Ruska centralna banka iznenada je smanjila referentnu kamatnu stopu na 15% zato što ruska ekonomija pokazuje sve upadljivije znakove pada u recesiju. Analitičari su očekivali da će Centralna banka zadržati kamatu na istom nivou jer je prethodno objavila da će je sniziti tek kada inflacija počne da usporava. Umesto toga ona je porasla.
Industrijska proizvodnja u Srbiji u decembru 2014. bila je za 5,3 odsto manja nego u istom mesecu 2013. godine dok je u odnosu na prosek 2013. godine bila manja za 0,2 odsto, objavio je danas Republički zavod za statistiku (RZS). U periodu januar-decembar 2014. je ostvaren pad industrijske proizvodnje od 6,5 odsto u poređenju sa 2013.
Na godišnjem nivou je u decembru 2014. posmatrano po sektorima, pad zabeležen u snabdevanju strujom, gasom, parom i klimatizacijom od 30,4 odsto i u rudarstvu od 30,2 odsto, dok je u prerađivačkoj industriji zabeležen rast od 6,4 odsto.
Gledano po namenskim grupama, u decembru 2014. u odnosu na decembar prethodne godine pad je registrovan u proizvodnji energije za 26,6 odsto, intermedijarnih proizvoda, osim energije za 0,6 odsto i i kapitalnih proizvoda za 3,6 odsto. Dok je rast registrovan u proizvodnji netrajnih proizvoda za široku potrošnju (14,1 odsto) i trajnih proizvoda za široku potrošnju (1,2 odsto).
Kako je naveo RZS, obim industrijske proizvodnje u decembru 2014. godine u poređenju sa decembrom 2013. bio je u rastu kod 12 oblasti, koje u strukturi industrijske proizvodnje učestvuju sa 42 odsto, a u padu kod 17 oblasti čije je učešće u strukturi industrijske proizvodnje 58 odsto.
Decembarskom padu industrijske proizvodnje najviše su doprineli proizvodnja električne energije, eksploatacija uglja, proizvodnja metalnih proizvoda, osim mašina, kao i proizvodnja hemikalija i hemijskih proizvoda i proizvodnja proizvoda od gume i plastike.
Industrijska proizvodnja u decembru 2014. godine, u odnosu na prosek 2013. kod ukupne industrijske proizvodnje manja je za 0,6 odsto, a kod prerađivačke industrije veća je za 6,4 odsto.
Ukupna spoljnotrgovinska razmena Srbije u periodu januar-decembar 2014. godine bila je oko 26,68 milijardi evra, što je za 0,8 odsto više nego u istom periodu 2013, saopštio je RZS.
Iskazano u dolarima, ukupna spoljnotrgovinska razmena Srbije u 2014. godini bila je oko 35,49 milijardi ili za 0,9 odsto veća nego u istom periodu 2013. godine.
Izvezeno je robe u vrednosti od oko 11,157 milijardi evra ili za 1,4 odsto više u nego u istom periodu 2013, dok je uvoz u 2014. bio oko 15,5 milijardi evra ili za 0,4 odsto veći.
Deficit je bio oko 4,369 milijardi evra, što čini smanjenje od 2,3 odsto u odnosu na isti period 2013. godine.
Pokrivenost uvoza izvozom, iznosi 71,9 odsto i veća je od pokrivenosti u istom periodu prethodne godine, kada je iznosila 71,1 odsto.
U strukturi izvoza i uvoza po nameni proizvoda najviše su zastupljeni proizvodi za reprodukciju (52,4 odsto i 60,1 odsto), roba za široku potrošnju (39,9 odsto i 18,7 odsto) i oprema (7,7 i 10,3 odsto).
U izvozu, glavni spoljnotrgovinski partneri, pojedinačno, bili su: Italija (2,57 milijardi dolara), Nemačka (1,77 milijardi dolara), Bosna i Hercegovina (1,319 milijardi dolara), Ruska Federacija (1,029 milijardi dolara) i Rumunija (829,5 miliona dolara).
U uvozu, glavni spoljnotrgovinski partneri, pojedinačno, bili su: Nemačka (2,467 milijardi dolara), Rusija (2,34 milijarde dolara), Italija (2,3 milijarde dolara), Kina (1,56 milijardi dolara) i Mađarska (1,017 milijardi dolara).
Posmatrano pojedinačno po zemljama, najveći suficit u razmeni ostvaren je sa Bosnom i Hercegovinom Crnom Gorom i Makedonijom.
Prema podacima RZS, u decembru 2014. godine je izvezeno je robe u vrednosti od 957,1 miliona evra, što čini povećanje od 6,5 odsto u odnosu na isti mesec prethodne godine, dok je uvoz u tom mesecu bio 1,415 milijardi evra, što čini smanjenje od jedan odsto u odnosu na isti mesec prethodne godine.
Stopa nezaposlenosti u Srbiji u četvrtom tromesečju 2014. bila 16,8 odsto, što je 0,8 procentnih poena manje nego u trećem kvartalu, objavio je RZS.
Stopa zaposlenosti pala je na 40,4 odsto, sa 40,6 koliko je iznosila u trećem kvartalu 2014. godine, dok je stopa neformalne zaposlenosti bila veća za 0,8 odsto nego u trećem kvartalu 2014. godine.
Među zaposlenima 24,2 odsto čini takozvana neformalna zaposlenost, što podrazumeva rad u neregistrovanim preduzećima, rad u registrovanim preduzećima ali bez važećeg ugovora i socijalnog i penzionog osiguranja, kao i neplaćen pomažući rad članova domaćinstva.
Promet robe u trgovini na malo u Srbiji u decembru 2014. godine veći je nego u istom mesecu 2013. godine za 3,8 odsto u tekućim cenama, a u stalnim cenama je veći za 4,2 odsto. U poređenju sa novembrom 2014. promet robe je veći u tekućim cenama za 8,9 odsto, a u stalnim cenama (kad se isključi inflacija) za 10,6 odsto. Ukupan promet robe u trgovini na malo u prošloj godini je u odnosu na 2013. godinu veći u tekućim cenama za 3,8 odsto, a u stalnim cenama za dva odsto.
Srbija je četvrtom kvartalu 2014. godine imala realni pad bruto domaćeg proizvoda (BDP) od 1,6 odsto, poredeći sa istim periodom 2013. godine, saopštio je danas Republički zavod za statistiku.
Pad BDP u prvom kvartalu prošle godine bio je 0,1 odsto, u drugom kvartalu 1,3 odsto, a u trećem 3,6 odsto.
Ministarstvo gradjevinarstva, saobraćaja i infrastrukture saopštilo je danas da Srbija nastavlja rad na modernizaciji pruge Beograd-Budimpešta, bez kašnjenja i da će radovi početi do kraja ove godine.
Do juna će biti uradjena studija izvodljivosti sa projektom, a početak radova očekuje se u poslednjem kvartalu 2015. godine, precizirano je u saopštenju.
Namenski fond za zaštitu životne sredine, koji je u Srbiji ukinut 2012. godine, trebalo bi da bude uspostavljen po rebalansu budžeta u drugoj polovini ove godine, izjavila je državna sekretarka za zaštititu životne sredine Stana Božović.
„Radna grupa koja je radila na obnovi fonda trebalo bi da ovih dana podnese konačni izveštaj“ kazala je Božović na javnom slušanju o reciklaži u Skupštini Srbije, ali nije iznosila detalje o modelu budućeg fonda, navodeći da će javnost ubrzo biti upoznata sa konačnim rešenjem.
Prema njenim rečima, radeći na obnovi fonda u proteklih godinu dana stručne službe ministarstava poljoprivrede i finansija, uz privrednike i civilni sektor, složile su se da je to bio najbolji sistem finansiranja životne sredine.
Ona je istakla da Srbija mora imati održiv sistem finansiranja, odnosno fond, ne samo za reciklažnu industriju nego za sve oblasti životne sredine, što u procesu integracija traži i EU, koja je i zahtevala da Srbija dostavi strategiju finansiranja te oblasti.
Ona je podsetila da će u pregovorima Srbije za pridruživanje EU, Poglavlje 27, koje se odnosi na životnu sredinu, po broju zakona i novcu koji je potreban za prilagođavanje standardima Unije, biti najzahtevnije, najobimnije i najskuplje od svih pregovaračkih poglavlja.
U ovoj oblasti predstoje veliki poslovi u koje će, prema procenama, biti uloženo 10,6 milijardi dolara. Samo za rešavanje problema otpadnih voda potrebno je 5,5 milijardi dolara.
Izvor: eKapija
Škotska je uvela moratorijum na izdavanje dozvola za vađenje gasa iz škriljaca dva dana nakon što su poslanici u Vestminsterskoj palati odbacili zabranu eksploatacije u Velikoj Britaniji. Škotski parlament najavio je da će sprovesti javne konsultacije i istraživanja uticaja eksploatacije gasa iz škriljaca metodom „frakinga“ (fracking) na javno zdravlje pre nego što dozvoli ponovno izdavanje dozvola. Procenjuje se da Škotska ima toliko gasa iz škriljaca da može da pokrije potrebe cele Britanije za gasom tokom tri decenije.
Do kraja marta 2015. Stručna grupa za suzbijanje sive ekonomije koju predvodi NALED, pripremiće i predložiti mere kao osnov za usvajanje nacionalnog programa za suzbijanje sive ekonomije. Fokus ovih mera, koje će biti podnete vladinom Koordinacionom telu suzbijanje sive ekonomije, biće donošenje seta podsticajnih mera za privrednike koji žele da posluju legalno, kao i seta kaznenih mera za privredne subjekte koji budu radili mimo zakona.
Pošto je američki Apple pre dva dana objavio rekordne rezultate prodaje i ostvarenog neto profita,njegov najveći rival na globalnom tržištu pametnih telefona, južnokorejski Samsung mora da preduzme neko radikalno rešenje kako bi preokrenuo rezultat ove „utakmice“ u svoju korist, pogotovu imajući u vidu da je u poslednjem tromesečju zabeležio prvi pad profita posle tri uzastopne godine.
U četvrtom kvartalu 2014, profit Samsunga je pao za čak 36% u odnosu na isti period prethodne godine, a doprinos segmenta mobilnih telefona ukupnom profitu iznosio je 58%, u poređenju sa 70% u 2013.
Analitičari tržišta smart uređaja kažu da je pojava većeg broja proizvođača koji nude modele po ekonomičnijim cenama u nekoliko godina tiho podrivala položaj Samunga, dok su modeli Apple-a među potrošačima percipirani kao stvar prestiža. Takođe, Apple izvlači koristi i iz činjenice da ima relativno mali broj modela u ponudi, dok Samung ima čak preko 400 različitih modela i njihovih podvarijanti, što samo zbunjuje potencijalne kupce, ali i ukazuje na nedostatak marketinškog fokusa na glaven proizvode.
Izvor: CNBC
Kao odgovor na apele korisnika revizorskih izveštaja da se obezbedi više od „prošao/pao“ mišljenja, Međunarodni odbor za standarde u reviziji i jemstvima (IAASB) je objavio nove zahteve za revizorske izveštaje.
Bez promene obima angažovanja nezavisne revizije, novi zahtevi dozvoljavaju revizorima da kroz izveštaje pruže korisnicima više uvida u reviziju i tako poboljšaju transparentnost procesa revizije i samih izveštaja.
Za kompanije na berzama, ime vodećeg Partnera na angažmanu mora da bude navedeno, kao i „ključna revizorska pitanja“ – odnosno oblasti koje su možda zabrinule revizora i na kojima je bio najveći fokus tokom procesa revizije.
Novi zahtevi za reviziju finansijskih izveštaja se primenjuju na finansijske izveštaje za periode koji se završavaju na dan ili nakon 15. decembra 2016. godine, pri čemu je rana primena dozvoljena.
Izvor: KMPG
Guverner centralne Banke Engleske izjavio je sinoć u Dablinu da je evrozona uhvaćena u zamku duga i da treba da olakša samonametnute mere za smanjivanje budžetskih deficita. Ta poruka Marka Karnija, dolazi samo dan pošto je grčka vladajuća partija Siriza osporila politiku evozone, piše Leri Eliot ekonomski urednik Gardijana.
Novootvoreni hotel Radisson Blu Old Mill ističe se originalnošću i luksuzom. Na svakom koraku hotela gosti se susreću sa uzbudljivim dizajnerskim detaljima specijalno osmišljenim upravo za Radisson Blu Hotel. U skladu sa svetskim arhitektonskim trendovima, hotel predstavlja autentičnu kombinaciju rekonstruisanog spomenika kulture i višespratnih kula u staklu koje ga okružuju.
Radisson Blu Old Mill otvoren je u objektu zdanja parnog mlina iz 1902. godine, koji je pod zaštitom države. Stari mlin je u potpunosti zadržao autentični spoljašnji izgled. Na obnovljenom trgu postavljeni su i originalni stubovi iz objekta. Enterijer hotela ukrašen je brojnim simbolima Beograda i Srbije, koji su predstavljeni na moderan način. Lobi Radisson Old Blu Milla dizajniran je da asocira na reke Savu i Dunav, pa su zidovi osmišljeni kao stilizovani talasi.
Unutrašnjost je prilagođena potrebama hotela, s tim da je iskorišćeno sve što je bilo moguće da se reciklira ili prilagodi novoj funkciji – kao na primer, pozadina recepcije, gde je rezervoar Staroga mlina, ispeglan i upotrebljen za paravan recepcije hotela. Sve cigle su, nakon rušenja Starog mlina, očišćene i vraćene na svoje mesto potpuno autentičnog izgleda.
Osim 236 moderno i stilski opremljenih soba – koje uključuju specijalne usluge poput besplatne brze internet konekcije, Express odjavljivanja ili Super doručka – u okviru hotela nalazi se OMB Larder + Lounge, wellness deo i veliki parking. Takođe, deo hotela je i prostor za sastanke, površine 500 kvadratnih metara, koji se sastoji od šest konferencijskih sala sa najsavremenijom audio-video tehnikom.
Poslednji deseti sprat namenjen je pravim hedonistima. Tu su smešteni najluksuzniji apartmani sa pogledom na Novi Beograd. Hotel raspolaže i sa četrnaest izuzetno luksuznih apartmana u kojima su gostima omogućene specijalne usluge. Posebna pažnja posvećena je detaljima, pa se tako u svakoj sobi na zidu nalaze slike napravljene od fotografija nekadašnjeg Starog mlina. Zidovi hotelskih soba, koje se nalaze u delu starog mlina, napravljeni su od originalnih cigala starog mlina. One su izvađene, očišćene i vraćene na prvobitno mesto. U kulama, zidovi soba su ručno oslikani i predstavljaju prava umetnička dela. U pitanju su neobične 3D slike, delo umetničkog studija Strauss & Hillegaart. Nameštaj i pokućstvo su vrhunskog kvaliteta i dopremljeni su sa svih meridijana od Italije do Afrike i Azije.
OMB Larder + Lounge nudi specijalitete tradicionalne srpske kuhinje sa potpuno novim, savremenim pristupom u spremanju hrane, primenom najsavremenijih kulinarskih tehnika i upotrebom najkvalitetnijih domaćih i sezonskih namirnica, poštujući filozofiju održivog razvoja. Jedan od specijaliteta hotela je sladoled koji se pravi pomoću tečnog azota, čija temperatura iznosi 190 stepeni Celzijusovih ispod nule.
Radisson Blu Old Mill u brojkama:
– U hotel je investirano 55 miliona evra
– 370.875 komada starih cigala je očišćeno i ponovo upotrebljeno u gradnji objekta
– 1.320.000 kg gvožđa je ugrađeno
– 13.110 kubnih metara betona utrošeno tokom gradnje
– 155.800 granitnih kocki je postavljeno kod ulaza
– 48 stabala raznog drveća je zasađeno oko objekta
– 19.400 komada nameštaja i unutrašnjih detalja je korišćeno u opremanju hotela