Intervjui

Iz perspektive kompanije Fiat Automobili Srbija (FAS), čaša je polupuna i poluprazna: prodaja 1 600 vozila do kraja septembra pravi je uspeh za tržište koje od 2001. godine nije bilo u goroj situaciji, čemu još više doprinosi činjenica da država više nije na listi kupaca. „Pažljivo vodimo računa o merama štednje koje razmatra država”, rekao je Gerry Clarke (Geri Klark), komercijalni direktor FAS-a u intervjuu za magazin „Biznis i Finansije”, dodajući da „će budućnost možda biti bolja od sadašnjosti”.

Klarkova pozicija u predviđanju budućih trendova nije ništa bolja od pozicije njegovog kolege Alfreda Altavile, generalnog direktora Fiata za Evropu, Bliski istok i Afriku, koji je nedavno izjavio da nijedan proizvođač automobila ne može da proceni kakav će biti razvoj potražnje za automobilima tokom perioda dužeg od tri meseca i da je, iako se evropski trendovi prodaje stabilizuju, još uvek prerano reći da smo na putanji uspona.

„Čak i ove godine, uprkos svoj podršci Međunarodnom salonu automobila, tržišna potražnja nastavlja da opada. U ovom trenutku očekujemo skroman rast tokom sledeće godine, ali pratićemo situaciju iz meseca u mesec,” kaže Klark. „Nikad nismo planirali prodaju u Srbiji koja će činiti više od 1 procenta proizvodnje u Kragujevcu. Međutim, moram da kažem da se prodaja na ovom tržištu odvija bolje nego što smo očekivali, sa više od 1.600 prodatih automobila do sada. Ovo podrazumeva oko 10 procenata trgovine na domaćem tržištu. Verujem da modeli Fiat 500 Living i Trekking otvaraju nove mogućnosti prodaje i očekujem da će ovi modeli biti odgovorni za oko 20 procenata ukupne prodaje naših automobila tokom sledeće godine.”

Nema dovoljno prostora za subvencije

B&F: Fiat 500L Nacionale najpopularniji je brend u Srbiji za 2013. godinu, dok je Fiat Punto Classic bio najbolje prodavani brend u 2011. i 2012. godini. U kojoj je meri ovo bio rezultat podsticaja koje daje država i koliko značaja dajete aktivnostima srpske vlade, konkretno najavljenim merama štednje koje će smanjiti nivo prihoda potencijalnih kupaca automobila, kao i obim javnih nabavki i subvencija?

Gerry Clarke: Relativan uspeh koji je Fiat 500L imao na srpskom tržištu predstavlja rezultat velikog broja faktora, ali je zasigurno jedan od odlučujućih bio odluka FAS-a da kupcima ponudi nešto zauzvrat. Naš lokalni popust za ovaj tip vozila, zajedno sa veoma povoljnim uslovima finansiranja i uz moćnu mrežu dilera doneli su nam dobre rezultate. Punto Classic održava jaku poziciju na tržištu, uprkos ukidanju subvencija koje se dogodilo pre više od godinu dana. Pažljivo pratimo potencijalni uticaj koje trenutne i buduće mere štednje mogu imati na tržište. Država je uvek bila značajan kupac naše automobilske industrije, jer dosta njenog poslovanja zavisi od pouzdanog voznog parka.

B&F: Srpska asocijacija uvoznika vozila i delova ranije je nagovestila da država unapređuje subvencije koje je prethodno dala FAS-u da bi motivisala kupce da svoja stara vozila daju za nova, plaćajući PDV samo za razliku u ceni. Da li podržavate ovu inicijativu i šta mislite da su mogućnosti za njenu realizaciju sada kada je državni budžet pod većim teretom nego ranije?

Gerry Clarke: Verujemo da je vrlo važno da država razmatra odgovarajući niz mera koje će pomoći obnavljanju voznog parka ove zemlje. Ovde, u Srbiji, postoje vozila koja su među najstarijima u Evropi, što nije dobro ni za životnu sredinu ni za javnu bezbednost. FAS će podržati sve inicijative koje mogu pomoći automobilskoj industriji u ovom smislu, ali sumnjamo da će biti dovoljno sredstava da se podrži ovakva akcija.

B&F: Izgleda da će srednja klasa u Srbiji mnogo trpeti zbog novih mera štednje, što je trend vidljiv i u zemljama regiona, pa čak i u celom svetu. Istovremeno se skoro 1.500 luksuznih automobila prodaje svake godine u Srbiji i izgleda da se ovaj trend još uvek odupire krizi. Šta Fiatova statistika kaže o situaciji Vašeg prosečnog kupca, a šta o kupcima koji se nalaze na vrhu spiska?

Gerry Clarke: Moram da se složim s vama da su kupci na vrhu spiska verovatno imuni na neposredne efekte mera štednje, ali ovo ni u kom slučaju nije regionalni fenomen. To, međutim, ne znači da dileri ove vrste automobila žive lagodnim i bezbrižnim životom, jer je konkurencija oštra i postoji širok spektar opcija koje možete izabrati. Kada govorimo o budžetnim kupcima, onda treba pomenuti dva segmenta. Maloprodajni kupci su zainteresovani da dobiju maksimalnu vrednost za novac koji daju i mi smo veoma uspešni u ovom segmentu – naša kombinacija dobre cene i povoljnih uslova finansiranja za Fiat 500L koju smo promovisali tokom beogradskog sajma automobila značajno je doprinela ovom uspehu pa i dalje nastavljamo s ovom kombinacijom. Kad je u pitanju prodaja poslovnim klijentima, najvažniji faktor je cena automobila u odnosu na životni vek automobila i jednostavan pristup servisnoj podršci. Protekle dve godine radimo na unapređivanju naše mreže dilera i verujemo da su nas naša pristupačnost i kvalitet postavili na vrh spiska s potencijalnim kupcima.

B&F: Direktor prodaje, marketinga i usluga održavanja u kompaniji Volkswagen Christian Klingler (Kristijan Klingler), nedavno je primetio, ogorčenim tonom, da banke ne nude uvek pozajmice povoljne za industriju. Kakvo je Vaše iskustvo u vezi sa tim?

Gerry Clarke: Banke se prevashodno brinu o sopstvenim interesima i rekao bih da se ovo uglavnom odražava na više troškove za one koji uzimaju pozajmicu. U vreme krize to postaje sve očiglednije. S druge strane, ako ste kao proizvođač ili distributer dobro povezani u širem obimu, onda možete potencijalno uticati na uslove davanja pozajmica, čak i ako je to samo u ograničenom obimu. Uz to, današnji kupci nisu glupi i neće prihvatiti da plate više nego što je potrebno. Međutim, moram da kažem da, koliko mi znamo, nismo izgubili nijednog kupca ove godine usled nedostatka saradnje sa bankama, osim u slučajevima u kojima je postojao visok rizik da potencijalni kupac neće biti u mogućnosti da otplati svoju pozajmicu.

Slabi znaci oporavka

B&F: Prema dostupnim podacima, Fiat i PSA/Peugeot-Citroën dva su proizvođača automobila koji su zadobili najveći udarac tokom evropske ekonomske krize, usled činjenice da se njihov portfolio sastoji od nekoliko porodičnih automobila za koje je potražnja opala, naročito u Jugoistočnoj Evropi i njihovim domaćim tržištima u Italiji i Francuskoj. Gde se nalazi Srbija u poređenju sa drugim zemljama u regionu i šta Vaši podaci o potražnji automobila kažu o oporavku kupovne moći u regionu?

Gerry Clarke: Moramo biti realni. Prodaja novih automobila u regionu zadobila je ogroman udarac, a izgleda da je Srbija postigla rekord na tržištu na kom je 22.000 automobila i komercijalnih vozila prodato, što predstavlja najniži broj od 2001. godine. Ne vidimo nikakve znake značajnog kratkoročnog oporavka. Tek kada maloprodajni kupac bude procenio da može da napravi veliki povratak na tržište videćemo veću fluktuaciju, a to je ovde, u Srbiji, još uvek nesigurno.

B&F: Pre dolaska u Srbiju bili ste zaduženi za Fiat Professional u Velikoj Britaniji. Uzevši u obzir potražnju za Fiatovim lakim komercijalnim vozilima, kako ocenjujete situaciju u privatnom sektoru u Srbiji i Jugoistočnoj Evropi?

Gerry Clarke: Pre dolaska u Srbiju sam radio u velikom broju zemalja i mogu reći da je potražnja za vozilima tog tipa jaka u ovom regionu. Fiat je bila prva kompanija koja je započela sa posebnim segmentom, a to je Fiat Professional, namenjen kupcima ovog segmenta, a rad našeg posvećenog tima u Torinu i svim drugim tržištima i ovde je pokazao rezultate. Do kraja ove poslovne godine u Srbiji imaćemo tržišni udeo od 42 procenta, što je 10 procenata više u odnosu na prethodnu godinu.

B&F: Prema izveštajima Frankfurtskog salona automobila, PSA/Peugeot – Citroën i Fiat smanjili su svoja ulaganja u razvoj novih modela do te mere da su imali veoma malo novina da prikažu, kao i da zaostaju za svojim konkurentima u uvođenju novih modela na tržište. U kojoj meri su novi modeli značajni za ukupnu prodaju na tržištima poput našeg?

Gerry Clarke: Lansirali smo tri nova modela i ne mislim da je to mali broj. Pre godinu dana smo promovisali Fiat 500L i sad imamo 10 procenata tržišnog udela u Srbiji, a nalazimo se u vrhu ovog segmenta u Evropi. To pokazuje da novi proizvodi mogu biti uspešni čak i onda kada je situacija na tržištu teška. Što se tiče prognoze kako će se tržište ponašati u budućnosti, ne želimo da donosimo brzoplete zaključke. U godinama koje dolaze od Fiata ćete videti nov proizvod – ali o tome ćemo pričati kada za to dođe vreme. Ono što sad mogu da kažem jeste da očekujemo da se tržište još pomeri od tradicionalnog modela ka prilagodljivijim i funkcionalnijim konfiguracijama koje takođe vidimo u Srbiji. Pitanje zaštite životne sredine biće sve važnije i imaće jak uticaj na razvoj koncepta budućih vozila, što nam je jedan od prioriteta. U svakom slučaju, ne možete se starati o životnoj sredini i istovremeno voziti auto sa užasno velikim nivoom potrošnje goriva.

Edicija Biznis TOP 2012/13, novembar 2013.

„Mi smo do sada uložili više od 50 miliona evra u projekte koji imaju za cilj zaštitu i unapređenje životne sredine, u poslednjoj deceniji smanjili smo emisiju ugljen dioksida za 20% po toni cementa. Ulagaćemo i dalje, ali je za ovakve projekte potrebna i pomoć države. Ključna reč je naplata deponovanja bilo kakvog otpada, kako za kompanije tako i za pojedince. U mnogim zemljama je upravo ta mera pomogla da se organizovano krene u borbu za očuvanje prirodnih resursa“, kaže između ostalog Dimitrije Knjeginjić u razgovoru o situaciji u građevinskoj industriji i rešenjima koje je moguće primeniti u Srbiji.

Dimitrije Knjeginjić, novi generalni direktor Lafarža u Srbiji, koji je svoju karijeru u ovoj kompaniji započeo kao menadžer proizvodnje u Beočinskoj fabrici cementa, a potom radio za Lafarž u Severnoj Americi i Francuskoj, nije ima mnogo vremena za ponovno prilagođavanje ovdašnjim oklonostima. Nedugo nakon što je preuzeo novu funkciju 1. septembra, usledilo je sklapanje ugovora sa novim investitorom u Lafaržovom Biznis parku u Beočinu. Lokacija sa kompletnom infrastrukturom prostire se na 18 hektara na obali Dunava, a sa realizacijom novog ugovora u Biznis parku će biti obezbeđeno ukupno 350 novih radnih mesta.

BiF: Po kojim kriterijumima birate kompanije sa kojima sklapate ugovore u Biznis parku? Da li određene industrije imaju prednost?

Dimitrije Knjeginjić: Naš je cilj otvaranje što većeg broja novih radnih mesta, pa stoga prednost imaju delatnosti koje zapošljavaju veći broj ljudi. Na osnovu analize koju smo izvršili u početnoj fazi projekta, sačinjena je lista industrija koje bi najbolje iskoristile konkurentske prednosti ove lokacije. To su građevinska, zatim industrije koje se fokusiraju na pogonsku proizvodnju u različitim granama i traže dobro organizovanu logistiku, kao i petrohemijska, hemijska, prehrambena, elektronska i elektro industrija. Na listi su i industrija stakla i kože, skladištenje roba poput goriva, rude, ili žitarica, kompanije za lučko upravljanje i automobilska industrija. Ovakva raznolikost u delatnostima će obezbediti i otpornost celokupnog biznis parka na većinu ekonomskih izazova.

BiF: Koliki je interes kompanija za ovu vrstu saradnje i šta mogu biti prednosti za njih?

D. Knjeginjić: S obzirom da Srbija trenutno ima 92 industrijske zone, konkurencija je velika. Mi pored povoljne cene zemljišta nudimo i znanje koje će doprineti snižavanju troškova i povećanju efikasnosti investicija. Međunarodna luka na Dunavu je integrisana u Biznis park, što je bilo od ključnog značaja za većinu kompanija da nam se pridruže ili razmotre svoj dolazak. U našoj luci posluje kompanija CFND koja ima veliko međunarodno iskustvo u upravljanju rečnim lukama. Kroz naš Centar zajedničkih usluga investitorima omogućavamo inicijalnu podršku za pomoć kod dobijanja dozvola i druge administrativne, poslovne i tehničke usluge.

BiF: S obzirom na izuzetno tešku situaciju u građevinskoj industriji i otpuštanja radnika, koje su to tržišne niše koje ste prepoznali kao šanse za porast proizvodnje i nova zapošljavanja koja najavljujete?

D. Knjeginjić: Lafarž u Srbiji posluje od 2002.godine i jedan smo od prvih stranih investitora. Nameru da trajno poslujemo u Srbiji potvrdili smo 2010. godine kada smo osnovali Lafarž Beton, a od prošle godine poslujemo u sve tri poslovne linije: cement, agregati i beton. Dakle, bez obzira na tešku situaciju u građevinskoj industriji i do sada smo se trudili da razvijamo i širimo poslovanje, i to je osnova i za naše buduće planove.

BiF: Tržište u Srbiji je daleko manje i ekonomski slabije nego na primer u SAD i Francuskoj, gde ste takođe radili u okviru kompanije. Da li, ipak, nešto od tamošnjih iskustava može da se primeni na domaćem tržištu radi povećanja prodaje? Kako u tom kontekstu sagledavate poslovne rezultate u Srbiji?

D. Knjeginjić: Građevinska industrija je među onima koje su najviše pogođene svetskom krizom. U Aziji, Brazilu, Indiji i Africi vidljiv je izvestan oporavak, dok kod nas još uvek nema pomaka i pored mera koje je republička vlada preduzela u tom pravcu. No, sudeći po projektima koje je Vlada najavila, očekujemo da će naredna godina biti godina oporavka i razvoja. Svakako da unutar Grupe razmenjujemo iskustva i pokušavamo da primenimo ona najbolja. Na primer, sve zemlje su u ovom periodu radile na primeni pristupa jedinstvene organizacije („One Lafarge“), kako bi se na najbolji način iskoristila komplementarnost naših delatnosti; takođe, radili smo i na povećanju efikasnosti prodaje. Što se tiče prošlogodišnjih poslovnih rezultata, imajući u vidu objektivne okolnosti nismo nezadovoljni, međutim, ne možemo ni da budemo zadovoljni ako su nam kapaciteti tek polovično iskorišćeni. Mnogo smo radili na razvoju našeg tima, na razvoju novih proizvoda, i iz tog ugla, zaista smo veoma zadovoljni.

BiF: Koji su vaši proizvodi najprodavaniji u Srbiji i zašto? Da li kompanija za neke proizvode unapred porocenjuje da ne mogu imati prođu na domaćem tržištu?

D. Knjeginjić: Što se tiče cementa, najprodavaniji je „Standard“ cement zbog univerzalne primene a najviše se koristi za stambenu izgradnju, posebno za individualnu stambenu gradnju. Njegova cena je prihvatljiva i za nju se dobija sve što je potrebno za ovu namenu. Što se tiče specifičnosti lokalnih tržišta, za svako pravimo detaljnu analizu potreba i i ekonomskog potencijala, i, ukoliko za neki proizvod procenimo da neće imati prođu, nema razloga da ga na tom tržištu dalje razvijamo.

BiF: Građevinska industrija u Srbiji je jedna od onih u kojoj ima najviše problema zbog neprijavljenih radnika i drugih nelegalnih radnji u poslovanju, uključujući i slabu zaštitu na radu. U kojoj meri to predstavlja objektivnu teškoću za poslovanje Vaše kompanije i gde su najveći rizici u sklapanju poslova?

D. Knjeginjić: Ono što građevinarstvo naročito muči je siva ekonomija – procenjuje se da na gradilištima najmanje trećina radnika nije prijavljena. S obzirom da poslujemo sa velikim brojem kompanija, zahtevamo od svih da se zakoni striktno poštuju, uključujuči i uredno plaćanje zarada i doprinosa. Za nas su bezbednost i zdravlje na radu prioritet, oko koga nema kompromisa. Rezultat takvog pristupa je da smo od 2008. svrstani u grupu najbezbednijih fabrika na nivou cele kompanije, a prošle godine Ministarstvo rada nam je dodelilo priznanje za najbezbedniju kompaniju u Srbiji, na šta smo izuzetno ponosni.

BiF: Kakav je interes građana za „Lafarge FINALE“ kredite koje ste pokrenuli sa bankom Sosiete Ženeral i koliko su uticali na rast prodaje?

D. Knjeginjić: Kredite smo lansirali sa ciljem da olakšamo krajnjim kupcima završetak započetih građevinskih objekata. Do danas je odobreno 100 kredita, najviše u Beogradu i Ćupriji. Zahvaljujući sufinansiranim kreditima, porastao je ukupan obim prodaje na stovarištima jer smo građanima omogućili da pod istim uslovima, pored građevinskih kupuju i druge materijale i proizvode, na primer elektromaterijale, PVC i dekorativne materijale… Očekujemo da će interesovanje i dalje biti veliko, jer se ovakva praksa pokazala veoma uspešnom i na drugim tržištima.

BiF: Šta konkretno znači integrisana dozvola koju ste dobili za rad fabrike cementa u Beočinu za kompaniju i za kupce?

D. Knjeginjić: Dobijanje Integrisane dozvole ima veliki značaj za našu kompaniju jer je to potvrda da sprovodimo sve mere neophodne za rad u okviru postavljenih limita emisija zagađujućih materija, a za građane Beočina da su svi naši procesi pod potpunom kontrolom i da je zagađenje svedeno na najmanju meru. Reč je o najvišem aktu u oblasti zaštite životne sredine koji neko može da ishoduje, a odnosi se na racionalno upravljanje resursima, integrisan pristup kontroli zagađivanja u pogledu smanjivanja emisija u vazduh, vodu, podzemne vode, zemljište, na upravljane otpadom i primenu najbolje dostupne tehnike ( BAT). Dozvolu smo dobili nakon detaljne i veoma obuhvatne procedure koja je trajala dve godine, što je zahtevalo značajna ulaganja kako bi se sve mere usaglasile sa standardima Evropske unije.

BiF: Od 2010. godine, Lafarž je uključen u Dow Jones Sustainability World Index, prvi globalni pokazatelj održivosti, u znak priznanja za aktivnosti u oblasti održivog razvoja. Ipak, kompaniju su neke ekološke organizacije optuživale za ekološku štetu i zdravstvene posledice po zaposlene i stanovništvo zbog korišćenja alternativnih goriva u fabrici u Beočinu. Kako objašnjavate te optužbe?

D. Knjeginjić: To se može objasniti samo nedovoljnim poznavanjem ove teme. U celom svetu se već odavno, u cilju uštede fosilnih goriva, koriste alternativna goriva koja predstavljaju otpad iz pojedinih proizvodnih procesa kao što su otpadna ulja, otpadne gume, biomasa… U razvijenim zemljama u proizvodnji se koristi čak i do 80 odsto električne energije iz alternativnih goriva, a naša kompanija ima puno takvih primera u Austriji, Poljskoj, Nemačkoj, Francuskoj, Sjedinjenim Državama… Kvalitetno korišćenje altrenativnih goriva doprinosi zaštiti životne okoline i konkurentnosti kompanije, a optimizacija korišćenja prirodnih resursa je od strateškog značaja za industriju cementa.

Danas u Srbiji kao dodatak cementu koristimo granulisanu trosku i leteći pepeo, a u perspektivi razmatramo mogućnost komponovanja sirovinskog brašna gde bi laporac bio zamenjen letećim pepelom. Takođe, otpadni građevinski materijali ponovnom upotrebom predstavljaju značajnu supstituciju prirodnih resursa. Tehnologije postoje, rešenja jesu skupa ali su moguća. Mi smo do sada uložili više od 50 miliona evra u projekte koji imaju za cilj zaštitu i unapređenje životne sredine, u poslednjoj deceniji smanjili smo emisiju ugljen dioksida za 20% po toni cementa. Ulagaćemo i dalje, ali je za ovakve projekte potrebna i pomoć države. Ključna reč je naplata deponovanja bilo kakvog otpada, kako za kompanije tako i za pojedince. U mnogim zemljama je upravo ta mera pomogla da se organizovano krene u borbu za očuvanje prirodnih resursa.

BiF: Kompanija ima sopstveni istraživački centar u Lionu i sarađuje sa najprestižnijim naučnim institucijama u svetu. Sa kim sarađujete u Srbiji i u kojim segmentima?

D. Knjeginjić: Sa Fakultetom Tehničkih Nauka iz Novog Sada radimo na istraživačkim projektima u oblasti održive gradnje, što uključuje i testiranje novih proizvoda, stručnu praksu za studente i podršku projektima ovog fakulteta, organizovanje stručnih predavanja i posete svetski poznatih arhitekata. Prošle godine smo započeli saradnju sa beogradskim Arhitektonskim fakultetom koju ćemo, nadamo se, ojačati i razviti.

BiF: Navedite neki ilustrativan primer takve saradnje.

D. Knjeginjić: Jedan od najaktuelnijih je Muzej evropske i mediteranske civilizacije (MuCEM) koji je otvoren u junu ove godine u Marseju i rezultat je saradnje sa čuvenim arhitektom Rudi Ričotijem, velikim zagovornikom upotrebe betona. Ova avangardna kreacija predstavlja demonstraciju tehničkih podviga i radova izvedenih po prvi put u svetu, zahvaljujući izuzetnim karakteristikama betona marke Ductal®. To je naš doprinos Marseju, koji je, bogatiji za novu građevinu, postavši još lepši grad!

BiF: Šta je korist za domaća preduzeća koja se plasiraju među finaliste na Lafaržovom konkusu za inovacije?

D. Knjeginjić: Na Konkurs za inovacije u oblasti održive gradnje pod nazivom „Lafarge Invention Award 2010” stiglo je više od sto projekata iz osamnaest evropskih zemalja, a među deset finalista našla su se i tri preduzeća iz Srbije. Saglasno propozicijama konkursa, desetočlani žiri bira tri najbolja projekta, čiji autori se nagrađuju sa po 20.000 evra i imaju mogućnost da uz našu podršku dalje razvijaju projekat. Sa druge strane, za Lafarž je to prilika da razmeni iskustva i nauči nešto novo.

BiF: Koje nove tehnologije se najviše koriste u proizvodnji novih građevinskih materijala?

D. Knjeginjić: U sve većoj meri se koriste nova saznanja u oblasti kontrole hidratacije cementa, kao i u pravljenju tehnološki naprednijih vrsta betona koji su, za razliku od nekada, prilagođeni krajnjoj upotrebi. Danas vodimo računa o specifičnim svojstvima koje i cement i beton moraju da zadovolje, kao što su otpornost na različite vremenske i hemijske uslove, o tome da različite primene zahtevaju i različite karakteristike, poput izuzetno brzog vezivanja ili pak odloženog vezivanja, ako se radi o masivnim betonima… Naravno, važne su i karaktersitike koje će omogućiti da dobijemo estetski veoma atraktivne površine i oblike.

BiF: Šta je po Vašem mišljenju razlog da šira javnost daleko manje zna o otkrićima u oblasti građevinskih materijala nego kada su u pitanju IT tehnologije?

D. Knjeginjić: Cement, beton i generalno materijali u građevinskoj industriji su uvek smatrani poluproizvodom ili delom nekog gotovog rešenja. Danas pokušavamo da proširimo saznanja o našim materijalima, da zidarske tajne približimo krajnjem korisniku, kako bi svoj izbor na najbolji način uskladio sa svojim potrebama.

Biznis & Finansije broj 101, oktobar 2013.

Od prošle godine, na tržište radne snage Kine, ušle su nove generacije rođene 90-tih godina, koje se potpuno razlikuju od svojih roditelja. Ovom se demografskom grupacijom, koja ima preko 135 miliona mladih, tamošnje društvo opsežno bavi u pokušaju da definiše njene osobenosti i karakteristike na isti način na koji se Amerikanci bave svojom Y generacijom ili milenijumovcima. Oni su nepoznanica najviše jer su prva generacija koju su u potpunosti oblikovale kineske ekonomske reforme, a koja će već za 10-tak godina imati vodeću ulogu u društvu i oblikovati njegovu budućnost.

Između dve krajnosti – jedne da Kina više nije atraktivna za multinacionalne korporacije i druge da je ova zemlja i dalje jedan od najvećih favorita kompanijskih rukovodstava u celom svetu – pravi odgovor verovatno leži negde na sredini puta. Razumno je reći da, uprkos pojedinačnim incidentima i znacima frustracije , Kina ostaje strateški značajno tržište i nastavlja da pruža jedinstvene poslovne mogućnosti velikim multinacionalnim kompanijama, kaže za Biznis & Finansije Ori Efraim partner u kancelariji KPMG u Bukureštu i šef deska za Kinu.