Biznis & Finansije

U uvodnom delu, gospodin Hinteregger posvetiće pažnju trenutnom stanju na tržištima kapitala, kao i perspektivama da okruženje u kojem funkcionišu tržišta kapitala ostane pozitivno.

Premijer Velike Britanije obavezao se da će potrošiti 0,7% britanskog BDP na strane donacije, ali u ta suma će obuhvatati Indiju još samo dve godine. Nova državna sekretarka za međunarodni razvoj Džastin Grining obrazložila je ovu odluku time što je „Indija izrasla u veliku globalnu silu zahvaljujući ekonomskom napretku“. Poslanici iz Konzervativne partije već nekoliko godina negoduju zbog nastavljanja stare politike ispomoći ovoj nekadašnjoj britanskoj koloniji.

Finansijske donacije Indiji bile su upućivane u ruralne oblasti pogođene velikim siromaštvom. Griningova je izjavila da se prilikom svoje nedavne posete Indiji dogovorila sa tamošnjim vlastima o „prelasku na drugačiji vid pomoći, kroz savetodavne psolove i transfer neophodnih znanja“. S druge strane, 0,7% nacionalnog prihoda koje je obećao Kameron predstavljaju ukupno veća izdvajanja za međunarodni razvoj nego što je Britanija do sada odvajala.

„Pozdravljam napredak koji je ostvarila Vlada Srbije u prvih 100 dana rada, ali još mnogo toga treba da se uradi. Mogu se preduzeti brojni konkretni koraci da bi se unapredila poslovna klima’’, naveo je ambasador Kirbi. Ambasador je dao niz detaljnih predloga u vezi sa izmenama Zakona o radu, građevinskim dozvolama, ulaganjem u informacione tehnologije i prateću infrastrukturu i kao prioritet naveo članstvo u Svetskoj trgovinskoj organizaciji. ,,Pokretanje ovih inicijativa će poboljšati poslovno okruženje i dovesti do više hiljada novih radnih mesta u Srbiji.’’

Predsednik Američke privredne komore u Srbiji Miloš Đurković tim povodom je rekao da je za Američku privrednu komoru značajno da je Vlada u prvih 100 dana donela prve mere usmerene ka unapređenju uslova poslovanja koje se odnose na ukidanje suvišnih parafiskalnih nameta i izrazio nadu da se reforma nameta države privredi tu neće zaustaviti. „Dodatno, ohrabrujemo Vladu da nastavi započetim tempom i da u sledećih 100 dana stavi fokus na ključne ekonomske oblasti – reformu regulative iz oblasti radnih odnosa, kao i oblasti nekretnina“, naglasio je Đurković.

Deset južnoameričkih zemalja već dvadeset godina se spori sa EU i nekim njenim članicama u vezi sa izvozom banana. Uzgajivači iz Južne Amerike su se žalili pred STO da EU šteti njihovom izvozu zbog protekcionističkog stava prema uzgajivačima banana mnogo manjeg obima, svojim bivšim kolonijama u Africi. Početak razrešenja nazreo se 2009. godine kada je EU konačno pristala da postepeno umanjuje porez na južnoameričke banane, sa tadašnjih 176 evra po toni, na 114 evra u roku od osam godina. Predstavnici EU su potpisali sporazum i njime formalno okončali osam različitih sudskih sporova pred STO.

Karel De Gucht, komesar Eu za trgovinu, smatra da je ovaj ugovor način da obe strane generišu preko potreban ekonomski rast i osveže svoje partnerstvo, prenosi Fajnenšl Tajms.

Sedmorica vojnika koji su otkrili vojne tajne tokom svog plaćenog konsultanstkog rada za kompaniju ElectronicArts primili su disciplinska pisma i biće kažnjeni sa oduzimanjem polovine plate u naredna dva meseca. Kažnjeni vojnici su aktivni članovi američkih snaga u Afganistanu a za jednog je potvrđeno da je direktno učestvovao u akciji lova na Osamu Bin Ladena. Tvorci igrice koja je nedavno puštena u prodaju reklamirali su je tvrdnjama da su pravi komandosi, penzionisani, ali i oni na dužnosti, učestvovali u njenom kreiranju. Zvanični predstavnici vojske SAD saopštili su da „vojska ne toleriše nikakava odstupanja od zvanične politike, čiji standardi se potvrđuju i kroz navedeno kažnjavanje.“ Ne zna se tačno koje vojne tajne su vojnici odali prilikom rada na igrici, ali prema izveštaju komsije potvrđeno je korišćenje materijala iz mornarice SAD.

Šesta jedinica popularnih „mornaričkih foka“ proslavila se nakon akcije lova na Bin Ladena i o njenim aktivnostima već su snimljena dva filma, dok će uskoro da bude objavljena i knjiga „No Easy Day“ bivšeg člana jedinice, za koju se kaže da će „baciti drugačije svetlo na čitavu operaciju i Bin Ladenovu smrt“. Sadržaj te knjige Pentagon nije video i odobrio, pa je njegov pravni tim već izjavio da je spreman da tuži autora ukoliko objavi tajne informacije.

Više od 8.000 izbeglica smao noćas je prešlo u Tursku u strahu od ratnih dejstava u mestima neposredno u blizini Sirijsko-Turske granice. Zajedno sa njima, procenjuje se da trenutno u Turskoj boravi preko 120.000 izbeglica iz Sirije. Od novih pridošlica, njih 5.000 smešteno je u privremeni kamp u mestu Akčakale, nedaleko od granice, dok će ostali biti smešteni kod svojih rođaka. Među beguncima je bilo i nekoliko desetina vojnika, uključujući i dva generala i 11 pukovnika, koji su dezertirali u zvaničnoj vosjci kako bi se vratiti i pridružili snagama pobunjenika. Procenjuje se da preko 100.000 Sirijaca boravi u izbegličkim kampovima u Turskoj.

Poslednji beg preko turske granice izazvan je napadom pobunjeničke vojske na jedan grad u kome su Kurdi većinsko stanovništvo. U tim borbama do sada je potvrđeno nekoliko desetina poginulih, ali ne navodi se koliko je među njima civila. Novine u Turskoj izveštavaju da je minicija iz dalekosežnog oružja padala i po obližnjem turskom gradu, odmah s druge strane granice. Turska armija već nekoliko nedelja povećava svoju borbenu gotovost duž granice sa Sirijom.

Iako se očekuje pad svih bitnijih ekonomskih parametara, dugoročno gledano, kada se od ovoga oporavi, američka ekonomija biće još jača. Do 2020. nezaposlenost bi trebalo da padne na 5,5%.

Kancelarija za budžet je saopštila da ako Kongres usvoji neke mere za sprečavanje fiskalne litice budžetski deficit će naredne godine biti 503 milijarde dolara veći od planiranog, a u 2014. godini čak 682 milijarde veći. Rast BDP-a i zaposlenosti će pak biti zanemarljiv.

Opcija nametanja minimalnih poreza za najširu populaciju stvorila bi 1,8 miliona dodatnih poslova, a povećanje poreza samo za bogate povećalo bi BDP za 1,3% i stvorilo dodatnih 1,6 miliona poslova.

Međutim, uskoro se očekuju pregovori Bele kuće i Kongresa kojima je cilj izbegavanje fiskalne litice.

Kina, trenutno druga svetska ekonomija, do 2030. imaće tempo rasta od 6,6% a od 2030. do 2060. godine od 2,3 odsto. Indijska ekonomija će u istom periodu rasti 6,7 odsto, odnosno 4%.

U poređenju sa njima, ekonomije OECD-a imaju veoma spor rast – u proseku 2,3% do 2030. i 1,7 odsto posle toga.

Stope rasta Kine i Indije sugerišu da bi njihov BDP mogao biti veći od BDP-a sedam najvećih ekonomija OECD-a već do 2025. godine, odnosno da bi ove dve zemlje zajedno imale veći BDP od celog OECD-a.

Orasi koji su pre deset godina koštali 56 dolara sada koštaju oko deset hiljada dolara, dok su oni stariji još skuplji. Kineske vlasti izgleda ignorišu mehur na tržištu oraha pošto oni nisu egzistencijalno dobro, odnosno nisu neophodni za preživaljvanje.

Golubovi takmičari, posebno stranih sojeva poput belgijskih, imaju sve više poštovalaca i investitora. Bogati Kinezi troše i po 250.000 evra na golubove trkače ali očekuje se da će iznos ovih investicija narasti i na 500.000 evra.

Unca žada je 2010. u Kini koštala 3.000 dolara, što je deset puta više nego 2000. godine, dakle žad je ovde skuplji od zlata. Međutim, cene žada opadaju od trenutka kada je kriza poremetila kinesko tržište pa se svi plaše da će ovaj mehur pući.

Vino nije omiljeno piće Kineza, ne piju ga toliko koliko ga uvoze i koliko ulažu u njega. Oni troše hiljade dolara na sanduke vina, štaviše, banke nude pozajmice Kinezima koji žele da investiraju u vino.

Umetnost je sigurno mesto za „parkiranje“ novca, na primer 900 miliona dolara kineskog novca. Ali Kinezi se sada pitaju da li će moći da zarade na umetničkim delima koje planiraju da prodaju za nekoliko godina.

Nekoliko poštanskih markica iz doba Kulturne revolucije prodato je prošle godine u Hong Kongu za 1,1 milion dolara. Njihova vrednost je počela da opada posle velikog interesovanja za njih uoči krize 1997. međutim investitori se za markice opet „zagrevaju“.

Stari čaj je takođe dobra investicija u Kini. Naime, 345 grama vrhunskog kineskog čaja poput Pu Erh starog oko 100 godina može koštati preko 25.000 dolara. Jedan proizvođač koji je koristio đubrivo koje su proizvele pande prodao je 50 grama čaja za 3.500 dolara.

Kolačići, tradicionalni kineski „Meseci“, prodaju se za velike pare. Oni koji su punjeni jestivim zlatom prodaju se za 3.340 dolara po komadu. Jeftiniji su srebrni kolačići koji koštaju 135 dolara po komadu.