Tekstovi

Definitivno je postao jedna od najdelotvornijih marketing tehnika. I niko mu nije odoleo. Čak i ako mislite da baš vi jeste, verovatno grešite. Kad tad ste podržali jedan od najnovijih oblika marketinga – viralni, a da toga niste ni bili svesni.

Sigurno vam se više puta dogodilo da vas određena poruka toliko oduševi da odmah odlučite da je pošaljete što većem broju svojih prijatelja umesto da pritisnete Ignore ili Delete. U tom trenutku viralna kampanja delovala je i na vas.

Viralni marketing poznat je i kao virusni marketing. To je tehinika u marketingu kojom reklamu prenose sami korisnici nekog proizvoda, usluge ili poruke. Cilj je da ih svaki korisnik pošalje što većem broju novih, na taj način šireći reklamu ogromnom brzinom, kao što se i virusi šire. Naravno, ovde se ne govori o virusima, već o tendenciji da se pomoću nečega što je besplatno promoviše nešto što se i te kako plaća.

A da bi se bolje razumeo ovaj, kod nas još uvek mlad pojam, razgovarali smo sa Draganom Vukajlovićem i Istokom Pavlovićem, pionirima viralnog marketinga kod nas. „Za razliku od „prekidajućeg marketinga“, gde se oglašavač brine kako iz jednog centra da dođe do što većeg broja ljudi koje će da prekine u onom što rade i da im plasira svoju reklamu, viralni marketing funckioniše skroz drugačije. U sistem ljudi se ubaci nešto (digitalnog formata)  što ima veliku vrednost za njih i lako je prenosivo. To se zove „viralni agent“. On u sebi sadrži link ka sajtu koji se reklamira ili ka nekom proizvodu. Viralni agent može biti dobra fora, besplatan softver, sve što je vredno i lako prenosivo digitalnim putem. Zatim ljudi sami među sobom prenose poruku jer se zaljube u nju i jer im se sviđa. Klasičan marketing nema vrednost za korisnika, viralni marketing ima duhovnu ili pravu vrednost i zato ga ljudi prenose sami od sebe“- reči su Vukajlovićeve.

Evo i malo viralne teorije. Viralni marketing je nastao 1996. godine kao ideja menadžmenta tada mlade kompanije Hotmail, na čelu sa Indijcem po imenu Sabeer Bhatia. Njihova viralna strategija je bila u tome da ljudima daju pravu vrednost – besplatan e-mail. Jedino što je Hotmail tražio zauzvrat jeste da u dnu svakog besplatnog emaila koji korisnici pošalju prijateljima stoji obaveštenje da postoji Hotmail kao besplatni mail servis. Bila je to odlična reklama za Hotmail koji se nakon toga prodao Microsoftu za više stotina miliona dolara.

Dobar glas daleko se čuje

Pretpostavlja se da svaka osoba ima određeni krug prijatelja i da svakodnevno komunicira s njima. Prema nekim istraživanjima zadovoljan korisnik nekog proizvoda ili usluge svoju sreću podeli sa još tri prijatelja, a ukoliko je nezadovoljan to podeli sa oko još 10 ljudi. Eto obajšnjenja za širenje virusnog marketinga – od jednog do drugog, „od usta do usta“, važno je da je korisnik zadovoljan onim što nudite. Tada će jedna osoba zaraziti dve, dve četiri i tako dalje dok ne dođe do epidemije. Dakle, u osnovi svega je preporuka. Potrebno je stvoriti sadržaj koji će nekome biti interesantan u toj meri da će želeti da ga podeli sa drugima. Veoma brzo poruka će nastaviti samostalno da se širi i zaživeti sopstvenim životom. Još jedna osobina viralne reklame je da uglavnom ne znamo ni koji proizvod reklamira. Važno je da je sadržaj zanimljiv i interesantan, a onda će se korisnici sami potruditi da saznaju šta se krije iza. Tako danas, sve češće možemo videti da se proizvođači zadovoljavaju da stave svoj logo tek na kraju reklame jer nije to ono što je u prvom planu.

Ovo je jedan od najefikasnijih oblika marketinga. Ukoliko uspe, viralna kampanja ima veći efekat od bilo koje televizijske reklame ili bilborda zato što je jedinstvena i ljudi se lakše vežu za nju. „Dešava se da ljudi dođu u posed „viralnog agenta“ i prenesu ga na svoje prijatelje, ali niti oni, ni prijatelji ne obrate pažnju na brend koji se reklamira u kampanji. To je jedna krajnost; druga krajnost je kada klijent insistira da se njegov brend previše pojavljuje u kampanji, i to je siguran recept za neuspeh. Treba balansirati negde između i to je umeće, a dobra viralna kampanja treba da odvede ljude tamo gde vi to želite“- objašnjavaju Istok i Dragana. Na taj način će viralna kampanja sigurno biti efikasna.

Prednost ovakvog marketinga je i što je mnogo jeftiniji od ostalih konvencionalnih načina reklamiranja. Dobijaju se najbolji rezultati za mnogo manje uloženog novca. Logično, viralni marketing se najviše primenjuje na Internetu jer je tu najbolji prostor za širenje reklama, i to najčešće u obliku humorističkih video klipova, slika, poruka, igrica. Uglavnom su to, dakle, zanimljivi sadržaji koje ljudi prosleđuju svojim kontaktima da bi ih ovi prosledili dalje.

Naravno, ništa nije savršeno pa tako ni viralni marketing. Svakodnevno slanje poruka i dosađivanje ljudima može da dovede samo do toga da čim vidi vašu poruku, korisnik je automatski obriše. Zato je veoma važno da bez obzira na kvalitet proizvoda koji nudite osmislite jedinstvenu i interesantnu kampanju. Inače, najverovatnije nećete uspeti. Podaci govore da tek možda oko 20% viranih kampanja uspe, a jedan od razloga za to je što ih rade ljudi iz klasičnih advertajzing agencija koji ne poznaju dovoljno Internet kao medij. Naravno, tu je i problem još uvek nedovoljne upućenosti ljudi na Internet što će se, verujemo, uskoro promeniti.

Pravci širenja zaraze

Neki od najposećenijih sajtova na svetu kao što su Facebook (koji je najbolji način širenja viralnog marketinga i neophodan za razvoj istog kako sada tako i u budućnosti), MySpace, MSN kao startnu strategiju imali su viralni marketing. Primer uspešne viralne kampanje u kojoj smo skoro imali čast da učesvujemo bila je ona sa bojama grudnjaka na Facebook- u. Naime, devojkama je tog dana stigla u Inbox poruka da svaka na svoj status stavi boju grudnjaka koji nosi. Samo boju i ništa više, bez ikakvih daljih obajašnjenja. Muškarci su, naravno, bili skroz zbunjeni i ništa im nije bilo jasno. Išlo se dotle da su čak i oni stavljali boje iako nisu imali pojma o čemu se tu zapravo radi, a ženski statusi su imali više komentara nego ikada. Ova kampanja je na taj način stigla do ogromnog broja korisnika informacija (svi su bili uklučeni – žene i muškarci), proširila se velikom brzinom, bila je besplatna i ostavila je veoma pozitivan utisak. Naravno, sve ovo je imalo neki cilj. Bila je to kampanja za borbu protiv raka dojke i način iskazivanja podrške obolelima. I definitivno je uspela.

Može se reći da čak i Youtube funkcioniše po principu ovog marketinga, jer činjenica je da ljudi najviće gledaju one klipove koje im prijatelji preporuče ili pošalju. Evo još jednog primera. „Jedna od zanimljivijih stranih i među prvim viralima jeste kampanja za automobilsku marku BMW i to preko serije „The Hire“, koja je proslavila i BMW i glumca Clive Owen-a“ smatraju i Dragana i Istok. „Serija je bila napravljena sa idejom da se reklamira BMW automobil, i to samo preko Interneta. Clive je glumio vozača koji je vozio razne ljude u najčudnijim situacijama. I uz BMW su uvek sve savlađivali. Dakle, to nije bio film o BMW automobilima, ali se automobil sve vreme provlačio kroz film kao nešto korisno i dobro. Nakon što je serija počela, BMW je uočio da im je prodaja porasla za 12% u odnosu na prethodnu godinu. Za samo 4 meseca, 11 miliona ljudi je odgledalo seriju na internetu.
2 miliona ljudi se registrovalo na njihov sajt, i veliki procenat njih je seriju poslalo dalje – svojim prijateljima i porodici“.

Od domaćih bi izdvojili kampanju „Ja znam najbolje“ – sajt na kome su posetioci mogli da naprave predizbornu kampanju za sebe. Prvi pravi viral u našoj zemlji. Poznata je i kampanja „Sastavi svoju vladu“- igrica u kojoj posetioci sastavljaju vladu od ponuđenih političara i uz određeni budžet. Samo za prva dva dana igrica je odigrana preko 50.000 puta.

Danas u svetu postoji mnoštvo agencija koje rade viralne kampanje, a one su obično deo većih advertajzing agencija. Kod nas se viralnim kampanjama uspešno bavi agencija Pentagon. Naravno, tu su i pojedinci koji najčešće nesvesno naprave nešto viralno. A šta je potrebno da bi jedna viralna kampanja bila uspešna ne zna se tačno. Postoji mnogo sastojaka viralnog marketinga. Važno je kako ih izmućkate. Ono što je verovatno najvažnije jeste kreativnost i inovativnost. Budite interesantni i zanimljivi. Budite viralni.

Marija Dragić

broj 63, februar 2010.

Razvoj, primena računara i sve veća pristupačnost Interneta, doveli su do mogućnosti, da korisnici usluga javne uprave više ne moraju za svaku potvrdu i uverenje da idu na šaltere uprave, već da neke usluge mogu da dobiju i preko portala nadležnog organa na Internetu. To omogućuju elektronski servisi u okviru razvoja e-Uprave.

Elektronski servisi omogućuju da korisnici preko svog računara i Interneta mogu, koristeći Internet portal javne uprave, da se informišu o nadležnostima i proceduri, podnesu zahtev i dobiju pojedine potvrde, uverenja i druge dokumenate. Zahtevi se mogu poslati sa bilo kog računara – od kuće, sa posla ili preko „infokioska“ na javnom mestu.

Razvoj i primene elektronskih servisa su vodeći trend u savremenom svetu. Za razvoj i korišćenje elektronskih servisa potrebno je ispuniti određene preduslove kao što su: politička volja da se uvode elektronski servisi, elektronska identifikacija korisnika i pružaoca servisa (kvalifikovani elektronski sertifikat), računar, čitač kartice za sertifikat, priključak na Internet, portal e-uprave, baze podataka iz kojih se uzimaju podaci za elektronske servise i programirane elektronske procedure za ostvarivanje elektronskih servisa. Sve potrebne preduslove nije lako obezbediti i zato razvoj elektronskih servisa u nekim sredinama, kao što je i naša, kasni za trendovima u svetu.

Elektronski servisi su prioritet u EU

Evropska komisija je u Akcionom planu eEVROPA (elektronska Evropa) i u okviru projekta razvoj e-Uprave planirala da od 2005 do 2010. godine uvede 20 osnovnih elektronskih servisa i to 12 za građane i 8 za poslovni sektor.

Za građane su predviđeni elektronski servisi u sledećim poslovima:

• Matične knjige,
• Lični dokumenti,
• Poreske prijave,
• Traženje posla,
• Socijalno osiguranje,
• Registracija automobila,
• Građevinska dozvola,
• Prijava policiji,
• Pristup biblioteci,
• Promena adrese,
• Konkurisanje za školovanje i
• Zakazivanje lekarskog pregleda

Za privredne delatnosti predviđeno je uvođenje sledećih elektronskih servisa:

• Porez na dobit preduzeća,
• Porez na dodatu vrednost,
• Doprinosi za zaposlene,
• Registracija preduzeća,
• Statističko izveštavanje,
• Carinska deklaracija,
• Javne nabavke i
• Ekološke dozvole.

U najrazvijenijim zemljama EU, već su ostvareni skoro svi predviđeni osnovni servisi. Zemlje kao što su Austrija, Slovenija i Estonija najuspešnije su u razvoju i primeni elektronskih servisa i organizaciji e-Uprave i u njima je već uvedeno 95% planiranih servisa koje koristi oko 30% građana. Za zemlje EU razvijena je i metodologija kojom se razvoj elektronskih servisa prati tokom prolaska kroz sledeće četiri faze razvoja:

• Informisanje za pribavljanje javne usluge,
• Jednosmerna interakcija za neelektronsko dobijanje formulara za postupak,
• Dvosmerna komunikacija za elektronsko preuzimanje formulara i autentifikaciju korisnika(građanina) i
• Potpuno elektronsko upravljanje predmetom i automatsko dobijanje javne usluge preko veb sajta odnosno portala.
• Razvoj i primena osnovnih elektronskih servisa se u većina zemalja iz EU nalazi u četvrtoj fazi implementacije.

Razvoj i primena elektronskih servisa u Srbiji
Razvoj i primena elektronskih servisa su od 2009. godine u Srbiji regulisani i u „Strategiji razvoja e-uprave” i “Akcionom planu” za čiju realizaciju je nadležno nekoliko ministarstava, a ukupni rad koordinira Ministarstvo za telekomunikacije i informaciono društvo.

Sagledavanje stanja u Srbiji, koristeći metodologiju EU, pokazuje da se većina od pomenutih 20 osnovnih servisa za građane i pravna lica nalazi između druge i treće faze, da realizacija nekoliko servisa nije ni počela, a da realizacija nijednog servisa nije stigla u četvrtu fazu.Samo su se tri servisa (registracija preduzeća, traženje zaposlenja i javne biblioteke) približila mogućnosti da se automatski dobije kompletna usluga preko Interneta.

Na osnovu podataka iz ankete koju sprovodi Republički zavod za statistiku vidi se da u Srbiji samo oko pet odsto građana koristi neke vidove elektronskog komuniciranja sa upravom, a što je šest puta manje nego u EU.
U MUP-u ističu da su se nedavnim usvajanjem “Uredbe o dopuni Uredbe o upisu podataka u ličnu kartu”, stvorili uslovi da građanin na svojoj ličnoj karti koja ima čip, može da formira digitalni sertifikat i takvu ličnu kartu primenjuje za elektronsko potpisivanje i autentifikaciju prilikom korišćenja elektronskih servisa.MUP se priprema da u formi elektronskih servisa ponudi građanima: uverenje o prebivalištu, prijavu policiji, podnošenje zahteva za potvrde o podacima koji se za građane vode u MUP i dr. Na ovaj način građani će brže dobijati tražene dokumente i smanjiće se redovi na šalterima.

PTT Srbija je izdala elektronske sertifikate za oko 350 preduzeća (velikih poreskih obveznika) koji ih koriste za elektronsku autentifikaciju prilikom pristupa sajtu Poreske uprave. Takođe, PTT Srbija je snabdela sa kvalifikovanim elektronskim sertifikatima i sve banke i osiguravajuća društva i ona ih koriste za elektronsko potpisivanje XML izveštaja koji se šalju Narodnoj banci Srbije.

Branislav Dobrosavljević iz Agencije za privredne registre ukazuje da se njihova aktivnost već odvija kroz pojedine elektronske servise i da rade na tome da se njihova celokupna delatnost realizuje kroz elektronske servise. Već sada u APR postoje jednošalterski sistem i objedinjeni prijem prijava koji omogućavaju da se na jednom mestu izvrše poslovi neophodni za registraciju firme.

Oko 90 odsto lokalnih samouprava (opština) ima veb sajt, ali samo oko 30 odsto opština na sajtu ima obaveštenje o načinu dobijanja pojedinih potvrda i drugih dokumenata. Samo petina, oko 20 odsto, opštinskih sajtova omogućava da se preko sajta odštampa ili popunu i pošalje obrazac kojim se traži neka potvrda, uverenje i sl. Na sajtovima lokalnih samouprava, još ne postoji procedura koja omogućuje obostranu komunikaciju i automatsko dobijanje traženog dokumenta.

Prikazano stanje ukazuje da se kasni sa razvojem elektronskih servisa u javnoj upravi, da čak nisu ni počele pripreme za uvođenje svih servisa sa liste od 20 prioritetnih osnovnih servisa, ali i da se desetak servisa postupno penje u sve više faze implementacije.
Nešto bolja situacija je u elektronskom platnom prometu, ali je isto tako nezavidno i stanje u oblasti elektronske trgovine.

Očekivani efekti

Svuda u svetu, pa i kod nas, primene elektronskih servisa donose brojne korisne efekte, a pre svega raste zadovoljstvo građana i drugih korisnika radom javne uprave i popravlja se imidž zemlje kod potencijalnih investitora zbog jednostavnijih procedura u komunikaciji sa javnom upravom. Povećava se efikasnost rada i smanjuju se pojedini troškovi i broj zaposlenih u javnoj upravi. Obavlja se reinženjering radnih procedura kako bi se prilagodile primenama računara i postale racionalnije. Korisni efekti najpotpunije se ostvaruju u sredinama gde ih političari i menadžeri prihvate kao svoj cilj.

Sadašnji broj i nivo elektronskih servisa u Srbiji nije zadovoljavajući i neopgodan je dinamičniji i koordinirani razvoj elektronskih servisa u okviru Strategije razvoja e-uprave i Akcionog plana. Ministarstvo za telekomunikacije i informaciono društvo je osnovni koordinator aktivnosti na primeni Strategije i treba očekivati da će ono obezbediti da se: brže uvode novi servisi, neke aktivnosti ne dupliraju i uočavaju i rešavaju zajednički problemi. Razvoj i primene elektronskih servisa baziraju se na racionalizaciji procedura i zato je veoma važno da se što pre usvoji nova Uredba o kancelarijskom poslovanju.

Razvoj novih elektronskih servisa podržavaju i mnoge domaće IKT kompanije(MEGA, MFC Mikrokomerc, S&T, Algotech, SAGA, Spinaker, Prozone …) u kojima postoje potrebni stručnjaci.

Nikola Marković

broj 63, februar 2010.

Redizajn je proces kroz koji ćete ukoliko ste svesni značaja web sajta za vaše poslovanje proći barem nekoliko puta.

Razlozi za početak ove avanture, a avantura zaista može postati, su brojni. Sajt Vam je možda za svoje vreme bio odličan, ali je sada zastareo, nove tehnologije su ga prevazišle, pripremljen je za standardne rezolucije starih monitora i operativnih sistema i u novim browserima se ne ponaša kako bi ste želeli ili je možda još ranije urađen nezadovoljavajuće, učitava se sporo, redovi teksta ispadaju iz okvira u kojima bi trebali da se nalaze ili se međusobno preklapaju i odaju utisak neprofesionalnosti.

Brzina može biti jedan od najvećih problema. Studija koju je sproveo Akamai 2006-te godine pokazuje da ako je vašem sajtu potrebno duže od 6 sekundi da se učita 33% posetilaca odnosno jedna trećina će napustiti sajt. Amazon je otkrio da 100ms dodatnog vremena potrebnog za učitavanje strane smanjuje prodaju za 1%, dok Google smatra da povećanje vremena za učitavanje od 500ms rezultira opadanjem posete za oko 20%.

Osvežavanje sajta tako u životu svakog sajta postaje obavezan proces. Pitanja koja morate postaviti, pre svega sami sebi, pri planiranju redizajna su zaista brojna. Skok u prihodima može biti značajan, ali posledice mogu biti i katastrofalne.

Potreba redizajna sajta i ciljevi koje sajt treba da postigne

Možda deluje jednostavno, ali koji su zaista razlozi zbog kojih uopšte razmišljate o redizajnu sajta? Uzmite u ruke papir i olovku i zapišite pet razloga zbog kojih želite da uradite novi dizajn sajta. Ukoliko 3 ili više razloga imaju veze sa načinom na koji Vaš trenutni sajt (ne)prikazuje informacije korisnicima na pravi način ili im otežava snalaženje na sajtu redizajn Vam nije potreban, već neophodan.

Iznenađujući je broj vlasnika sajta kojima odgovor na pitanje cilja redizajna predstavlja problem. Koji su razlozi što Vaš sajt uopšte postoji? Da li ste napravili sajt da bi posetiocima samo prezentovali informacije o Vašoj firmi ili mu je cilj on-line prodaja, bilo direktna ili indirektna? Da li je namenjen da bude portal koji bi ukazivao na druge sajtove iz slične grupe. Ukoliko želite prave rezultate poželjno je da pre nego što počnete sa redizajnom postavite ciljeve pred vaš novi sajt. Ove ciljevi bi trebali da budu glavni vodič ka novoj organizaciji web strane. Potrebno je da budu jednostavni. Na primer: “Želeo bih da predstavim svoje proizvode posetiocima, a naročito da podignem prodaju proizvoda X”.

Resursi i vreme potrebni za redizajn

Zavisno od tipa sajta koji imate i ciljeva koje ste postavili redizajn može zahtevati različite resurse u vidu novca, vremena, radnih sati vaših zaposlenih koji će morati da pripreme novi materijal za sajt u vidu tekstova i slika. Prilikom izrade ili redizajna sajta upravo priprema sadržaja za sajt predstavlja najčešćeg krivca za prekoračenje rokova. Potrudite se da sadržaj imate spreman čak i pre nego što angažujete nekog za predlog novog dizajna.

Samo planiranje redizajna sajta je vremenski zahtevno jer nije reč o procesu koji želite da završite što pre bez obrzira na posledice. Ukoliko ste na primer u sred agresivne kampanje za neki od proizvoda sigurno ne želite da promenama na sajtu zbunite kupce. Takođe, tek kada ste sproveli istraživanje i uzeli u obzir sve faktore imaćete i bolju predstavu o potrebnom vremenu.

Redizajn sajta i rangiranje na Internet pretraživačima

Pretraživači su odgovorni za više od 80 odsto saobraćaja koji se obavlja putem interneta. Ako se vaš sajt ne rangira visoko u internet pretraživačima, onda jednostavno ne postoji način na koji možete obezbediti dobru poziciju među konkurencijom.

Svaki put kada pristupite redizajnu sajta rizikujete pad pozicije koju imate na Google-u. Nepravilno korišćenje redirekcija, nepreusmeravanje trenutno linkovanog sadržaja na novi sajt ili lošije organizovani meniji mogu upropastiti mesece ili godine truda u Internet marketingu.

Mnoge firme nemaju sredstva da ulažu u Internet marketing van osnovne optimizacije sajta za pretraživače i redizajn bez razmišljanja o ovome može biti poguban. Raspitajte se dobro kod firme koja Vam radi redizajn o načinima na koje nameravaju da reše ovaj problem. Ukoliko Vam je sajt već loše rangiran vredi razmisliti o optimizaciji samog sadržaja prilikom redizajna.

Grafičko osvežavanje

Mnogo puta webmasteri, dizajneri i vlasnici sajtova žele da im sajt koristi sve najnovije tehnologije uz najlepšu grafiku koju mogu da zamisle. Ovakvi sajtovi po pravilu imaju loš rang na pretraživačima i što je najvažnije ne daju korisnicima lak pristup sadržaju. Koliko puta vas je iznervirala web strana na kojoj od grafike, ma koliko lepo izgledala, ne možete pronaći informaciju koja Vas zanima i koliko puta ste odustali da pogledate sajt koji se dugo učitavao iz istog razloga?

Stoga, ukoliko Vam je cilj isključivo da grafički osvežite sajt, nemojte preterivati.

Reakcije posetilaca

Verovatno najbitnije pitanje koje možete postaviti prilikom planiranja redizajna. Lakoća pristupa informacijama treba da predstavlja glavni motiv prilikom planiranja, pa pokušajte da saznate mišljenje posetilaca bilo prateći podatke koje vam šalje neki od programa za statistiku poseta (preporučujemo Google Analytics) bilo tako što ćete putem anketa ispitati kakvo mišljenje korisnici imaju o trenutnom izgledu web strane.

Najviše će vas zanimati šta posetioci misle o trenutnom dizajnu, kao i koje bi opcije najradije videli u budućnosti, jer se u ovome upravo krije ključ zašto ljudi dolaze, odnosno napuštaju prezentaciju. Značaj ovakve informacije nije potrebno objašnjavati, naročito ako vam se prodaja bazira na korisnicima koji za Vaše proizvode saznaju preko web sajta ili ih direktno naručuju sa njega.

Testiranje je ključ uspeha u ovakvoj situaciji. Probajte da, ako imate mogućnost, prvo napravite sitnije izmene na određenim delovima sajta ne bi li privukli pažnju na nove sadržaje i pratite promene u ponašanju posetilaca.
Izdvajanje vremena za planiranje redizajna sajta će Vam uštedeti novac, vreme i sredstva koja biste potrošili na duži vremenski period. Postavite sebi ova pitanja i uvereni smo da će vaš novi sajt funkcionisati mnogo bolje.

Ivan Bjelajac

broj 63, februar 2010.

Kreiranje virtuelizovanih resursa za skladištenje podataka ključni je faktor prelaska na konvergentnu infrastrukturu. Dva nova HP StorageWorks rešenja, HP StorageWorks P4800 BladeSystem SAN i HP StorageWorks EVA Cluster, omogućavaju korisnicima da kreiranjem virtuelizovanih resursa objedine servere, storidže i virtuelno desktop okruženje. Zahvaljujući ovim rešenjima korisnici mogu određenim resursima lako da promene namenu, u skladu sa promenama potreba organizacije.

HP StorageWorks P4800 BladeSystem SAN
Komapanijama problem predstavlja i razruđivanje IT okruženja u kojem učestvuju stoni, prenosivi i mobilni uređaji. Poslovni podaci se nalaze na različitim uređajima što otežava upravljanje, zaštitu i čuvanje rezervnih kopija podataka. Virtuelizacija desktop okruženja može pojednostaviti upravljanje, poboljšati zaštitu i smanjiti zauzeće mreže tokom pravljenja rezervnih kopija podataka.

Uobičajeni način kreiranja virtuelnog desktop okruženja bazira se na kompleksnoj integraciji rešenja za skladištenje podataka, servera, mrežnih kapaciteta i softvera za upravljanje. HP je taj izazov prevazišao kreiranjem referentne arhitekture za virtuelizaciju desktop okruženja koja koristi konvergentnu infrastrukturu. Ova arhitektura obuhvata i hardver i softver, a omogućava pokretanje na hiljade virtuelnih desktop-ova. Pritom je ceo sistem modularno projektovan i testiran tako da se unapred zna koji obim poslovanja podržava. HP-ova referentna arhitektura za virtuelizaciju desktop okruženja može da poveća produktivnost IT osoblja do tri puta zahvaljujući tome što podržava do 1.600 korisnika uz 50 odsto niže troškove i zauzeće 60 odsto manje postora u odnosu na konkurentska rešenja.

Jedna od osnovnih komponenti ove referente arhitekture je novi HP StorageWorks P4800 BladeSystem SAN koji kreira deljeni sistem za skladištenje podataka čiji se kapacitet može proširivati. Zasnovan na HP BladeSystem tehnologiji novi P4800 može u četiri blejda sa 140 diskova kreirati kapacitet od 63 TB.

Procedura koju je trebalo sprovesti sastojala se iz više faza. U prvoj fazi je organizovana javna rasprava sa ciljem da se javnost upozna sa značajem uvođenja lokalizovanog, u našem slučaju, ćiriličkog domena. Potom je započeto prikupljanje predloga niza znakova koji bi mogli da postanu ćirilički domen Srbije na internetu. U prikupljanju predloga korišćene su dve metode: ankete na informatičkim skupovima i forumi organizovani pri informatičkim časopisima i na lokacijama RNIDS-a.

U toku ove faze prikupljeno je ukupno 92 predloga, od kojih je Radna grupa za izbor ćiriličkog domena odabrala one koji odgovaraju propisanim standardima Internet organizacije za dodelu imena i brojeva (ICANN). Predlozi koji su zadovoljili standarde su: srb, srbija, sb i rsb. Ovi predlozi su upućeni na glasanje.

U drugoj fazi su postavljene glasačke „kutije“ na veb lokacijama: RNIDS, časopisa Mikro i časopisa Svet kompjutera. Zvanično glasanje je organizovano na lokacijama RNIDS-a, a kontrolna glasanja na lokacijama časopisa Mikro i Svet kompjutera.

Glasanje je trajalo od 10. maja do 16. juna 2010. U glasanju na lokaciji RNIDS-a učestvovalo je 10.505 korisnika Interneta. Rezultati glasanja su:

• srb – 8.336 glasova, odnosno 79,35% od ukupnog broja glasova.
• srbija – 1.734 glasa, odnosno 16,51% od ukupnog broja glasova
• sb – 286 glasova, odnosno 2,72% od ukupnog broja glasova
• rsb – 149 glasova, odnosno 1,42% od ukupnog broja glasova

Dva predloga sa najviše glasova „srb“ i „srbija“ će u sledećoj fazi biti poslati na evaluaciju Internet organizaciji za dodelu imena i brojeva (ICANN), sa naznakom da je izbor Internet zajednice Srbije predlog „srb“. Predlog „srbija“ je rezervni predlog, ukoliko predlog „srb“ ne bude odobren od strane Panela za DNS stabilnost.

Po dobijanju odluke Internet organizacije za dodelu imena i brojeva Internet zajednica će biti obaveštena kako glasi ćirilički internet domen Srbije.

Početak registracije ćiriličkih domena se očekuje u 2011. godini. Uvođenje ćiriličkog domena je jedno od dostignuća koje će pospešiti zaštitu naše kulturne baštine, pisma i književnosti na srpskom jeziku i povećati univerzalnost i dostupnost interneta.