Vesti

Vlade zemalja i energetske kompanije u regionu Jugoistočne Evrope suočavaju se s nizom energetskih izazova – od zavisnosti od uvoza energije, oronulih proizvodnih pogona i gubitka energije pri prenosu i distribuciji, do neefikasne infrastrukture. Sa druge strane, energetske potrebe jedne države prate kretanje BDP-a pa će očekivani realni godišnji rast od 2- 4% do 2018. godine dovesti do porasta energetskih potreba i doprineti nestabilnosti regiona koji je već značajno zavisan od uvoza energije – čak 30-50% pa je pouzdano, cenovno efikasno i ekološki održivo snabdevanje energijom od presudne važnosti za ukupni ekonomski i društveni razvoj jugoistočne Evrope.

Na osnovu analize najvećih energetskih izazova u regionu, vodeća globalna konsultantska kuća A.T. Kearney veruje da jugoistočna Evropa poseduje kapacitet, ne samo da bude aktivan faktor na energetskoj karti Evrope, već da postane stub ekonomskog i društvenog razvoja. Prema rezultatima analize, zemlje Jugoistočne Evrope treba da obrate pažnju na sledećih nekoliko faktora:

Uravnoteživanje strukture korištene energije
Analiza strukture korištene energije pokazuje kako je region JIE preterano zavisan od uglja, kao i da se potencijali nuklearne energije i prirodnog gasa ne iskorišćavaju u punoj meri. Pri tome JIE emituje skoro 30 posto više CO2 da bi proizvela jedinicu energije u odnosu na prosek EU i ostaje visoko zavisna od uvoza sirove nafte i naftnih derivata, prirodnog gasa i električne energije.

Električna energija.
JIE je neto uvoznik električne energije, s izuzetkom Srbije i BiH. Region bi mogao da premosti ovaj raskorak poboljšanjem efikasnosti u proizvodnji (zamenom stare), prenosa (smanjenjem gubitka na 5% uz 0.8 milijardi evra uštede) i distribucije (uvođenjem pametne merne tehnologije i naprednih sistema upravljanja).

Sirova nafta i naftni derivati.
Države JIE imaju ograničene zalihe sirove nafte. Samo 20% domaći rafinisane nafte dolazi s naftnih polja unutar regiona. Dodatno, rafinerije su uglavnom nedovoljno iskorišćene i neefikasne, a samo povećanje kapaciteta je teško ostvarivo s obzirom na ograničenja tržišta i marži.

Prirodni gas.
Države JIE su veliki neto uvoznici prirodnog gasa sa izuzetkom Hrvatske koja proizvodi 80% svojih potreba za razliku od Srbije (20 do 25 posto) i ostalih država (isključivo uvoz). Infrastruktura gasovoda i terminala za tečni naftni gas (TNG) koja povezuje države JIE s gasom bogatim regijama je od ključne važnosti za uspostavljanje održivog snabdevanja.

Obnovljivi izvori energije (OIE).
Region JIE ima veliki potencijal za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora, pogotovu iz vode i biomase, ali i iz vetra, i sunčeve i geotermalne energije. Dokaz u prilog tome je i činjenica da su još 2009. godine države u regionu imale viši udeo energije iz obnovljivih izvora nego prosek EU27 zemalja. Ipak, tempo implementacije je za sada prespor.

Na osnovu rezultata analize, A.T. Kearney preporučuje najefikasije rešenje – izgradnju bolje infrastrukture, tj usredsređivanje na razvitak infrastrukture za električnu energiju (iskorišćavanje potencijala vodenih tokova) i prirodnog gasa (izgradnja gasovoda poput Trans-atlantskog, Jonsko-jadranskog – kroz JIE za dostavu gasa u EU iz regija bogatih gasom).

Analitičari ove kompanije pobrojali su sedam strateških prioriteta koji će biti od ključne važnosti za njihov uspeh:

1. Obavezati svaku državu da pruži svoj doprinos zajedničkim projektima gasne infrastrukture,
2. Razvijati projekte usmerene na prekograničnu energetsku saradnju, posebno za OIE,
3. Razviti strategije za privlačenje stranih ulaganja u OIE kroz pojednostavljivanje postupaka odobravanja i priključivanja na mrežu; osigurati distribuciju i implementirati planove sertifikovanja,
4. Usredsrediti se na operativnu efikasnost u rafinerijskom sektoru i potencijalno deljenje kapaciteta,
5. Umanjiti gubitke električne energije u prenosu i distribuciji korišćenjem pametnih mernih tehnologija,
6. Podučiti potrošače o energetskoj efikasnosti i podsticati ih da štede energiju,
7. Ugraditi preostale elemente trećeg energetskog paketa u primarno i sekundarno zakonodavstvo, i razviti povezane nacionalne akcione planove.

Saradnici Ekonomskog instituta u Beogradu danas su objavili da će, čak i prema optimističkom scenariju, dogodine bruto domaći proizvod Srbije biti manji 0,8 odsto, a prosečna godišnja vrednost deviznog kursa će biti 121 dinar za evro. Optimistički scenario podrzumeva sprovođenje fiskalne konsolidacije, monetarnu stabilnost, stvaranje uslova za rast investicija i povoljnije uslove za otplatu spoljnog duga, objasnio je Stojan Stamenković na konferenciji za novinare povodom novog broja časopisa „Makroekonomske analize i trendovi“ (MAT).

Prema tom scenariju, koji nije uključivao otkazivanje izgradnje gasovoda Južni tok, koji je Srbiji trebalo da obezbedi značajne investicije u narednim godinama, rast investicija u 2016. i 2017. godini bio bi između sedam i osam procenata. Do 2017. godine, kako prognoziraju autori MAT-a, očekivan je pad deviznih rezervi, zbog otplate spoljneg duga i slabijeg priliva deviza.

Procena autora MAT-a je da bi, ukoliko bi bilo povoljno ekonomsko okruženje, prosečna vrednost deviznog kursa u 2016. godini iznosila 125,9 dinara za evropsku valutu. Glavni razlog trenutnog rasta deviznog kursa, koji danas iznosi 121,8 dinara za evro, po rečima Stamenkovića je veća potražnja od ponude deviza.

Kako je istakao saradnik MAT-a Miladin Kovačević, smanjen je priliv inostranih investicija, a istovremeno se značajni iznosi deviza izdvajaju za razduživanje zemlje u inostranstvu, što je slučaj i sa zemljama u okruženju.

„Nadamo se da će potpisivanje aranžmana Srbije sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) doprineti rastu investicija, što bi uticalo na jačanje dinara, kao i mere Evropske centralne banke i reprogramiranje otplate duga inostranim kreditorima“, kazao je Kovačević.

Kako su procenili autori MAT-a, pad bruto domaćeg proizvoda (BDP) u Srbiji će ove godine iznositi 2,1 odsto, a u 2015 pad će biti 0,8 odsto, dok bi u 2016. rast BDP iznosio 1,5 odsto, a 2,5 odsto u 2017. godini.
Pognoze o privrednom rastu zasnovane su, kako je rekao Stamenković, na povećanju izvoza ako bi bile aktivirane obe peći u Železari Smederevo, zatim bila obezbeđena puna proizvodnja hemijskog kompleksa, i porastao izvoz automobilske i prehrambene industrije.

Urednik MAT-a Vladimir Vučković je kazao da će reforma javnih preduzeća biti glavni izazov za Vladu Srbije u postizanju fiskalne konsolidacije. „Još nema planova poslovanja javnih preduzeća u 2015. godini iz kojih bi se videlo na koji način će biti postignute neophodne uštede. Izvesno je da će dogodine biti povećane cene proizvoda i usluga tih preduzeća, a moraće da bude promenjen njihov menadžemnt i regulisana naplata potraživanja“, ocenio je Vučković.

Prilagođavanje tržišta nekretnina, usporavanje rasta kredita i nastavak sprovođenja komplikovanih strukturalnih reformi, obeležiče kinesku ekonomiju u 2015. godini, kaže se u najnovijem izveštaju banke Goldman Sachs.

Ova godina je bila „povuci-potegni“ za kinesku ekonomiju, koja je po obimu postala najveća na svetu. Eksplozivni rast koji je obeležio Kinu krajem 20. i početkom 21. veka već nekoliko godina je zamenjen konstantnim ali sporim rastom, obeleženim usporenom privrednom transformacijom i teškim reformama. po sovj prilici, taj trend će se nastaviti i u narednoj godini.

Kinu očekuju reforma upravljanja dugovima pokrajinskih vlada i liberalizacija kamatne stope, a ciljani rast je postavljen na 7% BDP. Prema dosadašnjim analizama, ekonomski rast u 2014. iznosiće najverovatnije 7,3%, što je, iako manje od rasta iz prethodne decenije, i dalje značajan rezultat u svetlu krize i postkriznih uslova poslovanja, ističu u Goldman Sachs-u.

Izvor: CNBC

Zahvaljujući ponudi posebno kreiranoj u skladu sa potrebama klijenata, UniCredit Banka je u prva tri kvartala ove godine zabeležila rast od 30% kada je u pitanju ukupan broj odobrenih dinarskih gotovinskih kredita, u poređenju sa istim periodom 2013. godine. Takođe, kada govorimo o ukupnom iznosu odobrenih keš kredita, primetan je rast od 40%.

Dinarski keš kredit sa osiguranjem izaziva najveće interesovanje s obzirom na to da štiti klijente od nepredviđenih situacija. Naime, u slučaju gubitka posla, privremene sprečenosti za rad kao posledice nesrećnog slučaja – nezgode, trajnog invaliditeta od 50% do 100% kao posledice nesrećnog slučaja – nezgode, teže bolesti, nesolventnosti zakonskih naslednika, osiguravajuća kuća pokriva rate kredita do 12 meseci u kontinuitetu, maksimalno tri puta tokom perioda otplate.

Dinarski keš kredit sa osiguranjem odobrava se bez učešća i depozita, u maksimalnom iznosu od 1.000.000 dinara, na period otplate do 120 meseci, a nominalna kamatna stopa se formira kao zbir tromesečnog BELIBOR-a i margine od 5,5% godišnje. Tako na primer, ukoliko se klijent odluči za dinarski keš kredit u iznosu od 150.000 dinara, mesečna rata sa varijabilnom kamatnom stopom, na period otplate od 10 godina, iznosila bi 2.280,48 dinara.

Lanac restorana Mekdonalds prijavio je da je u novembru imao veći pad prodaje od očekivanog, kao i da očekuje lošije rezultate ovog kvartala zbog jačanja dolara i skandala u Kini. Analitičari procenjuju da je prodaja u restoranima koji postoje više od godinu dana pala za 2,2% a u proseku u svim restoranima zajedno za 1,7%. Posle objave ove vesti akcije Mekdonaldsa pale su za 3%.

Što se tiče skandala u Kini, Mekdonaldsova prodaja je tamo dosta pala posle otkrića medija da se u ovim restoranima koristi meso isteklog roka trajanja, međutim prodaja je pala i u Evropi za 2% i u Azijsko-pacifičkom regionu, na Bliskom istoku i u Africi za 4%.

U SAD prodaja je pala za 4,6%, što je mnogo više od prognoziranih 1,9%.

Zbog toga su akcije Mekdonaldsa u proteklih pola godine pale za 5,5%.
Izvor: Gardijan