Slajder

Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) preporučila je Vladi Srbije da nastavi reforme kojima se postiže dugoročno održivo fiskalno prilagodjavanje i ocenila da prioritet treba da bude realizacija javnih investicija, objavljeno je u najnovijem izveštaju te finasijske institucije.

Navodi se da je Srbija prošle godine u fiskalnoj konslidaciji postigla bolje rezultate od očekivanih. EBRD očekuje da će stopa rasta u 2016. godini biti veća, u skladu sa povećanjem investicija, umerenim rastom izvoza i oporavkom privatne potrošnje.

Ocenjeno je da će preko potrebna fiskalna prilagodjavanja u bliskoj budućnosti zadržati privredni rast Srbije na skromnom nivou, a izvoz će nastaviti da bude glavni pokretač rasta, podržan oporavkom tražnje u članicama Evropske unije.

EBRD navodi da je za postizanje dugoročno održivog fiskalnog prilagodjavanja i poboljšanja izgleda za rast najvažnije dosledno sprovodjenje strukturnih reformi predvidjenih programom Medjunarodnog monetarnog fonda, pre svega reforma javne uprave i državnih preduzeća.

Kako se nvodi u izveštaju, prioriteti za vlast u Srbiji u 2016. trebalo da budu efikasna realizacija javnih investicija, a priprema javnih investicionih projekata trebalo bi da bude ubrzana kako bi se postigao dugoročni rast.

Unapredjenje saobraćajne mreže, uključujući koridore 7 i 10, trebalo bi da bude ključni pokretač privrednog rasta, sa pozitivnim dugoročnim efektom na direktne strane investicije i spoljnu trgovinu.

EBRD ocenjuje da je u Srbiji veliki problem nenaplativi zajmovi, čiji je nivo visok i po regionalnim standardima i preporučila srpskim vlastima da rade na rešavanju tog problema.

Izvor: Beta

U iznenađujućem potezu, Banka Japana uvela je negativnu kamatnu stopu od -0,1%. Ovo znači da će centralna banka komercijalnim bankama naplaćivati neke njihove depozite koje čuva, u nadi da će ih time podstaći da daju više pozajmica i stimulišu investicije i razvoj.

Ovo je prvi put da je Banka Japana uvela negativnu kamatnu stopu, mada u nekim drugim delovima sveta ova metoda nije strana guvernerima centralnih banaka, na primer u evrozoni.

Banka je saopštila da će ova mera biti na snazi koliko god bude potrebno da se ostvari ciljanih dva odsto inflacije, a rok za ostvarenje tog cilja je u međuvremenu pomeren od kraja 2016. na sredinu 2017. godine.

Najavljeno je da bi Banka Japana mogla još da smanji kamatne stope “ako proceni da za tim ima potrebe”.

Kompanija „Grand Motors“, ovlašćeni uvoznik i serviser vozila marki „ford“, „volvo“, „jaguar“, „land rover“ i „infiniti“, saopštila je da je u 2015. godini najveći uspeh od svih brendova koje zastupa ta kompanija ostvario „ford“ koji uživa zaista veliku popularnost u Srbiji, o čemu svedoče izuzetni prodajni rezultati.

“U prošloj godini na domaćem tržištu prodato je ukupno 1.502 automobila marke „ford“, što je za 40% više u odnosu na 2014. godinu. Time je tržišni udeo „forda“ porastao na 6,87%. Tradicionalno, najviše kupaca odabralo je model „fiesta“ (621), koji je već već godinama bestseler u Srbiji, ali i čitavoj Evropi, gde je već četiri godine zaredom najprodavaniji model u svom segmentu. Ovaj model je dostupan uz finansiranje bez skrivenih troškova i 0% kamate na pun iznos, a na period od pet godina. Ovakav aranžman je sveo ratu na samo 99 EUR tako da su i oni koji nisu sanjali o novom vozilu, dobili mogućnost da postanu vlasnici fieste” naveo je „Grand Motors“ u saopštenju.

Pored „fieste“, nosilac prodaje „Forda“ je i „focus“ sa 292 prodata primerka, a veoma dobro se kotira i SUV model „kuga“ koja je zadobila poverenje 174 kupca, što je čini jednim od najprodavanjih modela u kompaktnom SUV segmentu u Srbiji, sa tržišnim učešćem od 12%.

 
Ostatak teksta možete pročitati na sajtu eKapija

Čitav splet nepovoljnih okolnosti na tržištu žitarica i uljarica istovremeno utiče na lošu tržišnu klimu, slabo trgovanje i pad cena. Pre svega negativno utiču dešavanja na međunarodnim tržištima, poljuljana pozicija srpskih izvoznika, mala domaća tražnja i psihološki faktor, koji je uvek prisutan u ekstremnim tržišnim okolnostima.

Tržište je “zatrpano” ponudama, ali u uslovima opšteg pada cena, tražnja nudi sve niže i niže cene i tako podstiče spiralu daljeg pada cena, a to kao krajnji efekat ima odsustvo trgovanja.

U protekloj nedelji ostvaren je izuzetno mali promet od svega 425 tona robe, što je za 41,38% manji količinski promet u odnosu na prethodnu nedelju, dok je finansijska vrednost prometa iznosila 12.584.000 dinara ili 4,49% manje nego u prethodnom nedeljnom periodu.

Vrednost kukuruza na našem tržištu i dalje pada. Na novosadskoj berzi protekle nedelje ona je iznosila 17,16 din/kg (15,60 bez PDV), što je za 1,58% niže od cene prethodne nedelje. Kada tražnja na ovom tržištu zavisi od domaćih kupaca, onda je problem ozbiljan jer ovo tržište generiše izvozna tražnja, koje trenutno, zbog izuzetno niskih cena na tzv. FOB paritetu, praktično i nema.

Cena pšenice je po zvaničnim podacima na bazi registrovanog trgovanja, u padu za 1,43% i nalazi se na prosečnom cenovnom nivou od 18,98 din/kg (17,25 bez PDV). Prvi nedeljni ugovor je realizovan po ceni od 17,50 din/kg bez PDV, dok je trgovanje protekle nedelje zatvoreno sa cenom od 17,00 din/kg. Ovaj podatak mnogo više govori o stvarnom, realnom padu cene hlebnog zrna.

Opštoj sumornoj slici srpskog tržišta poljoprivrednih roba dodajmo podatak o naglom padu cene soje. Cena od 41,80 din/kg (38,00 bez PDV) za čak 6,17% je niža od poslednje registrovane cene ove robe na berzi.

Posle svega postavlja se pitanje koja je to donja granica do koje će cene roba iz sektora primarnog agrara padati?

U ovom trenutku racionalnog odgovora nema, pogotovo kada se sagleda tržište okruženja i ustanovi da su cene na srpskom tržištu najniže. Da li će kupci uskoro žaliti što nisu reagovali na ovako niske ponude pokazaće vreme, ali cene bez obzira na postojeće okolnosti ne mogu padati unedogled.

Cena kukuruza je pala sa 15,80 na 15,60 din/kg, bez PDV-a, a cena pšenice na 17,00 din/kg, bez PDV-a, odnosno za čak 0,50 din/kg, u odnosu na prošlu nedelju. Ipak najveći pad zabeležen je na tržištu soje i to za čak 3,00 din/kg, u odnosu na poslednju registrovanu cenu na Berzi. Aktuelna cena soje na „Produktnoj berzi“ je 38,00 din/kg, bez PDV-a.

Ovakav, veoma izažen trend pada cena svih najznačajnijih proizvoda u vrednosnoj korpi PRODEX-a, prouzrokovao je da ovaj indeks zabeleži današnju vrednost od 200,42 indeksnih poena, što je za 2,66 indeksnih poena manje nego prošlog petka. Ujedno, ovo je i najniža vrednost PRODEX-a, u poslednjih sedam meseci.

Pokrivanje kratkih pozicija, kao i prvobite špekulacije da bi Rusija mogla dodatno da ograniči izvoz pšenice u cilju zaštite domaćeg tržišta je uticala na prvobitni rast cena početkom nedelje. U drugoj polovini nedelje je nova informacija sa ruskog tržišta, o eventualnom ukidanju izvoznih taksi imala suprotan uticaj na cene, odnosno žitarice su beležile pad.

U odnosu na prošlu nedelju pšenica je na čikaškoj berzi pojeftinila za 0,59%, a kukuruz za 0,44%

Suvo vreme u Argentini je povećalo zabrinutost da bi moglo da dođe do pada proizvodnje soje, što je uticalo na rast cene ove uljarice početkom nedelje, da bi kasnije usledio oštar silazni trend usled sezonskog pritiska koji se javlja kao posledica žetve u J. Americi i otkazivanja određenih porudžbina.
Soja sa martovskom isporukom je pojeftinila za 1,23%, a sojina sačma za 1,95%.

Dešavanja na čikaškoj berzi su se preslikala i na Euronekst. Tako je u Parizu kukuruz pojeftinio za 0,32%, dok je pšenica skuplja za 0,31%. U Budimpešti su, u evrima posmatrano, cene kukuruza i pšenice skočile za 0,25%, odnosno 0,15%.

Japanski ministar ekonomije Akira Amari iznenada je objavio da se povlači sa funkcije zbog optužbi za korupciju. On je negirao optužbe da je on lično primao mito od jedne građevinske kompanije, za šta ga optužuje jedan japanski medij, međutim nije želeo da ostane na funkciji.

Ovo će, komentarišu analitičari, biti veliki udarac za premijera Šinzo Abea koji je u toku sprovođenja značajnih ekonomskih reformi. Amari je, otkad je 2012. postao ministar zadužen za ekonomiju i fiskalne politike, bio jedan od najodanijih Abeovih saradnika. On je takođe bio glavni pregovarač Japana u sklapanju Transpacifičkog partnerstva (TPP).

Ovaj ministar je poznat i kao jedan od arhitekata “abekonomije” – plana za izvlačenje Japana iz deflacije.

On je na konferenciji za novinare rekao da se napori u prevazilaženju ovog problema moraju nastaviti: “Što pre moramo usvojiti zakone koji će omogućiti borbu protiv deflacije i kreirati snažnu ekonomiju. Sve što stoji na putu tome mora biti eliminisano, i ja tu nisam izuzetak”. Ovako je Amari obrazložio svoju odluku da podnese ostavku.

Pomeranje deviznog kursa nije zabrinjavajuće i sezonskog je karaktera, izjavila je danas guverner Narodne banke Srbije (NBS) Jorgovanka Tabaković.

Ona je novinarima u NBS kazala da je trenutno slabljenje dinara uzrokovano pojačnim potrebama za plaćanjem i uvozom energenata.

Tabaković je podsetila da je od početka godine do danas dinar oslabio prema evru 1,1 odsto i da je NBS na međubankarskom deviznom tržištu prodala 150 miliona evra kako bi se sprečilo veće dnevno pomeranje kursa.

Ona je istakla da nije moguće proceniti kakav će biti devizni kurs u narednom periodu i ukazala da na to utiču spoljne okolnosti na koje Srbija ne može da utiče.

Po rečima Tabaković, održavanje stabilnosti deviznog kursa pomoću deviznih rezervi ne može da se smatra troškom. Kako je navela, neto efekat intervencija NBS na međubankarskom deviznom tržištu prošle godine bio je pozitivan.

Dalji smer monetarne politike određivaće, kako je rekla, okolnosti i neće biti zabrinjavajućih poteza.

„Na Srbiju mnogo mnogo više dešavanja u Američkim federalnim rezervama, dok je politika Evropske centralne banke bitna zbog toga što dve trećine banaka koje posluju na ovom tržištu ima matične banke u evropskim zemljama“, kazala je Tabaković.

NBS je danas potpisala Memorandum o saradnji sa Ekonomskim fakultetom u Beogradu.

Izvor: Beta

Jedna od važnih tema nedavno održanog Svetskog ekonomskog foruma u Davosu bila je budućnost hrane. Na ovoj konferenciji ukazano je na značaj poštovanja principa održivog razvoja i činjenicu da će za 30 godina potreba za hranom u svetu biti 60 odsto veća nego danas.

Kako je kafa napitak koji se na globalnom nivou najčešće konzumira nakon vode, tako je među usevima čije uzgajanje podrazumeva vođenje računa o principima održivosti i ova biljka. Svake sekunde, 5500 ljudi širom sveta uživa u šoljici instant kafe. Međutim, zadovoljstvo ispijanja omiljenog crnog napitka u skorijoj budućnosti može biti dovedeno u pitanje, usled klimatskih promena, bolesti biljaka, loše tehnike uzgajanja i globalnog trenda selidbe ljudi iz ruralnih u urbane krajeve.

Takav scenario bio bi zanimljiv obrt, imajući u vidu da je pre gotovo 80 godina, 1938. u Brazilu upravo ogroman višak plodova ove biljke doveo do kreiranja prve instant kafe, kao rešenja za smanjenje njenih prekomernih količina.

Nedavno istraživanje kompanije Nestlé pokazuje da bi cena kafe u narednih 30 godina mogla da skoči za čak 76 odsto. Studija koja se fokusirala na Arabika zrna predviđa da se do 2050. godine, zbog globalnog zagrevanja, površina na kojoj se uzgaja kafa u Brazilu može smanjiti za četvrtinu, što bi prouzrokovalo povećanje cene. S druge strane, poljoprivreda se može suočiti sa ozbiljnim izazovima zbog vrućina koje mogu da umanje kvalitet useva i povećaju pritisak štetočina i bolesti. Pored globalnog zagrevanja, na poskupljenje kafe može uticati i potencijalni rast cena nafte.

Međutim, dobre vesti su da je ovakva situacija moguća samo u slučaju da se kafa na svetskom nivou ne uzgaja na održiv način. Kako bi se očuvala budućnost crnog napitka za sve koji u njemu uživaju i učestvuju u njegovoj proizvodnji, i organizacije Mreža održive poljoprivrede, Zajednički kod za zajednicu kafe i Alijansa za prašume ulažu napore u promociju međunarodnih standarda održivosti.

Trenutno najbrže rastuće tržište kafe na svetu je primer kako održivi pristup proizvodnji daje odlične rezultate. Zemlja u kojoj je nacionalno piće čaj, Kina, postala je u proteklih nekoliko decenija „svetska sila“ u proizvodnji kafe. Osamdesetih godina prošlog veka, zbog malih prinosa čaja i kukuruza, kineska vlada je ohrabrila poljoprivrednike da gaje kafu. Farmeri su bili obučavani da povećaju prinose i kvalitet zrna, držeći se principa održivosti. Stoga ne čudi što najveći proizvođač kafe na svetu fokus stavlja na saradnju sa lokalnim poljoprivrednicima u Kini, od kojih danas direktno kupuje zelena zrna Arabike. Trud se isplatio, a proizvodnja u provinciji Junan porasla je sa nula u 1988. na 50.000 tona 2014. godine.

Danas 250 agronoma kompanije Nestlé radi sa 170.000 uzgajivača kafe u 15 zemalja, posećujući mala imanja i obaveštavajući farmere o najnovijim tehnikama uzgoja, kako bi dobili najbolje od svojih useva. Tokom 2014, 134.000 farmera je prošlo obuku u oblasti održivog uzgoja. Od 2010. do 2020, ova kompanija će uložiti 350 miliona dolara u projekte održive proizvodnje kafe, kako bi se njene buduće zalihe obezbedile za sve koji širom sveta uživaju u popularnom crnom napitku.