„Naš cilj je da popularizujemo nauku i da pružimo podršku naučnim istraživanjima“, ističe Nemanja Đorđević, upravitelj Zadužbine Miodraga Kostića koja je otvorila Palatu nauke, prvi centar za istraživanje i popularizaciju nauke u Srbiji i najveći u regionu. Ovo zdanje otvorilo je širom vrata za naučnike iz različitih oblasti i za sve posetioce, radoznale da se upoznaju sa istraživanjima koja oblikuju budućnost. Izložbe su koncipirane tako da se u njih aktivno uključuju i mladi koji odrastaju uz nove tehnologije i na taj način razvijaju kritičko mišljenje i naučnu pismenost.
Palata nauke, zadužbina osnivača MK Grupe Miodraga Kostića, smeštena je u zgradi koja je izgrađena 1924. godine za Jadransko-podunavsku banku. Ova zgrada je tokom proteklog veka bila domaćin još nekim bankama, a krajem prošle godine širom je otvorila vrata najvećem centru za istraživanje i popularizaciju nauke u regionu. Zgrada je detaljno rekonstruisana da bi na raspoloživih 5.500 kvadrata mogli da se smeste tehnika i eksponati koji privlače pažnju posetilaca svih uzrasta. Zadužbina Miodraga Kostića uložila je 25 miliona evra u taj poduhvat.
„Ovakvi projekti se ne realizuju preko noći. Ideja o Palati nauke sazrevala je duže vreme, a formalno smo je pokrenuli pre tri godine i to sa dva zadatka – da popularizujemo nauku i da pružimo podršku naučnim istraživanjima. Ceo tim je vredno radio na osmišljavanju koncepta i na oblikovanju priče koju svaki posetilac može da razume i prati. Danas u Palati nauke ima više od 30 interaktivnih i edukativnih eksponata, koji pokrivaju zaista raznovrsne naučne oblasti“, kaže za B&F Nemanja Đorđević, upravitelj Zadužbine.
Naučni sadržaj je predstavljen kroz četiri tematske celine: od čoveka, preko Zemlje, tehnologije, pa sve do svemira. „Ove oblasti su široko definisane, kako bismo mogli da se bavimo njima na različite načine. Ako me pitate da li tu ima prostora za nauke poput psihologije, odgovor je da – u prizemlju, gde se bavimo čovekom. Ako pitate da li ima prostora za ChatGPT ili neku tehnologiju koja će se pojaviti u budućnosti, odgovor je takođe da – na spratu posvećenom tehnologiji. Ostavili smo prostora za sve potencijalno značajne teme“, ističe naš sagovornik.
Podsticanje samostalnog razmišljanja
Palatu nauke je za nešto više od dva meseca od otvaranja posetilo oko 60.000 ljudi, od kojih su mnogi bili posebno zainteresovani da se upoznaju sa tajnama svemira. Izuzetno je bio popularan najveći interaktivni globus u Evropi, prečnika tri metra, koji emituje više od 500 različitih projekcija koristeći Nasinu bazu podataka, kao i planetarijum sa 36 sedećih mesta. Posetioce zanimaju i priče o zemlji, čoveku i svemiru, koje im „pričaju“ naučnici poput Milutina Milankovića, Mihajla Pupina i Nikole Tesle.
Đorđević napominje da je interesovanje publike i za neke naizgled uobičajene eksponate, poput digitalnog mikroskopa ili spektakularnih projekcija polarne svetlosti, toliko veliko „da o tome nismo mogli ni da sanjamo“. Veliku pažnju privlače i sporedne atrakcije, kao što je robot koji crta po kafi u Kafeteriji u prizemlju zgrade. Upravitelj Zadužbine i njegov tim planiraju da publici uskoro ponude i niz sadržaja posvećenih virtuelnoj i proširenoj realnosti. Palata nauke inače već ima dve kapsule za virtuelnu realnost, koje posetiocima omogućavaju da na taj način obiđu Naučno-tehnološki park u Nišu i arheološko nalazište Viminacijum.
„Ovo nije klasičan muzej“, ističe Đorđević, „već prostor gde se nauka doživljava, a ne samo posmatra. Izložbe smo koncipirali tako da u njih aktivno uključimo nove generacije koje odrastaju uz napredne tehnologije. Interaktivne instalacije, VR iskustva, eksperimentalne zone i simulacije omogućavaju mladima da istražuju, rešavaju probleme i sami dolaze do zaključaka, da razvijaju kritičko mišljenje i naučnu pismenost na način koji im je blizak i prirodan“.
Dom za multidisciplinarna istraživanja
Prostor je koncipiran tako da se u njemu mogu održavati i naučna predavanja, skupovi i radionice. Pored popularizacije naučnih dostignuća, Palata nauke ima za cilj i da unapredi uslove za naučno-istraživački rad. Naučnici u ovom zdanju mogu da sprovode multidisciplinarna istraživanja vezana za aktuelne naučne teme, a već su u toku naučni projekti poput razvoja biomedicinskih uređaja, fotonskih računara, novih generacija kolaborativnih robota i pametnih uređaja.
Pod krovom Palate nauke aktivno je 19 istraživačkih centara koji su otvoreni u saradnji sa Elektrotehničkim fakultetom u Beogradu. Oni pokrivaju ključne oblasti koje danas oblikuju društvo, kao što su veštačka inteligencija, robotika, multimodalno inženjerstvo, internet stvari… Otvoren je i centar koji je nastao u partnerstvu sa Radio-televizijom Srbije i bavi se digitalizacijom različitih sadržaja, koje javni servis proizvodi već više od pola veka.
„Ovi centri su svakodnevno otvoreni za naučnike, a nekoliko puta mesečno i za javnost. To je prilika da se posetioci neposredno upoznaju sa naučnim radom i istraživanjima. Naš cilj je da kroz ovakav, demokratizovan pristup radu istraživača, dodatno popularišemo naučna dostignuća i ukažemo na to koliki je njihov značaj za napredak celog društva“, naglašava Đorđević.
Planiramo da postanemo samoodrživi
Palata nauke svoj rad finansira zahvaljujući podršci investitora, MK Grupe, ali Đorđević najavljuje još jedan ambiciozan plan – da ova ustanova za pet godina postane samoodrživa. „Cilj nam je da ponudimo programe koji će svojim sadržajem privući još brojniju i raznovrsniju publiku. Radimo na tome da ovo postane mesto gde će svi rado dolaziti, kako bi stekli nova saznanja koja će im predstavljati renomirani naučnici i istraživači, ali i drugi ljudi koji umeju da povežu naizgled nepovezivo – književnost sa matematikom ili fiziku sa sportom“, objašnjava Đorđević.
On ističe da će im u osmišljavanju novih programa biti veoma korisni podaci o strukturi i interesovanjima publike, uključujući i informacije o tome šta najviše zanima domaće, a šta strane posetioce. „Otkrili smo, na primer, da su planetarijum, koji je deo naše stalne postavke, i bioskop sa filmovima koji pružaju vizuelni spektakl od 360 stepeni, veoma zanimljivi posetiocima sa engleskog i ruskog govornog područja“, saopštava Nemanja Đorđević i dodaje da je plan da bar trećina posetilaca Palate nauke budu đaci osnovnih i srednjih škola, jer su oni „budućnost naše zemlje”.
Marija Dukić
