Evropska unija će ponuditi da ukine carine na skoro sve uvezene robe iz Sjedinjenih Američkih Država, kao deo pregovora o najvećem svetskom trgovinskom sporazumu, rekli su Rojtersu sagovornici upoznati sa predlogom. Ponuda će biti objavljena u ponedeljak, nedelju dana pre nego što počnu direktni pregovori šefa trgovinskog odeljenja u EU Karel De Gucht i njegovog američkog kolege Majkla Fromana u Vašingtonu.
Nemačka industrijska proizvodnja neočekivano je pala u decembru, signalizirajući da je najveća privreda u Evropi i dalje osetljiva na slabosti u ostatku regiona. Desezonirani indeks proizvodnje ( GRIPIMOM ), smanjen je za 0,6 odsto od novembra , kada je zabeležen (revidirani) rast 2,4 odsto, saopštilo je Ministarstvo ekonomije u Berlinu. Ekonomisti kojwe je anketirao Blumberg su predviđali rast od 0,3 odsto. Ako se uporedi isti period prošle godine, proizvodnja je u porastu za 2,6 odsto, korigovana prema broju radnih dana.
U najvećoj ekonomiji na svetu, otvoreno je u januaru 113.000 radnih mesta u poređenju sa 75.000 u decembru, saopštilo je ministarstvo rada. Stopa nezaposlenosti je pala na 6,6 odsto sa 6,7 odsto u decembru. Ekonomisti su prognozorali da će biti otvoreno 180.000 novih radnih mesta, uz stagnaciju nivoa nezaposlenosti na 6,7 odsto .U privatnom sektoru otvoreno je novih 142.000 radnih mesta a u javnom je izgleda 29.000 ljudi ostalo bez posla. Cena sata rada u proseku je u januaru porasla za 0,2%, a na godišnjem nivou za 1,9%, prenosi Biznis Insajder.
Narodna banke Srbije oduzela je danas dozvolu za rad Univerzal banci iz Beograda i imenovala Agenciju za osiguranje depozita za administratora. Odluka o oduzimanji dozvole za rad Univerzal banci obrazložena je zaštitom interesa deponenata i očuvanja stabilnosti finansijskog sistema Srbije. Centralna banka je navela da su oduzimanju dozvole prethodile aktivnosti koje su u dužem periodu bile usmerene na to da banka uskladi poslovanje sa odredbama Zakona o bankama u delu koji se odnosi na kapital i pokazatelje poslovanja.
„Elektroprivreda Srbije“ će početi očitavanje brojila za januarsku potrošnju 1. februara i okončati 5. februara, navodi se u saopštenju, i mole kupci da omoguće pristup mernim mestima čitačima iz distribucija kako bi čitači upisali tačno stanje na brojilima. Ako u periodu očitavanja kupci budu odsutni, očitano stanje mogu da jave na broj telefona u distribuciji kojoj pripadaju navodi se u uputstvu.
Američki predsednik Obama je ubedio neke od najvećih kompanija u SAD, uključujući Apple, Valmart , General Motors i Ford, da promene svoje kriterijume zapošljavanja kako bi se izbeglo diskriminisanje kandidata koji su bez posla u dužem vremenskom periodu, prenosi NYT .
Deprecijacijski pritisci koji su od početka ove godine uticali na slabljenje dinara inicirani su sezonski pojačanom tražnjom domaćih preduzeća za devizama, pre svega uvoznika energenata, kao i kretanjima na međunarodnim finansijskim tržištima uzrokovanim očekivanim smanjenjem kvantitativnih olakšica Federalnih rezervi SAD, saopštila je Narodna banka Srbije.
Turska centralna banka održaće vanredan sastanak povodom daljeg poniranja nacionalne valute koja je u ponedeljak dotakla najniži nivo prema dolaru ikada, sa kursom 2.39 lira za jedan dolar. Lira je od početka godine izgubila 10% svoje vrednosti, ali je od jutros (28.01.) ponovo povratila nešto snage zbog najavljenog sastanka CB.
Valute zemalja u razvoju zabeležile su veliki pad prošlog petka a s početkom ove nedelje usledile su nove loše vesti. Argentinski pezos ojačao je za 0.3% u ponedeljak (27.jan), ali su posle devalvacije nacionalne valute uznmireni trgovci povećali cene svoje robe za oko 30%, a neki su i zatvorili radnje dok ne postane jasnije šta će se dešavati s argentinskom ekonomijom.
Dinar će u utorak, posle dvodnevne tendencije rasta, oslabiti prema evru 0,4 odsto ili 43 pare, uprkos intervenciji centralne banke od 60 miliona evra, tako da će zvanična srednja vrednost iznositi 115,8645 dinara za evro, što je najniži kurs ove godine, objavila je Narodna banka Srbije (NBS).
NBS je danas prodala 60 miliona evra na deviznom tržištu da bi sprečila prekomernu dnevnu oscilaciju kursa, a od početka godine prodala je ukupno 290 miliona evra.
Svaka valuta ima svoje interne razloge za kolebanje i jedan zajednički a to je promena politike Fed.
Što se turske lire tiče njeno ljuljanje delimično je izazvano političkim potresima u zemlji. Šefovi EU vrše pritisak na turskog premijera u vezi reformi, a turska Centralna banka sazvala je hitan sastanak svog Monetarnog odbora za utorak 28. januar, nakon oštrog pada u lire u odnosu na evro i američki dolar .
Turski bum u građevinarstvu je pod lupom, a čelnici MMF-a upozoravaju Turke na rizike od deflacije. Centralna banka Turske saopštila je da će se na sastanku „razgovarati o najnovijem razvoju situacije, kao i preduzeti neophodne mere politike stabilizacije cena“. Banka će objaviti svoje planove u saopštenju u utorak.
Ovaj potez dolazi usred pritiska tržišta na banku da podigne referentnu kamatnu stopu. Nakon najave sastanka, potvrđeno je da je odnos lira prema dolaru 2.3420 : 1, u poređenju sa rekordno niskih 2,39 u ponedeljak ujutro. Ipak, lira je pala i u odnosu na evro i to za 0,5%, na 3,17740.
Opiranje
Koliko još prošle nedelje, Centralna banka je na sednici odlučila da ne menja referentnu kamatnu stopu. Analitičari kažu da je jedan od motiva oklevanja banke strah od usporavanja privrednog rasta uoči lokalnih izbora u martu. Vlada predviđa da će stopa ekonomskog rasta od 3.6% u 2013. biti povećana na 4% u ovoj godini, nakon što je oštro pala sa 8%, koliki je bio u 2010. i 2011.
Turska tržišta pogođena su istragama o korupciji u javnom sektoru, koje obuhvataju građevinsku industriju.
Ovakvi navodi su pokrenuli demonstracije krajem prošle godine – demonstranti su nosili transparente s porukom „vaš put je korupcija“. Istraga, koja je uzela maha u decembru, doprinela je podnošenju ostavke tri ministra, uz zahtev za reorganizacijom kabineta.
Banka je hitan sastanak poslednji put održala 2011, kada je odlučila da svoju osnovnu kamatnu stopu smanji na 5,75% sa 6,25% .
„Najranjiviji“
Eksperti iz londonske konsultanske kuće Capital Economics upozorili su da su tržišne turbulencije u zemljama u razvoju, uključujući i Tursku, generisali priče o “ novoj krizi „. On je naveo Tursku kao jednu na listi zemalja za koje se smatra da će biti“ najranjivije “ na odluku Federalnih rezervi da zaoštri svoju monetarnu politiku. Analitičari su još tada upozoravali da je vrlo izvesno da će u tom trenutku investitori početi da se izvlače iz akcija i valuta zemalja u razvoju.
Uporedo sa padom vrednosti akcija i ljuljanjem valuta zemalja u razvoju, nestabilnost se prenela i na svetske berze gde su zabeležene najveće fluktuacije u vrednostima glavnih indeksa još od 2012.
“Mislim da se priča sa tržištima u razvoju još nije razvila u punoj meri“ kaže Vejn Lin, portfolio manager u Legg Mason Inc., koji rukovodi portfoliom od $680 milijardi. „Glavno pitanje je da li je ovde reč o početku još jednog događaja na makro planu ili je to samo znak da su ljudi zabrinuti zbog toga što gube profit pa zato rasprodaju svoje portfolije. Ljudi prevrednuju svoju procenu stabilnosti i sigurnosti tržišta u odnosu na prošli period i kakva su ona ranije bila.”
S&P 500 (SPX) potonuo je prošle nedelje najdublje od juna 2012, kada je rasprodaja valuta zemalja u razvoju među investitore posejala sumnju da bi svetska tržišta ponovo mogla postati nestabilna.
EU nema razloga za zabrinutost
Šef Evrogrupe Jerun Dajselblum, izjavio je danas da je zabrinutost oko pojedinih tržišta, poput Argentine i Turske, nastupila u trenutku kada je evrozona prevazišla najgori deo dužničke krize, i da se zaraza iz tih zemlja neće proširiti na evrozonu. Reč je o odvojenim tokovima događaja rekao je Dajselblum novinarima uoči sastanka sa ministrima finansija 18 članica evrozone u Briselu.
Čak i ako bi ove zemlje zahvatila kriza, to se ne bi odrazilo na Evrozonu, rekao je on.
U poslednjih nekoliko dana teče nemilosrdan napad prodavaca na valute u zemljama u razvoju , koji dovodi do toga da valute dostižu višemesečne najniže vrednosti i najniže ikad zabeležene vrednosti, za redom, prenosi portal Portfolio.hu. Mađarska forinta dostigla je u petak svoj najniži desetomesečni nivo od 307 forinti za jedan evro.
Primenom kratkoročnih stimulativnih monetarnih politika najteža ekonomsko – finansijska kriza koja je pogodila svet od 1930. godine je zaustavljena. Centralne banke najjačih svetskih ekonomija sada se okreću ka konsolidaciji tržišta finansija i sve napore (uz političke lidere) usmeravaju na podsticanje privrednog rasta, čulo se juče na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu.