Krajem prošle nedelje potpredsednica vlade i ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović je izjavila da „do sada procenjena šteta od polava u Srbiji iznosi nešto više od 600 miliona evra„, od čega šteta na saobraćajnoj i energetskoj infrastrukturi iznosi oko 309 miliona, dok su poplavljene opštine prijavile štetu ukupno procenjenu na 300 miliona evra. Još u maju premijer Vučić je isticao da će finansijska pomoć iz inostranstva iznositi oko 20-25% ukupno procenjene štete, te da će Srbija morati sama da pronađe ekonomske resurse za obnovu, kao i da generiše brži industrijski rast. „Samo Elektroprivreda Srbije (EPS) je pretrpela štetu veću od 250 miliona evra„, istakao je Vučić.
Tu na scenu stupaju donatori, domaći i strani, da barem donekle pomognu punjenju budžeta za obnovu pogođenih delova zemlje. Svedoci smo da su se građani veoma brzo odazvali pozivima na pomoć, pa su hranu i vodu, kao i odevne predmete, donirali u velikom broju po prihvatilištima u zemlji, uglavnom neorganizovano jer nije bilo odgovarajaće logističke podrške iz stručnih službi. Uz SMS donacije na 1003, postalo je moguće popiti i poneku kafu u nekim od najpopularnijih kafića i restorana, kupiti kartu za koncert ili čak i kupiti antikvarnu knjigu u Zemunu.
Zemlje EU reagovale dok su poplave još uvek trajale šaljući pomoć u vidu opreme i stručnih timova. Međutim, donatorska konferencija za pomoć Srbiji i Bosni i Hercegovini tek će uslediti i to najverovatnije oko 10. jula u Briselu, kada bi trebalo da bude prikupljen i najveći deo pomoći iz inostranstva. U toku su pripreme za konferenciju koju su podržale Evropska komisija i Francuska, a na inicijativu Slovenije.
Krajnji bilans štete, kao i prikupljenih sredstava, preciznije će se znati krajem leta. Ipak, zabeležene su i zloupotrebe sa doniranom robom: prodaja humanitarne pomoći na tezgama pijaca ili doniranje hrane kojoj je istekao rok, dok ostaje izuzetno teško utvrditi pravi obim prikupljenih novčanih sredstava preko SMS servisa, namenskih računa, privatnih uplata ili doznaka iz inostranstva, zbog čega je i Transparentnost Srbija u otvorenom pismu Vladi tražila „obezbeđivanje javnosti podataka o prikupljenoj pomoći i načinu njenog trošenja“, ponajviše sa dinarskog i deviznog računa Vlade na koje se uplaćuju sredstva građana.
Reč nedelje je naša stalna rubrika – svake nedelje uredništvo „Biznisa i Finansija“ bira reč za koju veruje da će obeležiti narednih sedam dana. Od petka do petka agencija Real Time Clipping prati pojavljivanje ove reči u ekonomskom i političkom kontekstu.
