Ekonomija

Ukupni krediti privrede, građana i preduzetnika na kraju septembra ove godine iznosili su oko 3.727 milijardi dinara, što je 0,9 odsto više nego u avgustu, objavilo je Udruženje banaka Srbije.

Pozajmice privrede bile su oko 2.057 milijarde dinara i za jedan odsto su veće nego u avgustu, a krediti preduzetnika su povećani 1,6 odsto, na oko 76,1 milijardu dinara.

Dug stanovništva bankama bio je veći 0,7 odsto i iznosio je oko 1.594 milijarde dinara.
Među kreditima stanovništvu gotovinski su bili veći jedan odsto, potrošački 0,7 odsto, stambeni 0,5 odsto, zajmovi za refinansiranje 2,5 odsto, dok su poljoprivredni bili manji 0,9 odsto

U kašnjenju otplate na kraju septembra bilo je 2,6 odsto ukupnih bankarskih pozajmica, a u avgustu ih je bilo 2,4 odsto.

Izvor: Beta
Foto: Pixabay

Jaz između prihoda od rada i prihoda od kapitala povećan je u svetu, kaže studija Međunarodne organizacije rada (ILO)

Studija Međunarodne organizacije rada (ILO) otkriva da je globalni udeo zarada radnika u ukupnom dohotku pao za 0,6 procentnih poena od 2019. do 2022. godine

Za razliku od prihoda od kapitala, udeo prihoda od rada stagnira, pa značajan deo mladih ostaje bez zaposlenja, obrazovanja ili obuke. To je jedan od zaključaka u izveštaju „Svetsko zapošljavanje i socijalni izgledi” Međunarodne organizacije rada koja je ukazala na povećanje nejednakosti i nepravedne raspodele društvenog bogatstva i privatnog profita.

Studija ILO otkriva da je globalni udeo prihoda od rada, odnosno udeo zarada radnika u ukupnom dohotku pao za 0,6 procentnih poena od 2019. do 2022. godine, kao i da je od tada ostao na istom nivou – što upotpunjuje dugotrajni trend pada, prenosi sindikat UGS „Nezavisnost“.

Da je udeo zarada ostao na istom nivou kao 2004, ukupan prihod od rada bi samo u 2024. godini bio veći za 2,4 triliona dolara (2.400 milijardi). Takođe, sudija ukazuje i na pandemiju kovida 19 kao ključni pokretač ovog pada: gotovo 40% smanjenja udela prihoda od rada dogodilo se tokom pandemijskih godina – od 2020. do 2022.
Kriza je pogoršala postojeće nejednakosti, posebno zato što se kapitalni deo prihoda i dalje koncentriše među najbogatijima, što podriva napredak ka cilju održivog razvoja broj 10 – smanjenje nejednakosti unutar i među zemljama.

Značajnu ulogu u ovom trendu odigrao je i tehnološki napredak, uključujući automatizaciju. Naime, iako su ove inovacije povećale produktivnost i radne rezultate, studija pokazuje da radnici ne dele ravnopravno ostvarene dobitke. Izveštaj ILO upozorava da bi bez sveobuhvatnih politika, koje bi osigurale da se koristi od tehnološkog napretka široko dele, razvoj u oblasti veštačke inteligencije mogao da produbi nejednakosti, ozbiljno dovodeći u opasnost postizanje ciljeva održivog razvoja.

Opadanje prihoda od rada

– Zemlje moraju da preduzmu mere da se suprotstave rizicima opadanja udela prihoda od rada. Potrebne su nam politike koje promovišu pravednu raspodelu ekonomskih koristi, uključujući slobodu udruživanja, kolektivno pregovaranje i efikasnu administraciju rada, kako bismo postigli inkluzivni rast i izgradili put ka održivom razvoj za sve – istakla je Selesta Drejk, zamenica generalnog direktora ILO.

Oslanjajući se na Globalne trendove zapošljavanja mladih koje je nedavno takođe objavio ILO, studija identifikuje veliki deo mladih van zaposlenja, obrazovanja i obuke kao stalno zabrinjavajuću temu.

Globalna stopa mladih koji nisu zaposleni, niti su u obrazovanju ili obuci (NEET) imala je samo veoma skroman pad sa 21,3 odsto u 2015. na 20,4 odsto u 2024. a predviđa se da će na istom nivou ostati u naredne dve godine.

Izvor: 24sedam
Foto: Pixabay

Kompanije u zemlji sira i satova i dalje rado prihvataju gotovinu, a ta ekonomija ima i jednu od najvrednijih novčanica na svetu

Velika većina švajcarskih kompanija i nadalje prihvata plaćanje u gotovini, navodi se u danas objavljenom istraživanju Švajcarske narodne banke (SNB).

Anketa je sprovedena među 770 kompanija, od kojih je 98% saopštilo da i dalje prihvata novac u fizičkom obliku, prenosi Rojters.

Firme u Švajcarskoj su navele da kupci žele da zadrže mogućnost plaćanja u gotovini i smatraju da je ta opcija i nadalje važna.

U Švajcarskoj je i dalje u opticaju novčanica od 1.000 franaka (1.166 američkih dolara), što je jedna od najvrednijih novčanica sveta. „Teže“ od nje su samo banknota od 10.000 singapurskih dolara (oko 7.666 USD) i 10.000 brunejskih dolara (7.670 USD).

Švajcarske kompanije u oblasti transporta ipak planiraju da smanje svoj prijem gotovine u budućnosti da bi snizile svoje troškove manipulisanja gotovinom.

Zaključci ankete su u suprotnosti sa iskustvom zemalja kao što je Švedska ili Norveška gde građani i firme sve više prelaze na bezgotovinska plaćanja.

Prema istraživanju švedske centralne banke iz 2022. godine, sam 8% Šveđana je koristilo keš za nedavne kupovine. Sa komšijama iz norveške dele vrh liste u Evropi po najmanjem broju ATM aparata (bankomata) po glavi stanovnika.

Izvor: Tanjug
Foto: Pixabay

Prihodi od poreza na pse dostigli su prošle godine ponovo rekordnu vrednost od oko 421 milion evra.
Gradovi i opštine u Nemačkoj prikupili su tako 1,6 odsto više novca nego prethodne godine, saopštio je Savezni zavod za statistiku.

I 2022. zabeležen je rekordni iznos.

Podatke je zavod dao povodom Svetskog dana pasa, koji se obeležava ovog četvrtka, 10. oktobra.

Prihodi od poreza na pse rastu već 10 godina. Za to vreme su skočili za čak 41 odsto, rekli su statističari.
Veći prihod od poreza ne znači obavezno i da ima više pasa. Naime, visinu i strukturu poreske stope određuje svaka opština pojedinačno. Iznos poreza može zavisiti i od broja pasa u domaćinstvu ili od rase.

U nemačkim domaćinstvima je 2023. živelo oko 10,5 miliona pasa, prema anketi Centralnog udruženja prodavnica za kućne ljubimce (ZZF) i Industrijskog udruženja za opremu za kućne ljubimce (IVH).

Pas donosi mnogo radosti, ali znači i dodatne troškove, koji su poslednjih godina značajno porasli. Cene hrane za pse i mačke porasle su 2023. u proseku za skoro 17 odsto.

Ukupna inflacija u istom periodu bila je 5,9 odsto

Izvor: B92.net/Dpa
Foto: Pixabay

Elektroprivreda Srbije (EPS) objavila je listu najvećih dužnika i ukupan dug te srpske energetske kompanije je na dan 25. septembra iznosio više od 23 milijardi dinara.

Kako je objavljeno, najveći dužnik je preduzeće u stečaju Železara Smederevo sa dugom od oko 6,29 milijardi dinara, a koji je u odnosu na avgust uvećan za skoro dve milijarde dinara.

Na drugom mestu je preduzeće Infrastruktura Železnice Srbije, sa dugovanjem višim od 2,95 milijarde dinara, dok je treće mesto zauzelo kragujevačko preduzeće Energetika sa dugom nešto višim od 2,36 milijarde dinara.
Sledi preduzeće za podzemnu eksploataciju uglja (PEU) Resavica sa dugom od 2,081 milijardi dinara, pa Politika A.D Beograd čiji je dug procenjen na oko 1,193 milijardi dinara.

U prvih deset najvećih dužnika EPS-a su i beogradska JKP Vodovod i kanalizacija i Infostan tehnologije čiji su dugovi na kraju septembra ove godine iznosili oko 1,181 milijardi dinara odnosno oko 862,86 miliona dinara.
Među dužnicima su i stečajna masa Srpske fabrike stakla čiji je dug prema EPS-u procenjen na skoro 831,2 miliona dinara, kao i beogradskog akcionarskog društva Radijator sa dugom od oko 671,28 miliona dinara.

JKP Toplana Bor duguje EPS-u blizu 661,9 miliona dinara, opštinska uprava Smederevska Palanka 636,2 miliona dinara, a Javno preduzeće za komunalnu privredu Lazarevac oko 547,78 miliona dinara.

Među 20 najvećih dužnika su i gradske uprave Kragujevac sa dugom od 442,9 miliona dinara i Novi Pazar sa 422,8 miliona.

Duga za struju ima i HIP Azotara od oko 416,7 miliona dinara, zatim JKP gradska toplana Kruševac od blizu 324 miliona dinara, kao i Zastava oružje iz Kragujevca od 320,26 miliona dinara.

Vaterpolo klub Partizan EPS-u duguje oko 318 miliona dinara, a beogradski IMR u stečaju oko 274,6 miliona dinara.

Poslednji na listi 20 dužnika prema EPS-u je Jumko iz Vranja sa dugom od blizu 274 miliona dinara.
EPS i Srbijagas imaju obavezu u okviru aranžmana Srbije i Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) da redovno objavljuju spiskove svojih najvećih dužnika.

Izvor:Tanjug
Foto: Pixabay

Realni rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) Srbije za osam meseci ove godine, međugodišnje je uvećan za približno četiri odsto, a inflacija je među najvećim u EU, navedeno je u poslednjem broju časopisa Makroekonomske analize i trendovi (MAT), objavljeno je danas.

„Rast obima ukupne industrijske proizvodnje u avgustu je međugodišnje usporio na 0,9 odsto. U tom okviru, dinamika prerađivačkog sektora je ostala zadovoljavajuća sa rastom od pet odsto, što se ne može reći i za energetski sektor, koji je kolateralna šteta, pre svega, zbog loših hidroloških prilika“, naveli su stručnajci MAT-a.

Dodaje se da je suvo i toplo leto „opustošilo i primarnu poljoprivrednu proizvodnju koja će se na nivou godine redukovati, verovatno za osam odsto“.

U avgustu je, kako je navedeno, registrovan rast spoljnotrgovinske razmene, ali vrednost robnog uvoza znatno nadmašuje vrednost realizovanog izvoza.

Nastavljen je, kako je istaknuto, snažan međugodišnji rast realnog prometa u trgovini na malo i prosečnih zarada.

Usled jednokratnog poskupljenja pojedinih regulisanih cena, kao i zbog rasta cena hrane i bezalkoholnih pića, međugodišnja inflacija je ostala na nivou iz jula od 4,3 odsto.

„Ključni rizik uspešnog okončanja borbe sa inflacijom u ovom trenutku predstavlja eskalacija sukoba na Bliskom istoku, koja ceo svet neizbežno uvodi u novu energetsku krizu“, navedeno je u tom časopisu.

U julu i avgustu 2024. međugodišnja inflacija je bila 4,3 odsto i 4,4 odsto u Srbiji, a 2,8 odsto i 2,4 odsto u EU.
Od 27 članica EU samo Belgija i Rumunija imale su veću međugodišnju inflaciju nego Srbija i u julu i u avgustu 2024, dok je samo Rumunija imala veću međugodišnju inflaciju nego Srbija u avgustu ove godine.

Međugodišnja inflacija u Belgiji i Rumuniji bila je 5,4 odsto i 5,8 odsto u julu 2024, dok je u Rumuniji bila 5,3 odsto u avgustu 2024. godine.

Izvor: Beta
Foto: Pixabay

Holandsko udruženje potrošača objavilo je istraživanje koje je pokazalo značajan pad kvaliteta prehrambenih proizvoda zbog inflacije. Ovi podaci su ponovo u prvi plan stavili termine šrinkflacija i skimpflacija koji pokazuju kako se u kriznim ekonomskim vremenima proizvođači igraju s pravima potrošača, varajući ih tako što smanjuju pakovanja bez upozorenja ili snižavaju kvalitet, a istovremeno povećavaju cene.

Nedavna studija Holandske agencije za zaštitu potrošača je pokazala kako je postotak ribe u ribljim štapićima Albert Heijn pao za 20 odsto, dok se cena povećala za 40 procenata. U ulju za kuvanje „bertoli“ se udeo maslinovog ulja smanjio sa 20 na sedam odsto, a u supi iz kesice „džambo čiken“ udeo piletine sa 8,6 na 5,8 procenata.

Biljana Borzan iz Odbora za zaštitu potrošača EU rekla je da, prema njenom istraživanju, iz Hrvatske čak 76 odsto građana je primetilo značajan pad kvaliteta hrane i higijenskih proizvoda za istu ili višu cenu.

– Problem skimpflacije, odnosno uštede na račun kvaliteta sastojaka je taj što je to prosečnom građaninu jako teško dokazati, a vrlo često nije ni označeno na ambalaži. Građani Hrvatske su primetili i pad kvaliteta usluga – rekla je ona i navela primer da čak 66 odsto ispitanika u Hrvatskoj smatra da su pre za istu cenu dobijali, na primer, bolji hotelski smeštaj ili više sadržaja dok kupuju ulaznice za neke događaje.

Skimpflacija i šrinkflacija

– Problemi skimpflacije idu paralelno uz šrinkflaciju, odnosno smanjenje pakovanja proizvoda na proizvodima čije cene ostaju iste. Čak 94,5 odsto naših građana je primetilo da u supermarketima dobijaju tanje čokolade, manje teglice dečje hrane ili manju gramažu testenine, a cene su ostale iste. Industrija ponovo želi da štedi preko leđa potrošača – upozorila je Borzanova.

Kupci posebno u istočnoj Evropi su dosad imali iskustva uglavnom sa šrinkflacijom, a sada pošto je prošao talas velikih poskupljenja i cene su i dalje visoke, suočavaju se sa skimpflacijom. Ovaj izraz koji je nastao od engleske reči za „štedeti“ ili „raditi nešto nekvalitetno“ lansirala je američka medijska mreža NPR pre nekoliko godina.

Ovaj fenomen u kome proizvođači smanjuju kvalitet proizvoda, a istovremeno povećavaju cene širi se trenutno očigledno svuda, čim na to upozoravaju i evropski borci za prava potrošača. Da podsetimo da su posle početka rata u Ukrajini proizvođači pomfrita zamenili suncokretovo ulje palminim jer se ogromna količina svetske proizvodnje suncokreta nalazi u Rusiji i Ukrajini.

Na deklaracijama nisu tačni podaci

Ulja nije bilo u tom trenutku. Ono je prvo uvedeno iz potrebe, a onda su proizvođači shvatili da im je to jeftinije i zadržali su ga. Iako je suncokretovo ulje odavno dostupno u dovoljnim količinama, prema podacima zaštitnika potrošača, samo se jedan od ispitanih proizvođača vratio kvalitetnijem proizvodu. Ostali i dalje koriste palmino ulje.

Ono što još više zabrinjava jeste to što oni ne menjaju ni na deklaraciji proizvoda ovu izmenu iako nutritivne vrednosti više ne odgovaraju onome što piše na etiketi. Palmino ulje je jeftinije i nezdravije od suncokretovog zbog većeg udela zasićenih masnih kiselina.

U početku su proizvođači dobili odobrenje da takva pakovanja mogu da idu na police jer nisu imali vremena da odštampaju nova, ali niko ih s vremenom nije zamenio, niti je bilo kontrola koje bi to utvrdile. Umesto da izmene listu sastojaka i nutritivne vrednosti, oni su samo naveli da proizvod sadrži palmino ulje umesto suncokretovog, ali je to naravno prošlo nezapaženo kod potrošača kojima je ovakva informacija namenjena.

Manje i kvalitetnih sastojaka u proizvodu

Nije ovo jedini primer. Mnogo ih je kako na evropskom tržištu tako i kod nas. Da podsetimo da je prošle godine Centar za savetovanje potrošača iz Hamburga objavio primer čokolade iz velikog lanca supermarketa Aldi Nord. Čokolade njihove robne marke su, rečeno je, izgubile na kvalitetu – umesto 45 odsto marcipana, koristi se svega 38 procenata. U drugim vrstama je pronađeno manje pistaća i nugata.

Uz to su sve čokolade, bez obzira na pad kvaliteta, poskupele za 20 evrocenti. Tako je na tržištima koja imaju makar kontrole i jake potrošačke organizacije, pa kupci makar mogu da saznaju šta ih čeka na policama. Na našem tržištu je sve više proizvoda privatne robne marke na kojoj trgovci više zarađuju, a kupcima je jeftinije.

Postavlja se pitanje da li iko kontroliše ove proizvode, njihove deklaracije i sastojke. Verovatno ne. Dolazimo do priče o tome da veliki brendovi gube trku protiv trgovačkih robnih marki. Brendovi jesu skuplji, ali makar možemo da računamo na ispravne deklaracije, a valjda i na sastav koji odgovara onome što piše na etiketi. Valjda. Ili više nikome kao kupci ne možemo verovati.

Izvor: Politika

Foto: Pixabay

Javni dug Srbije na kraju avgusta ove godine iznosio je 38,07 milijardi evra, što je 46,4 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), objavilo je danas Ministarstvo finansija.

Na kraju jula javni dug je iznosio 38,22 milijarde evra, odnosno 46,6 odsto BDP.

Javni dug Srbije je na kraju 2023. iznosio 36,15 milijardi evra ili 48 odsto BDP.

Prema izveštaju Uprave za javni dug, najzaduženiji smo preko izdatih obveznica, a daleko ispod su rangirana dugovanja stranim vladama i bankama.

Izvor: Beta

Foto: Pixabay

U Osijeku ili Beogradu. Na hrvatskom i crnogorskom primorju ali i u USA, Nemačkoj, Sloveniji, uskoro Švajcarskoj i Italiji, gosti u nekim lokalima mogu da pojedu kašičicu, kojom su pre toga mešali čaj, kafu, voćni napitak.

Ovaj HORECA proizvod je teško definisati jer je istovremeno ugostiteljski pribor i prehrambeni proizvod.

Jestive kašičice i uskoro jestive slamčice koriste se za mešanje napitaka, a hrskave su i ukusne poput keksa.

Proizvode se u maloj kompaniji My Spoon u Južnom Banatu – u selu Banatski Karlovac. Takođe su ekološki proizvod koji ne ostavlja trag na deponijama jer zamenjuju jednokratna plastična rešenja.
Prave se od tri osnovna sastojka: brašna, meda i jaja.

Na ideju da koriste bogatstvo sirovina svoga kraja i sa željom da doprinesu smanjenju zagađenja planete plastikom-pogotovo upotrebom jednokratnih, plastičnih rešenja, mladi i preduzimljivi meštani sela na obodu Deliblatske peščare došli su pre nekoliko godina.

U kafiću, uz smeh i priču, osmisli su proizvod pa tek onda krenuli u traganje za idealnim receptom.

Potom su sami konstruisali mašine, kalupe i na onda zakoračili na tržište.
Leon Caran, izvršni direktor kompanije “My spoon”, kaže da je od prvih, ručno napravljenih jestivih kašičica, prošlo dve godine dok prvu nisu prodali. – To se dogodilo 2021.godine. I, do kupca smo stigli lakše na inostranom nego domaćem tržištu.

Nastavili su sa inovacijama pa su prošle godine proizveli jestive kašičice za sladoled, a ove godinepočinju proizvodnju i jestivih slamčica.

Tokom nedavno završene letnje sezone imali su tri isporuke za Hrvatsku.

– Nisu to ogromne količine i nije prvi izvoz u ovu zemlju regiona. Još 2022. krenuli smo na hrvatsko tržište, više kao test. Tadašnji partner je bio mali distibuter koji je svojim vozilom obilazio lokale. Sada imamo ozbiljnijeg distributera, pojašnjava Caran.

U My Spoon timu je osmoro zaposlenih. Osim vlasnika Petra koji je ekonomista i čiji roditelji imaju zavidni staž u pekarstvu, niko od “myspoon-ovaca” pre nije imao dodirnih tačaka sa ovom industrijom.

Ponosno ističu da su svi lokalci. Inženjera i maga-pronalazača koji se doselio iz sela Đurđevo prihvatili su kao svog Karlovčana.

Podvlače da je njihov dosadašnji put školski primer razvoja jednog startapa.

Ne kriju da su za prve plasmane potezali privatne kontakte iz matičnih biznisa, jer sama kompanija nema još uvek kapacitet za veća ulaganja u marketing, nastupe na sajmovima.

I u takvim okolnostima jestive kašičice stižu do lokala u Sloveniju, Albaniju, Severnu Mekedoniju, Crnu Goru, Mađarsku, Rumuniju, skandinavske zemlje, čak preko okeana – u USA.

-Trudimo se da poslujemo domaćinski i zadovoljni smo sporim, ali sigurnim, organskim rastom. Svi u timu, što mislim daje rezultiate i omogićava razvoj, imamo ista želju: da naša jestiva kašičica bude dugovečna i porodicama dobavljača, a koji su svi iz Srbije, osigura budućnost kroz saradnju sa nama, dodaje Caran.
Glavni kuvar tj. tehnolog Marko Ivanović koristi različite vrste brašna od lokalnih proizvođača iz Mačve i sa Fruške gore; jaja i med otkupljuju od poljoprivrednika iz Deliblatske peščare, ambalažu radi takođe mala firma iz Južnog Banata.

Do sada najviše izazova imaju u pozicioniranju brenda i edukaciji industrije i potrošača,najviše u segmentu zamene plastičnih proizvoda njihovim jestivim rešenjem.

-Svi smo uvereni u višestruku vrednost i kvalitet My Spoon kašičica. Naš proizvod ne samo što može da služi za mešanje toplih napitaka, konzumiranje meda, prirodnih kremova, voćnih namaza, sladoleda već ne ostavlja za sobom trag na deponijama.

Kako kaže Caran upravo taj ekološki značaj kašičice prepoznaju više potrošači u inostranstvu nego u Srbiji i regionu.

Trude se da budu fleskibilni prema zahtevima kupaca koliko god mogu jer su proizvodne linije za kratko vreme automatizovali.

Na kašičice mogu da “graviraju” logo kupca, eksperimentišu sa ukusima. Pokušavali su da naprave bezglutenske ali to nije pošlo za rukom.

Prvi kontigenti jestivih kašičica uskoro se pakuju za Kanadu Švajacarsku i Italiju.

Jestive kašičice iz Banatskog Karlovca postaće deo reklamnog asortimana čuvenog Ferarija. – Kalup sa čuvenim logom luksuznih vozila je kod mene u kancelariji, otkriva Caran, za Biznis u regionu.
Kupcima automobila ili kada dođu na servis u Ferari uz kafu ili čaj serviraće se upravo proizvod iz Srbije.

Ovaj posao, kako dodaje naš sagovornik, pripisuje prošlogodišnjem odlasku, sa glavnim tehnologom, na sajam HOST u Milanu .

-Nismo imali sredstava da budemo izlagači pa smo morali da se snalazimo. Poneli smo uzorke i išli od štanda do štanda i predstavljali proizvod. Održali smo nekoliko sastanaka iako nam je cilj bio ne da sklopimo neki posao već da što više ljudi vidi i čuje za jestive kašičice.

Izvor:Biznisuregionu
Foto: Pixabay