U njemu su objavljene prve avanture Supermena, popularnog junaka koji je vremenom postao prepoznatljiv simbol pop-kulture. Prethodni rekord u postignutoj vrednosti nekog stripa drži isti broj „Action comics“-a, prodat po ceni od 317.000 dolara. Međutim, taj primerak je bio slabije očuvan, a i dolar je vredeo više.

Prodavcima, čak i u kriznoj godini, nije bilo većih problema da se zaposle jer je u 2009. godini za ova radna mesta bilo velikog interesovanja poslodavaca, a za samu kategoriju posla trgovina je bilo raspisano najviše oglasa za posao. Najmanje objavljenih oglasa u 2009. godini bilo je za fizičare.

Gledajući po broju prijava kandidata, poslodavci nisu su imali mnogo muke da pronađu poslovne sekretare, knjigovođe, komercijaliste, vozače i marketing menadžere, ali su, sa druge strane, kandidati imali veliku konkurenciju, jer se na ove pozicije prijavljivalo mnogo kandidata. Takođe, ako ste želeli da se zaposlite kao računovođa, menadžer prodaje ili kreditni službenik za vas je bilo dosta oglasa, ali je i konkurencija bila najveća. Naime, na oglase iz pomenutih oblasti, tokom 2009.godine prosečno se prijavljivalo preko 200 kandidata.

Sa druge strane, veterinari ili farmaceuti, grafički ili web dizajneri, programeri, elektrotehničari nisu imali razloga za brigu jer se na relativno veliki broj oglasa prijavljivao mali broj kandidata. Baš zbog toga je poslodavcima u 2009. godini bilo nešto teže da pronađu radnike za ova radna mesta.

Prethodna godina vam nije bila naklonjena po pitanju posla ukoliko ste želeli da se zaposlite kao socijalni radnik ili psiholog. Za ove pozicije je bilo malo oglasa, ali dosta prijava kandidata. Slična situacija je bila i za oglase za rukovodioce laboratorije, mikrobiologe i veterinare. Za navedene poslove, potražnja za radnicima je i inače, nezavisno od krize, mala. Nešto drugačije dešavalo se sa frizerima, inženjerima zaštite na radu ili životne sredine, kojima je bilo teško da pronađu posao ali i poslodavcima da pronađu odgovarajućeg kandidata jer je za ove pozicije, osim malog broja objavljenih oglasa, i odziv kandidata bio slab.

Detaljniju analizu traženih zanimanja u 2009. godini možete pogledati na http://poslovi.infostud.com/info/trazena-zanimanja/

Fiat je zbog smanjene tražnje prošle godine već zatvarao svoje fabrike u Italiji, a sada je zatvoreno svih šest fabrika na dve nedelje a tridesetak hiljada radnika je na prinudnom odmoru.

Sledeći prognoze da će ove godine prodaja opasti za najmanje 10 odsto u odnosu na prošlu, italijanska kompanija je zatvorila fabrike u matičnoj zemlji, a prema izjavama zvaničnika, Fiatove fabrike u drugim zemljama nastavljaju proizvodnju.

Štrajkovi u italijanskim fabrikama već su počeli, a neki od njih regulisani su tako što su vojnici odneli štrajkače iz fabrika. Stručnjaci poručuju da se sindikatima ne sme popuštati, i da evropski proizvođači vozila moraju sprovesti racionalizaciju, posebno zato što proizvodni kapaciteti u Evropi nadmašuju tražnju za dvadeset odsto.

U obrazloženju stoji da je zbog izmena našeg Zakona o finansiranju političkih stranaka omogućena transparentnost po pitanju donatora određenih partija, ali i da je posao kontrole prenet na Agenciju za borbu protiv korupcije, koja je nezavisno telo.

Prostora za politički uticaj ipak ima, pogotovu pri imenovanju rukovodilaca u policiji, koje imenuje ministar unutrašnjih poslova. Osim i dalje nerešenog problema korupcije, Srbija će morati da se pozabavi pravosuđem, zbog velikih odlaganja u sprovođenju sudskih odluka i neravnomernog opterećenja rada sudova.

Od onih koji su završili u zatvoru, najveću kaznu služiće utajivači 50 miliona dinara opreza, koji će iza rešetaka boraviti šest godina.

U poslednjih šest godina stopa utaje poreza raste, a samo prošle godine u odnosu na pretprošlu povećala se za sedam odsto. Od 2003. godine najviše prijava podneto je zbog izbegavanja poreza po odbitku (52 odsto) i poreza na dodatu vrednost (27 odsto).

Od uvođenja PDV-a, 2005. godine, izbegnuto je plaćanje 22,9 milijardi dinara ovog poreza, koji je i najslabija tačka našeg poreskog sistema.

Iako se konkurs zatvara tek 31. marta, broj preduzetnika koji su se javili za učešće u programu NSZ-a je već sada veliki. Za sada su poznati podaci iz Bora, gde se 15 firmi javilo za primanje pripravnika. Prošle godine u Boru je primljen 171 pripravnik, od čega je njih samo 17 ostalo u stalnom radnom odnosu, ali ove godine program „Prva šansa“ ima drugačije uslove, kako bi obavezao poslodavce da zaposle neke od pripravnika.

Prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje u januaru ove godine u Srbiji je bilo 2,9 odsto više nezaposlenih nego u decembru prošle godine. Zato je NSZ objavila šest javnih poziva za subvencije poslodavcima za otvaranje novih radnih mesta, finansijsku pomoć prilikom pokretanja sopstvenog biznisa, kao i poziv za zapošljavanje osoba u okviru planiranih javnih radova u Srbiji.

Metju Perkins, generalni direktor železare, objasnio je okupljenim novinarima da su ove investicije sprovedene u skladu sa sporazumom kojeg je U.S. Steel Serbia potpisala sa Vladom Srbije u januaru 2008. godine. Prema sporazumu, američka kompanija bila je dužna da uloži 50 miliona evra u prilagođavanje svojih postrojenja svetskim ekološkim standardima. Na kraju radova njihova cena je dostigla skoro deset miliona evra više.

Skupu je prisustvovao i ministar životne sredine i prostornog planiranja Oliver Duilić, koji je naglasio da je ovo, do sada, najveća investicija u oblasti zaštite životne sredine u Srbiji. Takođe je istakao i da u našoj zemlji više nema mesta za „zastarele ili polovne uvezene pogone koji prljaju čovekovu okolinu“, kao što pišu pojedini mediji.

Javni dug svih zemalja CIE je ispod 60% BDP-a, a mađarski je na prosečnom nivou za Evro zonu
“Javni dug zemalja CIE61 je mnogo niži kako nominalno tako i relativno (kao procenat BDP-a) nego u zemljama Evro zone. Ukupan javni dug Mađarske, Češke Republike, Slovačke, Rumunije i Hrvatske iznosi oko 200 milijardi EUR, što je manje od javnog duga Grčke (300 milijardi EUR). Ako dodamo Poljsku, javni dug celog regiona CIE6 bi bio ispod 400 milijardi EUR – što je još uvek manje of duga Španije (po proceni, 700 milijarde EUR) i manje od četvrtine javnog duga Italije (po proceni, 1.800 milijardi EUR),” objašnjava Juraj Kotian, jedan od rukovodilaca Odeljenja za markoekonomiju i instrumente sa fiksnim prihodima u CIE. U relativnom smislu, sve zemlje CIE (izuzev Mađarske) su zadržale svoj javni dug na nivou ispod 60% BDP-a. Mađarski javni dug se procenjuje na oko 80% BDP za 2009. godinu, što odgovara prosečnom nivou u Evro zoni.

Jedan važan indikator u vezi sa javnim dugom je procenat državnih hartija od vrednosti u vlasništvu nerezidenata. Kada je procenat visok, povećava se verovatnoća brze rasprodaje. To je slučaj Grčke, u kojoj su oko 2/3 javnog duga (90% BDP-a) u vlasništvu nerezidenata kroz investicije u državne obveznice Grčke. U CIE6 ovaj udeo iznosi oko 1/4 (2-23% BDP-a). Analitičari Erste Grupe stoga ističu da “s obzirom na mnogo niži nivo aktuelnog javnog duga i fiskalnih deficita ekonomija CIE u poređenju sa zemljama iz Evro zone, zaduživanje u CIE će biti znatno niže.” Češka Republika, Slovačka i Rumunija će osetiti pozitivne efekte niskog duga i time najnižih količina duga koji dospeva (oko 4-5% BDP-a) koji treba da se refinansira. Poljska, Hrvatska i Mađarska bi trebalo da refinansiraju veću količinu državnih hartija koje dospevaju, a koje vrede oko 8-10% BDP-a.

Višak likvidnosti na tržištima CIE bi trebalo da održi visok nivo lokalnepotražnje za državnim obveznicama Iako su potrebe za refinansiranjem manje nego u Evro zoni, još uvek se postavlja pitanje ko će kupiti državni dug zemalja CIE6. “Višak likvidnosti na tržištima CIE6 bi trebalo da održi visok nivo lokalne potražnje,” dalje objašnjava Kotian. S druge strane, banke će nastaviti da investiraju veliki deo povećanih depozita u državne hartije, s obzirom na to da će rast kredita i dalje biti umeren.Neto potražnja lokalnih banaka za državnim hartijama koja potiče iz promene depozita i kredita klijenata bi trebalo da ukupno iznosi oko 1% BDP-a. Osim banaka, potražnja za državnim hartijama od strane lokalnih penzionih fondova, osiguravajućih društava i zajedničkih fondova će inositi oko 0,5-2,0% BDP-a u 2010. godini. Poljska je uspela da izda euroobveznice početkom ove godine i vrlo je verovatno da će se Češka Republika, Mađarska, Rumunija, Slovačka i Hrvatska takođe pojaviti na međunarodnim tržištima, što bi trebalo da olakša situaciju na lokalnom tržištu obveznica.

Fiskalni deficiti u zemljama CIE su se povećali; zemlje sada moraju da se potrude da bi preokrenule negativne trendove
Fiskalni deficiti zemalja CIE6 su se nedavno povećali iz dva razloga. Kao prvo, ove zemlje nisu iskoristile dobre godine da još više snize svoje deficite tokom ekonomske ekspanzije. Visok nivo ekonomskog rasta je uticao na povećanje poreskih prihoda. To je zatim dalje ubrzalo rast rashoda i prikrilo narastajuće strukturalne deficite tokom 2005-07. godine. Oštro usporavanje ekonomije koje je usledilo je otkrilo ovo nepostojanje duboke konsolidacije. Kao drugo, neke od vlada su suviše zakasnile sa rebalansom budžeta i korekcijom rashoda u skladu sa promenjenim makro-pretpostavkama. To je dovelo do daljeg pogoršanja strukturalnih deficita u svim zemljama osim u Mađarskoj i Rumuniji, koje su, s obzirom na program sa MMF-om, morale da reaguju bez odlaganja i pažljivo prate rast rashoda.

Mađarska kao predvodnik u fiskalnoj konsolidaciji
Zemlje u regionu CIE6 su ipak preduzele mere da preokrenu negativne trendove u javniim finansijama. U nameri da povećaju prihode, mnoge od njih (Mađarska, Hrvatska, Češka Republika) su se oslonile na povećanja PDV-a. Rumunija je izbegla povećanje PDV-a, ali je uvela mere koje će je zadržati na putu koji je dogovoren sa MMF-om za ovu godinu (smanjenje troškova radne snage u javnom sektoru, snižavanje drugih diskrecionih rashoda, kao i izvesne strukturalne promene, kao što je revizija penzionog zakona). Mađarska se ističe kao predvodnik u fiskalnoj konsolidaciji – uspela je da snizi fiskalni deficit sa 9,4% da manje od 4% BDP-a za tri godine, uprkos sporom ekonomskom rastu i veoma negativnim efektima globalne ekonomske krize.

Zemlje CIE6 očekuju manje bolnu konsolidaciju nego Evro zona, ali strogo zahtevana održivost bi mogla da odloži uvođenje evra do 2015-2016. godine
“S obzirom na činjenicu da su deficiti u zemljama CIE ispod proseka za Evro zonu i da su neke od ovih zemalja ranije ušle u konsolidaciju (sredina 2009. i početak 2010. godine2), njihova konsolidacija će biti lakša za realizaciju i manje bolna nego u zemljama Evro zone,” kaže Kotian. U skladu sa svojim programom konvergencije, Međarska bi trebalo da snizi deficit na nivo ispod 3% do 2011. godine. Poljska i Rumunija bi trebalo da koriguju svoje previsoke deficite do 2012. godine, a Češka Republika i Slovačka do 2013. godine. Prve dve zemlje će morati da konsoliduju deficite za skoro 2 procentna poena godišnje u odnosu na nivo iz 2009. godine da bi se realizovali njihovi ciljevi do 2012. godine.

Analitičari Erste Grupe predviđaju da će, pored smanjenja fiskalnog deficita na ispod 3% BDP-a, Evropska komisija posvetiti više pažnje ispunjavanju kriterijuma iz Maastrihta na ‘kredibilan i održiv način’. To znači da će se od zemalja kandidata verovatno tražiti da ispune kriterijume sa komotnom rezervom i/ili da deficite zadrže na nivou ispod 3% BDP-a duži vremenski period (ne samo u jednom trenutku) pre dobijanja pozitivne ocene. Evropska komisija bi takođe mogla da zahteva da strukturalni deficiti budu ispod 3% BDP-a3 i da se pokrenu strukturalne reforme (reforma zdravstva, penziona reforma), što bi trebalo da smanji osetljivost javnih finansija na dugovečnost. To bi značilo pozitivnu ocenu ispunjenosti kriterijuma iz Maastrihta barem godinu dana nakon što se deficit smanji na ispod 3%, što bi moglo da odloži usvajanje evra do 2015-16. godine za zemlje CIE (osim za Estoniju4).

Fiskalni rezultati zemalja CIE će smanjiti spredove hartija ovih država u ovoj godini
Očekuje se da će fiskalni rezultati imati mnogo veći uticaj na spredove hartija ovih država nego tokom prethodnih godina. S obzirom na smanjenu osetljivost mađarske i rumunske valute i fiskalnu konsolidaciju koja je već u toku, centralne banke mogu da nastave sa monetarnom relaksacijom. To će zatim prouzrokovati dalju kompresiju prinosa. Tako, na primer, Rumunija ima jedan od najnižih javnih dugova u EU, što povećava verovatnoću da će njen deficit biti značajno smanjen. Analitičari Erste Grupe očekuju da će prinosi na rumunske državne obveznice opasti sa današnjih 8% na 6,5% tokom leta ove godine. U Mađarskoj, zemlji sa jednim of najnižih deficita, prinosi bi mogli da padnu sa aktuelnih 7% na 6% do kraja godine. S obzirom na veliku neto emisiju čeških i slovačkih državnih hartija, prinosi se suočavaju sa rizikom porasta ukoliko se sentiment prema CIE pogorša. Višak likvidnosti čeških banaka je relativno visok, što bi moglo da pomogne u apsorpciji velike ponude. S druge strane, slovačke banke već imaju popunjene zalihe državnih hartija (20% bilansne sume), pošto su već prebacile svoja slobodna likvidna sredstva u državne obveznice nakon ulaska u Evro zonu.5 To čini da finansiranje novog slovačkog duga bude više zavisno od potražnje od strane nerezidenata i refinansiranja iz ECB.

Ona je za jagodinsku televiziju „Palma plus“ sinoć ponovila da izbori koštaju koliko novčano, toliko i u pogledu reformi koje su započete. U poslednjoj deceniji, ovo je jedina Vlada koja je imala šanse da izdrži ceo mandat, jer se nama izgleda sviđa da glasamo. Takođe, predsednica Skupštine je mišljenja da se ni opoziciji ne isplate novi izbori, jer bi time uzeli „vruć krompir“ u ruke. Ovo se poklapa sa nekim teorijama da opozicione partije samo žele da demonstriraju svoju moć, a ne da zaista preuzmu vlast.

Lider SNS-a, Tomislav Nikolić, pak, smatra da bi novi izbori raščistili političku situaciju, i da bi sa vlasti bili uklonjeni oni koji sada raspolažu našom imovinom, poput G17 plus, LSV i sl. Čedomir Jovanović ispred LDP-a smatra da bi izbori bili uvod u haos, jer bi stranke umesto da se bave pametnijim pitanjima počele da se utrkuju u gubljenju vremena, obećanjima i estradizaciji ozbiljnih tema.

Da političari nisu jedini koji imaju mišljenje o izborima pokazuju i dešavanja na društvenim mrežama. Tako, na fejsbuku imate mogućnost da virtuelno potpišete peticiju za „18 652 potpisa za vandredne lokalne izbore u Zemunu„, gde je verovatno tvorac grupe na duhovit način pokušao da ismeje konstantne vapaje zemunskih vlasti da postanu republičke.

Mediji su ovu informaciju dočekali oduševljeno, pa su neki od naslova za vest: „Evo zašto konobari vole ministre“, „Konačno prijave!“ i sl.

Od aktuelnih ministara prijave su podnete protiv Tomice Milosavljevića, Žarka Obradovića, Olivera Dulića, Nebojše Bradića, Gorana Bodanovića, Saše Dragina i Slobodana Milosavljevića, a zahtev za prekršajni postupak podnet je i za bivše ministre Predraga Bubala, Slobodana Samardžića, Zorana Lončara i Vojislava Brajovića.

Najviše optužbi izneto je protiv bivšeg direktora Uprave za trezor Ivana Maričića, a bivšeg ministra trgovine Predraga Bubala, koji se, između ostalog, sumnjiči da u glavnoj knjizi Trezora nije evidentirao nefinansijsku imovinu nabavljenu u 2008., što je zadužo budžet za finansiranje manjka likvidnosti preko dozvoljenog iznosa i što nije izvršio povraćaj tih sredstava do kraja 2008. Maričić je za Danas izjavio da u potpunosti preuzima odgovornost na sebe i da je tačno da je znao da se delimično krše određene procedure, ali da je Trezor u uslovima ekonomske krize radio na najbolji mogući nači.

Premijer je odmah reagovao izjavom da će Vlada preduzeti sve da se slični prekršaji ne bi ponovili, i pohvalio ove bebeće korake Srbije u uspostavljanju transparentnosti u kontroli trošenja novca iz državnog budžeta.