Vesti

Zaduživanje je ušlo u naš svakodnevni život tiho, gotovo neprimetno. Danas se kredit uzima za stan, auto, telefon, pa čak i letovanje. Sve više ljudi ima više rata nego stabilnih prihoda, a razliku između korisnog i štetnog zaduživanja malo ko zaista razume. I tu počinje problem.

Najveći mit u ličnim finansijama je da je svaki dug loš. To jednostavno nije tačno. Dug, kao i alat, može biti koristan ako znaš kako da ga koristiš – ali isto tako, ako ne znaš, može da ti napravi ozbiljnu štetu. Ključ je u tome za šta se zadužuješ, pod kojim uslovima i s kojim ciljem.

Zamisli osobu koja je uzela stambeni kredit pod razumnim uslovima i umjesto da svaki mesec plaća kiriju koja odlazi u vetar, sada otplaćuje stan koji će za deset ili dvadeset godina biti njen. To nije loš dug – to je finansijski instrument koji joj omogućava da gradi vlasništvo, stvori stabilnost i dugoročno uštedi.

Isto važi za kredit koji finansira školovanje, ukoliko to obrazovanje otvara vrata ka boljem poslu, većim prihodima i sigurnijem životu. Ili za poslovni kredit koji pokreće ideju koja ima potencijal da generiše prihod i zaposli druge. U tim slučajevima, dug postaje odskočna daska.

S druge strane, imamo loše dugove. Oni se uzimaju za stvari koje gube vrednost čim ih kupimo, koje ne donose nikakav prihod, niti doprinose našoj finansijskoj stabilnosti. Kupovina najnovijeg telefona na rate, bez pokrića, zato što “svi imaju”, nije investicija – to je čisto trošenje.

Kredit za putovanje koje traje sedam dana, a otplaćuje se sedam meseci, isto tako. Auto koji nije neophodan, a opterećuje kućni budžet, predstavlja luksuz zaduženja. Kreditne kartice koje se ne otplaćuju na vreme, sa kamatama koje dosežu i preko 20% godišnje, vrlo lako prerastaju u zamku iz koje se teško izlazi. U takvim slučajevima, dug nije alat, već teret.

Razlika između dobrog i lošeg duga, dakle, nije u emociji, već u matematici i dugoročnom efektu. Dobar dug podrazumeva da će vrednost koju stvaraš u budućnosti nadmašiti trošak zaduženja. Loš dug je kad plaćaš više nego što vredi ono što si kupio, i to iz novca koji još nisi ni zaradio.

Psihološki, ljudi često zaborave da kredit nije prihod, već obaveza. Kada ti banka “odobri” potrošački kredit, ona ti ne poklanja ništa – samo ti daje dozvolu da platiš više za nešto što si mogao čekati, planirati, ili izbeći. A u trenutku kada rate postanu prevelike, a kartice blizu limita, stvarnost dolazi na naplatu.

Zato je jedno jednostavno pitanje najbolji filter za svako zaduživanje: da li će ova pozajmica povećati moju vrednost ili prihod u budućnosti? Ako je odgovor “ne”, razmisli još jednom. Ako ćeš otplaćivati godinama nešto što nećeš koristiti ni mesec dana, to je gotovo siguran znak lošeg finansijskog poteza.

Na kraju, dug sam po sebi nije ni dobar ni loš – on je samo alat. Kao i nož – možeš njime seći hleb, ali možeš i da se posečeš. Sve zavisi od tvoje discipline, ciljeva i razumijevanja. Zadužuj se pametno, samo kada znaš da ti to otvara vrata ka većoj vrednosti, boljoj budućnosti i stabilnijem životu. Sve ostalo je finansijska iluzija – i put ka spirali dugova iz koje se mnogi nikada ne izvuku.

Izvor: Investitor.me

Foto: Pixabay

Miriše na kafu – ali kafa nije. Na policama prodavnica sve je više proizvoda koji se predstavljaju kao ono što nisu – kafa bez zrna kafe, meso bez mesa, čokolada bez kakaa.

A kad pokušate da saznate šta zapravo pijete ili jedete, dočeka vas pregršt sitnih slova – ako ih uopšte ima. Kako nas deklaracije ali i proizvođači obmanjuju, zašto „zamenska kafa“ nije zamena već zamka, i kako potrošači svakodnevno postaju žrtve marketinga koji računa na našu nepažnju.

Nedavne kontrole poljoprivredne inspekcije otkrile su zabrinjavajuće nepravilnosti u prodaji i deklarisanju kafe u Srbiji. Od 108 uzoraka analiziranih tokom akcijske kontrole, četiri proizvođača su uhvaćena u obmani potrošača – umesto čiste kafe, prodavali su mešavine sa dodacima surogata, često bez jasne i vidljive deklaracije. Trenutno stanje na tržištu pokazuje da se mnogi od njih oslanjaju na činjenicu da se većina potrošača neće udubljivati u sitna slova na pakovanju.

U jednom slučaju, proizvod pod nazivom „Premijum kafa bogatog ukusa“ zapravo je sadržao surogate, što je bilo navedeno sitnim slovima na skrivenom delu ambalaže. Ovakva praksa direktno dovodi potrošače u zabludu, jer im se plasira niži kvalitet po ceni proizvoda više klase.

– Upravo u svemu tome su proizvođači iskoristili priliku što nema konstantne kontrole da se na neki način zloupotrebljavaju tržište i poverenje potrošača tako što će proizvode deklarisati suprotno svom sadržaju i kako zaista to u praksi. Koliko sadržimo pravilnik isključivo o deklarisanju kafe, to znači da proizvod mora da bude zaista 100% arabika ili u pitanju neka vrsta zamenskog. Znači ne mora biti isključivo arabika, nego zamenska neka vrsta kafe, rekao je Marko Dragić iz Udruženja za zaštitu potrošača.

Male kazne

Dodaci kafi često uključuju prerađene žitarice poput ječma, raži, pšenice ili cikorije. Za većinu ljudi to ne predstavlja problem, ali za osobe koje boluju od celijakije ili alergija na žitarice, ovakvi dodaci mogu izazvati ozbiljne zdravstvene posledice.

– Najbolje je čitati deklaracije gde je proizvođač obavezan da napiše vrstu i količinu emulgatora koja se nalazi u proizvodu. Ukoliko ste neka posebna grupa pacijenata koji ne smeju da unose određenu vrstu hrane ili tih aditiva, neka se posavetuju sa svojim lekarima, rekla je za Blic TV Marija Bursać Vukadin.

Tokom aprila i maja, inspektori su sproveli 151 kontrolu u objektima za prodaju hrane. Rezultati su alarmantni — u 16 slučajeva nisu postojali propisani higijenski uslovi, četiri objekta su prodavala robu sa isteklim rokom upotrebe, a osam njih nije bilo upisano u Centralni registar objekata.

Iako su za utvrđene nepravilnosti preduzete zakonske mere, pitanje ostaje — da li su kazne dovoljne da obeshrabre nesavesne proizvođače i trgovinske lance?

– Kazne postoje u skladu sa zakonom o zaštiti potrošača kada je u pitanju dovođenje u zabludu potrošača, ali to opet nisu dovoljno u smislu od 200 hiljada do 2 miliona se kreću te kazne, dodao je Dragić.

To su zaista male kazne naspram toga koliko zarade mogu da ostvare proizvođači dovođenjem u zabludu i trgovci, dovođenjem u zabludu i trgovaca i krajnjih potrošača kao korisnika.

Ministarstvo poručuje da će inspekcije biti nastavljene, ali dokle god proizvođači izbegavaju transparentnost zarad profita, potrošači moraju biti oprezni — čitati deklaracije, proveravati poreklo proizvoda i, kada je moguće, birati proverenog proizvođača.

Izvor: Blic
Foto: Pixabay

Ponuda važi do isteka zaliha – i sudeći po interesovanju, neće dugo trajati

Aerodrom „Nikola Tesla“ u Beogradu pokrenuo je jednu od najneobičnijih i najzanimljivijih ponuda godine – nepreuzeti prtljag putnika sada možete kupiti za samo 234 dinara po komadu!

Na desetine kofera, torbi i nesesera ostaju zaboravljeni na aerodromu „Nikola Tesla“ svake godine.

Prema pravilima, ako se prtljag ne preuzme u roku od šest meseci, aerodrom ima pravo da ga dalje distribuira.
Ove godine, odlučili su da naprave presedan – i ponude sve to građanima po simboličnoj ceni od 234 dinara
Od skupocenih parfema, odeće, elektronskih uređaja, pa sve do potpuno običnih stvari – nikada ne znate šta ćete dobiti.

Kakva su pravila?

Cena po komadu je 234 dinara
Kupovina se vrši preko sajta aerodroma
Postoji mogućnost povraćaja u roku od 14 dana
Količine su ograničene

Ponuda važi do isteka zaliha – i sudeći po interesovanju, neće dugo trajati.

Da li će u koferu biti dizajnerska garderoba, strana valuta, knjige, stari suveniri, ili samo – peškir i papuče? To ne zna niko.

Ali ako volite iznenađenja, ovo vam ne predstavlja problem i imate želju da testirate sreću – ovo je vaša prilika.

Izvor: 24sedam

Foto: Pixabay

Kina je trenutno najveće izvozno tržište sa srpsku drvnu industriju, gde je prošlogodišnji izvoz dostigao rekordnu vrednost od 50,8 miliona dolara. Problem je u tome što Kinezima prodajemo sve vrste rezane građe, a među retkim proizvodima sa „dodatom vrednošću“ su mrtvački sanduci, koje smo plasirali na kinesko tržište za 1,4 miliona dolara.

S druge strane, nameštaj koji obezbeđuje spoljnotrgovinski suficit celoj industriji, uglavnom izvozimo u zemlje EU koje mogu biti značajno pogođene američkim carinama.

Prognoze da će nakon višegodišnjih poremećaja na svetskom tržištu drveta, ova godina konačno predstavljati „zelenu granu“ za ovu industriju po svoj prilici će „sasušiti“ carine i druge protekcionističke mere koje uvodi nova američka administracija. Američki predsednik Donald Tramp i njegov tim u Vašingtonu na sve načine pokušavaju da smanje ogromnu zavisnost Sjedinjenih Država od uvoza drveta. Imajući u vidu da je u ovoj zemlji skoro 90% kuća napravljeno od tog materijala, te da SAD troše godišnje oko 115 do 120 miliona kubnih metara drvne građe, obnova američkih šuma na račun uvoza je proglašena za pitanje nacionalne bezbednosti.

U odbrani američkog „drvnog“ suvereniteta prva je stradala Kanada, koja je u SAD izvozila 30 miliona kubnih metara drvne građe. Odluku Vašingtona da uvede carine na kanadsko četinarsko drvo, sada pokušava da iskoristi Nemačka, koja je drugi najveći izvoznik u Sjedinjene Države, gde plasira dva miliona kubnih metara drvne građe.

Nemačka drvna industrija, koja već dve godine grca u dubokoj krizi, pokušava da popuni prazninu na američkom tržištu koju su za sobom ostavili Kanađani. Ali ekonomski analitičari u Nemačkoj upozoravaju da bi ta radost mogla biti kratkog veka, jer Ministarstvo trgovine SAD trenutno razmatra da li i nemačko drvo predstavlja bezbednosni rizik za američku privredu.

Rast izvoza uprkos teškoj godini

Iako Nemačka nije primarno tržište za izvoz drvne građe i proizvoda od drveta iz Srbije, to nije velika uteha domaćim proizvođačima. Naime, prema analizi Narodne banke Srbije, prerada drveta je svrstana među šest industrija u centralnoj i jugoistočnoj Evropi, uključujući i Srbiju, koje mogu biti najviše pogođene direktnim i indirektnim posledicama američkih tarifa. Time su dovedene u pitanje i nade domaćih proizvođača u drvnoj industriji da će blagi oporavak koji je započeo krajem prošle godine biti uvod u znatno bolju 2025. godinu.

Protekla godina je bila veoma teška za najveći broj firmi u ovoj industriji, posebno za mala i srednja preduzeća. I pored takve situacije, domaća drvna industrija je 2024. zabeležila rast izvoza od 1,4%, čija je vrednost dostigla 736,6 miliona dolara. Srbija je izvezla nameštaja od drveta u vrednosti od 384,9 miliona dolara, što je predstavljalo povećanje od 4,1% u odnosu na prethodnu godinu, navodi Branko Glavonjić, profesor Šumarskog fakulteta u Beogradu u analizi koju je objavio časopis „Drvotehnika“.

Najviše proizvoda od drveta izvezli smo u Kinu i Italiju, a potom u Bosnu i Hercegovinu, Francusku i Crnu Goru, pri čemu je u izvozu ubedljivo dominirala rezana građa sa udelom od čak 76%.

Mrtvački sanduci za Kinu

Kina je u 2024. godini bila ubedljivo najznačajnije tržište za izvoz proizvoda od drveta iz Srbije. Ukupan izvoz svih proizvoda od drveta na ovo tržište dostigao je rekordnu vrednost od 50,8 miliona dolara. Daleko ispod nalazile su se druge zemlje u koje najviše plasiramo proizvode od drveta, Italija (28,6 miliona dolara), Bosna i Hercegovina (26 miliona dolara), Francuska (25 miliona dolara) i Crna Gora (23 miliona dolara).

Od ostalih zemalja, koje spadaju u prvih 10, izdvajaju se Nemačka, Slovenija, Ruska Federacija, UAE i Hrvatska. Skoro dve trećine izvoza proizvoda od drveta iz Srbije ostvareno je u ovih deset zemalja, navodi Glavonjić.

U strukturi izvoza u Kinu i Italiju izrazito preovlađuje rezana građa svih vrsta, a ovako nepovoljnu strukturu donekle je ublažio plasman višeslojnih podova u vrednosti od dva miliona dolara, mrtvačkih sanduka od drveta kojih smo izvezli za 1,4 miliona, kao i ostalih proizvoda od drveta (5,6 miliona dolara).

Gde prodajemo kuhinje i spavaće sobe?

Glavna tržišta za izvoz građevinske stolarije u 2024. godini predstavljali su Francuska, Ruska Federacija, Crna Gora, Hrvatska i Švajcarska, dok su se podovi od drveta najviše izvozili u Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru i Italiju. Nameštaj smo najviše prodavali u Italiji, Rumuniji, Francuskoj i Crnoj Gori. Skoro polovina ukupnog izvoza nameštaja ostvarena je u ove četiri zemlje, dok je učešće prvih deset zemalja iznosilo 80%.

U Italiju se najviše izvozio tapacirani nameštaj za sedenje, delovi nameštaja i ostali drveni nameštaj. Vrednost izvoza ove tri kategorije iznosila je 59,2 miliona dolara, što je predstavljalo 97% od ukupnog izvoza u ovu zemlju. Rumunija je predstavljala važno tržište za izvoz spavaćih soba, kuhinjskog i trpezarijskog nameštaja i dnevnih soba, čija je vrednost iznosila 23 miliona dolara. Francuzima smo izvozili nameštaj za sedenje, ostali drveni nameštaj, trpezarijski i nameštaj za dnevne sobe, u vrednosti od 29 miliona dolara, dok smo u najbližem okruženju najviše prodali tapaciranog nameštaja i spavaćih soba.

Nameštaj se izvozi u zemlje EU većinom preko velikih trgovinskih lanaca, dok proizvođači pločastog i tapaciranog nameštaja svoje proizvode plasiraju u okruženje kroz sopstvene distributivne lance.

Nameštaj zaslužan za spoljnotrgovinski suficit

S druge strane, ukupan uvoz drvne industrije Srbije u 2024. godini je iznosio 495,2 miliona dolara, što je za blizu 19 miliona dolara ili 3,9% više u odnosu na prethodnu godinu. Skoro 77% ukupne vrednosti uvoza predstavljali su proizvodi od drveta, a svega 23% je sačinjavao nameštaj.

Spoljnotrgovinski bilans prerade drveta je negativan već petu godinu zaredom i u 2024. godini uvoz je bio veći od izvoza za 29 miliona dolara. Za razliku od prerade drveta, spoljnotrgovinski bilans nameštaja od drveta je pozitivan i u 2024. suficit je iznosio 271,1 milion dolara. Upravo zahvaljujući nameštaju, spoljnotrgovinski bilans drvne industrije Srbije kao grane u celini je bio pozitivan i iznosio je 241,4 miliona dolara, ističe Glavonjić.

Industrija propuštenih šansi

Kada je reč o izgledima za ovu godinu, kineske porudžbine od srpskih proizvođača su tokom prva dva meseca bile stabilne, ali je tražnja u Italiji za našim proizvodima od drveta počela da opada. Izvoz pločastog nameštaja u Rumuniju i Francusku zabeležio je rast u istom periodu, a tokom prva dva meseca rastao je i izvoz masivnog nameštaja u Francusku i Belgiju, dok je plasman na nemačkom tržištu imao blagi pad.

Dominantan izvoz poluproizvoda od drveta i nisko učešće nameštaja izrađenog od masivnog drveta u ukupnom izvozu drvne industrije upućuju na zaključak da srpska drvna industrija postaje industrija propuštenih šansi, upozorava profesor Šumarskog fakulteta.

Najava kineskih investitora za pokretanje proizvodnje višeslojnih podova velikog kapaciteta u Srbiji, mogla bi donekle da ublaži ovakvu situaciju. Američke carine mogle bi da ubrzaju kineske investicije u proizvodnju slojevitih podova u Srbiji. Ukoliko ne bude nepredviđenih događaja i ove najave se ostvare, to će biti rezultat srećnih okolnosti, a ne osmišljene strategije i sistemske podrške. I tako u krug, iz godine u godinu, zaključuje Glavonjić.