Kompozitni pokazatelji (CLIs), dizajnirani tako da anticipiraju zaokrete u ekonomskim kretanjima, i dalje pokazuju stabilan trend rasta u većini velikih zemalja u svetu, kaže OECD.
Ako ste se svojevremeno, na početku svetske ekonomske krize 2008. složili sa svim akademicima, milijarderima i političarima koji su osuđivali i prokazivali monetarnu politiku Američkih Federalnih Rezervi (FED), propustili ste da budete među onima koji će uživati u dobiti kojeg je ova finansijska institucija napravila tokom 6 godina krize: jedan trilion dolara investicionih prinosa od kupovina i održavanja američkih državnih obveznica.
Eto koliko su vladine obveznice, od kraja 2008. do danas donele dobiti svojim investitorima. Tada, pre šest godina, kamatne stope Fed-a pale su blizu nule – a tada je krenula i prva od tri runde kupovine dužničkih obveznica, kako bi se oživela ekonomija obogaljena najgorom recesijom još od Velike depresije 30-tih godina prošlog stoleća.
Otpornost Fed-ovih obveznica na krizu predstavlja prekor čitavom horu skeptika predvođenih Džonom Tejlorom sa univerziteta Stenford, hedž-fond milijarderom Polom Singerom i predsednikom doma američkog Kongresa, Džonom Bejnerom, koji su predviđali da će finansijski podsticaji bez presedana u istoriji, namenjeni Federalnim rezervama dovesti do gubljenja kontrole nad inflacijom, prorekavši propast tržišta obveznicama. Ovo, takođe, ukazuje da su investitori, tokom proteklih pet godina, uočili malo znakova ekspanzije koji bi proizvodili onu vrstu cenovnih pritisaka koji bi primorali predsedavajuću FED-a Dženet Jelen da stane na stranu ratobornih „jastebova“ među zvaničnicima Centralne banke, prilikom razmatranja politike podizanja referentnih kamatnih stopa.
„Golubovi i dalje imaju kontrolu (nad odborom FED-a)“, rekao je Skot Majnerd, koji kao glavni šef globalnih investicija pri Guggenheim Partners LLC nadgleda $210 milijardi dolara ovog fonda. U telefonskom intervjuu za Bloomberg od 4. septembra, Majnerd je izjavio da „Postoji pristrasnost na tržištu, da bi kamatne stope trebalo da budu veće. Ali to, jednostavno, nije želja utemeljena na podacima iz analiza. Kladiti se protiv konsenzusa oko državnih obveznica bila je pobednička strategija.“
.
Majnerd već više od 10 godina kupuje američke državne obveznice, čija bi vrednost obično rasla onda kada bi inflatorna očekivanja oslabila.
Opširnije o ovome na: Bloomberg.com
Ebola je u Africi već uzela više od 1.500 života, no to nije kraj – opasna bolest ima još destruktivnog potencijala. Naime, njeno širenje bi moglo imati i velike ekonomske posledice, koje bi mogle, u ionako siromašnim zemljama, povećati broj gladnih i izazvati globalnu recesiju.
Za sada su njene najvidljivije posledice zatvaranje granica, zabrana određenih međunarodnih letova i usporavanje ekonomskih aktivnosti u ebolom pogođenim zemljama. Međutim, stručnjaci kažu da bi, ako dođe do pandemije, rezultat mogao biti veoma negativan po celu planetu. Samo u SAD bi troškovi suzbijanja bolesti i smanjenja ekonomske aktivnosti mogli biti 200 milijardi dolara, a prema najgorem scenariju širenje ebole bi, osim onog najvrednijeg – ljudskih života – svet mogao koštati 4,8% globalnog BDP-a, odnosno preko 3 biliona dolara. To bi onda prouzrokovalo novu svetsku ekonomsku krizu.
Primer iz skorašnje prošlosti podseća nas koliko širenje zaraznih bolesti može naškoditi ekonomiji. Naime, po izbijanju SARS-a 2003. godine, u najugroženijim mestima, poput Hong Konga i Singapura, samo u jednom kvartalu BDP je pao za 2%, zajedno sa produktivnošću jer ljudi nisu želeli da idu na posao, kako se ne bi zarazili. Takođe, ni potrošači se nisu često odvaživali da odu u kupovinu, pa je i tražnja pala, a slična nesreća pogodila je i sektor usluga. U 2003. godini SARS je imao direktni uticaj i na redukciju putovanja – za 8% je smanjen broj putnika azijsko-pacifičkih avio kompanija. Slično, ako ne i gore, bi se moglo dogoditi i sa ebolom.
No, stručnjaci iz Svetske zdravstvene organizacije kažu da ne postoji velika verovatnoća da će doći do pandemije i da će se ebola najverovatnije zadržati u Africi.
Izvor: CNBC
Konkurs za dodelu subvencija za refundaciju troškova ulaganja u materijalnu imovinu prilikom nove investicije, produžen je do utroška sredstava u budžetu AP Vojvodine obezbeđenih za te namene, saopštio je Fond za podršku investicija u Vojvodini.
Subvencije Pokrajinskog sekretarijata za privredu, zapošljavanje i ravnopravnost polova namenjene se postojećim ili novim investitorima, domaćim i stranim kompanijama, a maksimalan iznos subvencije po privrednom subjektu iznosi 50.000, odnosno 100.000 EUR.
Visina dodeljene pomoći određivaće se u iznosu troškova projektne dokumentacije ili troškova privremenog jednogodišnjeg zakupa. Investicije u minimalnoj visini od 1,5 mil EUR u naredne tri godine, koji će zaposliti najmanje 50 novih radnika, imaju prava na subvenciju u iznosi od 50.000 EUR. Oni projekti u koje će biti uloženo 3 mil EUR i zaposleno najmanje 100 radnika u naredne tri godine, mogu da dobiju subvenciju u iznosu od 100.000 EUR.
Kako bi ispunila osnovne preduslove za dobijanje ove regionalne investicione pomoći, kompanija mora više od polovine prometa da ostvaruje kroz izvoz, da izgradi nove proizvodne pogone ili obavlja delatnost u namenski izgrađenom objektu, kao i da posluje u prerađivačkom sektoru ili u sektoru informacionih tehnologija.
U slučajevima investiranja u nerazvijene opštine – Žitište, Čoku i Plandište, a radi podsticanja investicija i razvoja ovih opština, neophodan iznos visine ulaganja i neophodan broj novozaposlenih radnika umanjuje se za 50%.
Prijave sa kompletnom dokumentacijom podnose se Fondu za podršku investicija u Vojvodini, na adresu Narodnog fronta 23d, 21000 Novi Sad, Republika Srbija.
Celokupan tekst konkursa zainteresovane kompanije mogu preuzeti na sajtu VIP fonda (http://sr.vip.org.rs/upload/Javni_konkurs_za_dodelu_subvencije_2014_1783.docx), a pozivom na broj 021/472-32-40 mogu dobiti sve dodatne informacije.
Izvor: eKapija
Bliži nam se Međunarodni dan pismenosti (8. septembar), povodom kojeg je Uneskov Institut za statistiku objavio najnovije podatke o napretku opismenjavanja u svetu. Uprkos značajnim pomacima i dan danas na planeti ima mnogo funkcionalno nepismenih – 781 milion odraslih i 126 miliona mladih koji ne umeju da čitaju i pišu. Dve trećine njih čine žene. Unesko saopštava da ovo uveliko otežava borbu protiv globalnog siromaštva, jer nepismeni ljudi teže nalaze kvalitetne i pristojno plaćene poslove.
Trenutno najbrže raste stopa pismenosti mlađih žena, mada i dalje žene čine 3 od 5 mladih koji ne umeju da čitaju i pišu. Ovo je rezultat duboko ukorenjenih patrijarhalnih kultura u određenim delovima sveta, u kojima je uobičajeno da žene ne idu u školu, i da je njihova jedina životna uloga – supruge i majke.
No, podaci pokazuju da sa razvojem ekonomije raste i opismenjavanje, posebno među mladima. Dobar primer za ovu tvrdnju je Indonezija kojoj je za 30 godina broj pismenih mladih porastao sa 85% na 99% paralelno sa rastom BDP-a.
Više o ovome možete pročitati na ovom sajtu.
U Argentini je otkriven skoro potpuno očuvan skelet velikog dinosaurusa biljojeda zvanog Dreadnoughtus schrani. Ovo je jedna od najvećih životinja koja je ikada koračala planetom, i što je još najzanimljivije, arheolozi kažu da je dinosaurus čiji kostur je pronađen još uvek rastao kada je preminuo.
Foto: Kenet Lakovara
Vratni pršljenovi ove životinje bili su široki oko metar, njena butna kost je veličine prosečnog čoveka, pa je je zbog svojih ogromnih proporcija životinja dobila ime po velikim ratnim brodovima sa početka 20. veka.
Prema proračunima naučnika, Dreadnoughtus je imao oko 60 tona, od njuške do repa bio je dugačak 26 metara i naseljavao je planetu pre 77 miliona godina.
Izvor: Gardijan
U prvoj polovini ove godine 16 lizing kompanija u Srbiji imalo je ukupni gubitak, pre oporezivanja, od 126,8 miliona dinara, objavila je Narodna banka Srbije.
Lizing su uzimala najviše privredna društva koja ne pripadaju finansijskom sektoru (84,8%), dok su poljoprivrednici su u ukupnim plasmanima učestvovali sa 4,5%, preduzetnici sa 3,6%, fizička lica sa 3,2% a javna preduzeća sa 2,2%. I dalje se lizing najčešće uzima za kupovinu teretnih kupovinu vozila (u 32,8% slučajeva), kao i putničkih vozila (25,3%).
Pojedinačno posmatrano 11 davalaca lizinga je imalo pozitivan rezultat pre oporezivanja u iznosu od 31 6,9 miliona dinara, dok je pet kompanija imalo ukupan minus od 443,7 miliona dinara.
U prva dva kvartala ove godine, preračunato na godišnji nivo, ukupni prihodi i dobici su smanjeni za 14,9 odsto, a ukupni rashodi i gubici za 38,1 odsto. Najznačajnija kategorija prihoda davalaca lizinga bili su prihodi od kamata po osnovu finansijskog lizinga, čije se učešće u ukupnim prihodima u prva dva tromesečja 2014, u odnosu na 2013. godinu, povećalo sa 74,6% na 76,4%. U okviru kategorije rashoda, najveće učešće imali su rashodi kamata po osnovu posla finansijskog lizinga, koji su u ukupnim rashodima učestvovali sa 32,2%, a u ukupnim prihodima sa 34,1%.
Ukupna bilansna aktiva svih davalaca lizinga je 30. juna iznosila 64,5 milijardi dinara, što je za 4,4 odsto manje nego na početku ove godine, kada je bila 67,5 milijardi dinara.
Svetska banka je u četvrtak uveče, 4. septembra, odobrila Plan zaštite čovekove okoline za ispumpavanje kopa „Tamnava – Zapadno polje“, koji su pripremili stručnjaci „Elektroprivrede Srbije“. Time su ispunjeni svi uslovi za početak pregovora o kreditu od 30 miliona dolara kojim će se finansirati ispumpavanje vode iz kopa „Tamnava – Zapadno polje“. Pregovori o kreditu za koji se očekuje da će biti odobren 3. oktobra, sve vreme teku predviđenom dinamikom i Svetska banka ni u jednom momentu nije stopirala projekat, saopštio je EPS posle pisanja Blica da EPS nije ispunio deo ugovora oko zaštite životne sredine.
Tempo rasta novih radnih mesta u američkoj privredi razočarao je analitičare, dostigavši cifru od svega 140,000 novih radnih mesta u avgustu prema očekivanih 230,000, javlja FT. Ovim podacima prekinut je šestomesečni trend dodavanja po 200,000 novih radnih mesta. Stopa nezaposlenosti pala je blago sa 6,2 do 6.1 odsto.
Lideri Kine i Indije ne planiraju da prisustvuje samitu o klimatskim promenama koji će u septembru biti održan u Ujedinjenim nacija, signalizirajući mlaku podršku globalnom paktu za smanjivanje emisije štetnih gasova dve od tri najvećih emitera.