PERISKOP
8 Kosovo: Kolevka sa dvojcem bez kormilara

Kosovo je jedno od najotvorenijih regionalnih tržišta, u dućanima je 92% uvozne robe, a tamo posluje više od 1.600 stranih kompanija.

10 Kriza u Hrvatskoj: Politika slobodnog pada
12 Tim Džuda: Periferija

BIZNIS
14 Izgradnja jeftinih stanova: Daleko je topli dom
16 Aleksandar Radosavljević, Carlsberg Srbija: Tokom krize se manje pije
17 Prognoze: KPMG – Bauk prezaduženosti

FINANSIJE
20 Beogradska berza, februar 2010.: Prometi i dalje na minimalcu
22 Finansiranje ekoloških projekata: Država rešila da animira banke

U Fondu za zaštitu životne sredine najavljuju aranžmane sa poslovnim bankama za kreditiranje eko industrije u Srbiji.

25 Završena treća revizija aranžmana sa MMF: Moguće odmrzavanje plata i penzija

TEMAT
28 Krediti: Sudbina dužnika

Od niza definicija kredita, čini se najadekvatnijom, mada ne i preterano preciznom ona koja kaže da je kredit „motor anticipirane potrošnje“.

30 Subvencionisani krediti: Razvoj na rate
32 Start-up krediti i samozapošljavanje: Vetar u jedra
34 Vladan Manić, Marfin banka: Nema razloga za strah
37 Anketa B&F

INTERVJU
46 Dušica Bojović, predsednica udruženja SECPA: Bezbednost hrane u Srbiji

SKENER
49 Srbija na Zapadu (2): Svet, pamet, promet
54 In Memoriam: Zoran Đinđić
56 Preko ramena: Februar 2010.
58 Numerologija: Doživotno bogat

IT
60 Uticaj recesije na IKT sektor: Čeka se rast proizvodnje i tržišta
62 Informatička podrška tržištu osiguranja: Ipak se ulaže

Trendovi u IT rešenjima za sektor osiguranja bili su tema skupa koji je organizovala kompanija Siemens IT Solutions and Services.

64 Vesti

KOKTEL
68 Fudbal u raljama biznisa (2): Bogataši sahranili romantiku
70 Ekonomija stripova: Zlatne sličice
72 Ćoškarenje: Mladost

KOMUNIKACIJE
75 Kaleidoskop
76 Monitorg izveštaj o stanju u medijima: Hladni medijski decembar
77 Deloitte: Trendovi u medijima za 2010. – Televizomani
78 Umrežavanje: O pokojniku sve najgore

PRINT/REPRINT
79 Novi MAP
79 Slab odziv za upis u poseban birački spisak
80 Islanđani menjaju imidž zemlje
80 Besplatne kupine
81 Manjinski birački spisak: Nema pravila
81 „Robin Hudov porez“ za britanske bogataše

OTISAK MESECA
82 Pigs

PERISKOP
8 Svetski ekonomski forum: Globalno selo na čarobnom bregu

Među 2.500 hiljade učesnika iz celog sveta, ove godine nije bilo nikog iz Srbije na 40-tom po redu Svetskom ekonomskom forumu u Davosu.

10 Tim Džuda: Grčka

BIZNIS
12 Kristian Kornerup generalni direktor BAT za istočni Balkan: Tri stuba
14 Problemi finansijskog tržišta: Stariji od samih ulagača
15 Januar fleš

FINANSIJE
16 Beogradska berza, januar 2010.: Mirno more
18 Nastavlja se besplatna podela akcija: Na redu i „Telekom“

TEMAT
22 Šta nas čeka u 2010?: Forsiranje stvarnosti

Štrajkovi i opšte socijalno nezadovoljstvo, pad dinara i kupovne moći, nezaposlenost, rastući dugovi, unutrašnji i spoljni…. samo su neki od problema koji nas strpljivo čekaju u 2010.

23 Anketa B&F
28 Poslovanje u Srbiji: Kursne traume
30 Dugovi: Maca i vratanca
32 Nezaposlenost u 2010.: Neradno vreme
36 Kupovna moć: Sve manja korpa
37 Saradnja: Od Triglava do fildžana
39 Svet: Odlaganje buđenja

INTERVJU
42 Rodoljub Šabić, Poverenik za informacije od javnog značaja: Pred očima javnosti

SKENER
46 Kratka istorija demokratije: Srbija na Zapadu

Koliko ćemo čekati na prijem, zavisi od toga šta ćemo učiniti da dokažemo da nam je mesto u Evropi.

50 Iz ekonomske istorije: Naša ekonomna politika
53 Numerologija: Formula za brak
54 Preko ramena: Januar 2010.

IT
58 Elektronski servisi: Korisni, ali nedovoljno razvijeni
60 Internet: Avantura redizajna sajta
61 Vesti

KOKTEL
66 Kopije svetskih brendova: Deda Luj Viton i baba Koko Šanel
68 Avatar: Uspeh ljudi-štrumpfova
69 Bil Voterson: Kalvin bez Hobsa
70 Ćoškarenje: Vežite se, polećemo

KOMUNIKACIJE
72 Kaleidoskop
74 Viralni marketing: Novi virus

Možda i ne znate, ali ste kad-tad podržali jedan od najnovijih oblika marketinga – viralni, a da toga niste ni bili svesni.

76 Umrežavanje: SEO? Jesam!

PRINT/REPRINT
78 Srbija: Domaći pisci najčitaniji
78 Svet: Roman za Oskara
78 Gde je nestao svinjski grip?
80 Glasanje nogama
80 Potrošačka ekonomija uzrokovala je krizu
81 Isparilo trgovanje dionicama

OTISAK MESECA
82 Kontranapad bankara

PERISKOP
8 Vize: Lajkovačka pruga za Brisel
10 In memoriam – Pol Samjuelson: Imao se rašta i roditi
12 Tim Džuda: Jugosfera2

Prisustvujemo rekonsolidaciji većeg dela nekadašnjeg jugoslovenskog prostora koja se ogleda u sve većem obimu poslovanja i saradnje.

BIZNIS
14 Srbija i EU: Čekajući ujaka iz Amerike
16 Poslovanje beogradske privrede: Nizbrdo i u metropoli
18 Nemanja Popov, generalni direktor Centroproizvoda: Uspeh je veći ako se podeli

FINANSIJE
22 Budžet za 2010.: Paket dobrih namera
23 Beogradska berza u 2009.: Vreme dugog pamćenja

MSP 2008.

Najveća trenutna sličnost između zemalja EU i Srbije su veoma veliki dugovi država prema malim i srednjim preduzećima.

32 IX međunarodni kongres MSP: Jedan zaposleni manjka
33 Razvijenost MSPP u Srbiji: Natprosečni među lošima
35 Konkurentnost: U magarećoj klupi
36 Osnivanje i gašenje malih firmi: Više bivših nego novih
42 Hrvatska: Na dnu hranidbenog lanca
43 Kriza i MSP: Vapaj za podnošljivim uslovima

INTERVJU
72 Miroslav Miletić, Društvo lobista Srbije: Moć ubeđivanja
74 Deena Gordon Parla, Business Management Consultants: Biznis treneri

SKENER
78 Siromaštvo: Mostarina na ćupriji
80 FAO: Vodeeeee!
82 Ekologija i parlament: „Zeleni“ narodni poslanici
83 Numerologija: Intelektualna poligamija

IT
87 Antivirus programi: Eset softver i na srpskom jeziku

KOKTEL
88 Fudbal u raljama velikog biznisa: Klubovi fabrike novca
90 100 godina od rođenja Milene Pavlović Barili: Život i snoviđenja
92 Ćoškarenje: Vozanje

KOMUNIKACIJE
95 Kaleidoskop
96 Tabloidizacija: Žuto ne izlazi iz mode

Čini se da više nije glavni problem svakodnevna količina kiča i šunda u medijima već bojazan da ih se nećemo nikada rešiti.

98 Umrežavanje: Novagodina.sveisvašta
102 Događaji 2009.

OTISAK MESECA
106 Videokratija

Niz nelogičnosti koje se provlače u domaćoj privredi ilustruje činjenica da trećina preduzeća nema nijednog zaposlenog, dok 90% preduzeća zapošljava manje nego 1% velikih. Gospođa Kostić se osvrnula i na uticaj svetske ekonomske krize na srpsku privredu, rečima da je, ne samo zbog krize, već zbog višedecenijske tranzicije preživljavanje postalo naš ekonomski model. Parafrazirajući Petera Jungena koji je gostujući u Beogradu rekao da je kapitalizam dokazao svoju neuspešnost, ovoj tvrdnji suprotstavila je činjenicu da je u svojoj istoriji kapital ciklično prolazio kroz krize i da sada treba obnoviti duh koji je kapitalizam učinio toliko efikasnim – preduzetnički duh i radnu energiju. Milica Kostić je završila svoje obraćanje rečima da kod nas ljudi više gledaju u državu nego u ono što treba da rade, i da je realna opasnost koju nosi ova kriza zapravo apatija i osećaj bespomoćnosti.

Zvonko Obradović, direktor Agencije za privredne registre, je u svom obraćanju okupljenima pomenuo da je za promenu načina poslovanja i efikasnosti privrede potrebna učestala zakonodavna aktivnost, čiji smo svedoci bili proteklih meseci, počev od uvođenja jednošalterskog sistema. Osim donacije Svetske banke koja je upotrebljena za razvoj softverskog sistema APR-a, g. Obradović je izjavio da će do marta naredne godine ova agencija osvežiti ostatak informatičke opreme. Kao posledica takvih inovacija prvi registri su krenuli sa radom, poput Registra javnih glasila iz oktobra, za koji je do sada podneto 240 prijava. Ove aktivnosti dovešće do prve sistematski pravljene baze podataka, što će omogućiti transparentnost i lakše praćenje poslovanja.

Nenad Gujaničić, ekonomski analitičar iz Sinteza Brokera, svojim izlaganjem obuhvatio je efekte krize u tekućoj godini, govoreći o padu prometa na berzi, koji je u 2009. godini 3 do 4 puta manji nego u prošloj. Iako je prekinut dvogodišnji silazni period, uočljive su fluktuacije u cenama nelikvidnih hartija, a još uvek zavisimo od stranog kapitala koji u velikoj meri diktira kretanja na tržištu hartija. Slabost Beogradske berze pokazuje da je država i dalje premalo zainteresovana za tržište kapitala, i da umesto da pospešuje transparentnost, svedoci smo slučajeva koji to upravo negiraju. Gospodin Gujaničić podsetio je na netrensparentnost domaćih preduzeća, rečima da još uvek imamo samo pet kompanija koje kontinuirano izveštavaju o poslovanju. Dok na berzi dominira bankarski sektor, njegova ekspanzija u domaćoj privredi je ove godine prekinuta, kada su problemi iz realnog sektora počeli da utiču na finansijski. Banke su postale rezervisane prema riziku, što je uticalo na njihovu likvidnost ove godine, a Gujanićeva je prognoza da će se situacija pogoršati. Oprez banaka u ovim slučajevima pogoršaće poslovanje realnog sektora, koji već sada oseća krizu zbog nekreditiranja, a zaključke o posledicama možemo odonositi u proleće naredne godine, kada budu publikovani godišnji izveštaji kompanija.

Edicija Biznis Top 2008. može se naručiti preko B&F sajta ili kontaktiranjem marketinga, a liste najvećih domaćih kompanija, prognoze i analize, izdvojili smo za vas na ovoj stranici.

Više fotografija sa događaja imate na našoj fejsbuk stranici.

Pogledajte video sa promocije Edicije

Ko su najveći u Srbiji

Najveća kompanija po poslovnom prihodu u Srbiji je Naftna industrija (NIS) jer je, po završnom računu za 2008. godinu zabeležila poslovni prihod od 304.284.213,00 dinara. NIS se nalazi i na petom mestu najvećih kompanija po kapitalu, na četvrtom mestu po boju zaposlenih i šestom mestu po aktivi. Posle NIS-a, na listi najboljih po poslovnom prihodu su EPS, US Steel Srbija, Telekom, Eurobank EFG, Srbijagas i Delta Maxi.

Najbolja kompanija po aktivi i kapitalu, Elektroprivreda Srbije, istovremeno je i kompanija koja beleži gubitke uprkos poskupljenjima struje i nijednoj novoj investiciji u neki novi objekat, ali i sa ogromnim nenaplaćenim potraživanjima. Posle EPS-a, na listi najboljih kompanija po aktivi su Banka Inteza, Železnice Srbije, Telekom Srbija, Komercijalna banka i NIS, dok su po kapitalu, posle EPS-a najbolje rangirane Železnice Srbije, Hidroelektrane Đerdap, Telekom Srbija i NIS.

Najbolja po dobiti u 2008. godini je Rajfajzen banka, sledi Banka Ineza a zatim Telekom Srbije, Industrija hemijskih proizvoda Prahovo, AIK banka, Fabrika duvana Niš, Eurobank EFG i Telenor.

Najveći poslodavac su Železnice Srbije koje zapošljavaju 20.139 radnika. Slede JP PTT Srbija sa 15.290 radnika, beogradski Ural sa 12.491 zaposlenim, NIS sa 12.182 radnika i Rudarski basen Kolubara sa 10.806 radnika.

Lista kompanija po konsolidovanim bilansima pokazuje da je vodeća kompanija u prošloj godini bila JP PTT Srbija, slede Rajfajzen banka, Industrija hemijskih proizvoda Prahovo, Banka Inteza, Sintelon, Invej, Telenor i Hemofarm.

Mikro privreda sa makro problemima

Preko polovine svih gubitaka (54,8%) koncentrisano je u 100 privrednih društava. Ovih 100 kompanija učestvuju u ukupnim sredstvima sa 23,3%, kapitalu sa 27,4%, kumuliranim gubicima sa 49,1% i u broju zaposlenih sa svega 11,5%. S druge strane, sto privrednih društava koja su poslovala sa neto dobitkom ostvarilo je 32,3% ukupno iskazanog neto dobitka svih privrednih društava, a njihovo učešće u ukupnim sredstvima je 12,5%, kapitalu 15,9% i u broju zaposlenih 7,5%.

Podaci pokazuju da 95,1% privrede Srbije čine mala privredna društva, ali ona zapošljavaju manje radnika (386.005) nego 1% velikih kompanija u kojima je zaposleno 472.267 radnika.

Sektorska struktura privrede, pak, pokazuje da se najveći broj kompanija bavi trgovinom, 40,1%, prerađivačnom imdustrijom bavi se 20,6% kompanija, a čak 14,6% privrednih subjekata radi sa nekretninama. Što se zaposlenosti tiče, više od četvrtine (25,8%) preduzeća nema nijednog zaposlenog, a preduzeća koja imaju do 10 zaposlenih, koja su po standardima Evropske unije svrstana u mikro preduzeća, čine 86,2 odsto ukupnog broja privrednih društava.

Privredna društva u Republici Srbiji su u 2008. godini iskazala ukupne prihode u iznosu od 6.825.288 miliona dinara i ukupne rashode u iznosu od 6.836.858 miliona dinara, što u odnosu na prethodnu godinu predstavlja povećanje za 19,3%, odnosno za 20,8%. Više od polovine ukupnih prihoda ostvarila su privredna društva iz dva sektora i to: trgovina na veliko i malo, 2.492.128 miliona dinara i prerađivačka industrija, 1.798.639 miliona dinara, koji su u odnosu na prethodnu godinu veći za 19,3% odnosno 16,3%. Ova dva sektora iskazala su i više od polovine ukupnih rashoda: trgovina na veliko i malo 2.465.503 miliona dinara i prerađivačka industrija 1.790.834 miliona dinara.

Velika privredna društva ostvarila su više od polovine (3.719.670 miliona dinara) ukupnih prihoda, koji su u odnosu na prethodnu godinu veći za 28,0%. Privredna društva sa teritorije Centralne Srbije ostvarila su više od dve trećine (4.866.898 miliona dinara) ukupnih prihoda u Republici Srbiji, a u odnosu na prethodnu godinu veći su za 19,7%. Preko dve trećine ukupnih prihoda privrednih društava sa teritorije Centralne Srbije, odnosno 68,2% ostvarila su privredna društva sa teritorije Grada Beograda. Privredna društva sa teritorije Vojvodine ostvarila su 1.941.968 miliona dinara ukupnih prihoda, od čega se na Južno-bački okrug odnosi 58,4%.

Čeka nas permanentna kriza

Mere koje su do sada preduzete za izlazak iz globalne krize zaobišle su korenitu promenu sistema koji ju je i prouzrokovao, te nakon privremenog opravka privrede sledi ponovni pad. U uslovima permanentne krize Srbija mora da traži izlaz oslanjajući se na sopstvene snage, pametnim korišćenjem domaćih i međunarodnih resursa, smatra Dragan Đuričin, predsednik Saveza ekonomista Srbije.

I pored najava MMF-a da su najcrnji dani globalne recesije iza nas, među ekonomskim stručnjacima u svetu ima još mnogo dilema da li je kriza zaista završena, šta su prioritetne mere za oporavak privrede i njeno dalje funkcionisanje. Podršku ocenama MMF-a daju ekonomisti koji zastupaju koncept da su ispoljavanje krize i privredni oporavak u obliku slova V, smatrajući da je dno recesije iza nas i da je oporavak već započeo. Pobornici koncepta da je kriza u obliku slova L, predviđaju da nakon pada sledi dug period deflacije. Treća grupa zastupa stav da je kriza u obliku slova W: recesija je došla do dna, ali će oporavak biti privremen jer su mere koje su do njega dovele ireverzibilnog karaktera, te će ponovno uslediti pad. Novi oporavak će nastupiti tek kada se reši strukturna kriza u koju je zapao kapitalizam, odnosno kada sistem u vodećoj zemlji liberalnog kapitalizma – SAD, bude funkcionisao na drugim osnovama, opisuje ukratko razmimoilaženja među svetskim ekonomistima Dragan Đuričin.

Neizdržljive kamate

Uslovi kreditiranja u Srbiji nametnuli su domaćoj privredi dvostruki problem. Sa jedne strane, troškovi zaduživanja na domaćem tržištu kapitala su među najvišima u regionu. Sa druge, trend usporavanja rasta kreditne aktivnosti izraženiji je kod preduzetnika i stanovništva, što preko samnjenja domaće tražnje utiče i na smanjenje privredne aktivnosti, ocenjuje se u izveštaju Udruženja finansijskih organizacija Privredne komore Beograda o izvorima i uslovima finansiranja privrede.

Prema podacima Kreditnog biroa na dan 31. avgusta ove godine, potraživanja bankarskog sektora od pravnih lica i preduzetnika iznosila su 921,9 milijaradi dinara, što je rast od 7,8% u odnosu na decembar 2008. godine, a 1,6% u poređenju sa julom tekuće godine. Krediti pravnim licima beleže rast od 8,9% u odnosu na decembar prethodne, odnosno 1,8% u odnosu na jul tekuće godine, pri čemu je rast najveći u sektoru javnih preduzeća. Suprotno tome, kreditiranje preduzetnika opalo je za 4,6% u poređenju sa decembrom i 1,5% u odnosu na jul ove godine, dok su ukupna potraživanja od privrede i stanovništva u odnosu na jul porasla za 1,2%.

Prema poslednjim dostupnim podacima Ministarstva ekonomije, za šest meseci primene mera Vlade Srbije u vidu subvencionisanih kredita privredi i stanovništvu, banke su odobrile 812 miliona evra subvencionisanih kredita, od čega u avgustu 118 miliona evra. Najveći deo, oko 688 miliona evra čine krediti za likvidnost preduzeća, dok je za investicije odobreno svega 2,2 miliona evra. Udeo subvencionisanih kredita je u porastu, te su, prema podacima NBS, u julu ove godine činili 22% kredita odobrenih preduzećima, dok se 30% odnosi na reprogram.

Poslovanje kompanija u tekućoj godini: Kriza, kriza, e pa šta je…

Pojedinačna otpornost privrednih subjekata uglavnom je zavisila od njihove veličine, grane u kojoj posluju, i poslovne politike vođene u bliskoj prošlosti (pre svega po pitanju zaduživanja). Zajednički imenitelj koji se ticao apsolutno svih kompanija bila je likvidnost, gorući problem aktuelnog stanja domaće ekonomije.

Kompanija iz realnog sektora na Beogradskoj berzi, premda u akcionarskom dakle privatnom vlasništvu, nisu pokazale ništa žilaviji otpor, ako ih ne gledamo kroz prizmu večitih gubitaša u državnom i društvenom vlasništvu. Štaviše, prva poznatija žrtva „juriša poverilaca“ bila je Fidelinka, kompanija sa kontinuiranog segmenta trgovanja na Beogradskoj berzi, koja je platila ceh nelikvidnosti, blokadom poslovnog računa, otežanim poslovanjem i naporima poverilaca za restrukturiranjem kompanije. Slične probleme finansijske preopterećenosti imale su i druge kompanije a ishod njihove borbe zavisio je od spleta mikro-okolnosti. Tako su bečejski Sojaprotein i subotički Veterinarski zavod sproveli dokapitalizacije kako bi ojačali kapitalnu bazu i restrukturirali dugove, što je bilo moguće zahvaljujući snazi dominantnih akcionara.

Kako se ostale kompanije nose sa teretom krize, nepuna dva meseca do isteka poslovne godine, manjeviše prilična je nepoznanica uzevši u obzir ovdašnju transparentnost i dostupnost javnih informacija. Svega nekoliko kompanija sa Beogradske berze objavljuje kvartalne izveštaje o poslovanju te je mogućnost detaljnijeg izvođenja preseka zdravstvenog stanja realnog sektora prilično umanjena. Ono što je sigurno jeste da će kompanije koje u tekućoj godini ponove prošlogodišnje rezultate svakako biti smatrane uspešno vođenim kolektivima, dok će retki izuzeci koji premaše učinak iz 2008. godine, zajedno sa njihovim akcionarima, biti istinski dobitnici tržišta.

Polugodišnji rezultati nekolicine transparentnih kompanija sa berze svedoče o jakom kriznom talasu koji je zahvatio realni sektor. Vodeći domaći građevinar Energoprojekt uspešno je prebrodio prvi talas krize zahvaljujući ranije ugovorenim poslovima, te su rezultati na polugođu bili sasvim zadovoljavajući, dok akcionarima velika briga ostaje znatan pad novougovorenih poslova koji su od krucijalnog značaja za budućnost kompanije. Sojaprotein, nakon sprovedene dokapitalizacije, izvršio je finansijsko restrukturiranje čime se nakon negativnog prvog kvartala vratio pozitivnom poslovanju sa velikim izgledima za uspešan završetak godine. Preduzeća iz metalske industrije, Metalac i Alfa plam, ostvarila su pad aktivnosti u odnosu na lani ali su ipak prikazala zadovoljavajuće rezultate koji su pre svega plod višegodišnjeg vođenja od strane iskusnog menadžment tima.

Rizici od povećanja siromaštva u Srbiji: Poslednja rupa na kaišu

U Srbiji, prema zvaničnoj statistici, na granici siromaštva je svaki osmi njen žitelj, pokušavajući da preživi sa oko 8.000 dinara mesečno. Preliminarni podaci Republičkog zavoda za statistiku za prvih šest meseci ove godine pokazuju da je u Srbiji nešto manje od 700.000 (9,2%) građana koji žive ispod granice siromaštva, odnosno da mesečno imaju prihode manje od 8.360 dinara. Prema anketi o potrošnji domaćinstava, broj siromašnih u drugom kvartalu porastao je za oko 0,2% u odnosu na prva tri meseca ove godine, kada je evidentirano oko 697.000 siromašnih građana, među kojima je najviše višečlanih porodica, penzionera i nezaposlenih sa osnovnim obrazovanjem. Istovremeno, nezaposlenost u Srbiji je od početka godine porasla za 1,1 odsto, a najnoviji podaci Nacionalne službe za zapošljavanje pokazuju da ima oko 750.000 nezaposlenih, od kojih više od polovine čine žene. Među licima na evidenciji NSZ najzastupljenija je starosna grupa od 25 do 29 godina (12,92%), slede građani između 30 i 34 godine, zatim od 50 do 54, dok je najmanje nezaposlenih u starosnoj grupi od 35 do 39 godina.

Adria region: Među 100 najvećih kompanija, 23 iz Srbije

Na listi Top 100 kompanija u Adrija regionu, koju je objavila konsultantsko- revizorska kompanija Deloitte nalaze se 23 kompanije iz Srbije. U region su uključene sledeće zemlje: Srbija,Hrvatska, Slovenija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora i Makedonija.

Na prvih pet pozicija na listi, zasnovanoj na prihodima od prodaje u 2008. godini, hrvatska Agrokor grupa je najbolje plasirana, prate je INA iz Hrvatske, srpski NIS a zatim slovenački Petrol i Mercator. Pored NIS-a, najbolje rangirane srpske kompanije su EPS na 8., Delta M na 9. mestu i PTT na 12. rang poziciji. Na listi dominiraju kompanije iz sektora robe široke potrošnje i energetike.

Najveći broj kompanija na listi, njih 38, dolazi iz Slovenije, a po zastupljenosti slede hrvatske (30) i srpske kompanije (23). Najveći broj firmi, njih 34, dolazi iz sektora prodaje i proizvodnje robe široke potrošnje. Politika snažne ekspanzije kroz organski rast i selektivne akvizicije osigurale su Agrokoru lidersku poziciju na listi. Agrokor je ostvario i najveći godišnji rast prihoda, od čak 36 odsto, a nešto slabiji rast imala je grupacija Delta M (rast od 35 odsto).

Ukupni prihodi od prodaje kompanija iz energetskog sektora porasli su za 22 odsto na godišnjem nivou. To je znatno više od prosečne stope rasta među Adria Top 100 kompanijama, koja je iznosila 16 odsto.

Citati

Bez panike

Posledice globalne finansijske oluje počele su da se osećaju u ekonomijama zemalja Adrija regiona u poslednjem kvartalu 2008. godine. Iako se pre pada Lehman Brothersa očekivalo da će ekonomije u Adrija regionu nastaviti svoj solidan rast, nakon toga se pojavio oštar zaokret prema negativnim projekcijama rasta. Trenutno se čini verovatnim da će se prosečni BDP u regionu tokom 2009. Smanjiti za 5 do 6 odsto, što je ubedljivo najgori godišnji rezultat još od ranih 90-ih. Usprkos različitim strukturama ekonomija u regionu, nivo smanjenja njihovog BDP-a biće sličan.

Kao posledica tog osetnog i naglog smanjenja ekonomske aktivnosti, i još bržeg širenja nelikvidnosti, upravljanje novčanim tokovima postalo je od izuzetne važnosti za sve kompanije (pa čak i vlade) u Adrija regionu. Da stvari budu još komplikovanije, u čitavom regionu su se – sa Slovenijom kao delimičnim izuzetkom – znatno povećali troškovi finansiranja iz inostranih izvora.

Budući da su sve ekonomije u Adrija regionu poslednjih godina pokazale veliki deficit tekućeg računa, nagli prekid toka jeftinih izvora finansiranja iz inostranstva rezultirao je značajnim povlačenjem investicija, dok su više kamatne stope, kao popratni element čitavog procesa, dovele i do većeg povlačenja kupaca. Značajna povećanja državnog deficita, do kojih je došlo zbog slabijih rezultata u prikupljanju poreza, pokušavaju da se smanje kombinacijom povećanja stope poreza, finansiranja deficita i smanjenja troškova (posebno putem odlaganja novih investicija).

Svaka zemlja u Adrija regionu pokušava da smanji efekte krize korišćenjem sopstvenih specifičnih prednosti. Slovenija, kao stabilna članica Euro-zone, i dalje se može koristiti relativno jeftinim izvorima inostranog finansiranja, pa su se stoga slovenačka vlada i velike kompanije, poput NLB-a, višekratno služile evropskim kreditnim tržištem. Hrvatska i Crna Gora položile su svoje nade u uspešnost turističke sezone, koja je ove godine bila relativno uspešna. Srbija i Bosna i Hercegovina osigurale su stand-by aranžmane sa MMF-om kako bi osigurale podršku tokom krize.

(Radoš Ilinčić, direktor u Sektoru za finansijsko savetovanje, Deloitte)

Privreda na jednom mestu

Registar mera i podsticaja regionalnog razvoja predstavlja jedan od nadragocenijih instrumenata za kreiranje regionalne politike. Radi se o bazi podataka o svim novčanim podsticajima iz različitih državnih izvora-budžeta, fondova, agencija, pa i fondova Evropske unije. Na osnovu tih podataka, kreatori politike mogu da ocene da li preduzete mere daju efekte i da donose strateške odluke na osnovu verodostojnih podataka. Na primer, danas podaci APR pokazuju da se 60 odsto od ukupnog broja privrednih subjekata nalazi u Beogradu ili Novom Sadu, dok se broj preduzeća i preduzetnika u pojedinim okruzima na jugu Srbije iskazuje u promilima. Tolika neravnoteža odslikava koliko je važno da politika regionalnog razvoja bude postavljena na realnim pretpostavkama i kreirana na duži rok, jer bi u suprotnom Beograd i Novi Sad u ne tako dalekoj budućnosti mogli da postanu centri sa najvećim brojem nezaposlenih i socijalnih slučajeva, puni ljudi koji nisu mogli u svojim gradovima da nađu posao niti perpspektivu. Agencija zato nudi pravi model za analizu i donošenje odluka o odgovarajućim merama, a na političarima i donosiocima odluka je da to i iskoriste na najbolji način. Registar mera i podsticaja regionalnog razvoja trebalo bi da proradi po uspostavljanju Nacionalne agencije za regionalni razvoj.

(Zvonko Obradović, direktor Agencije za privredne registre)

Metamorfoza šaltera

Ukupno opterećenje privrede preliminarno je procenjeno na oko šest miliona evra. Takvu analizu efekata moguće je sprovoditi različitim metodama – zbrajanjem prihoda institucija koje su te izveštaje primile ili u potrošenim radnim satima ili radnim danima. Pitanje je ko i u kom momentu plaća za ‘izgubljeno vreme’ pri prikupljanju neophodnih dokumenta. Naravno, mislim da je sada najbolje platiti ’izgubljeno vreme’ na samo jednom mestu, kada već mora da troši vreme na takve stvari. Finansijski izveštaji će, takođe, moći da budu predati u elektronskom obliku, a zadržaćemo i opciju predaje papirnih dokumenata za one koji to žele. Uvođenjem novih nadležnosti u APR, ona gubi prerogativ da je samo za privredne registre. Mislim da je to dobar potez Vlade i parlamenta, i da to pokazuje da je APR institucija koja ima pogled u budućnost. Ovakva institucija može pozitivno da doprinese razvoju društva, a u nekim zemljama poslovi sličnih organa dovedeni su do perfekcije. Mislimo da je APR dostigla vrlo visoke kriterijume, ne samo u odnosu na druge državne organe u Srbiji, već i u odnosu na mnoge države Evropske unije.

(Miladin Maglov, Registrator u Agenciji za privredne registre)

Pogledajte video sa promocije Edicije

PERISKOP
8 G20: Dvadeset ± osam
10 Nezaposlenost i kriza: Buvljak ekonomskih teorija
14 Tim Džuda: Realnost

Kao i vi, čitam da je svetska ekonomija u boljem stanju, ali ono što znam jeste ono što se meni događa, postoje znaci da se stvari popravljaju.

BIZNIS
16 Kriza – godinu dana kasnije: Sećaš li se Braće Liman?
18 Jesenji Zagrebački Velesajam: Jubilej u kriznoj godini

FINANSIJE
22 Nov model stambenih zajmova: Kreditom do nekretnine
23 Subvencije: A od države, stan
26 Opštine na tržištu kapitala: Kako banka kaže
28 Beogradska berza, septembar 2009.: Zagrevanje tržišta

TEMAT
32 Agrobiznis: Motika bez hleba

Poljoprivreda je, uz vojnu industriju, jedina profitabilna grana domaće privrede. U prošloj godini ostvarila je 600 miliona dolara suficita u spoljnotrgovinskoj razmeni.

36 Regionalne specifičnosti ruralnih područja: Seoske Pepeljuge
38 Kontrola kvaliteta poljoprivrednih proizvoda: Preraspodela odgovornosti
40 Pretvaranje poljoprivrednog u građevinsko zemljište: Računica bez strategije
42 Dragan Pušara, JKP “Gradske pijace”: Odvojiti žito od kukolja
44 Zadrugarstvo: Nekad bilo u Srbiji
47 Prognoze: Skromna ulaganja

INTERVJU
50 Južnoafrička republika: Gol u utakmici razvoja

SKENER
52 Nasilje: Unutrašnji teror
55 Numerologija: Broj 1
56 Ekonomski nacionalizam: Njihova “moja Srbija”

IT
60 Dušan Bošnjak, IIB: Iskrenost je najbolja reklama
62 Posledice krize po IKT u svetu i u Srbiji: Različiti pristupi, različiti rezultati

Za razliku od sveta, pokazatelji u Srbiji svedoče da se u krizi nisu snašli ni država, ni dobar deo privrede i IKT preduzeća.

64 Doprinos Interneta razvoju Srbije do 2020.: Dobre i loše vesti

KOKTEL
68 Oktobar fest: Hajdi i lederhozne
70 Buđenje ekološke svesti: Era nemara
72 Ćoškarenje: Reality bites

KOMUNIKACIJE
73 Umrežavanje: Milka, statistika i rodno selo
75 Kaleidoskop
76 Klasični i novi mediji: 3 u 1

Granice između sredstava masovne komunikacije se sve više gube: radio gledamo na televiziji, a sve ostalo je na internetu.

78 Beograd – domaćin Epica Awards advertajzing festivala: Vrh evropske kreativnosti

PRINT
80 Anđeo biznisa

REPRINT
81 Kako izgubiti novac na berzi

OTISAK MESECA
82 Na (verbalnim) nišanima

PERISKOP
8 Terorizam: “Crni septembar” od Minhena do Njujorka
10 Tim Džuda: Krah

BIZNIS
14 MSPP u uslovima krize: Država uporno smeta

I u krizi, kao i pre nje, mala i srednja preduzeća suočena sa smanjenom tražnjom, državnu politiku doživljavaju uglavnom kao smetnju.

16 Henkel Srbija: Samo najspremniji izdržavaju

FINANSIJE
20 Misija Međunarodnog monetarnog fonda u Srbiji: Traže se čvrste garancije za sprovođenje reformi

Mada ova godina za Vladu Srbije i MMF nije sporna, predstoje razgovori o konkretnim planovima vlasti za reformu javnog sektora.

22 Izveštaj Svetske banke: Srbija: Kako sa manje uraditi više
24 Letnja berzanska razglednica: Buđenje, buđenje

TOP 500, TOP 50, TOP 50

Revizorsko-konsultantska kuća Dilojt predstavlja ovogodišnju listu Top 500 kompanija u 17 zemalja centralne Evrope, kao i liste 50 najvećih banaka i 50 osiguravajućih kuća.

31 TOP 500 kompanija Centralne Evrope
32 Lista TOP 500 kompanija
52 Lista TOP 50 banaka
54 Lista TOP 50 osiguravajućih kuća
56 Bankarstvo: Manje kredita
57 Osiguranje: Potencijal za rast
58 Energetika i resursi: Dominacija velikih
59 Proizvodnja: Niska produktivnost
60 TMT industrija: Prodor inovativnosti
61 Sektor robe široke potrošnje: Nužna konsolidacija
63 Farmaceutska industrija: Prihodi i dalje stabilni

INTERVJU
66 Rade Veljanovski, profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu: Sloboda ograničavanja

SKENER
72 Vize: Igra mačke i slepog miša
73 Komunalna policija: Metle i palice

Komunalni nered će možda u budućnosti biti rešen usvajanjem Zakona o komunalnoj policiji koja bi mogla da počne da deluje u 2010.

76 Holandska iskustva u podsticanju energetske efikasnosti u zemlji i inostranstvu: Ekonomični socijalni stanovi
78 Numerologija: 2 € = 147.800.000 €

KOKTEL
82 40 godina Vudstoka: Počiva u miru
84 Pejntbol: Veseli marš
85 Ćoškarenje: Naplata

KOMUNIKACIJE
88 Kaleidoskop
89 Uloga ambalaže u prodaji robe široke potrošnje: Dobro pakovanje – bolja prodaja
91 Umrežavanje: Skidanje pameti

OTISAK MESECA
98 Avganistan: Horor pozorište

Rangiranje će biti bazirano na ostvarenim prihodima kompanija, iz javno dostupnih baza podataka i drugih izvora, direktno od kompanija, kao i na osnovu procena koje su bazirane na Dilojtovom istraživanju. Pored TOP 500 liste, biće izvršeno i rangiranje 50 najjačih banaka, na osnovu aktive, kao i najvećih osiguravajućih društava, na osnovu upisane premije.

Za čitaoce časopisa Biznis i Finansije, pored Top lista, Dilojt će koristeći internacionalno iskustvo i povezanost svojih kancelarija u regionu, pripremiti i komentare privrednih sektora.

Septembarski broj časopisa Biznis i Finansije izlazi 10. septembra.

PERISKOP
8 Iran: Duhovnici preraspodeljuju ovozemaljsko

Vrhovna izborna komisija Irana je potvrdila svoju računicu da će Mahmud Ahmedinedžad ponovo biti predsednik.

10 Amerika: No drama, Obama
14 Tim Džuda: Put

BIZNIS
18 Mihajlo Gavrić, EPS: Štap iza šargarepe
20 Privatizacija: Odbrana i poslednji dani
21 Poljoprivreda: Zakon do zakona, parlog do parloga
23 Trimo: Potreba za transparentnošću
24 Kriza, kriza, e pa šta je …

FINANSIJE
28 Marže banaka: Novi standardi
30 Berzanski izgledi: Dokle smo stigli i kuda dalje?

TEMAT
34 Kultura: Mrtav kapital

Republička vlada je procenila da kultura vredi 5,36 milijardi dinara. Ne vredi ni toliko, poručuju oglasi u kojima izdavači pozivaju građane da kradu njihova izdanja u knjižarama.

37 Milena Dragićević Šešić, FDU: Izigravanje kulture
40 Izdavaštvo: Hod po žici
42 Pozorište: Kakvo društvo, takvo pozorište
44 Fotografija: „Ptičicaaaa“… u kavezu
46 Amaterizam u kulturi: Ljubav bez hleba

INTERVJU
50 Prof. Čedomir Čupić, Agencija za borbu protiv korupcije: Uterivanje integriteta
52 Stanka Čurović, Mercator: Hrabri opstaju

SKENER
54 Borba protiv organizovanog kriminala: Legalno oduzimanje imovine

Pored neophodnosti da se nezakonito stečena imovima oduzme, podjednako je važno kako će se njome raspolagati.

56 Namenska industrija: Propevao crni labud
58 Holandska iskustva u podsticanju energetske efikasnosti: Štedljive zgrade
60 Upravljanje građevinskim zemljištem: Previše imovine, premalo novca
62 Numerologija: Cifre, zločinci, heroji

IT
64 Autsorsing u Srbiji: Duhovi na tržištu
65 Vrednovanje nauke: Višak teorije, manjak primene
66 Ivan Stanković, Lexmark: Izazovna godina

KOKTEL
68 Ohrid: Makedonska oaza
70 Đavolja varoš: Misterija crvenog grada

Đavolja varoš, čudo je prirode koje bi uskoro moglo postati svetsko, a naše, ali za turističku ponudu legenda nije dovoljna.

72 EKOnomija EKOlogije
74 Ćoškarenje: Površinski radovi

KOMUNIKACIJE
76 Kaleidoskop
77 Odnosi s javnošću: PR u vreme svetske ekonomske krize
79 Digitalna televizija u Srbiji: Kvalitet u službi neukusa
81 Umrežavanje: Vrelo leto browsersko

OTISAK MESECA
82 Izvinjenje

10 Evropa: Istočni greh
Svi su izgledi da će se kriza u svojoj završnici sručiti svom silinom na zemlje evropskog istoka, i to bez obzira jesu li članice Evropske unije ili ne. Evo u čemu je problem. Amerika, Kina, Japan najvećim delom kreatori su finansijskog balona koji je pukao.

14 Dugovi: Do guše!
Sadašnji 44. po redu američki predsednik Obama voli da pravi paralele sa 32. američkim predsednikom Frenklinom Delano Ruzveltom, jal zato što je i Ruzvelt zajedno sa mandatom dobio u ruke Veliku krizu i uspeo da je savlada, ili zato što je Ruzvelt bio uzor demokrate koji je doneo Deklaraciju četiri slobode (štampe, veroispovesti, slobode od straha i siromaštva) i uveo sistem socijalne sigurnosti ili možda zato što je Ruzvelt jedini probio pravilo „nema trećeg mandata“ i čak uspeo da bude i četvrti put izabran. Postoji međutim jedan detalj koji Obamu vezuje vrlo čvrsto za trećeg američkog predsednika, Tomasa Džefersona – dugovi!

18 Monetarna politika u uslovima recesije: Država „otima“ kredite privredi
Aktuelna monetarna politika nije u dovoljnoj meri antirecesiona, o čemu svedoče i pokazatelji da država i Narodna banka Srbije istiskuju privatni sektor sa domaćeg kreditnog tržišta i svojim ponašanjem destimulišu banke da potraže solidne partnere u privredi.

20 Mlađen Kovačević: Srbija je u dužničkoj krizi
Spoljni dug Srbije je krajem aprila ove godine iznosio 20,986 milijardi evra i bio je za 10,632 milijarde veći nego krajem 2004. godine. Preduzeća su dugovala 10,729, banke 3,814, a država 6,443 milijarde evra. Podaci o visini i dinamici servisiranja tog duga se razlikuju.

22 Mogući scenario krize
Prošle godine u ovo vreme u ovoj istoj publikaciji dala sam tri scenarija predviđanja stanja u svetskoj ekonomiji– optimistički, realni i pesimistički. Na žalost ostvario se scenario koji je bio čak gori od pesimističkog, a što ukazuje da je kriza dublja i rasprostranjenija nego što se prvo pretpostavljalo.

24 Prof. dr Slobodan Komazec: Država se ne meša u svoj posao

BANKE
28 Guverner NBS o bankama i njihovom poslovnom rezultatu: Nije sve u visini dobiti
30 prof. dr veroljub Dugalić, Sekretar udruženja banaka: Rezultati po meri kreditnog rizika
32 Bankarski sistem Srbije: Lagano ukrupnjavanje
33 Poslovanje banaka u 2009. viđeno očima stručnjaka portala Kamatica com: Svaka četvrta u gubitku
36 Bankari o poslovanju sektora
48 Mikrofinansiranje u Srbiji: Rigorozna zakonska restrikcija
51 Subvencionisani krediti: Odobreno 420 miliona evra
53 Start-up krediti: Šansa za mlade?
56 e-banking u Srbiji: Banka je uvek u pravu
58 Najveće svetske banke: Smena
61 BiH: Dobit banaka prepolovljena
62 Banke u hrvatskoj u 2008: Godina bez stresa
70 BANKE: BILANSI

OSIGURANJE
92 Sektor osiguranja u Srbiji: Nerazvijen, ali stabilan
96 Milenka Jezdimirović, generalni direktor „Dunav osiguranja“: Prava mera opreza
99 Nebojša Divljan, predsednik upravnog odbora i generalni direktor Delta Đenerali (Generali) osiguranja: Cilj: Stabilno i likvidno
101 Hrvatska: Stagnacija
102 Svet: Zbog gusara rastu cene osiguranja
104 OSIGURANJE: BILANSI

BERZE
116 Beogradska berza: Godina berzanskih lomova
119 Petogodišnji ciklus domaćeg tržišta kapitala: Svega ovoga ne bi bilo da je…
121 BiH: Berze na koljenima
124 BERZE: BILANSI

FONDOVI
134 Investicioni fondovi: Godina koju bi trebalo zaboraviti
135 Investicioni fondovi: Iskustva Srbije, Hrvatske i Slovenije u 2008. godini: Kriza poverenja
137 Danilo vuksanović, direktor Društva za upravljanje investicionim fondovima KomBank Invest: Osetili smo i slast i gorčinu investiranja
139 Dobrovoljni penzijski fondovi: Stabilni i u vreme krize
140 Sačuvana imovina
142 FONDOVI: BILANSI

LIZING
152 Bojan Baša, predsednik upravnog odbora asocijacije lizing kompanija Srbije: Kvalitetnijom uslugom do novih klijenata
154 Prilagođavanje krizi
155 U znaku pada tražnje
157 Registar finansijskog lizinga: Zaloga za krizu
159 BiH: Raste samo rizik
162 LIZING: BILANSI

NOVA PRAKSA
165 Knjigovodstvo individualnih gazdinstava: Selo bez računa
Iako oko 70% teritorije Srbije čini poljoprivredno zemljište, a učešće poljoprivrede zajedno sa predfarmerskim i postfarmerskim sektorom dostiže od 25% do 30% bruto domaćeg proizvoda, u Srbiji, za razliku od prakse u EU, i dalje ne postoji organizovani sistem vođenja knjigovodstva na poljoprivrednim porodičnim gazdinstvima.

166 Nova profesija – Notar: Pomoć sudovima
Uspostavljanje institucije javnog beležnika mogla bi da oslobodi sudove i ostale državne institucije overavanja gotovo 90% dokumenata na kojima je potreban pečat nekog državnog organa, i time vam uskrati druženje sa ljubaznim šalterskim službenicama.

ISTORIJA
170 Državne finansije: Sve za ljubav politike
U programima političkih stranaka i Narodnoj skupštini krajem 19. veka „paradirale“ su finansije. I sve novine su redovno objavljivale članke o finansijskim pitanjima. Izgleda kao da nijedno drugo pitanje od opšteg interesa za zemlju nije bilo tako popularno kao pitanje uređivanja državnih finansija

172 Monetarna politika: Naša ažija na zlato
U Srbiji je krajem 19. veka važio sistem bimetalizma gde su zlato i srebro bili novčana podloga papirnog novca. Njihove tržišne vrednosti odstupale su od odnosa nominalnih vrednosti, što se tada zvalo ažija.

174 Plasman stranih kapitala u Srbiji: Ideal privrednih političara
Srbija, kao i druge mlade države u 19. veku, nije imala u dovoljnoj meri svoj kapital i morala je često “apelovati na strane novčane pijace“ gde je dobijala novac potreban za vojsku, železnicu, budžet… U štampi se vodila polemika o opasnosti koju sa sobom donosi strani kapital i o tome kako da se ona otkloni.

176 Štednja: Lakše je čuvati ovce nego novce
Kao što je kiša blagotvorna za poljske useve, tako je i novac za narodnu privredu. Najvažniji putevi kojima novac stiže u privredu su štedionice. Ali ne samo što štednja pomaže narodnu radinost, već blagotvorno utiče na zdravlje i vaspitanje naroda. Rad, prosveta i zdravlje su tri glavna temelja za sreću pojedinca i celog naroda.

Pročitajte više o ediciji