IT i nauka

Organizacije koje osmisle načine kako ljudi mogu učiti i raditi sa veštačkom inteligencijom dobiće najbolje od oba sveta, pomažući timovima da se uhvate u koštac sa većim kreativnim izazovima i brže isporuče rezultate.

Veštačka inteligencija ulazi u novu fazu, onu koju definiše stvarni uticaj na svet. Nakon nekoliko godina eksperimentisanja, 2026. se oblikuje kao godina u kojoj AI evoluira iz instrumenta u partnera, transformišući način na koji radimo, stvaramo i rešavamo probleme. U svim industrijama AI prelazi fazu odgovaranja na upite i počinje da sarađuje sa ljudima, pojačavajući njihovu stručnost.

Ova transformacija vidljiva je svuda. U medicini AI pomaže da se zatvori jaz u zdravstvenoj zaštiti. U razvoju softvera uči ne samo kod, već i kontekst iza njega. U naučnim istraživanjima postaje pravi laboratorijski asistent. U kvantnom računarstvu novi hibridni pristupi najavljuju napretke koji su se nekada smatrali nemogućim.

Kako AI agenti postaju digitalne kolege i preuzimaju specifične zadatke pod ljudskim vođstvom, organizacije jačaju bezbednost kako bi držale korak sa novim rizicima. Infrastruktura koja pokreće ove napretke takođe sazreva, postaje pametnija i efikasnija.

Sedam trendova koje treba pratiti u 2026. pokazuje šta je moguće kada ljudi udruže snage sa AI:

1. AI će pojačati ono što ljudi mogu postići zajedno

Microsoft vidi 2026. kao novu eru saveza između tehnologije i ljudi. Ako su prethodne godine bile posvećene tome da AI odgovara na pitanja i rešava probleme, sledeći talas biće fokusiran na pravu saradnju između AI i ljudi. AI agenti spremni su da postanu digitalni saradnici koji pomažu pojedincima i malim timovima. Microsoftovi stručnjaci zamišljaju radno okruženje u kojem tročlani tim može pokrenuti globalnu kampanju u samo nekoliko dana – tako što AI obrađuje podatke, generiše sadržaj i personalizuje ga, dok ljudi upravljaju strategijom i kreativnošću.Organizacije koje osmisle načine kako ljudi mogu učiti i raditi sa AI-jem dobiće najbolje od oba sveta, pomažući timovima da se uhvate u koštac sa većim kreativnim izazovima i brže isporuče rezultate.

2.AI agenti dobiće nove zaštitne mere dok postaju deo radne snage

AI agenti će se u 2026. sve više koristiti i igrati veću ulogu u svakodnevnom radu, postajući više saradnici nego alati. Kako se organizacije budu oslanjale na agente za pomoć u zadacima i donošenju odluka, izgradnja poverenja u njih biće ključna – počevši od bezbednosti.

Microsoft predlaže da svaki agent ima sličnu bezbednosnu zaštitu kao ljudi, kako bi se osiguralo da agenti ne postanu „dvostruki agenti“ koji nose nekontrolisani rizik. To znači davanje svakom agentu jasnog „identiteta“, ograničavanje informacija i sistema kojima može pristupiti, upravljanje podacima koje stvara i zaštitu od napadača i pretnji. Bezbednost će postati autonomna i ugrađena, a ne nešto što se dodaje naknadno. Osim toga, kako napadači budu koristili AI na nove načine, druga strana će istovremeno koristiti bezbednosne agente za otkrivanje tih pretnji i brži odgovor na bezbednosne izazove.

3. AI je spreman da smanji globalni zdravstveni jaz

AI u zdravstvu označava prekretnicu. U godinama koje slede sve više ćemo videti dokaze da AI prelazi granice dijagnostike i širi se na oblasti poput otkrivanja simptoma i planiranja lečenja. Važno je naglasiti da će napredak izlaziti iz istraživačkih okruženja i prelaziti u stvarni svet, sa novim generativnim AI proizvodima i uslugama dostupnim milionima potrošača i pacijenata. Ta promena je značajna jer je neadekvatan pristup zdravstvenoj zaštiti globalna kriza. Svetska zdravstvena organizacija predviđa manjak od 11 miliona zdravstvenih radnika do 2030. godine, što znači da 4,5 milijardi ljudi ostaje bez osnovnih zdravstvenih usluga.

Postignuća su već pokazana 2025. kroz Microsoftov AI Diagnostic Orchestrator (MAI-DxO), koji je rešavao složene medicinske slučajeve sa 85,5% tačnosti – daleko iznad proseka od 20% kod iskusnih lekara. Napredak AI-ja način je da se ljudima pruži više uticaja i kontrole nad sopstvenim zdravljem i dobrobiti.

4. AI će postati središnji deo istraživačkog procesa

AI već ubrzava proboje u oblastima poput klimatskog modeliranja, molekularne dinamike i dizajna materijala. Ali sledeći skok tek dolazi. U 2026. AI neće samo sažimati radove, odgovarati na pitanja i pisati izveštaje, već će aktivno učestvovati u procesu otkrića u fizici, hemiji i biologiji.

AI će generisati hipoteze, koristiti alate i aplikacije koje kontrolišu naučne eksperimente i sarađivati sa ljudskim i AI istraživačkim kolegama.

Ova promena stvara svet u kojem bi svaki istraživač uskoro mogao imati AI laboratorijskog asistenta koji može predložiti nove eksperimente, pa čak i sprovesti deo eksperimenta. To je transformacija koja obećava ubrzanje istraživanja i promenu načina na koji nastaju naučna otkrića.

5. AI infrastruktura postaće pametnija i efikasnija

Rast veštačke inteligencije više se ne odnosi samo na izgradnju sve većih podatkovnih centara. Sledeći talas odnosi se na iskorišćavanje svake jedinice računarske snage.

Najefikasnija AI infrastruktura koncentrisaće računarsku snagu gušće kroz distribuirane mreže. Sledeća godina doneće uspon fleksibilnih, globalnih AI sistema – novu generaciju povezanih AI „supertvornica“ koje će smanjiti troškove i poboljšati efikasnost. AI će se meriti prema kvalitetu inteligencije koju proizvodi, a ne samo prema svojoj veličini.

Zamislite to kao kontrolu vazdušnog saobraćaja za AI radna opterećenja: računarska snaga biće gušće raspoređena i dinamički usmeravana kako ništa ne bi ostalo neiskorišćeno. Ako jedan posao uspori, drugi odmah uskače, obezbeđujući da se svaki ciklus i vat energije optimalno koristi.

6. AI uči jezik koda i kontekst iza njega

Razvoj softvera beleži veliki rast, a aktivnost na GitHubu dostiže nove nivoe u 2025. Svakog meseca programeri su predali 43 miliona zahteva za spajanje programerskih kodova (pull request), što je povećanje od 23% u odnosu na prethodnu godinu. Godišnji broj „commitova“, koji prate te promene, skočio je 25% na 1 milijardu. Ovaj neviđeni tempo signalizira veliku promenu u industriji dok AI postaje sve važniji u načinu na koji se softver gradi i unapređuje.

Ovi podaci potvrđuju da će 2026. doneti novu prednost. Jednostavno rečeno, to znači AI koji razume ne samo linije koda, već i odnose i istoriju iza njih.

Analizirajući obrasce u repozitorijima koda – centralnim mestima gde timovi pohranjuju i organizuju sve što grade – AI može shvatiti šta se promenilo, zašto i kako se delovi uklapaju.

7. Sledeći skok u računarstvu bliži je nego što većina ljudi misli

Kvantno računarstvo dugo je izgledalo kao naučna fantastika. Međutim, istraživači ulaze u eru godina, a ne decenija, u kojoj će kvantne mašine početi da rešavaju probleme koje klasična računala ne mogu. Taj proboj, nazvan kvantna prednost, mogao bi pomoći u rešavanju najtežih društvenih izazova.

Ono što je sada drugačije jeste uspon hibridnog računarstva, gde kvantno radi uz AI i superračunare. AI pronalazi obrasce u podacima. Superračunari pokreću masivne simulacije. A kvantno računarstvo dodaje novi sloj koji će omogućiti daleko veću preciznost u modeliranju molekula i materijala.

Kvantna prednost podstaći će proboje u razvoju novih materijala, medicini i mnogim drugim oblastima. Budućnost AI-ja i nauke neće biti samo brža, već će biti temeljno redefinisana.

Foto: Alexandra_Koch, Pixabay

Stručnjaci kompanije Kaspersky su analizirali fišing i prevarantske kampanje zabeležene od januara do septembra 2025. godine i utvrdili da je 88,5% napada imalo za cilj krađu lozinki i drugih akreditiva za različite onlajn naloge. Još 9,5% ciljalo je lične podatke poput imena, adresa i datuma rođenja, dok je 2% bilo usmereno na podatke o bankarskim karticama.

Istraživanje kompanije Kaspersky pokazuje da većina fišing stranica prosleđuje ukradene informacije putem e-pošte, Telegram botova ili panela pod kontrolom napadača, pre nego što podaci dospeju u kanale za ilegalnu preprodaju.

Podaci ukradeni fišingom retko se koriste samo jednom: akreditivi iz više kampanja konsoliduju se u „data dumpove” i prodaju na dark web tržištima, ponekad za samo 50 dolara. Kupci zatim sortiraju i proveravaju podatke kako bi utvrdili da li su nalozi i dalje aktivni i da li se mogu ponovo koristiti na različitim servisima. Prema Kaspersky Digital Footprint Intelligence podacima, prosečne cene u 2025. godini kretale su se od 0,90 dolara za naloge globalnih internet portala do 105 dolara za kripto platforme i 350 dolara za pristup onlajn bankarstvu. Lična dokumenta poput pasoša ili ličnih karata koštala su u proseku oko 15 dolara, pri čemu na cenu utiču starost naloga, stanje na računu, povezane metode plaćanja i bezbednosna podešavanja.

Kako se skupovi podataka obogaćuju i kombinuju, napadači mogu izgraditi detaljne digitalne profile koji kasnije mogu poslužiti za ciljane napade na direktore, finansijsko osoblje, IT administratore ili pojedince sa vrednom imovinom ili ličnim dokumentima.

„Većina današnjih fišing kampanja zasniva se na krađi akreditiva, jer pristup, a ne pojedinačna informacija, stvara dugoročnu vrednost za napadače“, rekla je Olga Altuhova, viši analitičar web sadržaja u kompaniji Kaspersky. „Naša analiza pokazuje da akreditivi čine skoro 90% fišing pokušaja. Nakon prikupljanja, korisnička imena, lozinke, brojevi telefona i lični podaci se agregiraju, proveravaju i preprodaju, ponekad godinama nakon inicijalne krađe. Kada se kombinuju sa novim informacijama, čak i stari akreditivi mogu omogućiti preuzimanje naloga i ciljane napade na pojedince i organizacije.“

Dok čitate ove redove, možda se baš neko u vašoj firmi upeca na fišing mejl. Statistika je neumoljiva: 95% kompanija koje su pogodili ransomver napadi reklo bi „da“ otkupu podataka, samo da izbegnu mesece agonije. RGZ je celo leto pokušavao da se oporavi, EPS je više od mesec dana izdavao „bespotrebne račune“, a Ministarstvo pravde, Pošta Srbije, Srbijagas… lista žrtava raste. Vladan Stevanović, stručnjak za e-learning i edukaciju u oblasti sajber-bezbednosti, otkriva šta stoji iza ove tihe epidemije i kako da se odbranimo.

Kad stigne poruka na engleskom, a niko ne zna jezik

Zamislite scenu: u nekoj srpskoj opštini svi računari odjednom prestanu da rade. Na ekranima se pojavljuje poruka – na engleskom. Traže otkup za podatke. Problem? Niko u službi ne zna engleski dovoljno dobro da shvati šta piše. Rezultat? Izgubljena cela baza podataka. Bez bekapa. Bez plana B.

Ljudi jednostavno nisu svesni u kakve probleme mogu da se uvale. To nije više neki klinac haker u kapuljači koji sedi u mraku i nema šta da radi. Iza svega stoje ozbiljne organizacije, psiholozi koji osmišljavaju metode socijalnog inženjeringa, profesionalci koji mesecima „neguju“ svoju žrtvu pre nego što napadnu.

Ova priča, iako deluje kao scenario za film, događa se kod nas redovno. I najgore od svega – uglavnom se prećutkuje.

„Neće baš mene“ – najopasnija mantra

Najveći problem je nedostatak svesti o bezbednosnim rizicima. Uvek postoji onaj rezon: ‘Neće mene’. E, neće baš mene – i to je to. Dok jednog dana ne dođe račun.

A brojke su zastrašujuće. Prošle godine je Odeljenje za visokotehnološki kriminal MUP-a Srbije zabeležilo svega tristotinak prijava sajber napada. Zvuči malo? Jeste – zastrašujuće malo. Kolege iz Ratela govore o milionima pokušaja napada. Razlika? Ljudi ne prijavljuju.

„Generalno, ljudi nemaju ni naviku da prijavljuju te napade“, objašnjava Stevanović. „A bilo bi idealno da prvi koji naleti na nešto to objavi – kao kod kladionica kad bude dojava, da se spreče drugi da uplaćuju na to isto.“

Novi Zakon o informacionoj bezbednosti, koji bi trebalo da stupi na snagu 1. januara 2027. godine, trebalo bi da promeni ovu praksu. Predviđene su kaznene odredbe za nepridržavanje bezbednosnih principa, a obaveza prijavljivanja biće proširena. Ali dok se zakon primenjuje, firme svakodnevno gube milione.

RGZ, EPS, Ministarstvo pravde – niko nije imun

Spisak žrtava čitamo kao telefonski imenik državnih institucija: Republički geodetski zavod koji nije radio mesecima, EPS koji je više od mesec dana izdavao račune „na pamet“, Ministarstvo pravde, Pošta Srbije, Srbijagas…

Često se dešavaju penetracije, napadi na ozbiljne sisteme. Neki su izgubili podatke, nekima su kopirani podaci, neki su dobili ransomver (ransomware – ucena za plaćanje otkupa). A problem je što je RGZ „tamo neka“ državna organizacija, ali zbog njega ne mogu da rade ni advokati, ni notari, ni ostali. A zamislite da ne radi banka. Ili kladionica. Ili EPS. To su ozbiljne pare u pitanju.

Paradoks je u tome što većina tih institucija i kompanija ima bezbednosne sisteme, ima zaposlene za bezbednost, ima Cisco rutere i softver. Pitanje sad da li je to baš najbolje podešeno ili ne. Uglavnom jeste ali šta sve to vredi kada „obični korisnici“ ne vode računa?

Wellness tretman, kozmetika i… trojanac

Ženska populacija zaposlenih pokazala se posebno ranjiva na određeni tip napada. Gospođe se naročito lako upecaju kada dobiju gratis neki wellness tretman, kozmetički tretman, gospoda na razne poklone, dobitke u nagradnim igrama… I onda kliknu gde ne treba i pokupe nešto. To što uđe u veliki sistem, u mrežu, stoji tu negde, prikriva se neki trojanac, i posle nekog vremena samo se aktivira ransomver. Pošalje se poruka sa zahtevom za otkup podataka koji su kriptovani. I onda je kasno.

Dilema: platiti ili ne platiti?

Istraživanje u Americi otkrilo je šokantan podatak: 95% kompanija koje su prošle kroz iskustvo ransomver napada i pokušaja da sami povrate podatke, reklo je da bi, da mogu da vrate vreme, odmah platile otkup.

Zašto? Pa platiš to možda rešiš problem tog dana. Ne kažem da treba da se plati ali ovo drug traje. RGZ je celo leto jedno to radio, spasavao se.

Naravno, postoji i krivična odgovornost – plaćanjem otkupa finansirate terorizam. Ali, mnogi su to rešavali na taj način ‒ ćutiš, platiš, i nadaš se najboljem.

Nije to više samo krađa broja kreditne kartice

Sa pojavom veštačke inteligencije, pretnje su postale mnogo sofisticiranije. Nije to više samo krađa broja kreditne kartice, PIN-a, matičnog broja, pasoša… Sad je to mnogo ozbiljnije. Vrlo lako nešto može da se klonira i da izgled verno originalu.

Krađa identiteta danas obuhvata lični, finansijski, poslovni identitet. I što je najgore – nije to više pitanje jednog mejla na koji kliknete ili ne. Oni rade gruming (grooming – engleski negovanje, održavanje) neguju te tamo sa one strane. Malo se dopisuju sa vama, mesec dana, i onda samo tras. To su specijalne metode, to psiholozi stoje iza toga.

Bankari prednjače, ostali – daleko iza

Naravno, kada su kompanije institucije ozbiljne, sve je drugačije. Postoji sektor koji je uspeo da se odbrani ‒ bankarski. Jedan razlog je što se najviše štite, a drugi što najviše ulažu u edukaciju zaposlenih. Banke redovno imaju četiri puta godišnje edukaciju svih zaposlenih za sajber rizike, pretnje, bezbednosne stvari. I oni to stvarno tako rade.

Suprotno tome stoji državna uprava i obrazovni sektor. Tu treba da se rade masovni projekti obuka. Je, džabe ne znam kakvi sistemi, džabe hardver, softver, Cisco ruteri – kad obični korisnici u radno vreme imaju vremena da surfuju i idu na nebezbedne vebsajtove.

Rešenje: preventiva, edukacija, backup

Šta je, dakle, recept za odbranu? Obuka i preventiva su najvažnije. Mi svi zaostajemo za Zapadom dosta u toj preventivi.

Prvo pravilo: redovan backup ‒ Ljudi ne prave redovno backup, to je prvi problem. Državne institucije, opštine, koji nisu radili backup, pa dobili ransomware – izgubili su celu bazu.

Drugo: svest o riziku ‒ . Ako se vodi računa o preventivnim aspektima, ako ljudi postanu svesni šta može da se desi, polovina posla je urađena.

Treće: prijavljivanje ‒ Novi zakon će obavezati širi krug državne institucija, uz operatore, banke, finansijske institucije, da prijavljuju napade kako bi se imala evidencije i da bi neki drugi mogli da se zaštite ako je jedan napadnut.

Zakon stiže – pitanje je da li će biti dovoljan

Novi Zakon o informacionoj bezbednosti trebalo bi da u potpunosti stupi na snagu 1. januara 2027. godine, kadav se donesu podzakonski akti zakona koji je usvojen u oktobru. Predviđene su kaznene odredbe za nepridržavanje osnovnih bezbednosnih principa.

Zakon obuhvata IKT sisteme od posebnog značaja, operatore prioritetnih IKT sistema – energetiku, rudarstvo, vojsku, policiju, transport, naravno banke.

Ali dok zakon ne zaživi, dok se ne napišu podzakonska akta, dok se ne sprovede masovna edukacija – firme ostaju prepuštene sami sebi. I svojoj proceni da li će baš njih pogoditi napad.

Uvek postoji onaj rezon: „Neće mene“ ali treba svima da bude jasno ‒ nije pitanje da li će doći do napada, pitanje je samo kada. I da li ćete biti spremni.

Izvor: Bizsrbija, Vladan Stevanović je stručnjak za e-learning i projektovanje informacionih sistema

Foto: Pixabay

Kako bi se dugoročno očuvala vitalnost gradskih stabala i efikasnije koristili resursi, Bečko zelenilo u saradnji sa gradskim energetskim preduzećem „Wien Energie“ i gradskim sekretarijatom za digitalizaciju testira digitalne senzore za merenje vlažnosti zemljišta u okviru projekta „Smart Trees“. Na osnovu prikupljenih podataka, ubuduće bi trebalo da se određuju optimalna količina vode i pravi interval navodnjavanja.

U okviru projekta „Smart Trees“ od februara 2024. godine širom Beča postavljaju se digitalni senzori u zemlju kod mladih stabala. Oni kontinuirano mere parametre poput vlažnosti zemljišta i temperature, a podatke šalju putem gradskog LoRaWAN mrežnog sistema. LoRaWAN omogućava prenos malih količina podataka na velike udaljenosti uz minimalnu potrošnju energije, zahvaljujući čemu senzori mogu veoma dugo da rade bez zamene baterija.

Prve analize podataka već pokazuju veliki potencijal za uštedu vode i mogućnost fleksibilnog, prilagođenog navodnjavanja. Time se više ne bi zalivalo prema fiksnim rasporedima, već tačno onda kada je drveću to zaista potrebno. Pored senzora u zemlji, koriste se i senzori na stablu. Merenjem protoka sokova moguće je utvrditi koliko vode stablo zaista isparava. U kombinaciji sa podacima o vlažnosti zemljišta, potreba za navodnjavanjem se ubuduće može još preciznije određivati.

U Beču je do sada postavljeno oko 460 senzora različitih dubina, tipova i na različitim vrstama drveća, radi testiranja. Bečko zelenilo brine o 500.000 stabala u gradu. Svake godine zasadi se nekoliko hiljada mladih stabala koja u prvih četiri godine moraju biti redovno zalivana. Trenutno se ta briga delom obavlja ručno, a delom putem automatskih sistema za navodnjavanje. Međutim, ti sistemi rade prema unapred određenim intervalima i ne mogu da reaguju na promene vremena. Upotrebom podataka sa senzora, broj obilazaka za navodnjavanje može se u budućnosti smanjiti, a to štedi vodu, energiju i ljudske resurse, a istovremeno povećava vitalnost mladih stabala.

Foto:  Martin Votava

Jedanaesto izdanje konferencije Grupe mrežnih operatora Srbije – RSNOG, održano 13. novembra 2025. u Jugoslovenskoj kinoteci u Beogradu, okupilo je 200 stručnjaka iz industrije telekomunikacija i informacionih tehnologija, koji su diskutovali o trendovima i iskustvima u oblasti internet umrežavanja, sajber bezbednosti i veštačke inteligencije.

Konferenciju je otvorilo predstavljanje Strahinje Kustudića iz kompanije Nordeus, koji nas je vodio kroz priču o tome kako je Nordeus, od malog tima sa dva kompjutera, koji je pravio igre u garaži, izgradio globalnu tehnološku infrastrukturu koja danaas podržava više od 300 miliona korisnika širom sveta.

Prof. dr Dejan Vukobratović sa Fakulteta tehničkih nauka Univerziteta u Novom Sadu i Instituta za veštačku inteligenciju, predstavio je projekte koji spajaju mašinsko učenje i veliki broj senzorskih uređaja, kao što su dronovi ili plutajući uređaji za merenje kvaliteta vode.

Katarina Stefanović, inženjerka za optimizaciju bežične pristupne mreže Telekoma Srbija i RIPE Atlas ambasadorka govorila je o usponu satelitskih internet mreža nove generacije, poput Starlinka, putanji njihove integracije sa zemaljskim mobilnim mrežama i nove primene koje integracija ovih tehnologija omogućava.

Gost iz Švedske, Ulrih Viser iz ICANN-a, predstavio je RDAP, novi protokol za pristup podacima o internet domenima. RDAP donosi veću sigurnost, transparentnost i bolju zaštitu privatnosti korisnika, ali i nove mogućnosti kao što je efikasnije pretraživanje baza o registrovanim domenima i njihovim vlasnicima.

Jelena Ćosić iz organizacije RIPE NCC najavila je veliki evropski skup internet zajednice Jugoistočne Evrope, koje će se održati krajem aprila 2026. RIPE SEE 14 dolazi u Beograd posle pauze od jedne decenije.

Aleksa Miljković iz kompanije A1 podelio je iskustva ovog operatora u internom organizovanju i prikupljanju stotina ideja za širu i efikasniju primenu veštačke inteligencije, uz očuvanje privatnosti podataka.

Dragan Ilić iz Palo Alto Networks analizirao je najnovije pretnje DNS sistemu, koji je jedan od stubova interneta, ali koji dnevno prima 295 miliona malicioznih zahteva. Predstavio je i najbolje prakse za efikasnu zaštitu ovog servisa.

Viktor Varga iz Unicom Telekoma predstavio je tehnike za otkrivanje napada pre nego što do njih dođe. Govorio je o mapiranju napadnih površina i modelima veštačke inteligencije koji detektuju sumnjive događaje ili aktivnosti.

Đorđe Hirš iz Yettela govorio je o upotrebi modela veštačke inteligencije za prepoznavanje govora i analizu velike količine zahteva upućenih korisničkom servisu, kako bi se bolje razumeli zahtevi i potrebe korisnika. Đorđe je naglasio da mali modeli veštačke inteligencije, prilagođeni terminologiji, konkretnoj ponudi i poslovnim procesima operatora, često daju mnogo bolje rezultate od opštih velikih jezičkih modela, ali i da postoji dosta prostora za dalja unapređenja na ovom planu.

Dr Jovan Vujasinović iz VF Holdinga govorio je o tome kako mreže povezanih senzora pomažu u praćenju potrošnje energije i podsticanju energetske efikasnosti. Istakao je kako veštačka inteligencija postaje ključni deo modernih energetskih sistema jer omogućava analizu velikih količina podataka, prepoznavanje obrazaca i donošenje odluka koje optimizuju proizvodnju, potrošnju i distribuciju energije.

Slobodan Marković iz UNDP analizirao najnovije trendove u oblasti sajber bezbednosti sa Markom Elazarom iz Nova Defense. Elazar je naglasio da najveći tehnološki iskorak trenutno – uspon veštačke inteligencije – dočekujemo kao pojedinci, a ne kao zajednica i da jedino u zajedničkom frontu šireg ekosistema, kombinujući znanja i resurse, možemo da se efikasnije suočimo sa bezbednosnim rizicima koje donosi veštačka inteligencija.

Na ovo se dobro nadovezao Stevan Vučić iz kompanije UN1QUELY, koji je predstavio najčešće propuste koje njegov tim primećuje u mrežama velikih poslovnih i industrijskih sistema širom sveta.

Sašo Dimitrijoski, predsednik borda Makedonskog Telekoma, dao je lični osvrt na stanje tržišta telekomunikacija u regionu. Istako je da svi operatori u regionu imaju važnu uslugu u digitalnim transformacijama svojih zemalja, ali da i sami prolaze transformacije potrebne za primenu novih tehnologija kao što su 5G ili AI. Istakao je takođe važnost fokusa na korisničko iskustvo. Neka mesta, poput grada Skoplja, postala su potpuno pokrivena optičkom mrežom, ali će prelazak na optiku svuda potrajati još godinama i ne smemo izgubiti iz vida te korisnike i obezbediti im kvalitet koji zaslužuju postojećim tehnologijma.

Dejan Dramićanin iz kompanije Bitgear predstavio je čitav niz primena senzorskih mreža i uređaja koji se od početka do kraja izrađuju u Srbiji. Jedna od predstavljenih primena bio je projekat sa Telekomom Srbija koji je potpuno rešio problem neovlašćenog pristupa šahtovima i podzemnoj infrastrukturi ove kompanije.

Gost iz Slovenije, Jan Žorž, svetski stručnjak za IPv6 protokol, predstavio je najbolje tehničke i organizacione prakse koje operatori mogu primeniti kako bi obezbedili racionalnu upotrebu IPv6 adresa i optimizovali korisničko iskustvo za svoje korisnike.

Na kraju konferencije je, za sve onlajn i učesnike uživo, realizovan i tradicionalni nagradni kviz.

RSNOG konferencija je organizovana uz pokroviteljstvo fondacije RNIDS, kompanija Unicom Telecom i SOX. Podršku su pružili i sponzori: Pulsec powered by Telekom Srbija, Yettel, A1, Palo Alto Networks, RIPE NCC i Data Cloud Technology.

U tehnološkom svijetu 12 mjeseci je jako dug period. Prošle godine na Web Samitu u Lisabonu dominirala je euforija o neslućenim mogućnostima koje donosi vještačka inteligencija i gdje je praktično svaki od učesnika već vidio svoju kompaniju kao novi Google ili Facebook i sebe u najmanju ruku kao multi milijardera.

Ove godine na Web samitu, koji je zvanično završen u četvrtak, moglo se čuti sve više skeptičnih glasova koji su se počeli pitati, kada će i da li će uopšte ulaganja stotine milijardi u infrastrukturu za razvoj velikih jezičkih modela (LLM) koji se od milja nazivaju „vještačka inteligencija“, donijeti povrat na uložene pare u vidu profita .

Za sada profita nema ni na vidiku jer je procjena da je na 700 milijardi dolara uloženih u vještačku inteligenciju donijelo prihod od samo 60 milijardi dolara, što je realno neodrživo, ne samo dugoročno već i srednjoročno.

Kanadsko-američki autor Cory Doctorow upozorio je da će nam vještačka inteligencija prije donijeti distopiju nego utopiju, i gdje će ceh da plate zaposleni.

Kao primjer naveo je ubitačnu kombinaciju kapaciteta AI da procesiraju ogromnu količinu informacija u rekordnom vremenu sa masom ličnih podataka dostupnih na slobodnom tržištu u SAD.

Veći dugovi, manja plata

„Klasifikovanjem radnika kao nezavisnih ugovarača umjesto zaposlenih, kompanijama je omogućeno da plate svakog radnika različito iako obavljaju isti posao. Tako trenutno na tržištu u SAD postoje četiri aplikacije koje reklamiraju kao „Uber za medicinske sestre“ koje omogućavaju bolnicama da kratkoročno angažuju medicinske sestre. Ove kompanije pored ostalog kupuju i podatke o zaduženju na kreditnim karticama pa onda nude nižu satnicu medicinskim sestrama koje imaju veći dug, znajući da su očajne i da će pristati na bilo kakvu satnicu jer nemaju puno izbora“, objasnio je Cory Doctorow, upozoravajući da će najveći gubitnici biti upravo srednja klasa.

Kako su ovogodišnjim Web samitom dominirale dvije teme, vještačka inteligencija i kreatorska ekonomija, logičan zaključak bi bio da svi oni kojima posao oduzme vještačka inteligencija, mogu se prekvalifikovati u influensere, jer kako se čini druge alternative nema niti se nudi.

Ono što se na polju razvoja vještačke inteligencije odvija u posljednjih godinu dana takođe ruši i niz stereotipa.

Pojava kineskih modela koji su manji, brži, jeftiniji ali podjednako efikasni kao i njihovi američki pandani, dovodi u pitanje tezu da države sa liberalnim demokratskim uređenjem automatski znače i veću kreativnost i inovativnost u njihovim kompanijama, što se do sada nije pokazalo tačnim, barem u oblasti vještačke inteligencije.

Dok se na globalnom nivou borba za prevlast u oblasti vještačke inteligencije vodi između SAD i Kine, Evropljani su se počeli pitati a šta je sa digitalnim suverenitetom, jer EU ne samo da kaska, već debelo zaostaje.

Evropljani kao posmatrači globalne utakmice

Birokratizovane i okoštale strukture u EU jednostavno predstavljaju nepremostivu prepreku vlastitim kompanijama koje barem imaju potencijal za globalno nadmetanje.

Evropski startapovi ukazuju da je suštinska razlika između njih i njihovih američkih konkurenata što je u SAD država spremna da kupuje i od malih, novih kompanija, onda kada su im klijenti najpotrebniji, u fazi razvoja i rasta, a čitav proces oko sklapanja ugovora odvija se za evropske standarde prilično brzo.

Sa druge strane u EU, u najboljem slučaju, procedura javnih nabavki traje i do dvije godine, a male kompanije jednostavno ne mogu toliko čekati i tu se priča o evropskoj konkurentnosti i autonomiji završava.

Autor: Dražen Simić, dopisnik iz Lisabona (bif.rs)

Foto: Web Samit

Mađarska je doživela prekretnicu u građevinskoj tehnologiji: robot za zidanje pod nazivom WLTR uspešno je izgradio zidove stambene kuće u 18. okrugu Budimpešte za manje od tri dana.

U septembru 2025. godine, završena je prva stambena zgrada u Mađarskoj sa nosećim zidovima koje su izgradili roboti. Robot WLTR, razvijen kroz saradnju između Wienerbergera, češke kompanije GreenBuild i KM Robotics, isporučio je porodičnu kuću od 100 m2 strukturnom završetku u rekordnom roku.

„Robot za zidanje u akciji nije samo impresivan, već i ubedljiv sa inženjerske perspektive. Brzina i preciznost izvođenja su na nivou koji je teško postići ručno. Sa stanovišta izvođača radova, ovo nije samo tehnološka zanimljivost, već dobro isplanirano, isplativo i kvalitetno rešenje“, rekao je za Magyarépítők.hu Tihamer Vračarič, generalni direktor Berill Házépítő Kft., kompanije odgovorne za izgradnju porodične kuće.

Sposoban da gradi do 10 m2/h i da dostigne preko 3 m visine, WLTR je ekvivalentan učinku cele petočlane zidarske ekipe i to bez pauza, usporavanja i izostajanja sa posla.

Izvor: Sveonovcu

Foto: AndrewLozovyi, Depositphotos