Home TekstoviB&F PlusIntervjui Ekonomija
Category:

Ekonomija

EkonomijaEkonomijaVesti

Uprkos pandemiji očekuje se oporavak privrede

by bifadmin

Više od polovine očekuje povećanje obima poslovanja i rast, a dve trećine planira dodatno investiranje

Ključne reforme za oporavak privrede u 2021. AmCham vidi u oblasti vladavine prava i efikasnosti pravosuđa, predvidivosti izmene propisa, optimizaciji i digitalizaciji administracije, sinergiji javnog i privatnog zdravstva, suzbijanju sive ekonomije i reformi Poreske uprave

Uprkos jakom uticaju pandemije Covida-19 na globalnu i domaću ekonomiju, članice Američke privredne komore u Srbiji (AmCham) umereni su optimisti u pogledu očekivanja za 2021. godinu. U 2021. godini. većina kompanija članica AmCham-a (56%) očekuje povećanje obima poslovanja i rast, dok 30% planira novo zapošljavanje. Neizvesnost koja prati pandemiju uzrokovala je da njihova očekivanja u proseku budu od petine do trećine niža nego u istom periodu prošle godine.

Najoptimističniji pokazatelj je u vezi sa planiranim investicijama – čak 2/3 članstva planira da dodatno investira u narednoj godini, što govori o njihovoj dugoročnoj posvećenosti i očekivanju brzog oporavka nakon prestanka pandemije. Najveći izazov u narednoj godini 70% članica vidi u nepredvidivosti pandemije, zatim u efikasnosti rada državne uprave 48%, dok 46% zamera nepredvidivost izmene i primene propisa. Najveća administrativna opterećenja za članice proizilaze iz poreskih, carinskih i propisa iz oblasti deviznog poslovanja.

Prezentaciji rezultata AmCham-ovog istraživanja Osmo prolazno vreme prisustvovali su, i u diskusiji učestvovali, premijerka Ana Brnabić, Branko Ružić, prvi potpredsednik Vlade i ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Maja Popović, ministarka pravde, Darija Kisić-Tepavčević, ministarka rada, zapošljavanja i socijalne politike i Tatjana Matić, ministarka trgovine, turizma i telekomunikacija

Kompanije smatraju da će pomoć biti potrebna i naredne godine

Tokom 2020. godine, 65% kompanija članica AmCham-a beleži pad poslovanja, a uticaj pandemije najviše se odrazio na pad investicija, zatim na pad profita i prihoda, dok je zaposlenost u najvećoj meri održana na nivou iz prethodne godine – navodi se u godišnjem AmCham istraživanju poslovne klime i poverenja investitora „Osmo prolazno vreme“. Istraživanje koje AmCham od 2013. godine sprovodi među svojim članicama svake godine daje prikaz percepcije članstva AmCham-a o poslovnom okruženju u Srbiji, njihovom poslovanju u tekućoj i planovima za narednu godinu, kao i preporuke Vladi Srbije za poboljšanje poslovnog okruženja i oporavak privrede.

Kada govorimo o efikasnosti Vlade u pomoći privredi za vreme pandemije, najbolje je ocenjen prvi paket mera državne pomoći, i to kao sveobuhvatan i pravovremen. Iako pozdravljaju ovaj paket mera, većina kompanija članica AmCham-a (59%) nije koristila ove mere, dok u 41% članica koje jesu iskoristile ovu mogućnost, uglavnom spadaju mikro, mala i srednja preduzeća. Najviše korišćene mere državne pomoći su direktna pomoć (minimalna zarada za zaposlene) i odlaganje plaćanja poreza za 2021. godinu.

Iako je manje od pola kompanija AmCham-a koristilo državnu pomoć u 2020. godini, čak 82% kompanija smatra da će ona biti potrebna i u 2021. godini. AmCham članice smatraju da pomoć treba da bude usmerena ka najpogođenijim sektorima (turizam, HORECA, izvoznim sektorima koji imaju veliki pad tražnje) i prema veličini – mikro, malim i srednjim preduzećima. Istraživanje je pokazalo da bi najefikasnija pomoć bila smanjenje opterećenja zarada ili nadomešćivanje dela zarada, kao i smanjenje drugih poreskih i neporeskih nameta.

Foto: Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Gubici u domaćem turizmu oko milijardu evra

by bifadmin

Turizam je najveći gubitnik pandemije korona virusa u Srbiji, sa gubitkom koji se procenjuje na milijardu evra. Povećano interesovanje domaćih turista za seoski turizam ovog leta je pokazalo da su kapaciteti domaćinstava ograničeni. Zato se u uslovima pandemije menjaju prioriteti u turističkom razvoju. Više će se raditi na povećanju kapaciteta i na poboljšanju sadržaja u seoskom turizmu, rekla je resorna ministarka Tatjana Matić.

Domaći turizam je najviše pogođen pandemijom korona virusa, a gubici u tom sektoru iznose oko milijardu evra, izjavila je danas ministarka trgovine, turizma i telekomunikacija Tatjana Matić.
Ona je kazala da je, bez obzira na krizu izazvanu epidemijom, potencijal Srbije u turizmu ogroman i da je domaći turizam u nepovoljnoj situaciji doživeo procvat, a da su domaće destinacije doživele bum.

Najviše pogođeni hoteli u gradovima

„Država je još na početku godine donela nekoliko ključnih mera, pre svega Uredbu o zamenskim putovanjima jer su turističke agencije bile u problemu, oko 85 miliona evra aranžmana je bilo ugovoreno. U trenutku kada se shvatilo da će turistička sezona propasti, država je pomogla da agencije ne bankrotiraju“, rekla je Matić.
Istakla je da je veliku podršku države dobio sektor hotelijerstva i da je 312 hotela u 68 mesta u Srbiji dobilo pomoć od 10, 5 miliona evra uz pojašnjenje da je reč o subvencijama od 350 evra po ležaju i 150 po smeštajnim jedinicima.
Matić je dodala da su najviše pogođeni hoteli u velikim gradovima, dok su banje i planine doživeli neku vrstu procvata.

U seoskom turizmu ograničeni kapaciteti

Prema njenim rečima, menjaju se prioroteti u domaćem turizmu u epidemiološkim uslovima i sve više dobijaju na značaju destinacije u kojima porodice mogu da se izoluju i u kojima ima sadržaja u prirodi za planinarenje, pešačenje, biciklizam…
Ona je navela da se ove godine ispostavilo da su u seoskom turizmu ograničeni smeštajni kapaciteti na čemu će se, kaže, raditi u narednom periodu, kao i na sadržaju jer turisti očekuju da imaju aktivnosti tokom odmora.
„Naši građani vole da putuju, a Srbija odavno zavredela da postane i našim građanima jedna od omiljenih destinacija. Ranije nismo dovoljno razvijali domaći turizam, a od 2012. smo počeli više da radimo na njegovom potenciranju i razvoju infrastrukture“, rekla je Matić.

Izvor: Tanjug

Foto: Piabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVestiНекатегоризовано

Pomoć turističkim agencijama u vidu subvencija za plaćanje premije polisa osiguranja

by bifadmin

Udruženje turističkih agencija Srbije (UTAS) potvrdilo je večeras u saopštenju da sastanak njegovih predstavnika sa ministarkom trgovine, turizma i telekomunikacija Tatjanom Matić predstavlja „veliki pomak u daljim pregovorima i pronalaženju rešenja za situaciju u kojoj se nalaze turističke agencije u Srbiji“.

Kako se navodi u saopštenju, sva strukovna udruženja su na sastanku održanom u utorak iznela jedinstven stav da je sektoru turizma neosporno potrebna pomoć, kako finansijska, tako i u pregovorima sa osiguravajućim kompanijama.

Prema stavu UTAS, cilj je ponovno uspostavljanje uslova za nesmetan rad turističkih agencija, kao i obezbeđene jednakih tržišnih uslova za sve učesnike.

Ministarka je naglasila da direktnih davanja za turističke agencije neće biti, već će se pomoći u vidu subvencija za plaćanje premije polisa osiguranja, koje su ove godine i do pet puta skuplje nego prethodne.

U saopštenju se ističe da to predstavlja značajnu olakšicu za turističke agencije – organizatore putovanja, ali izostavlja turističke agencije – posrednike.

Što se dodatne finansijske pomoći kompletnom turističkom sektoru tiče, razmatra se otpis poreza i doprinosa na mesece u „kojima smo imali državnu pomoć, ali još uvek nemamo potvrdu o tome iz Ministarstva finansija“, dodaje se u saopštenju UTAS.

Najveći problem predstavlja povlačenje iz posla osiguravajućih kuća, koje neće nastaviti da izdaju ovu vrstu osiguranja, ukazuje se u saopštenju, ali se, za razliku od informacija iz UTAS objavljenih ranije u toku dana, ovog puta ne navodi o kojim je osiguravajućim kućama reč.

U cilju potencijalnog prevazilaženja ovog problema, dodaje UTAS, dogovoreno je da će u što
skorije vreme biti organizovan sastanak sa predstavnicima osiguravajućih kuća i Privredne komore.

Kako se objašnjava u saopštenju, na tom sastanku razmatraće se pogodniji model izdavanja polisa, koji bi zadovoljio i osiguravajuće kuće i turističke agencije.

Izvor: Fonet

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Preduzeća u Srbiji većinom odlažu ulaganja u razvoj

by bifadmin

Zbog straha od pada ovogodišnjih prihoda, preduzeća režu troškove a najviše za marketing. Odložena su ulaganja u razvojne projekte i edukaciju zaposlenih. Dve petine preduzeća je zaustavilo zapošljavanja, dok će 35% nastaviti da zapošljava. Kao najbolju meru države preduzeća ističu rasterećenje zarada i poresko rasterećenje, pokazuje najnovije istraživanje Infostuda.

Najnovije istraživanje koje je sproveo sajt za zapošljavanje Infostud među 450 kompanija u Srbiji pokazuje da više od četvrtine njih (27%) i dalje trpi negativne polsedice pandemije, a samo 8% je izjavilo da trenutna situacija pozitivno utiče na njihovo poslovanje.

Dve petine preduzeća ističe kao najveći problem planiranje poslovanja u okolnostima sa brojnim nepoznanicama, a na drugom mestu (28%) je briga za finansijsku održivost. Polovina kompanija očekuje da finansijski rezultati za ovu godinu budu ispod planiranih, a svega 5% vidi mogućnost da oni budu iznad očekivanja.

Na udaru marketing, plate se još drže

Da će rizik od krize dugoročno uticati na održivost njihovog poslovanja smatra petina preduzeća, a 45% njih predviđa da će održivost biti kratkoročna.

Više od polovine firmi je srezalo svoje troškove, na prvom mestu sredstva za marketing, a odložena su ulaganja u nove razvojne projkete i edukaciju zaposlenih. Dobra vest je da u preko 80% kompanija nije bilo otpuštanja od izbijanja pandemije, dok u skoro 70% firmi nisu smanjivali plate zaposlenima.

Više zaposlenih se vraća u kancelariju, nego što radi od kuće

Čak 60% kompanija omogućilo je bar delu svojih zaposlenih da radi od kuće, a isti toliki procenat je izjavio da to nije uticalo na produktivnost. Dve petine anketiranih preduzeća je ocenilo da rad od kuće može biti izvodljiv i koristan za dobar deo zaposlenih u firmi, a 23% je istaklo da je ozbiljnije ušlo u digitalizaciju svojih procesa.

Nešto više od 30% kompanija planira da omogući svojim zaposlenima da rade od kuće i nakon završetka opasnosti od epidemije, dok skoro 40% ističe da će se vratiti normalnim poslovnim procesima i radu iz kancelarije. U kompanijama gde su se zaposleni vratili na svoja radna mesta, čak 70% primenjuje mere propisane zaštite od virusa, dok je 15% njih izjavilo da nisu preduzeli posebne mere zaštite.

Najveća pomoć – poreska rasterećenja

Iako je 27% ispitanih preduzeća zapošljavalo i tokom trajanja vanrednog stanja, skoro 40% njih je stopiralo zapošljavanje do daljnjeg, a 35% će nastaviti sa zapošljavnajem u narednom periodu.
Najveći broj anketiranih preduzeća je mere Vlade Srbije za pomoć privredi ocenio prosečnom ocenom (3), a kao najznačajniju ističu rasterećenje zarada i poresko rasterećenje.

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
B&F PlusEkonomijaIZDVAJAMOVesti

Naftni rat: Ovako je cijena američke nafte završila u minusu

by bifadmin

U sjeni pandemije korona virusa besneo je globalni naftni rat između najvećih svjetskih proizvođača nafte, Saudijske Arabije i Rusije. Ali njegova primarna meta bili su američki proizvođači nafte koji koriste tehnologiju frackinga. Rusija i Saudijska Arabija našle su kompromisno rješenje, doduše uz veliku dozu odugovlačenja, kako bi uzdrmale američke naftaše. Paradoksalno, u ovom trouglu, najmanje uticaja imali su američki naftaši, iako su oni jedini kojima je bio u pitanju – goli opstanak.

Izbijanje epidemije korona virusa u Kini početkom januara i radikalne mjere kineske vlade da se spriječi dalje širenje uključivale su i masovno zatvaranje fabrika. Jedna od posljedica je i smanjenje potražnje za naftom, što je za najveće proizvođače nafte bila jako loša vijest. Generalno, nafta je glavni izvor budžetskih prihoda u većini zemalja najvećih proizvođača nafte. Zato svaki pad cijena „crnog zlata“ na svjetskom tržištu direktno utiče i na unutrašnju socijalnu i političku stabilnost ovih država.

Stoga ključni interes država okupljenih u Organizaciji zemalja izvoznica nafte (OPEC) nije maksimalna cijena, već stabilnost cijena. Kako je epidemija korona virusa postala globalni problem, posebno u Evropi i SAD, potražnja za naftom dodatno je pala. Time je stvoren drastičan poremećaj na svjetskom tržištu, gdje je iznenada ponuda daleko nadmašivala potražnju i automatski vodila do pada cijene.

Pošteno, pa ko koga prevari

Pokušaj članica OPEC-a, predvođenih Saudijskom Arabijom da, zajedno sa Rusijom, na sastanku sazvanom 5. marta, postignu dogovor o smanjenju proizvodnje, kako bi se uspostavio balans ponude i potražnje i stabilizovala cijena nafte, neslavno je propao.

Kako to obično biva, đavo leži u detaljima, a svaki pokušaj koji uključuje grupu zemalja da dobrovoljno smanje svoje budžetske prihode odvija se po principu „pošteno, pa ko koga prevari“. Svako želi da se pad cijena zaustavi, ali istovremeno niko ne vjeruje ostalima da će i oni značajno smanjiti proizvodnju. Ovog puta Rusija je bila ta koja je odbila predložene kvote za smanjenje proizvodnje nafte. Smatrala ih je neprihvatljivim, a njeno odbijanje je označilo početak naftnog rata između Saudijske Arabije i Rusije.

U pokušaju da Rusiju „nauči pameti“, Saudijska Arabija krenula je sa neograničenim pumpanjem nafte s ciljem da preplavi ionako prezasićeno tržište. Očekivano, vrlo brzo cijena nafte strmoglavila se sa četrdesetak dolara za barel na dvadesetak dolara, dovodeći do situacije koju je OPEC pokušavao izbjeći.

Nek komšiji crkne krava

U ovom slučaju Saudijska Arabija odlučila se za za logiku „samo da komšiji crkne krava“, računajući da će kratkoročni masivni gubitak pretvoriti u dugoročnu zaradu. Ultimativni cilj bio je da se Rusija potisne sa međunarodnog naftnog tržišta i da njene kupce preuzme Saudijska Arabija. Za postizanje tog cilja izabrane su neviđeno niske cijene nafte i dodatni popusti za tradicionalne kupce ruske nafte.

Saudijske prijetnje da će globalne cijene nafte ostati na dvadesetak dolara ili čak i niže godinama, ruska strana prokomentarisala je „moguće, i što se nas tiče mi možemo izdržati desetak godina sa cijenom od dvadesetak dolara za barel“.
Naravno, u ovom slučaju obje strane su blefirale, ali lakonski ruski odgovor bio je i svojevrsno upozorenje saudijskoj strani.

Ruski budžet značajnim dijelom zavisi od naftnih prihoda, ali to nije jedini izvor prihoda. Drastičan pad prihoda od nafte svakako bi pogodio ruski budžet i ekonomiju ali ne bi automatski značio ekonomski krah. Jer, ruska ekonomija nije samo nafta i gas. Osim toga, u periodima kada je cijena nafte bila puno viša, Rusija je dio tih prihoda ostavljala u poseban fond „za crne dane“ i tu se nakupilo oko 400 milijardi dolara.

S druge strane, Saudijska Arabija u cijelosti zavisi od naftnih prihoda, što znači da bi drastičan pad automatski doveo u pitanje i socijalnu i političku stabilnost, što je poslednja stvar koju vladajuća elita želi.

Stvarna meta američki naftaši

Iako je na površini ovo izgledalo kao rusko-saudijski obračun za kontrolu nad globalnim naftnim tržištem, stvarna meta su bili američki proizvođači nafte. I to prvenstveno oni koji koriste tehnologiju frakinga. Ovaj način izvlačenja nafte poslednjih desetak godina značajno je povećao ukupnu američku proizvodnju nafte i automatski smanjio zavisnost SAD od uvozne nafte. Drugim riječima, direktna posljedica je bila manja potražnja i za saudijskom naftom.

Ali ovaj američki naftni bum imao je ozbiljnu slabost – ovakav način vađenja nafte izuzetno je skup. On naime postaje rentabilan tek kad su cijene nafte minimalno na nivou od pedesetak dolara za barel. Dodatan problem je što su se fraking kompanije debelo zadužile kod banaka da bi mogle početi sa vađenjem nafte i dugoročniji pad cijena nafte automatski bi značio i njihov bankrot.

Iz saudijske perspektive, ovo je i više nego privlačna opcija. Pogotovu ako bi se jednim udarcem riješili dvije muhe: potisnuli Ruse i eliminisali novu generaciju američkih naftaša. Iz ruskog ugla, šansa da se zada ozbiljan poslovni udarac opstanku naftnih fraking kompanija u SAD, spada u kategoriju spajanja ugodnog sa korisnim.

Izravnavanje računa

Ekonomsko slamanje, ili barem značajno slabljenje jednog od značajnijih američkih energetskih sektora, ima višestruku vrijednost, ne samo ekonomsku već i političku. Ovo je dakle bila dobra prilika za izravnavanje računa.

Gasovod „Sjeverni tok 2“, koji bi direktno povezao Rusiju i Njemačku ispod Sjevernog mora, zaobilazeći Ukrajinu, i za obe države je od strateške važnosti, krajem prošle godine našao se na udaru nove runde američkih sankcija. Iako je praktično do završetka čitavog projekta ostalo nekoliko sedmica, američka prijetnja brutalnim sankcijama svakoj firmi direktno ili indirektno uključenoj u ovaj projekat, dovela je do toga da su uključene švajcarske i njemačke firme jednostavno odustale.

To što su SAD i Njemačka, barem na papiru, strateški saveznici i stubovi temeljci NATO pakta, nije zaštitilo ni Njemačku, niti njemačke firme. Njemačka je jednostavno bila prinuđena da ovo ćutke proguta, ali Rusija ima više manevarskog prostora kao i više mogućnosti da uzvrati. Ovaj gasovod će biti završen, prije ili kasnije, i pored američke prijetnje svakoj kompaniji koja prihvati ovaj posao. Ali činjenica da je njegov završetak odložen barem za 6 do 12 mjeseci, istovremeno znači da Rusija gubi očekivani prihod.

Gde skladištiti svu tu naftu?

Prilika da se barem djelimično poravnaju računi sa SAD ukazala se u trenutku kada je na globalnom nivou, uključujući tu i SAD, ekonomija postala izuzetno ranjiva. Odnosno, nakon uvođenja masovnih karantina. S obzirom na izuzetnu zaduženost naftnih kompanija koje se bave vađenjem nafte metodom frackinga, ekstremno niske cijene ne samo da prijete da ih odvedu u bankrot, već i da u sledećem koraku gurnu u ambis i banke kreditore čija potraživanja postaju nenaplativa.

Za američke fraking naftne kompanije situacija je postala kritična, pa su predstavnici ovih kompanija tražili od američke vlade da i njih, kao žrtve korona virusa, spašava ubrizgavanjem svježih milijardi dolara pomoći.

Globalna ekonomija je praktično stala, a istovremeno tržište je bilo preplavljeno jeftinom naftom za koju nema kupaca. Američka vlada je u prvoj fazi pokušala ovo da prikaže kao pozitivan razvoj. Objavila je kako je ovo sjajna prilika da se za male pare napune strateške rezerve. S druge strane, američki naftaši nisu videli ništa dobro u ovim rekordno niskim cijenama.

Još veći problem postalo je skladištenje velikih količina nafte koja se svakodnevno pumpa. Rezervoari u rafinerijama odavno su se napunili. Počeo je da raste i broj tankera koji se koriste kao skladište. Napunjeni naftom stoje usidreni u lukama, čekajući da se cijena nafte stabilizuje i vrati na neki normalan nivo. Bilo je samo pitanje vremena šta će se desiti kada se i preostali tankeri i rezervoari napune, a cijena ostane niska.

Vidimo se u sledećem naftnom ratu

U međuvremenu, kao što je bilo i očekivano, Rusija i Saudijska Arabija su našle kompromisno rješenje. Ali za američke kompanije – odveć kasno. Paradoksalno, u ovom trouglu, najmanje uticaja imali su američki naftaši, iako su oni jedini kojima je u pitanju bio goli opstanak.

Sada se svi pitaju kada će globalna ekonomija početi da se oporavlja. Jer, jedan od faktora koji će uticati na stabilizaciju naftnog tržišta je upravo taj oporavak. Za sada niko sa sigurnošću ne može predvidjeti kada će se to desiti, za nekoliko sedmica ili nekoliko mjeseci. No, tek tada će se moći vidjeti ko je iz najnovijeg naftnog rata izašao kao relativni pobjednik a ko kao gubitni. Ali i taj rezultat biće samo privremen do sledeće runde naftnog rata.

Borba za uticaj i tržišni udio na globalnom naftnom tržištu je konstantna, dok mješavina ekonomskih, političkih i geopolitičkih interesa i ciljeva ovaj segment globalne ekonomije čini nepredvidljivim. Nafta je još uvijek moćno oružje, čak i u situaciji kada je ima previše na tržištu i kada je cijena rekordno niska.

Dražen Simić

broj 172, april 2020

Foto: Pieter01, Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaSlajderVesti

Vlast bez reči o smanjenju naknada za izvršitelje

by bifadmin

Kada bude usvojen novi zakon o izvršenju, niko neće moći da ostane bez stana zbog komunalnog duga manjeg od 5.000 evra, dužniku neće moći da se od plate na ime duga uzme više od polovine zarade, a penzionerima će od primanja moći da se oduzme trećina.

U slučaju da dužnici imaju minimalne zarade, zaposlenima će se uzimati trećina zarade za dug, a penzionerima četvrtina. To su ključne, ali ne i jedine i dovoljne izmene aktuelnog Zakona o izvršenju i obezbeđenju koji postoji osam godina. Novina u zakonu, koji se trenutno nalazi u skupštinskoj proceduri, jeste i to što su od 1. jula naredne godine predviđene umesto običnih elektronske licitacije, baš kao što je predviđeno da ubuduće niko od bližih srodnika izvršitelja (do četvrtog kolena) ne može biti kao kupac nekretnine.

Novi zakon o izvršenju regulisaće i novčane kazne za dužnike, ali i ostale koji ometaju, na primer, sam čin izvršenja i to do 200.000 dinara za pojedince ili do dva miliona dinara kada je u pitanju pravno lice. Ono što nije predviđeno ni važećim, ni novim predlogom zakona su naknade izvršiteljima.

Zakon predviđa naknade izvršiteljima za obavljeni posao, ali ne i visinu te naknade, nju određuje Ministarstvo pravde. Od njih juče, međutim, nismo dobili odgovor da li će, kao što je to bio slučaj sa aktuelnim Zakonom, i posle usvajanja novog biti izmenjen pravilnik o tarifama na osnovu kojih se izvršiteljima isplaćuju nagrade za obavljeni posao.

U Pravilniku, koji je dostupan na sajtu Komore izvršitelja, može se videti da izvršitelj u postupku naplaćuje svaku stavku ponaosob. Koliko će biti plaćen za uslugu zavisi od vrednosti potraživanja, vremena koje je potrebno za pripremu te radnje, paušalnog iznosa za pojedine poslove, ali i onog što je naplaćeno. Na primer, ukoliko je vrednost nekog potraživanja 12 miliona dinara, odnosno ukoliko se radi o trosobnom stanu u centru Beograda koji vredi 100.000 evra, izvršitelj, između ostalog će izvršenje naplatiti 47.400 dinara. Još nekih 100 evra uzeće samo za pripremu predmeta, a uz još desetinu stavki, ako uspešno predmet privede kraju, kao nagradu za dobro obavljen posao dobiće i nekih 3.500 evra.

Predsednik Udruženja Efektiva Dejan Gavrilović kaže da bi novim zakonom klatno koje je aktuelnim Zakonom u potpunosti pomereno na stranu poverilaca trebalo da bude vraćeno ka sredini.

– Ranije poverioci nisu mogli da naplate potraživanja, a onda su usvajanjem zakona dužnici ostali bez ikakvih prava. Novim izmenama se klatno polako vraća ka sredini, ali biće potrebno još izmena da bi se to zaista desilo – da se klatno vrati na sredinu, negde gde bi bio podjednako dobar i za poverioce i za dužnike – ističe Gavrilović.

To što se uvodi da se zbog komunalnog duga manjeg od 5.000 evra ne može prodati nekretnina je dobra stvar, smatra Gavrilović. On veruje da je tome doprineo i jedan poznat primer iz Slovenije, gde se desilo da je stan prodat zbog duga od 250 evra, o čemu je odlučivao i Evropski sud.

– Dobra stvar su i elektronske licitacije jer su one tu da zaštite interese i dužnika i poverilaca. Mi sumnjamo da je do sada bilo dosta spornih, nameštenih licitacija, zbog čega su obe strane bile na gubitku. Jer, ako prodate stan po ceni triput manjoj od realne, onda i poverioci i dužnici ostaju uskraćeni – ističe Gavrilović.

Ono što, međutim, nije rešeno novim predlogom zakona i što je loše jeste, kako kaže, odgovornost izvršitelja.

– Očigledno je u ovom društvu postojala potreba da se stvore određene kaste ljudi poput izvršitelja i notara, koji su uvedeni da obavljaju poslove koje su nekada radili državni organi. Moglo je to bolje da se uredi, a ne tako što će samo određen broj ljudi dobiti privilegije i neke sumanute nagrade i da će da se bogate na račun poverilaca i dužnika – napominje Gavrilović.

Izvor: Danas

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaSlajder

Koliko mladi u Srbiji koriste bankarske kredite: Uglavnom mogu samo da maštaju

by bifadmin

U Srbiji, mladi najbolje znaju da koriste prednosti mobilnog bankarstva za odobravanje kredita. Jedino što im za kredit nedostaje je – posao, a i kada ga imaju najčešće je privremen. Imajući u vidu da je broj mladih sa nesigurnim poslovima u Srbiji udvostručen za samo tri godine, kao i to koliko prosečno zarađuju, ne čudi da je najpoželjniji kreditni dužnik domaćih banaka star od 45 godina pa naviše, razumeo se u mobilne tehnologije ili ne.

Sa prosečnom neto zaradom od 44.491 dinar, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku za 2018.godinu, mladi starosti od 25 do 29 godina o kreditu koji može da reši neka njihova važna životna pitanja mogu samo da maštaju. U životnoj dobi od 30 do 35 godina, bar prema statističkim podacima, prosečna zarada „penje“ se na 48.700, ali kada se oduzme potrošačka korpa i ostali troškovi svakodnevnog života, za ratu za kredit ne preostaje mnogo. Možda zato ne treba da iznenađuje podatak da je prosečna starost kreditnih klijenata među fizičkim licima u ovdašnjim bankama oko 45 godina i nešto više, i najviše su zainteresovani za keš kredite.

U ovom trenutku, u Sber banci najzastupljeniji su klijenti od 40 do 50 godina, dok je prosek godina svih njihovih klijenata u Srbiji 44 godine. Klijenti mlađe generacije najviše su zainteresovani za keš kredite, zatim za kredite za refinansiranje, kao i za stambene kredite. To je i jedan od razloga zašto je ova banka u trenutnoj kampanji fokusirana na mlade.
„Mladi najviše koriste modernu tehnologiju i u potpunosti razumeju prednosti online i mobilnog bankarstva. Kada smo lansirali ’Smart keš kredit’, koji pruža mogućnost da se za manje od pet minuta odabere željeni kredit, prođe kroz proces odobrenja, online potpiše dokumentacija i da bude isplaćen sa bilo koje platforme, upravo nam je ova populacija bila u fokusu“, objašnjavaju u Sber banci.

U Adiko banci tvrde da je njihova starosna struktura „šarenolika“. Starosna grupa koja se izdvaja u ovoj banci je između 36 i 45 godina, a proteklih nekoliko godina primetan je rast učešća klijenata koji imaju između 26 i 35 godina.

„Mladi su zainteresovani najviše za keš kredite koji su uslovljeni prenosom zarade sa ročnošću do šest godina ugovornog dospeća. Kod starije populacije, najčešći su zahtevi takođe za keš kreditima sa prenosom mesečnih primanja sa prosečnom ročnošću do sedam godina. Mladima su posebno interesantne digitalne usluge, na primer mbanking aplikacija, kroz koju mogu da apliciraju i za kredit“, kažu u Adiko banci.
Slična starosna struktura je i kod klijenata Erste banke. Prema njihovoj statistici, aktivni klijenti u kategoriji stanovništva, u proseku imaju 47 godina. Posmatrano po starosnim grupama, klijenti najčešće imaju između 30 i 40 godina, njih je 18 procenata . Sledi ih starosna grupa od 40 do 50 godina, kojih ima 16,5 odsto, a potom oni koji imaju između 60 i 70 godina, i njih ima 15 procenata. Mladi do 30 godina čine oko četvrtinu klijenata Erste Banke, dok je starijih od 60 godina oko 30 odsto. Preovlađuju radno sposobni klijenti, od 18 do 65 godina starosti, kojih je približno 80 procenata.

„Mlade osobe do 35 godina starosti su najčešće zainteresovane za gotovinske kredite. Ovaj proizvod koristi 15 odsto njih, dok 11 procenata koristi dozvoljeni minus. Potom slede stambeni krediti, 3,4 odsto i kreditne kartice, 3,1 procenat“, kažu u Erste banci.

Limiti za zaposlene na određeno vreme

Ipak, sreću kvari činjenica da veliki broj mladih radi na određeno vreme, sa ugovorima o privremeno-povremenim ili honorarnim poslovima. Na osnovu podataka Monitoringa socijalne situacije u Srbiji (MONS), rađenog 2015. godine, oko 40 odsto mladih ima ugovor na određeno vreme. Među njima, više od polovine bili su oni sa ugovorima kraćim od 12 meseci, što govori da veliki broj mladih radi na poslovima koji ne pružaju sigurnost.

Ako se analiziraju podaci o mladima koji zasnivaju radni odnos na neodređeno vreme prema stepenu obrazovanja, proizilazi da čak 80 odsto njih ima diplomu srednje škole, dok je svega 10 odsto mladih sa visokim obrazovanjem dobilo posao „za stalno“. Ovaj podatak govori da čak ni visoko obrazovanje ne pruža garanciju da će mlada osoba naći stabilan posao na početku karijere. Dakle, do radnog ugovora „na neodređeno“ je veoma teško doći, ali banke su ovaj problem „premostile“ limitiranjem maksimalnog roka otplate.

U praksi, to znači da i oni koji rade po nekom od ovih ugovora mogu aplicirati za kredit, s tim da je ročnost kredita određena dužinom trajanja ugovora o radu. U nekim bankama traže i obavezan prenos zarade na njihove tekuće račune, dok su neke banke limitirale i vrstu kredita. Tako na primer, u Sber banci klijenti sa radnim ugovorima na određeno vreme mogu aplicirati za gotovinske i kredite za refinansiranje, kao i za dozvoljeno prekoračenje na računu i kreditnu karticu. Maksimalni rok otplate ne može preći rok trajanja ugovora na određeno vreme umanjen za jedan mesec, a najduže 36 meseci. Maksimalni iznos kredita koji mogu da dobiju je do 3.000 evra.

Kod bankarskih klijenata straijih od 50 godina, situacija je nešto drugačija. U Erste banci kažu da njihovi klijenti u ovoj dobi najviše traže dozvoljeni minus, koji koristi nešto više od četvrtine klijenata. Za gotovinske kredite opredeljuje se 22 odsto njih, za kreditne kartice približno sedam procenata, a za stambene kredite malo iznad dva odsto klijenata starijih od 50 godina. U Sber banci tvrde da je nešto veći broj klijenata u starosnoj dobi iznad 50 godina zainteresovan za keš kredite, kao i za „dozvoljeni minus“.

Ubrzani rast nesigurnih poslova

Na osnovu najnovije studije „Mladi u Srbiji“ koju su radili socijalni psiholozi Dragan Popadić i Zoran Pavlović, kao i sociolog u penziji Srećko Mihailović, kada se porede podaci iz 2015. i 2018. godine uočava se da je nezaposlenost u ovoj kategoriji pala sa 17 na 10 odsto, ali da je istovremeno broj mladih koji su angažovani na privremeno-povremenim poslovima porastao sa 15 na 29 procenata. Iako je smanjenje broja nezaposlenih među mladima svakako dobra vest, zabrinjava to što se dvostruko uvećao broj onih koji rade na nesigurnim poslovima, ocenjuje se u studiji.

Podaci iz Nacionalnog akcionog plana zapošljavanja za 2019. godinu pokazuju da posmatrajući prema dužini traženja posla, mladi su u boljoj poziciji u odnosu na ukupnu registrovanu nezaposlenost. Učešće mladih koji posao traže duže od 12 meseci, u ukupnom broju nezaposlenih mladih iznosilo je 50,5 odsto, odnosno 51,7 procenata za mlade žene. Ipak, autori ove ankete, tumačeći podatke koji pokazuju da gotovo polovina nezaposlenih mladih posao traži duže od godinu dana, odnosno, da 13.756 nezaposlenih mladih posao traži pet i više godina, smatraju da su oni veoma zabrinjavajući.

Nemogućnost integracije ili reintegracije na tržište rada, odnosno prvo ili ponovno zaposlenje, dovodi do smanjenja motivacije, aktivnosti i mobilnosti na tržištu rada, zatim, zastarevanju stečenih znanja i veština, kao i do specifičnih promena u ličnom i profesionalnom životu i ponašanju, kao i moguće „zavisnosti” od davanja iz sistema socijalne zaštite. U tom slučaju, ne može se govoriti ni o bilo kakvoj kreditnoj sposobnosti mladih, jer za to ne postoje ni osnovni preduslovi.

Zaduženost građana u Srbiji i regionu

Građani Srbije trenutno bankama duguju malo više od osam milijardi evra. Taj iznos drži nas na dnu kreditne zaduženosti u odnosu na zemlje okruženja. Izveštaj kreditnog biroa za april 2019. godine pokazuje da svaki stanovnik naše zemlje duguje 1.163 evra. U susedstvu najviše duguju Slovenci (4.998 evra), zatim Hrvati (3.990 evra), Crnogorci (2.009 evra), dok je svaki stanovnik Rumunije banci dužan 1.434 evra. Izveštaj kreditnog biroa pokazuje i da građani Srbije ubedljivo najviše uzimaju gotovinske i stambene kredite, dok su na trećem mestu krediti namenjeni individualnim poljoprivrednim proizvođačima.

Aleksandra Galić

Tekst je prvobitno objavljen u godišnjoj ediciji FINANSIJE TOP 2018/19, u izdanju časopisa „Biznis & Finansije“

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaSlajderTekstovi

Grčka tragedija može potrajati duže nego što mislimo

by bifadmin

 

Situacija sa Grčkom se pogoršava i finalni dogovor neće se skoro desiti, jer nijedna strana nije spremna da preuzme rizik, smatraju u Saxo Banci.

Evropska centralna banka povećala je obim Hitnog fonda za očuvanje likvidnosti (ELA) za grčke banke krajem marta. Političko rešenje biće pronađeno, ali je za to potrebno vreme, smatra Kristofer Dembik (Christopher Dembik), ekonomski analitičar Saxo Banke.

„Stvarni rok za Grčku do kada ova zemlja mora da vrati 3,5 milijarde evra Evropskoj centralnoj banci je 20. jul. Grčka je u stanju da izmiri svoje finansijske obaveze, jer poseduje rezerve od 87 milijardi evra finansijske imovine u obliku učešća u javnim preduzećima i bankama. Poslednji izveštaj datira iz septembra 2014, pa možemo smatrati da je iznos znatno devalvirao poslednjih meseci . Ipak, dovoljno je za izmirenje obaveza prema Međunarodnom monetarnom fondu narednih nedelja“, naglašava Dembik.

Kratkoročno gledano, najverovatniji scenario je labav sporazum u formi malih zajmova sa odloženim socijalnim obećanjima od strane Vlade Grčke, kako bi se uštedelo na vremenu. Ovaj sporazum može da uključi produženo dospeće duga i do 50 godina i nametanje kontrole kapitala kako bi se izbeglo nekontrolisano povlačenje sredstava iz banaka. Ono je u martu dostiglo 2,5 milijardi evra, što je ipak manje nego prethodnog meseca. Sveukupno gledano, skoro 22,3 milijarde evra su povučene od početka godine. Suma je značajna, ali ona predstavlja sedminu ukupnog depozita u bankama u januaru.

„Posredni sporazum neće biti dovoljan da reši krizu, jer je grčki dug i dalje neodrživ. Produženi rok otplate do 50 godina je najčešće pominjano rešenje od strane kreditora, ali ono neće smanjiti težinu ukupnog duga i neće dati dovoljno fleksibilnosti Vladi da pomogne i stimuliše ekonomski rast. U ovoj situaciji, Grčka je skoro osuđena na propast i moraće da prođe kroz deceniju štednje“, smatra Dembik.

Grčkoj je potrebna katarza da bi počela ispočetka. Svako zna da je jedini izlaz u restrukturiranju duga, ali je to politički osetljivo pitanje u ovom trenutku. Razgovori o tome se mogu desiti dve ili tri godine nakon ključnih izbora u Španiji (2015), Francuskoj i Nemačkoj (2017). U savršenom svetu, rezanje duga bi trebalo da bude oko 50% ili 60%, ali nijedna članica EU nije spremna da prihvati takav značajan gubitak. 30% rezanja zvuči razumnije i mogla bi biti dobra ponuda za Grčku i njene poverioce.

U tom slučaju, reakcije tržišta su nepredvidive. Moguć je kratkoročni efekat okidača i nemogućnost ispunjenja obaveza Grčke može dovesti do porasta kamatnih stopa za zadužene južnoevropske zemlje kao što je Italija. Mnogi hedž fondovi bi iskoristili takvu priliku da naprave lak profit. Ipak, negativni uticaj bi svakako bio ograničen jer privatni sektor gotovo da nije ugrožen i Evropska unija može da spreči paničnu prodaju brojnim instrumentima kao što je politika kvanititativnog popuštanja Evropske centralne banke (ECB QE), OMT program (Outright Monetary Transactions programme), ESM (European Stability Mechanism) i bankarska unija. Nemogućnost izvršenja obaveza deluje kao najmanje loše rešenje kako bi se okončala grčka drama koja predstavlja realni rizik za evropski ekonomski oporavak, smatraju u Saxo Banci.

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Ekonomija

EY: Kako će izgledati bankarstvo budućnosti – Odiseja 2030.

by bifadmin

Obrisi bankarskog sistema u 21. veku tek se naziru. Revizorsko-konsultantska kompanija EY izdvojila je osam ključnih trendova za koje veruje da će uticati na novi model poslovanja banaka do 2030. godine. Snažna regulacija, uspon novih tržišta, rast populacije u zemljama u razvoju, starenje stanovništva, ubrzana urbanizacija, novi energetski izvori i moderne tehnologije samo su neki od faktora koji će oblikovati banke budućnosti.

Svet bankarskih usluga je pod stalnim pritiskom promena. Velike novine u uređivanju rada bankarskog sektora – što je danas, posle finansijske krize, jedan od glavnih fokusa regulatora u razvijenim zemljama, prate i krupne političke i ekonomske promene – Azija, Latinska Amerika i Bliski istok su danas glavni motori rasta, a poljuljana vera u snagu nesputanog slobodnog tržišta, otvorila je rasprave o mogućnostima drugačijeg uređenja ekonomskog ambijenta.
Sva ta pitanja stavljaju rukovodstva banaka pred dilemu kako reorganizovati banke da odgovore novim potrebama tržišta.

budućnost

1. Nacionalno versus globalno

Prvi jasno definisani trend je nacionalno protiv globalnog – odnosno ograničavanje globalnog modela poslovanja. Međusobno suprotstavljene snage nacionalnog i globalnog imaju svoju političku i ekonomsku dimenziju i nameću bankama odlučivanje o njihovoj globalnoj strategiji. Ove snage će takođe imati uticaja na odluke banaka da izađu ili uđu na neka tržišta putem akvizicija, na njihovu odluku o vlasništvu u bankama na lokalnim tržištima i repatrijaciju sredstava.

Banke mogu da razreše ovaj strateški galimatijas tako što će u srce svog delovanja staviti individualnog korisnika. Druga važna crta banaka u 2030. će verovatno biti snažna vizija njihove strukture, bazirana na razumevanju regulatornih i političkih zahteva i potreba poslovnih klijenata.

2. Državni kapitalizam

Drugi trend je državni kapitalizam – kao nova sila globalnog bankarskog sektora. Prognoze za buduće poslovanje bankarskog sektora ukazuju na to da je država nepovratno uključena u sve većoj meri u poslovanje. Iako je zakonska regulativa na nacionalnom i globalnom nivou i dalje u fazi razrade, državna inkorporiranost kako u strukturu bankarskog sektora, tako u dnevno, redovno poslovanje je nesporna i nepovratna. Koliko god uključivanje države u poslovanje različitih sektora stvara strepnju, istovremeno se otvaraju brojne mogućnosti u okviru bankarskog sektora za one koji su spremni na inovacije u poslovanju. U vrlo različitim granama poslovanja, resursi koje nudi javni sektor i partnerstva sa različitim institucijama unaprediće osnovni koncept poslovanja, profite i same veštine poslovanja.

3. Novi trgovinski tokovi

Treći trend budućeg poslovanja bankarskog sektora jesu novi trgovinski tokovi. Često se piše o trgovini između razvijenih zemalja i zemalja u razvoju, ali se u tim analizama obično zaboravlja na to da se najveći procenat trgovine obavlja u okviru regija, a ne između njih. Trgovinski tokovi unutar regija ukazuju na potrebu da banke budu snažni regionalni igrači, što velike globalne banke nisu uvek uspevale da postignu. To će stvoriti potrebu da se veliki globalni igrači na terenu udružuju sa regionalnim i lokalnim bankama koje imaju kompatibilne usluge. Banke će morati da razmisle kako da najbolje kombinuju potrebu da na lokalnim tržištima pružaju vrhunsku uslugu a istovremeno zadrže prednosti globalnih igrača. To predstavlja šansu kako za razvoj globalnih tako i lokalnih banaka.

4. Investiranje u nova tržišta

Četvrti trend je investiranje u tržišta i to pre svega tržišta u razvoju čiji se uspon očekuje. Novi procvat investicija usmerenih na tržišta u razvoju mogao bi trajati narednih nekoliko decenija, dok istovremeno nivo investicija u razvijene zemlje (kao procenat BDP) nastavlja da opada. Predviđa se da će do 2030. godine mnoga od današnjih tržišta u razvoju, kao na primer zemlje BRIKS spadati u razvijena tržišta, dok je uspon Afrike kao važnog tržišta u razvoju uslovljen velikim brojem faktora, pre svega visinom stranih direktnih investicija, nivoom i obuhvatom obrazovanja, iskorišćavanjem prirodnih resursa i povećanjem kupovne moći lokalnog stanovništva.

Takvi trendovi će postaviti dilemu pred globalne banke, kako izabrati najbolji način za ulazak na ova tržišta, a direktne akvizicije lokalnih banaka predstavljaju jednu od najosetljivijih opcija. Lokalne banke koje nemaju dovoljno kapitala ili odgovarajuću ekspertizu mogle bi biti zainteresovane za partnerstvo ili zajednička ulaganja sa globalnim igračima.

5. Novi klijenti starija urbana populacija

Peti trend budućeg poslovanja je demografski i usmeren je ka starijoj i urbanoj populaciji. Po brojnosti stanovništva, zemlje u razvoju značajno nadmašuju razvijene zemlje u odnosu (1:5), a prema procenama Ujedinjenih nacija do 2030. godine od ukupno 8,3 milijarde stanovnika na planeti, samo 1,3 milijarde će činiti stanovništvo u razvijenim zemljama.

Istovremeno stanovništvo će globalno biti skoncentrisano u gradovima, sa tendencijom starenja, što znači da će se proširiti takozvani “demografski prozor” odnosno populacija od 15-64 godine.

Ovde postoji veliki broj mogućnosti za banke da ponude nove usluge ovakvim klijentima, pre svega bolje uslove štednje i osposobljavanje starijih da upravljaju svojim akumuliranim bogatstvom da bi mogli da održe visok kvalitet života na koji su navikli.

S obzirom da demografski trendovi spadaju u najstabilnije i najpredvidljivije, oni pružaju dobru osnovu za predviđanje budućih trendova.

kruzic

6. Bliži klijentu

Šesti trend vezan je za održavanje i razvoj bližeg ličnog odnosa sa klijentima, i sticanje njihovog većeg poverenja. Rad komercijalnih banaka će posebno biti pogođen ovim promenama jer klijenti sve više uzimaju kontrolu u svoje ruke. Oni sve češće koriste usluge različitih banaka, tragajući za proizvodima koji u potpunosti odgovaraju njihovim ličnim potrebama.

Do 2030. odnosi između klijenata i njihovih banaka izgledaće mnogo drugačije od današnjih, jer nove tehnologije omogućavaju da se oni i prošire i prodube. Jedna banka će u 2030. godini, gledana iznutra, izgledati kao svemir mnogobrojnih banaka koji nudi različite proizvode, različitim korisnicima usluga. Ovakva nova kultura poslovanja koja se već primenjuje u mnogim bankama, revolucionizovaće odnose na liniji banka – klijent u naredne dve decenije.

Banke će koristiti “deep data” analize i nove tehnike kako bi otkrile šta klijenti žele i stvorile usluge koje će biti prilagođene njihovim potrebama.

7. Novi način plaćanja

Sedmi trend budućeg poslovanja su svakako uplate na novim tržištima i novi poslovni modeli. Tehnološki napreci pojavljuju se takvom brzinom da najveći pronalasci koji će obeležiti poslovanje bankarskog sektora 2030. godine ne mogu danas ni da se naslute. Te tehnološke inovacije uticaće na brzinu i fleksibilnost kojom se usluga i proizvod mogu ponuditi klijentu, uz smanjenje troškova potrebnih za njihovo plasiranje na tržište. Koliko god bilo teško naslutiti inovacije koje stižu, na polju uplata jasno je u kom se pravcu ide, jer klijenti zahtevaju svoju privatnost, sigurnost, brzinu pri uplati i stalnu transparentnost. Naravno, to znači da će biti potrebne brojne investicije, kako bi se izašlo u susret svim očekivanjima koje korisnici imaju.

8. Finansiranje energetike

Osmi i poslednji trend poslovanja bankarskog sektora u budućnosti odnosi se na energetiku. Rastuća tražnja, nove tehnologije i kompleksna politička i dimenzija očuvanja životne sredine imaće snažan i dalekosežan uticaj na energetski sektor. Rezultat toga će biti velike promene u načinima na koji se energija generiše i isporučuje. Otuda će finansiranje velikih infrastrukturnih energetskih projekata, i pomoć vladama i multinacionalnim kompanijama da zatvore finansiranje takvih projekata nastaviti da bude jedan od najvažnijih poslova banaka. Promene u izvorima energije će takođe uticati na potrebu da se usvoji nov način upravljanja rizicima i razvijanje novih produkata za hedžovanje rizika.

Nataša Vukšić, viša menadžerka, Sektor za savetodavne usluge EY

Finansije top 2013/14

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaTekstovi

Fiskalni savet: Poreske olakšice neće smanjiti nezaposlenost

by bifadmin

Predložene zakonske izmene kojima se propisuje privremeno oslobađanje poslodavaca od plaćanja dela poreza i doprinosa na zarade novozaposlenih radnika – nisu u skladu sa dobrom poreskom praksom, niti će te poreske olakšice moći osetnije da pomognu rešavanju problema visoke nezaposlenosti. poručuju u Fiskalnom savetu Srbije.

 

Nacrti predloženih izmena Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje i Zakona o porezu na dohodak građana propisuju oslobađanje poslodavaca od obaveze uplate dela poreza i doprinosa na zarade (od 65% do 75%) za novozaposlene radnike u periodu od juna 2014. do juna 2016. godine. (Poslodavci koji zaposle do 10 radnika bivaju oslobođeni 65% poreza i doprinosa na zarade, 70% do 100 novozaposlenih radnika i 75% oslobođenja za preko 100 novozaposlenih radnika.)

Ideja zakonodavca je da pomenute olakšice za novozaposlene radnike stimulišu legalizovanje postojećih radnika koji rade u sivoj zoni i podstaknu povećanje stranih investicija u Srbiji. Međutim, izabrani mehanizam za ostvarivanje ovih ciljeva nije u skladu sa dobrom poreskom praksom jer će stvoriti distorzije između poreskog tretmana trenutno zaposlenih radnika i novozaposlenih radnika u naredne dve godine.

zadrzati zaposlene

U kontekstu predloženih poreskih olakšica dragoceno je iskustvo iz maja 2011. godina kada je Vlada Srbije takođe propisala diskriminatorne poreske olakšice za novozaposlene radnike, pri čemu je dejstvo olakšica oročeno na 12 meseci. Fiskalni savet je i tada upozoravao da su predložene poreske olakšice diskriminatorne prirode, da nisu u skladu sa dobrom i predvidivom poreskom politikom i da neće rezultovati osetnijim povećanjem zaposlenosti.

Odsustvo pozitivnih trendova kod dinamike broja zaposlenih radnika, kao i stope nezaposlenosti, u periodu nakon usvajanja poreskih olakšica maja 2011. godine potvrđuje utemeljenost negativnog stava prema ovakvom vidu poreskih olakšica. (Pozitivno je što se predloženim izmenama zakona ukidaju postojeće diskriminatorne poreske olakšice za zapošljavanje novih radnika, poput olakšica za zapošljavanje radnika mlađih od 30 ili starijih od 45 godina.)

Visoka stope nezaposlenosti u Srbiji, kao i u većini zemalja regiona, strukturne je prirode i zahteva adekvatne mere strukturnih reformi poput unapređenja radnog zakonodavstva, poboljšanja uslova poslovanja i povećanja konkuretnosti domaće privrede. Sa stanovišta poreske politike eventualno smanjenje doprinosa za socijalno osiguranje za sve radnike (i postojeće i novozaposlene) bi moglo delotvorno uticati na novo zapošljavanje u narednom periodu, ali bi ovakva mera zahtevala uštede ekvivalentnog obima na preostalim uporedivim stavkama javnih finansija – rashodima za penzije, rashodima za plate i prihodima od poreza na dodatu vrednost.

porezi

Siva ekonomija, koja se u Srbiji procenjuje na preko 30% BDP, predstavlja ne samo izvor budžetskih problema već i ozbiljno ugrožava održivi privredni razvoj jer firme koje posluju legalno bivaju istisnute od strane firmi koje nelegalno posluju u sivoj zoni. Važno je naglasiti da prilikom suzbijanja sive ekonomije, efikasno delovanje poreskih vlasti i represivne mere poput pravovremenog otkrivanja i adekvatnog kažnjavanja poreskih utaja – nemaju alternativu. U ovom kontekstu, apsolutno je ključno unaprediti i osnažiti kapacitete Poreske uprave u narednom periodu.

Predložene poreske olakšice za novozaposlene radnike proizvešće marginalno smanjenje javnih prihoda. Kao što smo pomenuli, nije realistično očekivati da će predložene poreske olakšice (same po sebi) dovesti do osetnijeg prelaska radnika iz sive zone u legalne tokove niti do osetnijeg povećanja stope zaposlenosti. Otuda nije realistično očekivati ni povećanje javnih prihoda po ovom osnovu. Međutim, budući da i tokom nepromenjenog nivoa ukupne zaposlenosti tržište rada prolazi kroz regularne fluktuacije (uspešne firme zapošljavaju nove radnike dok neuspešne firme otpuštaju radnika), može se očekivati marginalan gubitak javnih prihoda – jer će pojedine uspešne firme koje su inače planirale da zaposle nove radnike u naredne dve godina sada ostvariti dodatne poreske benificije. Veoma je važno adekvatno pratiti primenu predloženih poreskih olakšica kako bi se sprečile eventualne zloupotrebe i osetniji gubici javnih prihoda. (Do sada nisu evidentirani osetniji pokušaji zloupotreba sličnih poreskih olakšica za novozaposlene radnika iz maja meseca 2011. godine.)

U ovom kontekstu pozitivno je što zakonske izmene propisuju da poreske olakšice nije moguće koristiti za lica koja nisu bila prijavljena kod Nacionalne službe za zapošljavanje ili su ostvarivala oporezive prihode u poslednjih šest meseci, jer će ovo odredbe u najvećoj meri sprečiti mogućnosti za zloupotrebe.

kasica prasica

Predloženo smanjenje doprinosa za zdravstveno osiguranje i ekvivalentno povećanje doprinosa za penzijsko osiguranje predstavlja iznuđeno kratkoročno rešenje koje će omogućiti smanjenje deficita na Republičkom nivou. Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o obaveznim doprinosima za socijalno osiguranje propisuje povećanje stope penzijskih doprinosa sa 24 na 26% i ekvivalentno smanjenje stope doprinosa za zdravstvo sa 12,3 na 10,3%. Predložene izmene neće promeneniti postojeći nivo fiskalnog opterećenja zarada i samim tim neće uticati na privrednu aktivnost. Ovim izmenama se propisuje povećanje izvornih sredstava Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje i ekvivalentno smanjenje izvornih sredstava Fonda za zdravstveno osiguranje.

Budući da su finansije Fonda za zdravstveno osiguranje bile izbalansirane ili u blagom suficitu u proteklom periodu, smanjenje izvornih prihoda Fonda će omogućiti da se potencijalne uštede i racionalizacije budućeg poslovanja Fonda, pre svega u vidu planirano smanjenje zarada od 10%, direktno preslikaju u smanjenje deficita na Republičkom nivou i samim tim na smanjenje deficita opšte države. Fiskalni savet sugeriše da se problem finansiranja zdravstvene zaštite, kao i organizacije sistema zdravstvenog osgiuranja u celini, reši na sistemski i predvidiv način u narednom periodu, umesto ad-hok promena stopa doprinosa.

Izveštaj preuzet sa zvaničnog sajta Fiskalnog saveta Srbije.

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Noviji članci
Stariji članci