Agencija za privatizaciju od ponedeljka, 25. avgusta, započinje ciklus intenzivnih sastanaka sa predstavnicima menadžmenta i sindikata preduzeća iz svoje nadležnosti, u cilju pronalaženja najboljeg modela za privatizaciju. Rukovodstva i sindikati preduzeća pozvani su da iznesu svoja mišljenja i predloge i da aktivno učestvuju u izboru privatizacionih rešenja, što je novina od kada se sprovodi privatizacija u Srbiji. Samo su za prvu nedelju, od 25. do 28. avgusta dogovoreni su sastanci sa predstavnicima 65 preduzeća, među kojima su RTB Bor, Magnohrom, IMR, Budimka.
Kompanija JUB donirala je upetak 60 tona JUB poludisperzije namenjene sanaciji objekata oštećenih u majskim poplavama. Količina materijala dovoljna je za potpunu sanaciju zidova u preko 1500 objekata prosečne veličine do 60 metara kvadratnih. U ime Vlade Republike Srbije donaciju je preuzeo Ministar energetike i rudarstva Aleksandar Antić koji je tri šlepera materijala na raspolaganje stavio Kancelariji za pomoć i obnovu poplavljenih područja.
Sankcije EU protiv Rusije ugrožavaju poslovne interese Mađarske, izjavio je juče mađarski ministar privrede Mihalji Varga, javlja Portfolio.hu.
Izvršni direktor Raiffeisen International Karl Seveda je prilikom isticanja kvartalnih rezultata grupacije istakao da ne postoje specifični planovi o prodaji poslovnica u Ukrajini ili Mađarskoj, što je naišlo na dobar odjek među investitorima, pa je cena akcija RI porasla za 9% ne evropskim berzama.
Ipak, poslovanje u ove dve zemlje je pod stalnim nadzorom, zbog aktuelne političke i ekonomske situacije u regionu, i njihova prodaja u budućnosti nije isključena. Do sada je Raiffeisen u Mađarskoj morao da plati oko 67 miliona evra u paketu pomoći za smanjivanje duga u stranoj valuti, ali bi ta računica mogla da se popne na nivo između 120 i 160 miliona.
Sa 56% ukupne zarade u periodu april-jun ostvarene u Rusiji, grupacija ne namerava da izađe sa ovog unosnog tržišta uprkos sankcijama EU, rečeno je na konferenciji prilikom objavljivanja rezultata. Ističe se da je RI imao dobre rezultate u prvoj polovini godine, uprkos rusko-ukrajinskoj krizi.
Izvor: portfolio.hu
Banke u zapadnoj Evropi su zabrinute zbog zahlađivanja odnosa između Rusije i EU jer bi ruske sankcije mogle da ugroze njihovo poslovanje u određenoj meri, ali ih ne doživljavaju fatalistički.
Rusija je naime zabranila uvoz hrane i poljoprivrednih dobara iz EU, a postoji mogućnost da će pored toga ograničiti svoj aero prostor, kao i uvoz brodova i stranih automobila. Ruska agencija za zaštitu prava potrošača je privremeno zatvorila četiri Mekdonalds restorana.
Iz Rabobanke u Holandiji poručuju da će, ako ova situacija eskalira, usporavanje svetske ekonomije biti neizbežno. Ako se to desi rukovodstvo austrijske banke Rajfajzen će budućem poslovanju, po sopstvenim rečima, pristupati sa više opreza. Oni još uvek ne planiraju povlačenje sa ruskog tržišta iako su njihovi akcionari i investitori sve nervozniji zbog velike izloženosti ove banke koja ima oko 20 milijardi evra u Rusiji. Rajfajzen je jedan od 10 najvećih kreditora u Rusiji ali sankcije je dočekala relativno smireno: za sada ne očekuje veliku štetu od njih.
Ranije ovog meseca je i izvršni direktor Unikredita izjavio kako bi uticaj sankcija na poslovanje ove italijanske banke trebalo da bude samo “marginalan”.
Mediji međutim postavljaju pitanje koliko su ova saopštenja iskrena a koliko su propaganda koja bi trebalo da umiri investitore. Za sada se vidi da im ovo drugo polazi za rukom – kad god rukovodstvo neke od ovih banaka iznese ovako ohrabrujuće tvrdnje u javnost, njegovoj banci skače vrednost akcija.
Izvor: Fajnenšl Tajms
Predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas da će Srbija poštovati volju i preporuke EU i neće davati dodatne subvencije za izvoz robe u Rusiju, ali neće uvesti sankcije Rusiji zbog sukoba u Ukrajini. „Nećemo braniti izvoz, nego samo nećemo davati nove subvencije za izvoz robe u Rusiju. Poštovaćemo preporuku EU, jer je članstvo u Uniji naš cilj“, rekao je Vučić na konferenciji za novinare.
Vučić je upitao da li je Srbija prodavala tenkove Ukrajini kada je počeo sukob, kao neki iz EU, i da li je Srbije prodavala Rusiji brodove.
„Nismo. Ne razumem reč solidarnost sa zemljama EU. U čemu solidarnost? Niko nas nije pitao kada su uvodjene sakncije Rusiji niti kada je Rusija uzvratila kontrasankcijama. Je li moguće da mi, ni luk jeli ni luk mirisali, budemo krivi i jednima i drugima „, rekao je Vučić.
On je poručio međunarodnoj zajednici da ne očekuje od Srbije da zbog sukoba s kojim nema nikakve veze, prestane da se bavi sopstvenim razvojem i interesima.
„Groteskne su neke primedbe Srbiji, jer mi ne možemo da proizvedemo dovoljno ni za svoje potrebe. Prehrambene proizvode uvozimo u natpolovičnom procentu. Stočarska proizvodnja je pala na nivo iz 1910. godine. Sve nekadašnje velike klanice su zatvorene. EU u Rusiju izvozi hranu za 12 milijardi dolara, a mi za 150 ili 170 miliona. Toliko ugrožavamo interese EU“, rekao je Vučić.
Foto: Medija centar
Vučić je istovremeno pozvao privrednike da se ne igraju i da ne prepakuju robu iz inostranstva i da je u Rusiju izvoze kao domaću, jer bi zbog toga mogli da „završe u zatvoru“, nego da povećaju proizvodnju i računaju šta će zaraditi za 24 meseca, a ne za 24 sata.
Vučić je naveo da mu je zamenik šefa Delegacije EU u Srbiji Oskar Benedikt u sali za fizičko poplavljene osnovne škole u Obrenovcu uručio ed memoar dokument u kojem se Vladi Srbije preporučuje da se uzdrži od upotrebe novih mera kojima bi podsticala izvoz na rusko tržište i tako zamenila izvoz zemalja EU.
Predsednik Vlade je istakao da će Srbija poštovati tu preporuku, jer joj je cilj članstvo u EU, ali da neće uvoditi sankcije Rusiji.
Istakao je da zbog takvog stava nema najava sankcija iz EU prema Srbiji i da njeni gradjani „neće biti gladni“.
„Naš izvoz u EU je ne manji od 62 odsto, ali da li to znači da bi ja trebalo da ugrozim proizvodnju jabuka i breksvu koje se izvoze u Rusiju. Neću da se savijam kako vetar dune i štitićemo ovakvu politiku dokle god je to moguće“, rekao je Vučić.
Upitan da li očekuje rast izvoza u Rusiju, Vučić je odgovorio da bi trebalo „sačekati kraj sledeće godine“.
Branislav Bugarski, vršilac funkcije pokrajinskog sekretara za poljoprivredu pozvao je danas poljoprivrednike da se udružuju i da sami ulažu u svoje kapacitete, iako je to ravno naučnoj fantastici, navodi se u saopštenju NALED.
Mere koje su uvele zemlje evrozone kao odgovor na dužničku krizu bile su „katastrofalna greška“, smatra Nobelovac Joseph Stiglitz. Uz to, ekonomski rast u regiji je zaustavljen, smatra poznati ekonomist. On je u intervjuu agenciji Bloomberg, na marginama susreta laureata Nobelove nagrade u nemačkom gradu Lindau, kazao da velika nezaposlenost u evrozoni i slab tempo ekonomskog rasta ukazuju na nedostatke politike koja se provodi u okviru borbe s krizom. „Sada vidimo tu ogromnu cenu koju plaća Evropa“, dodao je.
Ekonomija 18 zemalja evrozone u drugom tromesečju ove godine bila je u stagnaciji, njen obim se nije promenio u odnosu na prvi kvartalu, a na godišnjem nivou je porasla za 0,7 odsto. Inflacija u zoni evra u julu je usporena na 0,4%, što je najniža vrednost od oktobra 2009. godine. Nezaposlenost u junu je iznosila 11,5%, ne mnogo niže od rekordnih 12% zabeleženih prošle godine.
Stiglitz smatra da je tempo stvaranja bankarskog saveza „prespor“. Pored toga, on poziva na generalizaciju dužničkih obaveza država regije, čemu se žestoko protive Nemačka i nekoliko drugih evropskih zemalja. „Evropskoj uniji je potreban dublji fiskalni savez. Ako Evropa bude privlačila sredstva kao jedan dužnik, moći će privući sredstva po kamatnim stopama koje važe za SAD“, rekao je Stiglitz.
Usprkos stimulativnim merama bez presedana koje je Evropska centralna banka (ECB) donela u junu, „kreditno monetarna politika ne može biti zamena za druge mere“, smatra Stiglitz.
ECB je 5. juna snizila osnovnu kamatnu stopu za kredite sa 0,25 na 0,15 odsto godišnje, što je rekordno niska stopa. Stopa za depozite je prvi put u istoriji monetarne unije negativna, pošto je smanjena s nula na -0,1%.
Izvor: SEEbiz.eu
Naučnici sa Mičigenskog univerziteta napravili su prozirni solarni panel koji liči na obično staklo. Naziv ovog izuma je “providni solarni koncentrator”, i on se sastoji od organskih molekula koji mogu da apsorbuju nevidljive talasne dužine svetla i kada ih prikupe da ih pošalju na ivicu panela, gde ih trake fotonaponskih solarnih ćelija konvertuju u električnu energiju.
Ovakvi solarni paneli bi mogli da se koriste u različite svrhe – kao prozori na kućama ili vozilima, ekrani na raznim gedžetima poput mobilnih telefona ili za razne elektronske znakove koji stoje napolju.
Foto: Jimu Žao
I ranije je bilo pokušaja da se naprave providni solarni paneli, ali oni nikada nisu bili toliko uspešni, obično su ispadali obojeni.
No, i ova verzija providnih panela treba još da se dorađuje. Oni trenutno nisu preterano efikasni (samo 1%) ali radi se na podizanju njihove efikasnosti bar na 5%. Providni ali obojeni solarni paneli mogu da dosegnu čak i 7% ali neprovidni su i dalje šampioni u tome sa 15% efikasnosti.
Izvor: Tech times
Postupajući u skladu sa zakonskim obavezama, Privredno društvo „EPS Snabdevanje“ pokrenulo je postupak prinudne naplate prema svim dužnicima iz kategorije domaćinstava koji imaju dug za utrošenu električnu energiju zaključno sa novembrom 2013. godine. Iako je bilo dovoljno vremena da se taj dug izmiri, i pored opomene oko 100.000 neplatiša nije izmirilo svoje obaveze, a nastali dug će biti naplaćen prinudnim putem, kaže se u saopštenju te kompanije.