U Srbiji je 1.12.2014 godine bilo 920 hiljada goveda, što je za 0,8% više nego u 2013 godini. Najviše je goveda u Regionu Šumadije i Zapadne Srbije(ŠZS) (416.048), gde je i porast iznosio 2%, zatim u Vojvodini (262.219), gde je porast bio 6,1%. U Beogradu je broj goveda (61.259) povećan za 4,1%, dok je u Regionu Južne i Istočne Srbije smanjen za ogromnih 9,4%, na 180.542 grla.
Category:
Vesti
Vlada Srbije obavezala se prema pismu o namerama upućenom MMF da će uvesti akcizu na struju i bezalkoholna pića. U dokumentu se kaže da će kombinovana akciza i povećanje cene struje biti 15% i stupiti na snagu od aprila 2015, dok se za akcizu na sokove kaže da će biti uvedena u 2016.
Međutim premijer Vučić je izjavio da će se još videti da li će struja poskupeti i da svakako neće poskupeti do kraja grejne sezone, dok je ministar privrede Sertić rekao da bi poskupljenje struje uticalo na privredu a Narodna banka Srbije je rekla da ne traži povećanje cene struje ali da traži da cene budu formirane transparentno i dugoročno planirane.
O ovim merama su svojevremeno izveštavali srpski mediji, a ministar energetike Aleksandar Antić je svojevremeno demantovao uvođenje akcize i rekao da bi to bilo kontraproduktivno.
Kako je izvestila Beta Antić je rekao da :“Mi imamo jednu potpuno jasnu, stručnu dimenziju zbog čega tako nešto nije dobro“, rekao je Antić, dodavši da ne veruje da postoje ozbiljni planovi za uvođenje akciza na struju.
„Ne verujem da je to deo bilo kakvih ozbiljnih planova, više verujem da je reč o medijskoj spekulaciji“, rekao je ministar rudarstva i energetike.
Beogradska štampa prenela je u novembru da je Vlada Srbije pripremila nacrt zakona koji predviđa uvođenje akciza na struju i sva bezalkoholna pića, izuzev mineralnih voda.
Akciza na struju, prema pisanju Blica, trebalo bi da se naplaćuje od 1. aprila naredne godine, po završetku grejne sezone, a još nije odlučeno koliko će iznosti taj porez, ali bi trebalo da bude između 10 i 15 odsto.
Akciza na struju će, dodaje se, biti uvedena umesto klasičnog poskupljenja struje, koje je najavljeno za proleće 2015. godine.
Antić je danas u izjavi za RTS komentarišući najave da će doći do promena u tarifnom sistemu i ukidanja jeftine tarife za struju, rekao da su ti navodi netačni, ali da će o eventualnim poskupljenjima biti reči kada se završe kalkulacije sa MMF-om i EBRD-om i napravi održiv sistem u Srbiji.
Svojevremeno je ministarstvo finansija ocenilo da bi uvođenje akcize na sokove bilo kontraproduktivno jer bi efekat toga bio veoma mali. Uz to akciza bi pogodila neka od velikih stranih investiicja u Srbiji i najvećeg domaćeg proizvođača sokova u regionu, Nektar.
Prema pismu koje je Vlada Srbije uputila MMF-u za dobijanje stend-baj aranžmana, među merama koje se navode ukoliko priohodi u budžetu ne budu povećani, navode se i povećanje PDV i akcize na benzin.
U pismu MMF, kao dodatne mere za slučaj da se prethodne ne pokažu dovoljno dobrim pominje se i povećanje PDV:
„Imaćemo za cilj da smanjimo fiskalne rizike i da se pripremimo za vanredne mere. U tom smislu, nećemo se oslanjati na kratkoročno finansiranje spoljnog duga, a nećemo akumulirati zaostale obaveze u zaduživanju javnog sektora. Takođe ćemo se uzdržati od gomilanja domaćih docnji…
„Ako prihodi u budžetu uprkos ovim merama budu smanjeni, razmotrićemo uvođenje vanrednih mera kao što su podizanje stope PDV i akcize na benzin. S druge strane, ako naplata prihoda bude prevazišla projektovane iznose u 2015., dobit će se koristiti za otplatu javnog duga u 2015. Ako su dobici prihoda održivi, njegov deo, u konsultaciji sa MMF, može biti iskorišćen za primarne infrastrukturne projekte u budućim godinama.“
Matković: Železara ima budućnost sa dobrim menadžmentom ali se neću prijaviti na javni poziv Vlade
by bifadmin
Bivši direktor Železare Smederevo Duško Matković rekao je da nije zainteresovan da ponovo vodi Železaru i da se neće prijaviti na javni poziv Vlade Srbije, ali da je spreman da savetima i sugestijama pomogne onima koji odlučuju o sudbini te kompanije prenosi RTS.
Matković je u intervjuu za Radio Beograd rekao da je prošle godine u ovo vreme „ljudima iz Nemanjine“ sugerisao da je u ovakvoj tržišnoj situaciji menadžment ugovor najbolje rešenje. Naglasio je i da ima razumevanja za pokušaj Vlade da postigne dogovor sa Esmarkom, pošto se radi o poželjnom partneru, i da mu je žao što veliki napori pregovarača nisu urodili plodom.
„Menadžment ugovor kakav planira Vlada je prava stvar za Železaru. Budući tim treba da ima jaku međunarodnu dimenziju ali treba uključiti i domaće stručnjake, pogotovo u delu logistike, tehnologije i komercijale. Čini mi se da se prilike na tržištu kreću povoljno, pa uz podršku Vlade i premijera kakvu Železara ima, za dve do tri godine, uz krvav rad i dobar menadžment, strateški partneri će sami dolaziti u Železaru“ rekao je Duško Matković za Radio Beograd.
Železaru bi zatvorili samo amateri
Matković smatra da je Železara “ neophodan i najbolji privredni sistem koji Srbija ima“ i da mu je drago što su Vlada i predsednik Vlade to shvatili i stali iza te kompanije. On je odbacio tvrdnje „takozvanih stručnjaka, analitičara, političara i biznismena stvorenih u tranziciji“ da je Železara večiti gubitaš koga treba zatvoriti.
„Dilema oko toga da li treba zatvoriti Železaru ili ne za mene ne postoji. Podelu u javnosti oko tog pitanja nazivam podelom na amatere i profesionalce. Profesionalci znaju da je Železara osnov funkcionisanja metaloprerađivačke industrije, namenske industrije i izvoza“ kaže Matković.
Prema njegovim rečima, proizvodi Železare, čak i bez viših faza obrade, mogu uvek da nađu kupca. Odbacuje i ocene da Železara ima višak radne snage i podseća da je u njegovo vreme (od 1991. do 2001. godine) u Železari i pridruženim kompanijama radilo ukupno 15.000 ljudi, od kojih 11.000 u Smederevu. „Danas, kada nema sankcija, kada je tržište otvoreno, nema razloga da dobar menadžment ne uposli svih 5.500 radnika“ kaže Matković.
Pečurke iz Železare
Duško Matković je, osim kao visoki funkcioner Socijalističke partije Srbije, devedesetih godina bio poznat i kao direktor Železare koji je u njenim pogonima organizovao proizvodnju pečurki, zbog koje je bio izložen podsmehu političkih protivnika.
„Pečurke su bile samo jedan od 50 projekata mini-profitnih centara, kakve smo u vreme sankcija organizovali u Železari. Proizvodnja pečurki organizovana je u podzemnim halama koje su bile mračne i tople-a neiskorišćene. Od pečuraka smo isplaćivali 40 plata i izdržavali 40 porodica“ rekao je Matković. Naglasio je da se i dan danas ponosi tim i drugim projektima koji su pokrenuti kako bi radnici „u pakleno vreme mogli redovno da primaju zarade, svakog prvog i 15. u mesecu“.
Među planiranim merama Vlade Srbije za stend baj aranžman sa MMF navodi se i prilagođavanje državnih plata i penzija u odnosu na njihovo učešće u državnom BDP. Nakon 2014, plate i/ili penzije neće biti povećavane u godinama u kojima će udeo državnih plata u BDP biti iznad 7 odsto, i/ili je učešće penzija u BDP iznad 11 odsto. U godinama u kojima se očekuje da će udeo plata zaposlenih u javnom sektoru biti ispod 7 odsto BDP, indeksacija će biti održana dva puta godišnje.
U ovoj drugoj opciji, plate će biti indeksirane u aprilu za prethodnih 6 meseci za stopu inflacije i godišnji rast realnog BDP iznad 3 odsto, a u oktobru plate će biti indeksirane za prethodnih šest meseci za stopu inflacije, ali uzimajući u obzir da posle te indeksacije učešće plata u javnom sektoru ne sme da prevaziđe 7 odsto BDP.
U godinama u kojima se očekuje da će isplata državnih penzija biti ispod 11 odsto BDP, indeksacija će takođe biti sprovođena dvaput godišnje. U aprilu, penzije će biti indeksirane za prethodnih 6 meseci za stopu inflacije i prošlogodišnji rast realnog BDP iznad 3 odsto, a u oktobru će biti indeksirane za stopu inflacije u prethodnih 6 meseci, ali takođe uzimajući u obzir da posle ovih indeksacija njihovo učešće u BDP mora da bude ispod 11 odsto.
Osamnaesti godišnji izveštaj Globalna snaga maloprodaje identifikuje 250 najvećih trgovinskih lanaca širom sveta na osnovu javno dostupnih podataka za fiskalnu 2013. godinu i analizira njihove karakteristike na osnovu geografskog područja, sektora proizvodnje, aktivnosti u oblasti e-trgovine i drugih činilaca. Takođe, izveštaj sadrži i spisak 50 najvećih svetskih e-trgovaca.
Izveštaj Globalna snaga maloprodaje 2015: Prihvatanje inovacija je mnogo više od liste trgovinskih lanaca. Izveštaj razmatra pet trendova koji su značajno uticali na maloprodaju: kupovina u maloprodajnim objektima na aerodromima, maloprodaja putem mobilnih telefona, brzina, interaktivnost, inovativnost.
Prvi trend je kupovina u maloprodajnim objektima na aerodromima koji redefiniše ulogu kupaca, tj. putnika i transformiše ulogu aerodroma u strategiji trgovaca. Više od milijardu ljudi koristi međunarodne letove svake godine i troši oko tri milijarde američih dolara za to vreme. Iz tog razloga pojedine kompanije nazivaju aerodrome „Formulom 1 maloprodaje“ ili „šestim kontinentom“.
Međunarodni turizam nastavlja da beleži rast iznad očekivanja uprkos brojnim geopolitičkim i ekonomskim izazovima, a prodaja raste više od 12% godišnje od 2009. godine. Rastu doprinosi povećan broj turista iz zemalja u razvoju, kao što je Kina i spremnost putnika da kupuju dok su na putovanjima.
Pripadnici srednje klase iz zemalja u razvoju obilaze svetske prestonice i pospešuju prodaju, posebno luksuznih proizvoda, što znatno doprinosi razvijenim ekonomijama evropskih zemalja i SAD.
Putnici uglavnom ležerno kupuju na aerodromu zbog dugih pauza između letova, a međunarodna putovanja često pružaju osećaj ličnog dostignuća što dodatno podstiče eksperimentisanje i hedonizam. Takođe, turisti iz zemalja u razvoju često žele da kupe neki luksuzni proizvod dok su na putovanju jer je veći izbor ali i manja cena nego u njihovim matičnim zemljama.
Kao posledica toga, aerodromi su postali prave maloprodajne destinacije, trgovci su se preorijentisali na prodaju luksuznih proizvoda koji su ugrozili dominaciju free shop-ova iz prošlosti. Aerodromi postaju neka vrsta laboratorije ali i izvor informacija, omogućujući kompanijama da eksperimentišu.
Drugi trend je prodaja putem mobilnih telefona, što je brzorastući trend za koji se očekuje da ostvari 640 milijardi američkih dolara na godišnjem nivou. Predviđa se da će 65% svetskog stanovništva koristiti mobilni telefon do 2015. godine a 83% će internetu pristupati putem prenosivih uređaja. Predstavljanje prenosivih tehnologija kao što su Google naočare, otvara nove mogućnosti za obraćanje potrošačima i trgovci se orijentišu na ovu oblast. Trgovci će morati da odgovore na nove trendove nudeći besplatan internet u prodajnim objektima i prilagođene sadržaje za mobilne telefone i druge personalne uređaje.
Očekuje se da će plaćanje putem mobilnog telefona preći 90 milijardi dolara do 2017. godine. Pojedini trgovci su stvorili uslove za nesmetanu trgovinu putem mobilnih telefona. Kupci očekuju relevantne, personalizovane informacije i ponude, a trgovci moraju da obezbede privatnost i bezbednost podataka. Poverenje, transparentnost i zaštita podataka potrošača biće glavni izazov za trgovce kada plaćanje putem mobilnog telefona postane svakodnevica.
Treći trend je brzina u maloprodaji što podrazumeva brzinu pojavljivanja na tržištu, brzinu u odgovoru, brzinu u isporuci. Brzina je važan trend u maloprodaji poslednjih deset godina a u 2015. godini se očekuje da trgovci još brže izlaze u susret željama potrošača. Ništa se neće desiti preko noći ali testiranje mogućnosti u ovoj oblasti se radi svakodnevno.
Multinacionalna kompanija Amazon proširuje svoje usluge i razmatra isporuku porudžbina istog dana. Nedavno su testirali mogućnost isporuke taksijem a trenutno čekaju dozvolu Savezne uprave vazduhoplovstva za uslugu koja će podrazumevati da dronovi isporučuju porudžbine u roku od pola sata.
Ipak isporuka u toku dana neće tako brzo zaživeti, ali trgovci će morati da optimizuju sadržaje i prilagode ih mobilnim uređajima kako bi kupci brzo i lako mogli da pronađu informacije i proizvode koji su im potrebni.
Četvrti je interaktivnost u maloprodaji gde nije reč samo o kupovini proizvoda za novac, to je sada pravi doživljaj koji podrazumeva odgovarajući ambijent, emociju, edukaciju, angažman. Trgovci se trude da potrošačima kupovinu pretvore u nezaboravno iskustvo pa organizuju modne revije, muzičke festivale, kampanje na društvenim mrežama itd. Pojedine kompanije obezbeđuju kupcima doživljaj za celu porodicu na jednom mestu: prodavnice, stomatološku i medicinsku negu, odeću, zabavu, banke, parking, mesto za verske aktivnosti.
Potrošači očekuju da sve informacije vide onlajn, da pristupe kuponima, saznaju za promocije u bilo koje vreme, na bilo kom uređaju. Oni očekuju da informacije o proizvodu i ceni budu dostupne putem reklama na društvenim mrežama, u prodavnicama i onlajn. Da bi bilo u mogućnosti da odgovore na sve potrebe potrošača trgovci moraju i sami da se promene.
Poslednji trend je inovativnost u maloprodaji što znači da trgovci moraju da odgovore na sve promene i izazove kreativnošću i inovacijom. Ne postoji jedinstvena formula za uspeh, trgovci će i dalje morati da pronalaze netradicionalne načine da dođu do potrošača. U nekim slučajevima će posrednici biti potpuno isključeni, neće biti prodavnica u fizičkom smislu, inventara, magacina već će proizvod biti naručivan direktno od proizvođača.
Očekujte da sve više trgovaca budu inovatori. Brojni trgovci investiraju u sopstvene laboratorije, uključujući Nordstrom, Wal-Mart, Staples, Amazon i The Home Depot. Trgovci su prihvatili modernu tehnologiju i koriste je u kreativne svrhe. Na primer Lowe’s je predstavio višejezičnog robota koji može da skenira unos kupca o željenim proizvodima, identifikuje ih, brzo pristupi informacijama o tome i pomogne kupcu da ih pronađe u prodavnici. Sa razvojem Interneta stvari možemo očekivati uskoro automatsku nabavku i isporuku proizvoda.
Siemens je obezbedio još jedan veliki ugovor za vetroelektrane u Južnoj Africi sa narudžbinom od 157 vetrogeneratora za tri projekta u južnoafričkoj provinciji Northern Cape, što je najveća narudžžbina vetroturbina do sada u Africi. Mašine kapaciteta 2.3 megavata (MW) iz Siemens G2 platforme biće instalirane u vetroelektranama Khobab, Loeriesfontein 2 i Noupoort.
Kupac, konzorcijum na čelu sa kompanijom Mainstream Obnovljiva Energija, sredinom prošle godine pustio je u rad Džefri Bej vetropark – takođe u saradnji sa sa Siemensovom divizijom Wind Power. Novi ugovor obuhvata sporazum o servisu i održavanju za period od 10 godina.
Tri vetroelektrane imaju kombinovani proizvodni kapacitet od 360 megavata. Vetroelektrane Khobab i Loeriesfontein 2, kapaciteta 140 megavata su locirane u okrugu Namakwa, dok se Noupoort vetroelektrana kapaciteta 80 MW nalazi u okrugu Umsobomvu, 400 kilometara severno od Port Elizabeta. Svi projekti biće opremljeni Siemens SWT-2.3-108 vetroturbinama sa rotorom prečnika 108 metara i tornjevima visine 99,5 metara. Instalacija turbina počela je u avgustu 2015. Puštanje ova tri projekta u rad zakazano je za period od početka 2016. do kraja 2017. godine. Tornjevi će biti nabavljeni u Južnoj Africi.
Oko 46 odsto ukupnih prihoda Siemens-a potiče od zelenih proizvoda i rešenja, zahvaljujući čemu je ova kompanija jedan od vodećih svetskih provajdera ekoloških tehnologija.
Poverenje se vraća u Grčku zajedno sa bankarskim depozitima nakon što je Atina uspela da izdejstvuje četvoromesečno produženje programa pomoći, izjavio je grčki ministar finansija Janis Varufakis.
Varufakis je u intervjuu za Blumberg TV rekao da je, nakon više nedelja povlačenja sredstava iz banaka, samo u utorak, dan nakon odobrenja produžetka programa, u grčke banke deponovano 700 miliona evra, prenosi Frans pres.
Od početka decembra, kada su zakazani izbori u Grčkoj, iz banaka u toj zemlji povučeno je više od 20 milijardi evra, navodi Blumberg.
Definitivno produženje programa međunarodne finansijske pomoći Grčkoj, posle pozitivne ocene evropgrupe, treba da odobre i parlamenti zemalja članica evrozone, a sutra će se izjasniti parlament Nemačke.
Dan uoči glasanja u donjem domu nemackčog parlamenta, danas su u svojevrsnom test glasanju u nemačkoj vladajućoj partiji, konzervativci kancelarke Angele Merkel velikom većinom podržali grčki program reformi i produženje finansijske pomoći toj zemlji, preneo je Rojters.
Izvor: Kamatica
Danski proizvođač igračaka svoj trenutni rast gradi na uspehu filmske franšize, nastale u saradnji sa Warner Bros. Međutim, rast već desetu godinu zaredom pripisuje se pre svega kvalitetnom vođstvu izvršnog direktora Jirgena Vig Knudstorpa, koji je uveo novine u poslovanje kompanije koja je pokušavala da povarati svoj sjaj s početka osamdesetih.
Lego grupa je juče saopštila rezultate za prošlu godinu: rast prodaje od 15%, najviše zahvaljujući uspehu animiranog filma i rasta prodaje u Sjeinjienim Državama, uz neto profit od 1,48 milijarde dolara, veći za 16% u odnosu na 2013.
Uprkos ukrajinskoj krizi i padu rublje, rast prodaje u Rusiji iznosio je između 35 i 40%, prenosi CNBC.
Strawberry energy, srpski startup i kreator solarne platforme “Strawberry Drvo”, plasirao se u finale “Cognicity Challenge” takmičenja i time postao novi član akceleratora za razvoj pametnih gradova, u organizaciji londonske kompanije za nekretnine “Canary Wharf Group”, i to kao jedini startup u svojoj kategoriji koji nije iz Velike Britanije. Nakon tromesečnog programa mentorstva od 23. februara do 15. maja u “Canary Wharf” poslovnoj četvrti istočnog Londona, biće odlučen pobednik koji će dobiti 50.000 funti i mogućnost da primeni svoje rešenje u Londonu.
Cognicity Challenge organizuje se sa ciljem identifikovanja i razvoja naprednih tehnologija za pametne gradove, koje će upotpuniti i “opametiti” “Canary Wharf” deo Londona. “Strawberry energy” našao se u kategoriji “Upravljanje integrisanim resursima” sa još 5 lokalnih startupova, dok su ostale kategorije “Povezani domovi”, “Virtuelni dizajn”, “Integrisani transport”, “Održive zgrade” i “Automatizovani sistemi u izgradnji”.
Strawberry energy će tokom 3 meseca imati priliku da unapredi svoje pametne solarne instalacije uz aktivno mentorstvo od strane rukovodioca “Canary Wharf” Grupe i drugih eksperata u oblasti pametnih gradova kao što su “Intel” i “Innovate UK”.
“Koncept pametnih gradova skrojenih po potrebama ljudi uz smanjenu emisiju ugljen diosksida i zdravije okruženje, jeste trend koji sve više gradova širom sveta nastoji da primeni u svojim urbanim sredinama. Velika nam je čast što je jedna od najvećih kompanija Velike Britanije u oblasti nekretnina Canary Wharf prepoznala značaj našeg rešenje za pametne gradove budućnosti kao što je London”, rekao je Miloš Milisavljević, osnivač i direktor “Strawberry energy”-a.
Kao jedan od najbitnijih kriterijuma za izbor rešenje bila je interoperabilnost, odnosno mogućnost da sistemi za optimizaciju energije, resursa i transporta mogu i da komuniciraju jedan sa drugim.
“Koncept interoperabilnosti je možda nov, ali je prepoznat od strane eksperata kao ključni faktor pravih pametnih gradova. Cognicity Challenge prevazilazi samostalna nezavisna rešenja, sa ciljem razvijanja takvog paketa inovacija koji je integrisan i interoperabilan”, rekla je Mikele Brack, Šef Cognicity Programa.
“Još od 1988. godine Canary Wharf grupacija bila je vodeća kompanija u oblasti nekretnina. Naša vizija prepoznata je širom sveta kao inovativna i pionirska, a rezultat egzekucije te vizije jeste Canary Wharf deo Londona. Cognicity Challenge će nam pomoći da napišemo novo poglavlje te vizije”, rekao je George Iacobescu, predsednik i izvršni direktor “Canary Wharf” Grupe.