Vesti

Broj pripadnika srednje klase na planeti približio se jednoj milijardi, stoji u Izveštaju o globalnom bogatstvu nemačke multinacionalne finansijske kompanije Allianz. Prema metodologiji ovog istraživanja u srednju klasu spadaju svi koji imaju godišnja primanja između 5.300 i 31.800 evra, a njih je prošle godine bilo 912 miliona.

U ovu brojku je ušlo 65 miliona nekadašnjih bogataša koji su “osiromašili”, i 491 milion novih članova, koji su se na ovu poziciju popeli iz “niže klase”. Broj pripadnika srednje klase se udvostručio u Latinskoj Americi, utrostručio u Istočnoj Evropi i usedmostručio u Aziji, ali ne svuda ravnomerno – jaz između bogatih i siromašnih se smanjio u Tajlandu i Maleziji a povećao u Japanu koji je nekad smatran zemljom jednakih.

Inače, bruto vrednost finansijske aktive (obveznica, depozita u bankama, potraživanja od osiguranja isl) domaćinstava je u 2013. porasla za 9,9%, što je najbrži rast još od 2003. godine. Broj bogatih je izgleda najbrže rastao u Aziji, a posle nje u Istočnoj Evropi, posebno među zemljama koje nisu članice EU.

Više informacija o ovome možete dobiti na ovom sajtu.

Javni dug Srbije je na kraju avgusta ove godine bio 21,88 milijardi evra, što je 67,9 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), objavilo je Ministarstvo finansija. Ovo znači da je javni dug za mesec dana (u avgustu) porastao za oko 940 miliona evra.

Da podsetimo, Uprava za javni dug je objavila da je početkom septembra javni dug iznosio oko 67,2% BDP-a. Sada se ispostavilo da je ovaj iznos bio veći, mada nijedan od njih nije dobra vest, jer je Zakonom o budžetskom sistemu učešće javnog duga u BDP-u ograničeno je na 45 odsto.

Ministarstvo finansija pored toga dodaje da su u avgustu ukupne direktne obaveze države bile 19,2 milijarde evra, a indirektne 2,65 milijardi evra.

Kompanija „Fiat automobili Srbija“ (FAS) imala je promet od 774 mil EUR u prvoj polovini 2014. godine, dok je izvoz iznosio 753 mil EUR, saopštilo je u u Kragujevcu rukovodstvo tog preduzeća. To predstavlja rast prometa od 23%u odnosu na isti period prošle godine, dok je izvoz porastao za 25, a proizvodnja za 20%, rečeno je novinarima u FAS-u.

„Postigli smo uspeh nakon više godina rasta i poslovanja kao aktivni investitor u Srbiji“, rekla je generalna direktorka FAS-a Silvija Verneti. Ona je istakla da je privremeni prekid proizvodnje koji se dogodio početkom septembra „normalna stvar“, jer potražnja na tržištu nije u stalnom porastu i dodala da je rad nastavljen normalnim tempom.

Prema njenim rečima, FAS će ponovo privremeno prekinuti proizvodnju ako to bude potrebno i imaće „fleksibilne planove“. Upitana da li ta fleksibilnost takođe podrazumeva otpuštanja, Verneti je kazala da ne postoje takvi planovi, ali da ne može da predvidi budućnost. „Posmatramo pažljivo razvoj tržišta“, rekla je Verneti.

Izvor: Beta

Ukupna devizna štednja u Komercijalnoj banci prešla je rekordnu sumu od 1,5 milijardi evra. Porast štednje u najvećoj domaćoj banci u Srbiji je od početka 2014. godine veći nego kod svih ostalih banaka zajedno.

Za samo godinu dana učešće Komercijalne banke u ukupnoj štednji u Srbiji povećano je sa 17,05% na 18,65%, čime je utvrđena liderska pozicija po štednji na tržištu.

Milijardu evra štednje Banka je imala 13. januara 2010. godine. Na kraju 2013. štednja je iznosila milijardu i 467 miliona evra, da bi krajem jula prešla cifru od 1,5 milijardi evra.
Trendove rasta štednje ne remeti ni činjenica da je ponderisana kamatna stopa na deviznu štednju u Srbiji, u poslednjih 5 godina prepolovljena i sada u skladu sa kamatama u okruženju, ali još uvek iznad evropskog proseka.

Komercijalna banka je najveća domaća banka u Srbiji, sa 24 filijale širom zemlje, 229 ekspozitura, 252 bankomata, više od 1.300.000 otvorenih računa i skoro 3.000 zaposlenih koji vode računa o 900.000 klijenata.

Najveće troškove za grejanje u predstojećoj grejnoj sezoni imaće domaćinstva koja koriste lož ulje, propan butan gas i struju, dok će najjeftinije biti grejanje na drva, saopštila je Agencija za energetiku Srbije (AERS).

Kako se navodi u analizi AERS, grejanje prosečnog stana na lož ulje tokom cele sezone biće potrebno 209.000 dinara, 125.000 dinara za propan butan gas, a grejanje na struju koštaće 107.000 dinara. Za grejanje prirodnim gasom, troškovi su dva do tri puta manji i iznose 56.000 hiljada dinara.

Gotovo iste troškove kao za gas imaće domaćinstva koja se greju na pelet, ako se sagoreva u pećima konstruisanim za to gorivo, kao i građani koji koriste ogrevno drvo čija je cena 5.800 dinara po kubnom metru i imaju peći niske efikasnosti. Najjeftinije grejanje mogu imati domaćinstva koja se greju na drvo u područjima Srbije u kojima je ono jeftinije (na primer 4.000 dinara po kubnom metru), a naročito ako imaju novije peći čija je efikasnost oko 70 odsto. U tom slučaju grejanje na drva za celu sezonu koštaće oko 31.000 dinara, neveo je AERS.
Za grejanje po standardu koji obezbeđuje centralno grejanje srednje izolovanog stana prosečne veličine, potrebno je u sezoni oko 9.000 kilovat stati energije, saopštila je Agencija za energetiku.

Izvor: Beta

Američki informativni portal Quartz sastavio je zanimljivu listu spajajući podatke o minimalnim cenama rada širom planete, dobijenim od Međunarodne organizacije rada, i prosečnim cenama točenog domaćeg piva. Srbija je u zlatnoj sredini.

U Gruziji i Bangladešu zaposleni baš moraju da se potrude kako bi dopustili sebi odmor uz jedno hladno pivo u lokalnom pabu. Naime, sa 15,1 sati rada za propisani minimalac u Gruziji možete da kupite kriglu točenog piva, što ovu zemlju čini najnepovoljnijom na svetu po ovoj, specifičnoj kategorizaciji. Na drugom neslavnom mestu je Bangladeš sa 13,4 sati rada. Ove dve zemlje se izdvajaju, dok je na trećem mestu Libija, sa 7,5 sati rada.

Sledi oko 40 zemalja, uglavnom centralne Azije, Afrike i Bliskog istoka, pa za njima Srbija, sa procenjenih 1,3 sati minimalno plaćenog rada za kriglu piva. Sa takvim rezultatom Srbija je npr. ispred Rusije (1,6 sati), ali iza Hrvatske (0,7) ili Slovenije (0,5) od zemalja u regionu. Najpovoljnije zemlje za radne pivopije su Portoriko (0,2), Luksemburg, Australija i Kipar (0,3), kao i Belgija, Nemačka, Kanada, SAD, Japan, Španija (0,3).

Ova lista sačinjena je na osnovu zvaničnih minimalnih cena rada dobijenih od Međunarodne organizacije rada i utvrđenih prosečnih cena točenog piva po sajtu za prikupljanje statistike Numbeo. Treba uzeti u obzir da najmanji iznosi minimalaca ne znače i najmanje priuštivog piva, pošto se proizvodne cene piva dosta razlikuju od zemlje do zemlje. U istraživanje je uključeno nešto manje od 100 država sa prikupljenim podacima.