Da li je moguće telefonirati bez signala? Jeste, smatra tim „Servala“ koji stoji iza razvoja uređaja koji bi trebalo da omogući da se komunikacija posredstvom pametnih telefona odvija bez mobilne mreže. Kompanija je pokrenula kampanju za prikupljanje 300.000 dolara, koliko je potrebno za razvoj uređaja „Mesh Extender“, koji pomaže lokalnim ad-hoc mrežema širenje na veće udaljenosti. Sistem funkcioniše tako što se telefoni koriste kao „odskočne daske“ za prenos podataka od jedne lokacije do druge, odnosno od jednog do drugog povezanog uređaja. Za ovo je potrebna besplatna aplikacija za „Android“ koja može da poveže obližnje telefone u mrežu, bez potrebe za modifikacijom kojom bi se zaobišla WiFi ograničenja koja su ugrađena u Google-ov OS.
Kompanija Microsoft objavila je pobednike jedanaestog po redu Microsoft Imagine Cup takmičenja koje svake godine okuplja studente tehničkih fakulteta, programere i buduće preduzetnike u cilju stvaranja kreativnih projekata i njihove implementacije na tržištu.U ovogodišnjem finalu učestvovalo je osamdeset sedam timova iz 71 zemlje koje su dospele u finale nakon pobeda na lokalnim i onlajn takmičenjima na nacionalnom nivou. Na ovodišnjem Imagine Cup takmičenju nažalost nije bilo predstavnika Srbije.
Izvršni direktor IT giganta juče najavio veću centralizaciju kompanije, posle desetogodišnje stagnacije vrednosti akcija. Investitori nepoverljivi.
Stiv Balmer je 2000. preuzeo upravljačko mesto u kompaniji Microsoft od njenog tvorca Bila Gejtsa. U pooštrenoj tržišnoj utakmici, sa više kvalitetnih i sve jačih učesnika, Microsoft je u tom periodu stagnirao, u finansijskom i kreativnom smislu, smatraju analitičari. Balmer je juče zvanično najavio potpunu reorganizaciju poslovanja, u kojoj će odsad biti korišćen sistem centralizovanog upravljanja nad 98.000 zaposlenih. Microsoft je i dalje vodeći softverski proizvođač, sa 74 milijardi dolara godišnjeg prihoda, najviše zahvaljujući proizvodima Windows i Office. S druge strane, najveća zamerka analitičara, ali i investitora, je što nisu dovoljno ispraćeni moderni trendovi, konkretno mobilni softver, gde Google i Apple imaju apsolutni primat. Ulagači su zabrinuti jer najavljena reorganizacija ukida dosadašnje manje poslovne jedinice, kao i funkcije njihovih šefova, pa je teže predvideti ko bi u budućnosti mogao da zameni Balmera na čelu firme.
Izvor: Rojters
Registar nacionalnog internet domena Srbije (RNIDS) 8. jula 2013. obeležio je sedam godina rada, kao najmlađi evropski nacionalni internet registar. Svi ostali evropski registri, osim crnogorskog, osnovani su devedesetih godina prošlog veka.
Osnivačka skupština RNIDS-a održana je 8. jula 2006. u Beogradu. RNIDS je stručna, nevladina i nedobitna Fondacija obrazovana radi upravljanja nacionalnim internet domenima .RS i .СРБ. Danas RNIDS ima 60 suosnivača i 38 ovlašćenih registara, a trenutno je registrovano oko 80.000 naziva .RS domena, kao i oko 5.500 naziva .СРБ domena, u ukupno 14 domenskih prostora.
Vizija razvoja RNIDS-a je da postane vodeći regionalni nacionalni internet registar, uz stalni rast broja registrovanih naziva nacionalnih domena. Već danas, RNIDS ima iskustvo i resurse da pruži know-how usluge slabije razvijenim nacionalnim registrima u okruženju.
U proteklih nekoliko godina RNIDS je uspostavio dva značajna oblika saradnje sa lokalnom internet zajednicom, koji se ponavljaju svake godine. Program podrške projektima popularizacije Interneta, skraćeno 4PI, je godišnji konkurs za dodelu bespovratnih sredstava za sufinansiranje internet projekata realizovanih na jednom od nacionalnih internet domena (posetite: www.4pi.rs).
Dan internet domena Srbije – DIDS, je godišnja međunarodna konferencija o razvoju Interneta, kako u svetu, tako i na nacionalnim domenskim prostorima Srbije, otvorena i besplatna za sve posetioce (posetite: www.dids.rs).
Pod sloganom „Dom domaćih domena“, RNIDS se trudi da redovno sprovodi edukativne promotivne aktivnosti usmerene ka domaćim korisnicima Interneta. Na internet sajtu www.nadjimelako.rs objašnjeno je zašto je dobro da imate svoje .RS i .СРБ nazive domena, kako da ih pravilno odaberete i gde i kako da ih registrujete. Data su i opšta uputstva o izradi internet sajtova i načinima dobre promocije na Internetu.
Šazam, aplikacija za pametne telefone koja prepoznaje pesme i pronalazi njihove nazive našla je dobrog saveznika – jednog od najbogatijih ljudi na svetu Karlosa Slima.
Naime, meksički investitor će uložiti 40 miliona dolara u razvoj ove muzičke aplikacije. To za njega nije mnogo, jer on ima novca koliko i godina – sa svoje 73 godine starosti ima isto toliko milijardi dolara u sefu.
Slimov ulog Šazam će iskoristiti za ekspanziju na televiziji gde bi njegov softver za prepoznavanje mogao muziku iz reklama direktno da povezuje sa web sajtom oglašivača.
Izvršni direktor Šazama Endru Fišer rekao je da očekuje da će za 18 meseci posao sa televizijom prevazići onaj sa muzikom.
Izvor: Biznis Insajder
Kompanija Adobe je proširila promotivnu ponudu za svoj novi Adobe Creative Cloud paket, tako što je vlasnicima starijih verzija omogućila da osim snižene cene za prvu godinu korišćenja, ostvare nižu cenu i za drugu godinu korišćenja tj. obnovu, ukoliko nadogradnju izvrše do kraja avgusta.
Ovu dodatnu pogodnost mogu ponuditi samo Adobe Gold Reseller partneri, a u našoj zemlji taj uslov ispunjava samo firma Extreme, na čijem sajtu se možete informisati o detaljima.
Adobe još od samog objavljivanja Adobe Creative Cloud koncepta motiviše svoje korisnike da sa starijih verzija pređu na Cloud tako što su cene mesečne i godišnje pretplate snižene do čak 40%. Osim toga, omogućeno je čak i onim korisnicima koji prema ranije važećim pravilima nisu imali pravo na nadogradnju (verzije Creative Suite 3 i 4), da to sada učine po istoj ceni kao i vlasnici kasnijih verzija.
Američki Međunarodni informatički biro između 2011. i marta 2013. potrošio je 630.000 dolara kako bi Stejt department dobio više lajkova na Fejsbuku, što danas mnogi kritikuju navodeći da je ova „kupovina fanova“ apsolutno promašila svoj cilj.
Radi se naime o navođenju mnogih korisnika Fejsbuka da jednom lajkuju neku zanimljivu fotografiju na stranici Departmenta i da se tako istoj priključe iako nemaju mnogo interesovanja za rad američke administracije niti za politiku.
Tako je broj fanova stranice Stejt departmenta na engleskom jeziku porastao sa 100.000 na preko 2 miliona, i na još 450.000 „lajkera“ ove stranice na drugim jezicima. Međutim, uprkos rastu broja fanova, američka administracija nije uspela da dođe do tražene publike jer samo 2% fanova na društvenim mrežama je na njima zaista i aktivno (komentariše, šeruje i sl). Zato se na ovo ulaganje gleda kao na veliki marketinški promašaj.
Izvor: Vošington Egzeminer
Uskoro bi trebalo da budu prevaziđene tehničke barijere koje su sprečavale transplantaciju ljudske glave sa jednog tela na drugo, tvrdi dr Serđo Kanavero, član „Turin Advanced Neuromodulation“ grupe.
U nedavno objavljenom radu, Kanavaro ističe proceduru koja je napravljena po ugledu na uspešne transplantacije glave koje su bile obavljane na životinjama 70-ih godina prošlog veka.
Međutim, ranije bi životinje sa presađenom glavom ostajale paralizovane ispod tačke transplantacije a sada, izgleda da je pronađen način da se kičmena moždina donora i primaoca poveže.
Procedura o kojoj Kanavero priča slična je proceduri koju je koristio Robert Vajt kada je izvršio uspešnu transplantaciju glave jednog majmuna na telo drugog majmuna 1970. godine.
Potrebno je da oba pacijenta budu u istoj prostoriji i da temepratura glave bude spuštena na 12 stepeni Celzijusa. Hirurzi moraju da velikom brzinom odvoje glave donora i primaoca u isto vreme i ponovo povežu glavu sa telom donora u roku od jednog sata kako bi se cirkulacija nastavila. Takođe, za uspeh ove procedure potrebno je najmanje 10 miliona evra.
Ovo otkriće obradovaće paraplegičare i distrofičare kojima bi moglo da povrati puno korišćenje tela (donatorovog), međutim na njemu još mora da se radi.
Izvor: Kvarc
Boyan Slat iz poznatog univerzitestkog grada Delft u Holandiji već sa 14 godina bio je dobitnik Ginisove nagrade i Nagrade za najbolju ideju Južne Holandije. njegov nagrađivani projekat Ocean Cleanup Array zamišljen je da ukloni oko 7,25 miliona tona plastike iz svetskih okeana.
Po sistemu levka Slatova naprava bi prihvatala plastične otpatke i filtrirala ih od organskog materijala. Ovaj devetnaestogodišnjak zamislio je mrežu ovakvih usidrenih platformi širom sveta, koja bi za kratko vreme mogla u velikoj meri da iščisti svetska mora u predelim agde su ona najzagađenija. Čitava zamisao započela je još u školi. Slatov projekat koji analizira količinu zagađenja plastičnim materijalima u okeanima osvojio je nekoliko nagrada, a među njima i nagradu Best Techincal Design na Univerzitetu tehnologije u njegovom rodnom Delftu, prošle godine. Koncept platforme razvijan je i u svom konačnom obliku prikazan krajem prošle godine.
S obzirom da još uvek nema dovoljno sredstava kako bi započeo proizvodnju, Slat je osnovao i nevladinu organizaciju The Ocean Cleanup Foundation koja će se baviti daljim razvojem preporučenih tehnologija i formiranjem fondova za njihovu realizaciju. Tehnološko otkriće Boyana Slata potencijalno može da spase hiljadu ugrožonih morskih vrsta, smanji zagađenje u akvatoriju velikih svetskih luka i značajno umanji troškove koji se odvajaju na čiščenje, ali i one koji su uračunati usled smanjenja turizma u ugroženim područjima. Prema Slatovoj proceni, suma od 7,25 miliona tona otklonjene plastike može biti dostignuta već u petogodišnjem periodu.
Kompanija Nokia Siemens Networks (NSN) je osnovana 2007. godine i u početku je imala poteškoća sa ostvarivanjem profita. Posle niza mera smanjivanja troškova NSN je počela da stvara profit, a sada Nokia hoće da otkupi Siemens-ovih 50% za 1,7 milijardu evra.
Posle gubljenja vodeće pozicije u proizvodnji mobilnih telefona Nokia je kroz NSN pokušala da proširi obim svojih delatnosti i na proizvodnju mrežne opreme. NSN se posle prvobitnih problema i suočavanja sa velikom konkurencijom na novom tržištu, pre svega u vidu kineskih proizvođača Huawei i ZTE, odlučila za velike rezove te je u novembru 2011. proglasila otpuštanje čak 17.000 radnika, odnosno 23% ukupne radne snage. Posle takvih mera moralo je da dođe do ostvarivanja profita, pa je uprava finske kompanije uputila ponudu partneru u zajedničkom ulaganju, Siemens-u. odmah po objavljivanju ove ponude, vrednost akcija Nokia-e na berzi pala je za 2%, dok je vrednost akcija Siemens-a porasla za 0,3%.