sve koji vole letnju atmosferu

Najbolje se služi dobro ohlađen, uz kockice leda, a serviranje u visokoj vinskoj čaši ga čini još posebnijim. Ovo nije piće koje zahteva posebnu priliku – ono samo stvara spontane trenutke koji se pamte.

Iza brenda Aspall stoji 300 godina tradicije proizvodnje sajdera u Engleskoj, ali se njegova nova priča Aspall Pip & Wild proizvodi se u Apatinskoj pivari, i to ne samo za naše, već i za inostrano tržište.

„Želeli smo da ponudimo nešto novo – piće koje je lagano, penušavo, prirodno, a koje se istovremeno savršeno uklapa u svakodnevne trenutke uživanja. Aspall Pip & Wild je naš odgovor na novi stil života i novu generaciju potrošača“, kaže Dejana Petrović, senior brend menadžer za premium i „Beyond beer“ kategoriju u Apatinskoj pivari.
Sajder je već dostupan širom Srbije, u bolje snabdevenim marketima, barovima i restoranima.
Aspall Pip & Wild nije samo sajder. To je letnji beg. Tvoj trenutak lakoće.

Samo otvori bocu, dodaj led, i – pusti da leto počne.

U podrumu i gazdinstvu „Jezdić“ kod Valjeva, UniCredit Leasing predstavio je specijalnu ponudu finansiranja vozila „Pokrenite novu avanturu uz keš bek“. Ova ponuda po prvi put na lizing tržište Srbije uvodi “keš bek (cash back)” princip, kao i mogućnost odobrenja zahteva za finansiranje, na mobilnim telefonima.

Specijalna ponuda za finansiranje vozila sadrži paket od tri pogodnosti, a jedna od njih je “Keš bek” – princip koji UniCredit uvodi po prvi put na lizing tržište u Srbiji. To praktično znači da svakog korisnika iz segmenta mikro, malih i srednjih preduzeća koji ukaže poverenje i opredeli se za UniCredit Leasing i hibridno ili električno vozilo, očekuje poklon i to u formi novčanog iznosa koji se uplaćuje na račun klijenta u UniCredit Banci. Ti novčani iznosi kreću se od 500 do 1.000 evra u dinarskoj protivvrednosti, zavise od vrste i vrednosti vozila, a ova pogodnost obezbeđuje se u saradnji sa dugogodišnjim finansijskim partnerom Evropskom Bankom za obnovu i Razvoj (EBRD).

Ivan Jauković, predsednik Izvršnog odbora UniCredit Leasing rekao je ovim povodom: “Kao kompanija koja posebnu pažnju posvećuje očuvanju životne okoline, inovativnosti i kvalitetu usluga, sa naglaskom na segmente mikro, malih i srednjih preduzeća kao vitalnog dela naše ekonomije, pripremili smo specijalnu ponudu namenjenu upravo klijentima iz ovih segmenata. Kako su u osnovi ponude finansijski podsticaji za klijente koji se opredele za finansiranje hibridnih ili električnih vozila, odnosno kako ih mi nazivamo – vozila koja su Prijatelji okoline, idealno mesto odabrali smo ‘Podrum i gazdinstvo Jezdić’, u prelepom prirodnom ambijentu Valjevskog kraja. Takođe, mišljenja sam da nam i tehnološke inovacije kakav je M leasing, odnosno prva aplikacija u Srbiji za odobrenje finansiranja na mobilnim telefonima, upravo ostavljaju više vremena da uživamo u prirodi umesto da ga trošimo na komplikovane procedure i dokumentaciju. Naglasio bih da ovom specijalnom ponudom pomažemo ne samo klijentima, već i našim partnerima u auto industriji, te smo uložili maksimalne napore da pružimo podsticaj prodaji vozila na tržištu Srbije”.

Specijalna ponuda za finansiranje vozila omogućava i sniženu, fiksnu kamatnu stopu, koja bi mogla da pruži podsticaj korisnicima, ali i prodaji vozila u Srbiji generalno.

Treća pogodnost iz specijalne ponude UniCredit Leasinga odnosi se na mogućnost odobrenja zahteva na Samim prodajnim mestima, odnosno auto salonima i odabranih partnera i to za svega nekoliko minuta. UniCredit leasing već duži niz godina akcenat stavlja na kvalitet usluga, posebno u delu brzine odobrenja zahteva. U želji da omogući da usluga bude dostupna korisnicima i na licu mesta, UniCredit Leasing predstavlja još jednu novinu na lizing tržištu Srbije, a to je mogućnost odobrenja zahteva putem mobilnog telefona, a koja je u početnoj fazi namenjana partnerima, dilerima vozila. To konkretnije znači da će u Samim auto salonima odabranih partnera dilera vozila, odobrenje finansiranja biti omogućeno pristupom aplikaciji Partner Portal sa mobilnih telefona, te je odobrenje zahteva moguće za samo nekoliko minuta.

Zbog načina ishrane koji je svakodnednica ljudi širom sveta troši se čak 55% biokapaciteta Zemlje. Svesna uticaja na stvaranje prehrambenih navika potrošača, kompanija Lidl Srbija je pokrenula kampanju „Hrana za bolje sutra“, verujući u to da svaki pojedinac može doprineti pozitivnoj promeni kroz sopstvene izbore. Cilj kampanje je promocija osvešćene ishrane koja je u skladu sa principima „planetarno zdrave dijete “ koja istovremeno čuva zdravlje ljudi i planete.

Lidl je za početak ovogodišnje kampanje organizovao edukacije i radionice za predstavnike medija kako bi važne poruke osvešćene ishrane došle do što šire javnosti i time dodatno unapredile svest o mogućnostima pripreme jednostavnih, ukusnih obroka, koji razbijaju predrasude da je zdraviji izbor namirnica cenovno skuplji ili zahteva veću pripremu. Sa druge strane kompanija na ovaj način indirektno podržava edukaciju potrošača o izborima proizvoda koji imaju „održivo poreklo“ i čuvaju resurse planete.

„Naš cilj u Lidlu je da potrošačima ponudimo povoljne i raznovrsne ’osvešćene’ proizvode, ali i da unapredimo svest javnosti o važnosti svakodnevnih odluka u ishrani. Verujemo da su pozitivne promene moguće bez odricanja od onoga što volimo i da je opšte zdravlje i planetu moguće sačuvati uz zdravije i održivije alternative pri izboru namirnica“, izjavila je Marija Kojčić ispred Corporate Affairs sektora kompanije Lidl Srbija.

Učesnici su imali priliku da saznaju više o zdravijim i održivijim izborima svakodnevnih namirnica, transparentnoj komunikaciji pri obeležavanju proizvoda, kao i o receptima i praktičnim savetima koji čuvaju zdravlje ljudi i planete. Osim toga, kroz aktivacije i razgovor, saznali su i odgovore na neka od često postavljanih pitanja – zašto je zdravije jesti integralni pirnač od belog, kako prepoznati da li je kakao u čokoladi uzgajan održivo, ali i kako osmisliti obrok koji nudi ravnotežu, raznovrsnost i održivost u svakom zalogaju.

Kompanija Lidl kontinuirano unapređuje svoj asortiman i donosi značajne promene na policama svojih prodavnica kroz inicijative poput smanjenja udela soli, šećera i veštačkih zaslađivača u brojnim proizvodima, zatim uvođenjem većeg broja proizvoda na bazi biljnih izvora proteina, kao i namirnica od celog zrna žitarica. Osim toga, kompanija nastoji da eliminiše aditive, konzervanse i veštačke boje, ujedno povećavajući udeo zdravijih biljnih ulja bogatih omega-3 kiselinama u proizvodima.

To znači više zdravijih proizvoda na biljnoj bazi, integralnih i onih sa manje šećera i soli, kao i veća ponuda održivih proizvoda, onih koji su manje štetni po planetu, poput namirnica na bazi biljnih proteina, veganskih proizvoda, kao i organski uzgojenog voća i povrća. Na ovaj način će Lidl svojim potrošačima olakšati donošenje odgovornih odluka prilikom kupovine i time pozitivno uticati na svoj i život drugih ljudi, kao i zaštitu planete.

Porast temperature izazvan klimatskim promenama poremetiće proizvodnju i isporuku robe, ugroziće trgovinu i ograničiće mogućnosti da zemlje jedna drugoj pomognu jer će štete biti globalne: sadašnja temperature zemlje viša je za 1,7 stepeni Celzijusa u odnosu na period pre industrijske revolucije, a ako dostigne razliku od 3 stepena Celzijusa – finansijska šteta može biti, kako se prognozira, i dvostruko veća od dosadašnjih porcena od 17% svetskog BDP-a.

Gubici usled sajber kriminala koštaju svetsku privredu oko 10,5 hiljada milijardi dolara godišnje, a rast se meri desetinama procenata u poslednjih nekoliko godina.

Istovremeno, povećava se pritisak i na zaposlene i na poslodavce, pa je primetan porast nezadovoljstva i usamljenosti što je veliki rizik po produktivnost.

Kako upravljati ovim rizicima, snaći se u „šumi“ propisa, sačuvati tržišta, finansijsku podršku, investitore saznaćete na šestoj regionalnoj konferenciji „Rizici novog doba i održivost: let u nepoznato“ koja će biti održana 5. juna u hotelu Hyatt u Beogradu, u organizaciji platforme BeRiskProtected.

Učesnici će ponuditi odgovore na sledeća pitanja:

– Kakav je uticaj klimatskih promena na poslovanje, i koje inovacije se mogu primeniti kao preventive
– Primena ESG principa poslovanja u praksi: kako napisati kvalitetan nefinansijski izveštaj, kako pribaviti adekvatne sertifikate, čemu služe ESG rejtinzi, koji su novi zahtevi finansijskih institucija da bi se obezbedilo kreditiranje i osiguravajuće pokriće
– Kako obezbediti podršku u komunikaciji sa institucijama prilikom realizacije ESG aktivnosti, i kako u civilnom sektoru pronaći nove ideje i lokalne partnere
– Kako se zaštititi od tužbi potrošača, kolika je odgovornost menadžera u poslovanju i prevenciji rizika i kako obezbediti kvalitetnu naplatu potraživanja
– Koliko je Srbija aktuelna meta kad je reč o sajber rizicima i rizicima usled upotrebe veštačke inteligencije (AI), kolike su mogućnosti AI u prevenciji tih rizika, i šta je najnovije u globalnoj i lokalnoj regulativi
– Koji su zahtevi novih generacija kad je reč o benefitima na radnom mestu, zašto se usamljenost na poslu sve češće detektuje kao pojava u kompanijama – kako je sprečiti i kako utiče na produktivnost.

Neki od učesnika: Marsh McLennan Srbija, IKEA, Delta Holding, DDOR Osiguranje, Marera Properties, ERSTE banka, UNIQA neživotno osiguranje, švajcarska organizacija HELVETAS u Srbiji, Wiener Städtische osiguranje, DODIĆ Law firm, A1 Srbija, Kaspersky, Glog.AI, Milić Legal „office&hub“, stručnjaci iz oblasti psihologije i HR-a – Regionalna asocijacija za stres i traumu, OMR Group i Fortenova – kao i predstavnici Milenijalaca i Generacije Z.

Konferencija je namenjena biznis sektoru, javnim preduzećima i institucijama, lokalnim upravama (top menadžmentu/donosiocima odluka u preduzećima i lokalnoj upravi, ESG/CSR menadžerima, risk menadžerima, menadžerima za bezbednost podataka i sajber bezbednost, strategijskim menadžerima, HR menadžerima, menadžerima za korporativne komunikacije, vlasnicima preduzeća…).

PROGRAM

U organizaciji Western Balkans ESG Foundation održan je prvi u nizu ekskluzivnih događaja posvećenih temama iz oblasti ESG-a. Ovoga puta, u saradnji sa kompanijom Marsh McLennan, fokus je bio na pilaru „S“, odnosno socijalnim pitanjima u okviru ESG principa, a centralna tema bila je „Od kratkoročnih rešenja do transformacije kulture: Nova era benefita za zaposlene“.

Ovom prilikom, Dan Dobre, Mercer Marsh Benefits Growth and Solutions Leader za Centralnu i Jugoistočnu Evropu, predstavio je velikom broju članova Fondacije uvide iz najnovijeg istraživanja Mercer Marsh Benefits i otvorio ključna pitanja o ulozi poslodavaca u unapređenju dobrobiti zaposlenih.

Prema njegovim rečima, kompanije se sve češće suočavaju sa izazovom – kako očekivati produktivnost, rezilijentnost i motivisanost zaposlenih u uslovima u kojima je i samim kompanijama teško da predvide budućnost.

„U savremenom radnom okruženju, gde zajedno funkcionišu čak četiri različite generacije – bejbi bumeri, generacija X, milenijalci i generacija Z – univerzalna rešenja više nisu održiva. Potreban je strateški, personalizovan pristup benefitima koji uzima u obzir različite životne faze, prioritete i očekivanja zaposlenih. Dodatno, naši podaci pokazuju da je 28% zaposlenih frustrirano zbog nedostatka jasnih informacija o benefitima koje im kompanije nude. To ne ukazuje na nedostatak benefita, već na manjak relevantnosti i lošu komunikaciju. Pravi izazov nije u količini, već u kreiranju smislenih, ‘pametnih’ benefita koji su usklađeni sa stvarnim potrebama zaposlenih“, istakao je Dobre prilikom svog izlaganja i dodao:
„U ovakvim uslovima, za kompanije agilnost postaje važnija od efikasnosti i efektivnosti. Kompanije koje žele da ostanu konkurentne moraju da pređu sa mehanicističkog modela produktivnosti na izgradnju kulture brige – one koja obuhvata fizičku, emocionalnu, finansijsku, socijalnu i profesionalnu dobrobit. Jer, kada su ljudi istinski podržani, lojalnost i poslovni rezultati dolaze kao prirodna posledica.“

Istraživanje kompanije Mercer Marsh Benefits, koja spaja HR konsultacije sa savetovanjem o rizicima i oblikovanjem iskustava zaposlenih, pokazalo je da čak 56% zaposlenih navodi da bi napustilo posao kako bi uspostavilo bolji balans između privatnog i poslovnog života. Takva odluka za poslodavce nije samo izazov u pogledu zadržavanja talenata, već i finansijski udar – prosečan trošak odlaska jednog zaposlenog iznosi oko trećine njegove godišnje zarade, dok je kod menadžerskih pozicija taj trošak još veći.

U širem evropskom kontekstu, podaci pokazuju koliko odsustva zbog bolesti pogađaju i ekonomiju: tokom prošle godine, plaćena bolovanja Evropu su koštala čak 470 milijardi evra, što predstavlja 2,5% BDP-a. Psihički izazovi su najčešći uzrok – oni čine 47% ukupnih bolovanja. Među njima dominiraju stres, poremećaji spavanja, sindrom sagorevanja, problemi sa ishranom i slični simptomi koji jasno ukazuju da mentalna dobrobit više nije „dodatak“, već ključni element održivog poslovanja.

Zaključak je jasan – u svetu u kom se očekivanja i potrebe zaposlenih ubrzano menjaju i sve više razlikuju najpre zbog generacijskog jaza, promišljena i personalizovana strategija benefita postaje temelj uspešnog i otpornog poslovanja, ali i ključni faktor u zadržavanju i motivaciji talenata. Upravo zato su ovakvi događaji dragocena prilika da se iz prve ruke čuju najnoviji uvidi, razmene iskustva i oblikuju prakse koje odgovaraju stvarnim potrebama savremenog radnog okruženja.

Western Balkans ESG Foundation je do sada okupila značajan broj članova i partnera, uključujući počasnog člana OTP Group, kao i strateškog partnera Morningstar Sustainalytics, globalnog lidera u istraživanju, ocenama i podacima o ESG-u, AikBanku, advokatsku kancelariju Mikijelj, Janković i Bogdanović, CETIN, Climate Lens Advisors, CTRL+N, HTEC, KappaStar recycling, Khaoticen, KPMG, Logera, Marsh McLennan, Minted advisory, MK group, Procredit banku, SBB, Talks and Falks, TIAC, Windvision International i Yettel banku. Medijski partneri su Ringier Srbija i BLIC, NIN i Bizlife, dok su community partneri ICT HUB i Srpska asocijacija menadžera.

Solarina, projektna kompanija u vlasništvu CWP Europe, potpisala je Ugovor o otkupu električne energije i prenosu balansne odgovornosti, kao i Ugovor o tržišnoj premiji sa Elektroprivredom Srbije (EPS). Ugovore su potpisali David Žarković, pomoćnik generalnog direktora za upravljanje elektroenergetskim portfeljom EPS-a i Maja Turković, izvršna potpredsednica CWP Europe.

Ovaj uspeh je rezultat učešća CWP-a na nedavnim aukcijama za obnovljive izvore energije, u organizaciji Vlade Republike Srbije i Ministarstva rudarstva i energetike, na kojima je kompanija obezbedila pravo na tržišnu premiju za 105 MW kapaciteta solarne elektrane Solarina. Čista električna energija proizvedena u okviru ovog projekta isporučivaće se po konkurentnoj ceni od 52,89 evra po megavat-času.

„Ovo je važna prekretnica u energetskoj tranziciji Srbije, jer je reč o dosad najvećem pojedinačnom ugovoru o otkupu električne energije iz jednog solarnog projekta koji je potpisan sa EPS-om. Zahvaljujemo Ministarstvu rudarstva i energetike i EPS-u na ukazanom poverenju i još jednoj prilici da zajednički doprinesemo stabilnijoj i zelenijoj energetskoj budućnosti Srbije,” izjavila je Maja Turković, izvršna potpredsednica kompanije CWP Europe.

Nakon vetroparka Vetrozelena, za koji je CWP postigao prvi dugoročni ugovor o otkupu električne energije sa EPS-om, projekat Solarina predstavlja proširenje saradnje između dve kompanije.

„Nastavak saradnje još jednom potvrđuje da je EPS pouzdan partner i saradnik za sve kojima je zelena energija pravac poslovanja. Dodatno, na ovaj način potvrđujemo i zajedničku posvećenost energetskoj tranziciji Srbije i razvoju obnovljivih izvora energije, jer će EPS preuzimati svu proizvedenu energiju i ona će ostati u našoj zemlji“, rekao je David Žarković, pomoćnik generalnog direktora „Elektroprivrede Srbije“ za upravljanje elektroenergetskim portfeljom.

Po završetku izgradnje, Solarina će postati prva solarna elektrana velikog kapaciteta u Srbiji, sa ukupno 150 MW instalisane snage, čime će više nego udvostručiti trenutni solarni kapacitet u zemlji. Dodatno, sva električna energija proizvedena u okviru projekata Vetrozelena i Solarina – oko 1 TWh godišnje – ostaće u Srbiji i biće isporučena domaćem tržištu, što će značajno doprineti stabilnosti snabdevanja krajnjih korisnika.

UniCredit Grupa ostvarila je odlične finansijske rezultate u još jednom kvartalu koji karakteriše rekordan neto profit i snažan rast prinosa na kapital (“RoTE”).

Ovi rezultati ne samo da jačaju lidersku poziciju Grupe, već omogućavaju i da se gradi budućnost korišćenjem jedinstvene geografske pozicije, raznovrsne baze klijenata i različitih poslovnih segmenata, uz dosledno ulaganje kako bi se održala superiorna stopa rasta i raspodela dobiti.

Kao dokaz transformacije UniCredita, Grupa je ostvarila rekordnih 2,8 milijardi evra neto profita u prvom kvartalu 2025. godine sa povećanjem od 8,3% u odnosu na prethodnu godinu. Ovo je naglašeno kontinuiranom odličnom profitabilnošću i stvaranjem vrednosti za akcionare sa RoTE od 22%, što je povećanje za 2,4% u odnosu na prethodnu godinu i EPS (zarada po akciji) od 1,79 evra što predstavlja povećanje od 18,2% u odnosu na prethodnu godinu.

Andrea Orcel, CEO UniCredit Grupe, istakao je: „UniCredit je ostvario izvanredan niz rezultata u prvom kvartalu, koji je nadmašio sve ključne pokazatelje poslovanja i proširio naš pozitivan jaz u odnosu na konkurenciju. Ostvarili smo najbolje kvartalne rezultate u istoriji UniCredit-a i 17. kvartal uzastopnog profitabilnog rasta. RoTE se povećao na vodećih 22% na tržištu sa viškom kapitala koji je dostigao 10 milijardi evra. Neto profit je porastao za 8,3% na 2,8 milijardi evra. Naknade su se povećale za impresivnih 8,2% u odnosu na prethodnu godinu, i više nego nadoknadile planirani pad u neto prihodima od kamate (NII). Neto prihod je porastao za 3,2% na 6,5 milijardi evra. Kontrola troškova je ostala najbolja u klasi, što je dovelo do vodećeg racija troškova i prihoda od 35,4% na tržištu. Kvalitet aktive je ostao snažan, a cena rizika niska. Naše linije odbrane su dodatno ojačane, što nas dobro pozicionira za širok spektar makroekonomskih scenarija. Ovo nam daje samopouzdanje da poboljšamo našu neto dobit i smernice raspodele za 2025, kao i uverenje u naše ambicije do 2027. Ostajemo posvećeni pružanju doslednih performansi visokog kvaliteta i fokusirani na podršku našim klijentima i zajednicama, posebno u izazovnim vremenima.”

ProCredit banka podržala je organizaciju Dana Foruma povodom obeležavanja 13 godina postojanja Foruma privrednika Čačka. Kao jedan od ključnih partnera događaja, ProCredit banka je još jednom potvrdila svoju posvećenost razvoju mikro, malih i srednjih preduzeća, kao i unapređenju lokalne zajednice.

Na svečanosti koju Forum privrednika tradicionalno organizuje 9. maja na Dan udruženja dodeljene su tradicionalne nagrade za poslovnu izuzetnost, postignut uspeh i doprinos lokalnom razvoju, kao i specijalne nagrade i zahvalnice. Nagrada za poslovnu izuzetnost ove godine pripala je kompaniji Uniplast i Violeti Brković, vlasnici apotekarske ustanove Menta iz Čačka.

Nagrade za postignut poslovni uspeh i doprinos zajednici dobili su Mladen Starčević, vlasnik preduzeća Stax Technologies, i Danijela Munitlaković, članica Udruženja Nadežda Petrović. Specijalna nagrada za očuvanje starih zanata dodeljena je Mariji Lukić, vlasnici ateljea Shabby Chic Design.

„ProCredit banka više od 20 godina podržava mikro, mala i srednja preduzeća, jer verujemo da su upravo ti preduzetnici ključni nosioci održivog privrednog rasta i zapošljavanja u Srbiji. Partnerstvo sa Forumom privrednika za nas je prirodan korak, jer delimo iste vrednosti – odgovornost, transparentnost i dugoročno razmišljanje. Nastavićemo da doprinosimo razvoju lokalne ekonomije i da budemo snažan oslonac preduzetnicima, uz finansijska rešenja i savete koje im omogućavaju stabilan i održiv razvoj“, izjavio je Nemanja Tomić, član Izvršnog odbora ProCredit banke.

Forum privrednika Čačka je nezavisna, nevladina i jedinstvena organizacija u Srbiji, koja okuplja više od 600 privrednih subjekata sa oko 7.000 zaposlenih. Forum je osnovalo šest poslovnih udruženja sa teritorije Grada Čačka, radi unapređenja poslovnog ambijenta i jačanja preduzetničkog duha u lokalnoj zajednici. Kao krovna organizacija okuplja 4 udruženja – Gradac 97, PU Unija Čačak 2000, Udruženje poslovnih žena “Nadežda Petrović” i Opšte udruženje preduzetnika. Pridružene članice foruma su Specijalna bolnica za rehabitaciju “Atomska banja”, ”Autoprevoz”, Kompanija “Sloboda” i Institut za voćarstvo Čačak.

Svečanost povodom obeležavanja Dana Foruma obogaćena je umetničkim programom u kojem su nastupili hor privrednika Horum i učenici Muzičke škole “Dr Vojislav Vučković” iz Čačka.