Ekonomija

Američki dolar je decenijama važio za najvažniju svetsku valutu — primarni instrument globalne trgovine i glavni oslonac međunarodnih rezervi. Međutim, 2025. godina donosi sve više upozorenja da se njegov status poljuljao.

Prema analizi J.P. Morgana, „dominacija dolara je pod znakom pitanja usljed geopolitičkih i geostrateških promena“.

U najnovijem izvještaju, J.P. Morgan navodi ključne razloge za takozvanu „de-dolarizaciju“, odnosno smanjenje uloge dolara u međunarodnim transakcijama. Na prvom mestu je činjenica da se energetske transakcije sve češće obračunavaju u drugim valutama, poput kineskog juana ili eura, a drugo što su američke banke isključene iz novih sistema plaćanja koji se koriste za prekogranične transakcije, naročito u Aziji i među zemljama BRICS-a.

Osim toga, udio dolara u deviznim rezervama centralnih banaka opada, što direktno pokazuje pad poverenja u dugoročnu stabilnost američke valute.

Razlozi za optimizam: Slabiji dolar nije uvek loša vest za Amerikance

Iako može izgledati zabrinjavajuće, slabljenje dolara ne mora nužno biti loše za američke građane — naprotiv. Neki ekonomski stručnjaci ističu potencijalne koristi.

Annie Cole, finansijska edukatorka i osnivačica platforme Money Essentials for Women, objašnjava to ovako:

„Ako dolar oslabi u odnosu na euro, evropske kompanije će radije kupovati američke proizvode jer su jeftiniji. To može podstaći izvoz, donijeti sveži kapital u SAD i otvoriti nova radna mesta.“

Slično tome, analitičar Andrew Lokenauth iz platforme Be Fluent in Finance navodi direktan uticaj na investicije:

„Pad vrednosti dolara od 10% često vodi rastu zarade multinacionalnih kompanija u S&P 500 indeksu za 15 do 20%, zbog povoljnije konverzije prihoda iz inostranstva.“

Takođe, blaga inflacija izazvana slabijim dolarom može pogodovati vlasnicima stambenih kredita sa fiksnom kamatom.

„Ako je godišnja inflacija 5%, to realno znači da vaša hipoteka postaje 5% jeftinija u stvarnim vrednostima“, dodaje Lokenauth.

Dakle, iako gubitak dominacije dolara izaziva zabrinutost na globalnoj sceni, moguće je da će prosečni Amerikanac – a posredno i investitori širom sveta – osetiti pozitivne efekte kroz izvoz, rast tržišta kapitala i bolju poziciju zaduženih domaćinstava.

Ipak, kako se svetska trgovinska dinamika menja, de-dolarizacija ostaje važan signal da se globalni finansijski sistem polako, ali sigurno — multipolarizuje.

Izvor: GoBanknig Rates/Investitor

Foto: Pixabay

Veća vrednost boda, ali i veći broj bodova za pojedine poslove – ovako bi se, najkraće, mogla opisati nova javnobeležnička tarifa koju je usvojila Vlada Srbije. Tako će, na primer, pojedine naknade sa sadašnjih 600 dinara porasti više nego dvostruko – na 1.440 dinara.

Vrednost boda je sa 150 dinara povećana na 180 dinara, stoji u Izmenama i dopunama javnobeležničke tarife.

Ipak, nije se samo vrednost boda uvećala – Ministarstvo pravde za određene poslove koje obavljaju notari – podigla je i broj bodova koji im sleduje za naknadu troškova.

Tako je kod naknade materijalnih troškova, koje građani moraju da nadoknade notaru – poput troškova za poštanske usluge, bankovne poslove uključujući i troškove otvaranja i korišćenja javnobeležničkog računa za stranke, fotokopiranje dokumentacije, izradu overenih prepisa za službenu upotrebu – dupliran broj bodova za određene slučajeve.

„Za isprave o pravnim poslovima i hipoteci stranka je dužna da naknadi javnom beležniku troškove u ukupnom iznosu od 8 bodova (a po starom je 4 boda), a za anekse isprava o pravnim poslovima i hipoteci, nasledničke izjave, punomoćja, saglasnosti supružnika i druge izjave u ukupnom iznosu od 4 boda (a po starom je 2 boda)“, stoji u novom tarifarniku.

Na konkretnom primeru, naknada koja je do sada koštala 600 dinara (četiri boda po 150 dinara), sada će biti 1.440 dinara (8 bodova po 180 dinara).

Dvostruko više bodova (i na to u višoj vrednosti) donosi i naknada materijalnih troškova javnog beležnika za izdavanje izvoda iz lista nepokretnosti i lista voda iz baze podataka Geodetskog katastarskog informacionog sistema koju vodi Republički geodetski zavod na zahtev stranke u formi overenog odštampanog originalnog prikaza izvoda iz lista nepokretnosti i lista voda, stranka je dužna da nadoknadi javnom beležniku materijalne troškove u fiksnom iznosu od 6 bodova (do sada je bilo 3 boda).

Uvećan broj bodova i za nagradu

Nagrada javnom beležniku sleduje za „sastavljanje javnobeležničkog zapisa, odnosno potvrđivanja privatne isprave prema vrednosti predmeta pravnog posla”.

„Za sačinjavanje javnobeležničkog zapisa o ustanovljavanju prava stvarne službenosti ili njegovu solemnizaciju javnom beležniku pripada nagrada u visini od 200 bodova“, stoji u novoj Tarifi.

Za sačinjavanje jednostrane založne izjave javnom beležniku pripada nagrada u visini od 50 odsto nagrade (u zavisnosti od vrednosti pravnog posla), s tim što ukupna nagrada ne može iznositi više od 4.000 bodova.

Ovaj procenat je do sada bito 40 odsto

Promenjen je i broj bodova za overu potpisa na nejavnoj ispravi (takozvana solemnizacija) – sa dva na jedan.

Nagrada javnog beležnika za overu potpisa na nejavnoj ispravi kojom se potvrđuje da su stranke pravnog posla ili stranke koje daju izjavu svojeručno potpisale ili svojeručno stavile otisak prsta, iznosi 1 bod po jednom potpisu i na jednom primerku javnobeležničke isprave.

U tom slučaju stranka je, predviđeno je, dužna da javnom beležniku naknadi materijalne troškove u ukupnom iznosu od 2 boda.

Ako se overava potpis lica kao zastupnika pravnog lica ili preduzetnika, pored nagrade (1 bod po jednom potpisu i na jednom primerku), javnom beležniku pripada i nagrada u visini od 2 boda po svakom takvom potpisu. U tom slučaju javnom beležniku nadoknađuju se i materijalni troškovi u ukupnom iznosu od 7 bodova.

Menja se i tarifni broj 10 iz postojeće Tarife, pa nagrada za overu prepisa ili fotokopije jedne javne ili nejavne isprave iznosi 1 bod za svaku stranicu.

Uz to se notaru plaćaju i materijalni troškovi u ukupnom iznosu od 2 boda.

Kad je hitno, i van kancelarije

Takođe, po novom, za posao koji javni beležnik na zahtev stranke u hitnim slučajevima, odnosno u slučaju neodložne potrebe, obavi izvan utvrđenog radnog vremena ili neradnim danom i praznikom, nagrada utvrđena ovom tarifom uvećava se za 30 bodova za svaki započeti sat, ali ne više od 150 bodova.

Ovo uvećanje nagrade po sadašnjoj tarifi je – 20 bodova za svaki započeti sat.

Uvećanje za posao koji notar na zahtev stranke obavi izvan javnobeležničke kancelarije, nagrada se povećava za 20 bodova za prvi započeti sat odsustva iz kancelarije, a za svaki sledeći započeti sat za 10 bodova, „ako drugačije nije određeno ovom tarifom, ali ne više od 150 bodova“.

I ova nagrada je bila niža po dosadašnjoj tarifi – 15 bodova za prvi započeti sat odsustva iz kancelarije, a za svaki sledeći započeti sat za 10 bodova.

„Ako se javnobeležnička isprava sastavlja za više od dve stranke, nagrada se uvećava za 10 bodova za treću i svaku narednu stranku. Ako u sastavljanju javnobeležničke isprave učestvuju pozvani svedoci, drugi javni beležnik, prevodioci ili tumači, nagrada se uvećava za 20 bodova za svako od tih lica“, stoji u Tarifi.

Međutim, predviđa se da javnom beležniku ne pripada uvećana nagrada za učešće pozvanih svedoka i tumača u sastavljanju javnobeležničke isprave za slabovidu stranku i stranku koja nije u stanju da čuje ili govori.

Izvor: N1

Foto: Pixabay

SAD će od 1. avgusta početi da primenjuju veće carine na uvoz robe iz više zemalja, označavajući novu fazu u trgovinskom ratu koji je Tramp pokrenuo u aprilu. Pisma s najavom viših carina do sada je primilo 14 zemalja.

U pismu, upućenom i predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, a koje je objavljeno i na mreži Truth Social, Tramp je poručio i da će SAD uvesti novo povećanje ako Beograd odluči da uzvrati uvođenjem dodatnih carina na uvoz iz SAD.

Tramp je najavio je da će od 1. avgusta uvesti carine od 25% na robu iz Tunisa, Malezije i Kazahstana, 30% na robu iz Južne Afrike i Bosne i Hercegovine, 32% na uvoz iz Indonezije, 35% na robu iz Srbije i Bangladeša, 36% na robu iz Kambodže i Tajlanda, kao i 40% na uvoz iz Laosa i Mjanmara.

Izvor: Beta

Foto: Pixabay

U kontekstu do sada neviđene geopolitičke i trgovinske neizvesnosti, svetska privreda pokušava da prebrodi očekivano usporavanje privrednih aktivnosti i rastuće poslovne rizike. Trampove odluke po pitanju tarifa i povećanje tenzija na Bliskom istoku menjaju nepredvidljive privredne okolnosti očekivane u periodu 2025-2026.

U ovakvom okruženju, a uzimajući u obzir mere koje se već primenjuju, kompanija Coface je u svoje procene poslovnog rizika unela negativne korekcije za 23 industrijska sektora i 4 zemlje.

Ključni trendovi:

• Tarife Sjedinjenih Država, čak i ako bi se privremeno suspendovale ili pak umanjile, su već dostigle nikad viši nivo
• U gotovo 80% razvijenih zemalja neizmirene obaveze iz prvog tromesečja 2025. su veće nego 2024. godine.
• Metalurški sektor je pretrpeo najveću štetu dok tradicionalni industrijski sektori (automobilski i hemijski) takođe trpe pritisak.
• U ostale sektore u koje su unete negativne korekcije rizika spadaju:

U Sjedinjenim Državama, informatički i sektor komunikacionih tehnologija kao i sektor maloprodaje

U Kini su to tekstilna industrija i proizvodnja odeće, koje su pogođene carinskim nametima.

Svetska privreda: neizvesnost je nova normalnost

Svetske ekonomske prilike nikada nisu bile neizvesnije, budući da u velikoj meri zavise od (geo)političkih događaja i trgovinskih odluka američkog predsednika. Ponovno uvođenje tarifa nakon devedesetodnevne pauze (planirano za 12. avgust u slučaju Kine a 9. jul za ostatak sveta) bi moglo značajno da utiče na globalni rast privrede. Očekuje se izrazito usporavanje privrednih aktivnosti (rast od 2,2% u 2025. i 2,3% u 2026. godini), uz pretežno negativne rizike – kao što je privredni rast od ispod 2%,koji se ne može isključiti, ako se geopolitičke i trgovinske prilike pogoršaju.

Ista vrsta neizvesnosti svakako prati i inflaciju, čija bi trenutna stabilnost lako mogla biti ugrožena. Inflacija bi u Sjedinjenim Državama do kraja 2025. godine mogla da dosegne vrednost od 4%, s tim što postoji mogućnost za nastanak pozitivnog rizika u slučaju viših cena energenata. Veće centralne banke će na ovakvu situaciju verovatno odgovoriti tako što će i dalje nastupati uz dozu opreza. Međutim, ako se inflacija u Sjedinjenim Državama stavi pod kontrolu, Federalna Banka bi mogla da smanji kamatne stope već na jesen 2025. godine. Evropska Centralna Banka je najavila da će se držati politike smanjivanja kamatnih stopa, ali je i naglasila da se približava najmanjoj održivoj vrednosti kamatne stope.

U Evropi postoji još veći stepen neizvesnosti budući da bi dugo odlagane mere fiskalne konsolidacije konačno mogle da počnu da se primenjuju, dok je Nemačka uključena u program pospešivanja privrede čiji obuhvat je trenutno teško proceniti.

Tenzije na Srednjem Istoku i prevelika ponuda: nafta balansira na konopcu

Izraelskoiranski sukob ponovo budi strah povezan sa isporukom nafte. Poremećaj ili čak blokada Hormuškog moreuza (put kojim se prevozi 20 miliona barela nafte dnevno, što čini 20% svetske proizvodnje) bi mogla da dovede do toga da cena nafte pređe 100 dolara po barelu. Međutim, izuzimajući ovu geopolitičku okolnost, ključni podaci ukazuju na pad cena kao rezultat uvećane proizvodnje u zemljama koje ne pripadaju OPEC+, zatim umanjenoj potražnji usled tenzija na polju trgovine kao i ponovnom uvođenju proizvodne norme od strane zemalja članica OPEC+ (2,2 miliona barela dnevno). Osim u slučaju veće krize, cene nafte bi i u narednom periodu mogle biti jako nestabilne, ali za sada ostaju u opsegu od 65 do 75 dolara po barelu.

Razvijene zemlje: otpornost pomešana sa ranjivošću

Privreda Sjedinjenih Država se suočava sa dve vrste neizvesnosti: visina carinskih tarifa i način na koji će ih privreda apsorbovati. Uprkos sve manjem poverenju potrošača, procenat zaposlenosti je i dalje visok dok je pad BDP-a (-0,2% u prvom tromesečju) odraz preventivnog gomilanja zaliha u kompanijama.

Što se Evrope tiče, Nemačka je u prvom tromesečju zabeležila kratkotrajan rast privrede, francuska privreda i dalje sporo raste, italijanska privreda bi mogla da izgubi zamah, dok Španija nastavlja da koristi prednosti turizma i evropskih fondova kako bi ostala u zaletu.

Rastuće ekonomije kao prve žrtve trgovinskih potresa

U Kini je privremena obustava tarifa dovela do naglog porasta izvoza, ali je budućnost neizvesna. Iako je u Indiji u prvom tromesecju ostvaren rast privrede od više od 7%, potrošnja se usporava a prostor za napredak na fiskalnom planu se smanjuje.

Što se Latinske Amerike tiče, Meksiko podnosi najveci teret neizvesnosti na polju trgovine, pa se očekuje da će ta zemlja u 2025. godini ostvariti nulti rast privrede. Izvesno je i da će Brazil, nakon oporavka poljoprivrede posle gubitaka izazvanih uraganom El Niño, zabeležiti pad privrednog rasta usled primene restriktivnih mera monetarne politike (referentna kamatna stopa porasla na 15%). U Argentini je zamah stvoren „Mileinomiksom“ snažan i kao takav bi, uprkos malim deviznim rezervama te zemlje, mogao da obezbedi rast BDP-a od 5% u 2025. i 3,5% u 2026.

Metalurgija: 600 miliona tona čelika viška opterećuje sektor na globalnom nivou

Sektor metalurgije se nalazi u velikoj krizi, budući da je u 2024. godini zabeležio višak čelika u iznosu od 600 miliona tona, što predstavlja 25% svetske proizvodnje. Nepovoljno makroekonomsko okruženje, tenzije povezane sa energentima i nove tarife na čelik otežavaju situaciju proizvođačima, naročito u Kanadi, Meksiku i Evropi.

Kanada: privreda posustaje pod teretom tarifa

S obzirom na to da je 75% njenih izvoznih aktivnosti usmereno ka Sjedinjenim Državama, Kanada spada u red zemalja koje su najviše pogodjene trgovinskim ratom. Nakon uzleta s kraja 2024. godine privredni rast je značajno usporio. Potrošnja opada, ulaganja su sve manja dok stopa nezaposlenosti i dalje stoji na 6,9%, što je najviša vrednost još od 2017 godine.

Nakon što je obim izvoza povećan zbog pretnje carinskim nametima, u aprilu je došlo do naglog pada. Automobilski i metalurški sektor, koji su bili opterećeni tarifama u visini i do 50%, su naročito pogođeni. Predstojeće izmene Severnoameričkog trgovinskog sporazuma, koje će izvesno biti usvojene krajem 2025. godine, ranije nego što je prvobitno planirano, mogle bi dodatno da pogoršaju privrednu nestabilnost ove zemlje.