IT i nauka

Zašto je ova godina trebalo da bude hladnija nego što jeste bila, i zašto se može opisati kao „godina u kojoj je anomalija postala norma“, piše dr Irida Lazić sa Instituta za meteorologiju u Beogradu.

Dr Lazić zaposlena je kao istraživač-saradnik u nastavi na Fizičkom fakultetu Univerziteta u Beogradu i bavi se numeričkim modeliranjem procesa u klimatskom sistemu, sa fokusom na opisivanje interakcija između atmosfere i tla, i na otklanjanje grešaka u rezultatima modela prouzrokovanih ovim interakcijama.

Posmatrajući prvu polovinu 21. veka, 2025. godina verovatno neće biti upamćena samo kao statistički dodatak rekordnoj 2024. godini.

Ona će po svemu sudeći biti upamćena kao godina u kojoj je anomalija postala norma, a ekstremni vremenski događaji prestali da budu izuzeci i postali očekivani obrazac svakodnevice.

Dok je 2024. godina probila granice kao najtoplija godina u istoriji merenja, 2025. je stigla kao snažan eho tog toplotnog udara, cementirajući realnost u kojoj globalni klimatski sistem funkcioniše u potpuno novom režimu.

Prema podacima programa Kopernikus, 2025. se pozicionirala kao druga ili treća najtoplija godina u istoriji merenja, rame uz rame sa 2023, odmah iza rekordne 2024.

Činjenica da su tri uzastopne godine, 2023, 2024. i 2025, formirale najtopliji trogodišnji period ikada zabeležen ukazuje da više ne govorimo o kratkotrajnim fluktuacijama, već o stepenastoj promeni klimatskog stanja.

Iako naučna zajednica već deceniju upozorava na prag od 1,5 °C kao granicu zagrevanja iza koje štete naglo rastu, činjenica da smo tri godine zaredom boravili oko ili iznad te vrednosti sugeriše da ona više nije apstraktan cilj, već realnost u kojoj živimo.

Zašto je 2025. trebalo da bude godina koja će nas rashladiti?

U klimatološkom smislu, 2025. nije bila obična godina. Bila je to godina potvrde, a ono što ovu statistiku čini posebno alarmantnom jeste njen kontekst.

Naime, 2023. godina bila je godina razvoja El Ninja, koji je 2024. dostigao vrhunac, kada je Pacifik bio izrazito zagrejan, a samim tim i atmosfera.

Prema našem razumevanju prirodne klimatske varijabilnosti, 2025. godina je trebalo da predstavlja fazu postepenog hlađenja, s obzirom na to da su se površinske temperature u Pacifiku spustile ispod proseka, ispunjavajući kriterijume tzv. La Ninje, koja predstavlja suprotan mehanizam El Ninju.

Međutim, globalni temperaturni prosek u 2025. godini ostao je tvrdoglavo visok.

Naučne procene ukazuju da nije došlo do razvoja La Ninje krajem godine, 2025. bi verovatno nadmašila rekord iz 2024. La Ninja je, paradoksalno, spasila svet od još gorih rekorda, ali nije donela olakšanje.

Činjenica da hlađenje nije nastupilo u značajnoj meri govori o dominaciji antropogenog faktora, gde su emisije gasova staklene bašte stvorile „toplotni jastuk“ koji prirodne oscilacije više ne mogu lako da probiju.

Zagrevanje Zemlje možemo zamisliti kao prostoriju sa dva izvora toplote.

Jedan je ogroman radijator koji neprekidno radi već više od jednog veka, napajan gasovima sa efektom staklene bašte, dok je drugi mali klima uređaj koji se samo povremeno pali, povezan sa vetrovima u Pacifiku i atmosferskom cirkulacijom, koji naizmenično pojačava ili ublažava zagrevanje okeana i atmosfere.

Tokom 2025. godine klimatski sistem je prošao put od El Ninja, preko neutralne faze, do La Ninje.

Globalno, period od januara do marta mozemo komično nazvati „zimskim mamurlukom“ El Ninja, zbog toga što je januar ove godine bio globalno najtopliji mesec u istoriji merenja, što objašnjava situaciju da se atmosfera ponašala kao rerna koja ostaje vrela dugo nakon što se grejač isključi.

Iako su tokom proleća i leta uslovi u Pacifiku postali neutralni, globalna temperatura nije pokazala očekivani pad, već su meseci i dalje rangirani kao drugi ili treći najtopliji u istoriji.

Ni početak La Ninje u jesen nije doveo do značajnijeg globalnog zahlađenja.

U Srbiji su se tokom godine nizali različiti ekstremi

U Srbiji se globalni signal manifestovao povremeno uz pojačan regionalni intenzitet, karakterističan za jugoistočnu Evropu.

Podaci RHMZ-a ukazuju na godinu izraženih kontrasta, u kojoj su se godišnja doba sudarala umesto da se postepeno smenjuju.

Zimu su obeležile nagle smene toplih i hladnih perioda, sa više zimskih toplotnih talasa širom zemlje. Deficit padavina je predstavljao uvertiru za snažne letnje suše.

Proleće je, uz kratku pauzu tokom maja, donelo rane prodore letnjih temperatura, uz česte periode iznad novije klimatske normale 1991-2020.

Iako zima i proleće nisu nosili izrazit pečat ekstrema, leto je snažno definisalo 2025. godinu u Srbiji.

Za razliku od prethodnih godina, kada su se smenjivali olujni sistemi i suše, 2025. je bila godina gotovo kontinuirane suše. Jun, jul i avgust doneli su jednu od najtežih suša u novijoj istoriji.

Tokom juna u velikom delu zemlje danas 12 puta verovatniji u Srbiji nego sredinom 20. veka.

Ono što je nekada iskustvo jedne generacije, danas je pojava koja se ponavlja na svakih pet, šest godina. Sa druge strane, ova godina je pokazala dobro poznat primer kada suše dodatno pojačavaju toplotne talase, jer suvo zemljište gubi sposobnost da hladi vazduh isparavanjem, pa toplotni talasi postaju još intenzivniji nego u normalnim uslovima.

Nagla promena vremena u oktobru ilustrovala je još jedan savremeni klimatski fenomen, nazvan naučno-popularno kao „klimatski bič“.

Nakon toplog početka jeseni, Balkan je zahvatio prodor hladnog polarnog vazduha, uz rani i obilan sneg. Na Kopaoniku i Zlatiboru izmeren je rekordan oktobarski snežni pokrivač, uz skoro pola metra snega.

Ovakvi nagli prelazi iz jedne krajnosti u drugu, koji postaju sve verovatniji, ostavljaju minimalno vreme za prilagođavanje društva i infrastrukture, i naravno utiču značajno na poljoprivredu, naročito u prelaznim sezonama proleća i jeseni.

Učestali ekstremi izazivaju katastrofalne ekonomske posledice

Globalno, 2025. je pokazala da klimatski ekstremi nisu samo meteorološki, zbog razornih požara u Los Anđelesu, dok su u južnoj i jugoistočnoj Aziji intenzivne oluje i cikloni nanele ogromne gubitke i odneli brojne živote.

U Šri Lanki, šteta od 4,1 mlrd USD znači da će zemlja morati da preusmeri sredstva sa obrazovanja i zdravstva na obnovu puteva i mostova.

Na Sumatri, gde se već decenijama dešava nekontrolisano sečenje šuma, deforestacija je uklonila prirodni „sunđer“ koji upija vodu, pa su se brda, lišena korenovog sistema koji vezuje tlo, pretvorila u smrtonosna klizišta koja su brisala čitava naselja usled prolaska snažnog tropskog ciklona.

U Pakistanu su pojačani „monsuni na steroidima„, direktno povezani sa toplijom atmosferom koja može zadržati više vlage, dodatno ugrozili poljoprivredu i prehrambenu sigurnost, sa posledicama koje su se prelile i na globalna tržišta hrane.

Godina 2025. pokazala je da klimatske promene nisu linearan proces postepenog zagrevanja, već niz skokova i poremećaja koji testiraju otpornost društva.

Njena najvažnija poruka nije u rekordima, već u ranjivosti sistema. Adaptacija više nije izbor, već nužnost opstanka, od sistema za rano upozoravanje, preko prilagođavanja poljoprivrede, do otpornije energetske infrastrukture.

Ovo je generalna proba za budućnost, mada bismo mogli reći da je ta „budućnost“ već stigla.

Izvor: Klima 101/Ekapija

Foto: Pixabay

Grejanje na plin, struju ili čvrsta goriva ima svoje prednosti i nedostatke, a njihove cene se mogu značajno razlikovati u zavisnosti od okolnosti.

Stručnjaci svake godine nastoje da unaprede sisteme grejanja, pa tako postaju aktuelni podno grejanje, peleti, toplotne pumpe, ogledala sa ugrađenim infracrvenim grejačima… Jedan od najnovijih izuma su – električne tapete za koje proizvođači tvrde da efikasno greju dom.

Ciljano grejanje

Iako su električne tapete još u eksperimentalnoj fazi, prve povratne informacije pokazuju da bi mogle biti ekološki prihvatljiva, efikasna i pristupačna alternativa tradicionalnim sistemima grejanja.

Gema Džonsoun iz „Family Handyman“ razgovarala je s vodećim proizvođačem električnih tapeta kako bi saznala više o ohrabrujućim rezultatima pilot-projekata i potencijalnim prednostima ove nove tehnologije.

Električne tapete obično se postavljaju na plafone. Sadrže tanke trake bakra i grafena, koje koriste infracrvenu tehnologiju za stvaranje toplote, piše Jutarnji list.

Mihael Ansel, voditelj projekta u kompaniji NexGen, objašnjava da ova tehnologija greje prostor poput sunčevih zraka.

Tradicionalni sistemi grejanja zagrevaju vazduh u prostoriji, dok infracrveno grejanje direktno zagreva ljude i predmete.

– Infracrvena energija prvo zagreva nas ljude, a zatim nameštaj i tkanine u prostoru, pa su zidovi, podovi i sve što dodirnete prijatno i ravnomerno topli – objašnjava Ansel.

Ističe da je NexGen tehnologija osmišljena da ponudi jeftino, energetski efikasno i ekološki prihvatljivo rešenje za grejanje, posebno u uslovima nedostatka fosilnih goriva.

Prednosti – lako održavanje i niska cena

Električne tapete su energetski efikasan način grejanja s niskom emisijom ugljenika. Njihovo spajanje na solarne ploče na krovu dodatno smanjuje troškove i čini ih još više ekološki prihvatljivim.

Ove tapete brzo zagrevaju prostorije (u samo nekoliko minuta), a budući da toplota ulazi u predmete, prostorije zadržavaju toplotu i nakon isključivanja grejanja. Tapete pokrivaju veliku površinu, što omogućava ravnomernu temperaturu u celoj prostoriji.

Ansel takođe naglašava da pametna tehnologija prati nivo vlažnosti u prostoriji.

– Ako sistem detektuje uslove za kondenzaciju, vlagu ili buđ, automatski podiže temperaturu u prostoriji – kaže on.

Još jedna prednost je cena, a pritom njihova ugradnja je jednostavna, a održavanje minimalno.

Testovi do šire primene

Iako su rezultati pilot-projekata obećavajući, električne tapete su novi proizvod i još se testiraju na istrajnost i efikasnost.

Ugradnja u postojeće domove može zahtevati uklanjanje postojećeg sistema grejanja, što uključuje dodatne troškove.

Ansel takođe upozorava na oprezno rukovanje kako ne bi oštetili plafon i tapete prilikom premeštanja visokog nameštaja.

Električne tapete predstavljaju inovativno rešenje za grejanje, ali njihova prava vrednost biće poznata tek nakon šire primene i dodatnih ispitivanja.

Izvor: N1

Foto: Pixabay

Veštačka inteligencija postaje nova nafta, a GPU-ovi njene pumpe. Po prvi put, živimo u svetu gde se suverenitet države meri ne samo njenom teritorijom, vojskom i rezervama, već i time da li država ima pristup računarskoj snazi. Istraživači sa Oksforda su pokazali da je 90% specijalizovanih data centara za veštačku inteligenciju koncentrisano u SAD i Kini — ukupno 126 čvorišta. Evropa ih ima svega šest. U Africi i Južnoj Americi gotovo da ne postoje. Čak 150 zemalja ne poseduje takvu infrastrukturu.

SAD već ograničavaju izvoz najmoćnijih GPU čipova, pretvarajući isporuke “hardvera” u sredstvo politike kontrole izvoza. Za države koje vrednuju stratešku autonomiju i nesvrstanost, ovo nije filozofija, već pitanje preživljavanja u novoj ekonomiji: onaj ko kontroliše inteligenciju budućnosti, kontroliše i budućnost.

Svet više nije podeljen ideologijom, već pristupom računarskoj snazi. Saveznici velikih sila, integrisani u njihove vojne i političke blokove, dobijaju ubrzan pristup čipovima, klaud infrastrukturi i modelima — često pod posebnim uslovima. Neutralne države sa istim finansijskim potencijalom i ambicijama gurnute su na kraj reda. Na kraju, zemlja može da proglasi političku nezavisnost, ali njen tehnološki pravac se ne određuje u sopstvenoj prestonici, već negde drugde.

Paradoks nezavisnosti: Kako neutralnost postaje rizik

Paradoks: što nezavisniju spoljnu politiku država vodi, to postaje zavisnija kada je u pitanju ključni resurs 21. veka. Nesvrstanost, koja je nekad omogućavala prostor za manevrisanje, počinje da deluje kao ograničenje u svetu računarske snage. Ako pravo za razvoj sopstvene AI infrastrukture zavisi od spoljnih dozvola, suverenitet postaje uslovan. Čak i izvršni direktor Envidije Džensen Hvang — jedan od glavnih dobitnika u trci za veštačku inteligenciju — otvoreno kaže: svakoj državi treba suverena AI. “Ona kodifikuje vašu kulturu, društvenu inteligenciju, zdrav razum i istoriju – vi posedujete sopstvene podatke”.

Ovo je naročito vidljivo u Srbiji. Istorijski gledano, država je igrala značajnu ulogu u Pokretu nesvrstanih, zadržavajući sposobnost da istovremeno komunicira i trguje sa više centara moći. Danas Srbija ima snažan IT sektor i aktivne zajednice oko startapa i veštačke inteligencije — od lokalnih čvorova do univerzitetskih programa. Nedavno je pokretnut državni fond Katalitik za AI startape. Izvoz IT usluga je porastao rekordnih 20% u 2024. godini, a 41% srpskih startapa je fokusirano na AI. Zemlja već predsedava Globalnim partnerstvom za veštačku inteligenciju, a pritom ostaje izvan čvrstih geopolitičkih blokova. To znači da je pristup ključnoj AI infrastrukturi, po definiciji, manje predvidiv. Fleksibilna neutralnost koja je bila prednost godinama počinje da se pretvara u tehnološki rizik.

Decentralizacija kao izlaz: Prilika za nova pravila

U tom kontekstu, pojavljuje se alternativa centralizovanim klaudima. To su decentralizovane mreže, u kojima računarska snaga ne pripada državi ili pojedinačnim korporacijama, već samim učesnicima. Njihova arhitektura dozvoljava hiljadama distribuiranih mašina da se kombinuju i spoje u jedinstveni resurs snage, koji je dostupan putem otvorenog protokola. Pravo na korišćenje te računarske moći nije određeno političkom bliskošću, već doprinosom infrastrukturi. Time koliko snage i resursa unosite u mrežu i pod kojim uslovima ste spremni da ih pružite.

Gonka.ai se gradi upravo po toj logici: da se GPU resursi rasuti širom sveta okupe i pretvore u nezavisnu AI infrastrukturu koja se prostire širom planete — bez jedinstvenog centra koji može biti isključen ili pod pritiskom. Drugi projekti prate slične ideje. Akash eksperimentiše sa decentralizovanim opštim klaudom. Bittensor pravi mrežu čije su nagrade vezane za doprinese AI modelima i njihovom kvalitetu. Pristup se razlikuje, mehanizmi se razlikuju, ali je trend isti: računarska snaga napušta data centre velikih sila i seli se u distribuiranu mrežu, gde su pravila određena protokolima, a ne geopolitikom.

Važno je biti iskren: decentralizovani AI još uvek nije magično rešenje. Tehnologije su još mlade, postoje izazovi sa upotrebljivošću, regulativom i korisničkim iskustvom. Ali već sada nude ono šta klasični klaudi ne mogu: otporan kanal do računarske snage koji je manje zavisan od spoljnih političkih odluka. Univerziteti, kompanije i javne ustanove mogu da pokreću modele, obučavaju sisteme i razvijaju lokalne servise na mreži koja nije vezana ni za jednu državu niti za jednog regulatora. Konkurencija između centralizovanih i decentralizovanih igrača — naročito u ranim fazama ovih mreža — može značajno da smanji efektivnu cenu računarske snage, koja je ključna za države sa ograničenim budžetom za veštačku inteligenciju.

Prilika za Srbiju

Za Srbiju, ovo nije lep slogan nego konkretna šansa. Zemlja je već pokazala da deluje kao most između Istoka i Zapada — kako u politici, tako i u biznisu. Isti princip može da se proširi i na računarsku snagu.

Srbija može postati čvorište “računarske neutralnosti”: jurisdikcija u kojoj decentralizovani AI projekti mogu legalno da testiraju infrastrukturu, pokreću čvorove, grade data centre i sarađuju sa lokalnim timovima. Da bi to postigla, dovoljno je nekoliko razumnih koraka: regulatorni okvir ili sendboks za decentralizovanu mrežu, podrška pilot projektima u saradnji sa univerzitetima i tehnološkim zajednicama, kao i infrastrukturni podsticaji za operatore data centara koji su voljni da rade sa ovakvim protokolima.

Svi imaju šta da dobiju. Srpski univerziteti dobijaju novi izvor računarske snage za istraživanje i zajedničke projekte. Lokalni startapi dobijaju mogućnost da razvijaju AI proizvode bez borbe za ograničenim fondovima klauda od velikih provajdera. Država dobija alat za ojačavanje digitalnog suvereniteta koji nadopunjuje — a ne zamenjuje — tradicionalne veze između EU, SAD, Kine i drugih partnera. Globalni AI timovi dobijaju jurisdikciju gde ne moraju da se oslanjaju na političke dogovore, već na transparentna pravila igre.

Moderni suverenitet

U 21. veku, država je suverena samo u meri koja kontroliše pristup računarskoj snazi. Možete imati vojsku, Ustav, sopstvenu valutu, ali bez pristupa AI infrastrukturi, autonomija ostaje na papiru. Decentralizovane mreže ne ukidaju geopolitiku, već stvaraju paralelni sloj — infrastrukturu kojoj se pridružujete putem protokola, a ne političkog sporazuma.

Nalazimo se na tački račvanja. Ili se računarska snaga učvršćuje kao nova forma digitalne zavisnosti — gde se pristup veštačkoj inteligenciji dodeljuje po spiskovima i kvotama, a zemlje van blokova žive u stalnoj tehnološkoj neizvesnosti. Ili ta ista računarska snaga postaje instrument slobode: distribuirana infrastruktura u kojoj se vrednujete ne po pasošu, već po doprinosu mreži. Zemlje koje rano odaberu drugi put i počnu da eksperimentišu sa decentralizovanom AI steći će nesrazmernu prednost — u nauci, biznisu i politici.

Srbija ima priliku da bude među njima. Ne kao predmet tuđe AI agende, već kao jedan od aktera koji postavlja pravila nove ere računarskog suvereniteta.

Izvor: Forbes

Foto: Pixabay

Fejsbuk testira sistem u kojem se korisnicima naplaćuje deljenje linkova ka veb-stranicama, što bi moglo predstavljati dodatni udarac za novinske kuće i druge izdavače.

Meta, vlasnik ove društvene mreže, saopštila je da sprovodi „ograničeno testiranje“ u kojem korisnici bez plaćene pretplate na Meta Verified mogu da objave samo dva eksterna linka mesečno, prenosi Gardijan.

Test se, kako se čini, odnosi na deo Fejsbuk stranica i korisničkih profila u tzv. Professional Mode režimu, koji sadrži opcije koje koriste kreatori sadržaja za monetizaciju svojih objava.

Iako se novinske organizacije ne nalaze direktno u ovom testiranju, potez bi mogao negativno da utiče na redakcije i druge medijske izdavače, jer bi mogao da spreči korisnike da dele njihov sadržaj.

Mediji su već osetili veliki pad internet saobraćaja nakon što je Meta 2023. odlučila da de-prioritizuje vesti u korist video sadržaja i viralnih, kratkih formata. Iako je saobraćaj sa Fejsbuka ka vestima beležio oporavak početkom 2024, na godišnjem nivou je pao za 50 odsto.

Ovo testiranje deo je pokušaja da se korisnici Fejsbuka podstaknu da se pretplate na Meta Verified.

Na osnovu ekrana koje su podelili korisnici, Fejsbuk poručuje:

„Počevši od 16. decembra, određeni Fejsbuk profili bez Meta Verified pretplate biće ograničeni na dve besplatne objave sa linkom mesečno. Pretplatite se na Meta Verified da biste delili više linkova, dobijete verifikaciju i dodatne pogodnosti.“

Izvor: 021.rs

Foto: Pixabay