Običaji i tradicija evropskih zemalja u sezoni novogodišnjih i božićnih praznika razlikuju se ali sve, uključujući muslimanske zemlje poput Turske, imaju barem jedan neradni dan između 15. decembra i 15. januara. Najduže u Evropi slave Rusi, čak osam dana, a u nekim zapadnoevropskim zemljama broj prazničnih dana razlikuje se po regionima. U SAD se praznuje dva dana a u Kini samo jedan.
Gradske vlasti odlučile su da smanje zagađenje vazduha u Parizu i okolini tako što će od 1. januara zabraniti loženje kamina. To je, međutim, naišlo na otpor kod mnogih ljubitelja kamina koji strahuju da će nestati čar vatre u kaminu, kao i različitih udruženja koja ističu da kamini nisu veliki zagađivači i da se u njima vatra loži svega nekoliko puta godišnje, uglavnom za praznike i proslave.
Komisija za zaštitu konkurencije uskoro će početi nenajavljene provere prometa kod učesnika na tržištu, najavio je predsednik te komisije Miloje Obradović i dodao da će i sam biti deo tima koji će ići na uviđaje. On je naglasio da Komisija do sada nije koristila sva ovlašćenja i nije radila nenajavljene kontrole u slučaju kad se osnovano sumnja sa postoji opasnost uklanjanja ili izmene dokaza koje poseduju učesnici na tržištu.
Kako je objasnio, postupak se sprovodi kontrolom prostorija, odnosno podataka, isprava i stvari u vlasništvu kontrolisanog učesnika na tržištu. Komisija je u međuvremenu nabavila novi softver koji omogućava obradu podataka a zaposleni su prošli specijalnu obuku kako bi mogli da to obave.
Obradović je najavio i da će Komisija pokrenuti postupak izmene Zakona o zaštiti konkurencije jer su uočene mane sadašnjeg zakona, koji je u primeni od 2009. godine.
“U prvom tromesečju naredne godine utvrdićemo da li će biti potrebno donositi novi zakon o zaštiti konkurencije, ili menjati postojeći”, rekao je Obradović.
Prema njegovim rečima naredne godine će se raditi analiza finansijskog sektora, zatim tržišta nafte i naftnih derivata i maloprodaje i veleprodaje.
Izvor: eKapija
Hakeri su juče napali onlajn platforme Sony Playstation Network i Xbox Live. Odgovornost za ovaj napad preuzela je na svom Tviter nalogu hakerska grupa Lizard Squad.
Napad na najpopularnije onlajn platforme za igranje video igrica grupa Lizard Squad najavila je još početkom decembra, ali pošto je rivalska grupa hakera Finest Squad razotkrila identitete nekoliko članova Lizard Squad-a, gejmerska javnost bila je uverena da do hakerskog napada za katolički Božić ipak neće doći. Međutim, prevarili su se, a DDoS napad je imao određenu crtu „fer-pleja“ jer je bio usmeren na dve najveće rivalske kompanije, a posle kratkog zastoja funkcionisanje onlajn gejminga je nastavljeno.
Konzole za igranje igrica čine 63% gejmerskih platformi, a čitavo tržište video igrica Gartner procenjuje na neverovatne 93 milijarde dolara.
Američka federacija za maloprodaju procenila je da je prodaja vatrenog oružja pred praznike (dakle, u decembru i novembru) porasla za 4%. Možda će vam ovo zvučati čudno ali Amerikanci svojim najmilijima za Božić poklanjaju – pištolje i puške.
Komičar Džo Mande koji ima više od milion pratilaca na Tviteru našalio se na račun opsednutosti Amerikanaca oružjem ističući tvitove ljudi koji su se fotografisali sa svojim ubojitim božićnim poklonima. Među njima se nalaze i deca, okružena članovima porodice, koja poziraju sa pištoljima u rukama.
Da ljubav prema oružju raste, pokazuje i podatak da, po rezultatima Pju istraživačkog centra, po prvi put u poslednje dve decenije ima više Amerikanaca koji su za slobodnu trgovinu oružjem (52%) od onih koji su za ograničavanje iste (46%).
Izvor: Mashable
Iako je inflacija u Rusiji prešla 10% na godišnjem nivou, a devizne rezerve se značajno smanjile, ruski zvaničnici saopštili su danas da je kriza nacionalne valute zvanično okončana. Rublja je bila suočena sa najvećom krizom od 1998. godine.
Prošle nedelje rublja je pala na istorijski minimum zbog rekordno nsikih cena nafte, koja je glavni izvozni adut Ruske Federacije, ali i sve oštrijih sankcija Zapada. Međutim, posle podizanja referentne kamatne stope na čak 17% i naredbe najvećim izvoznicima da svoje devizne prihode pretvore u rublje, ruska valuta se naglo oporavila.
Ipak, pitanje je koliko takva situacija može da se održava na duge staze. Standard & Poor’s je najavila da bi kreditni rejting Rusije mogao već u januaru da dosegne „junk“ status.
Podatak o više nego skromnom ovonedeljnom prometu na “Produktnoj berzi” u Novom Sadu dovoljno govori o pasivnosti tržišnih učesnika, kada je u pitanju promet primarnih poljoprivrednih proizvoda u ovo doba godine. Svega četiri zaključena robno-berzanska ugovora, u ukupnoj količini od 530 tona, dinarske protivvrednosti od 8.499.850,00 dinara ne ostavljaju mogućnost statističkog poređenja u odnosu na prethodni period, osim konstatacije o ekstremno malom obimu prometa.
Sav promet ostvaren je na tržištu kukuruza, u okviru koga je registrovano 255 tona kukuruza standardnog kvaliteta i uslova isporuke. Prosečna nedeljna cena od 16,13 din/kg, sa PDV-om (14,66 din/kg, bez PDV-a), je za minimalnih 0,74% niža nego prethodne nedelje. Kukuruzom nešto veće vlage od maksimalno standardom definisane (14,5%) trgovano je u količini od 250 tona po ceni od 16,12 din/kg sa PDV-om (14,65 din/kg, bez PDV-a), dok je kukuruzom vlage do 20%, trgovano u količini od 25 tona, po ceni od 14,30 din/kg, sa PDV-om (13,00 din/kg, bez PDV-a). Osnovni razlog cenovne stagnacije, koja proizilazi iz činjenice da je ovo prva nedelja minimalnog cenovnog pada na ovom tržišnom segmentu, posle perioda od skoro mesec i po dana kontinuiranog trenda rasta cene, leži u činjenici da se aktuelni ciklus izvoznih aranžmana privodi kraju, a da je angažovanje oko novih aranžmana na “stand by”, zbog činjenice da je sa jedne strane aktuelna cena kukuruza na domaćem tržištu na granici izvozničke kalkulativne isplativosti, a sa druge strane aktuelno kolebanje kursa domaće valute ne nudi dugoročniju zaštitu od rizika promene kursa, koji je svakako jedan od bitnijih faktora kalkulacija izvozno orijentisanih preduzeća.
Iako na tržištu pšenice tokom nedelje za nama nije bilo prometa, bitno je istaći da tokom nedelje ni aktuelne ponude po ceni od 23,87 din/kg, sa PDV-om (21,70 din/kg, bez PDV-a), nisu naišle na odgovarajuću tražnju. Šta je razlog činjenici da je cena hlebnog zrna pala u poslednih mesec dana za bezmalo 2,00 din/kg? Verovatno se odgovor može naći u sferi psihološkog pritiska koje su akteri na ovom tržištu trpeli u tokom poslednja dva meseca. Naime, informacije o nestabilnom svetskom tržištu pšenice, kao posledice najave mogućeg ograničenja izvoza pšenice iz Rusije, prvo su se odrazile na porast cena na svetskim berzama, a ubrzo i kod nas. U stanju takve neizvesnosti, ali i obavezi da se obezbedi dovoljna količina pšenice za potrebe meljave, terali su prerađivače da za istu plaćaju i 23,50 din/kg, bez PDV-a. Kada se situacija stabilizovala, i kada se shvatilo da na ovom tržišnom segmentu ne preti nestašica, bar u bliskom vremenskom periodu, cena na strani ponude je počela da pada, ali kupaca koji su se na vreme snabdeli istom, doduše po znatno višim cenama, nema.
PRODEX
Minimalni nedeljni pad cene kukuruza, direktno se odrazio i na minimalni pad indeksne vrednosti PRODEX-a, koji na današnji dan beleži vrednost od 207,41 indeksnih poena, što je tek za 0,33 indeksnih poena manje nego prošlog petka.
SVET
Najveći uticaj na kretanje cena pšenice na svetskom tržištu u proteklih nedelju dana imala je Rusija. Naime, kao jedna od najvećih zemalja po izvozu pšenice, priprema se da uvede izvozne carinena žitarice, kako bi obezbedila kontrolu cena i preventivno uticala na buduće prodaje od strane trgovaca.
Vrednosti kukuruza us skočile na maksimum u poslednjih pet meseci na osnovu nade od obnavljanju tražnje od strane Kine, kao i na osnovu jačanja pšenice.
Martovski fjučers na pšenicu je jeftiniji u poslednjih nedelju dana za 3,02%, dok je rast cene fjučersa na kukuruz iznosio 0,74%.
Januarski fjučers na soju je skočio u odnosu na prošlu nedelju za 0,33%, a sojina sačma za 1,64%.
U Parizu su kukuruz i pšenica na istom cenoovnom nivou kao i prošle nedelje. U Budimpešti je pšenica jeftinija za 0,60%, a kukuruz za 0,67%.
Porodično preduzetništvo u Vojvodini godinama unazad susreće se sa brojnim izazovima, od finansiranja poslovanja do savladanja poteškoća kada nastupi period nasleđivanja porodičnog biznisa. Kako bi što bezbolnije pravazišli ove situacije u Novom Sadu je održana Vip radionica „Porodične firme – stub razvoja ekonomije Srbije“ u organizaciji kompanije Vip mobile i konsultantske kuće „Chapter 4“, kao i partnera Unije poslodavaca Vojvodine i Axa osiguranja.
Na događaju je učestvovalo preko 60 preduzetnika iz svih delova Vojvodine koji su imali priliku da od stručnjaka iz oblasti porodičnog biznisa dobiju savete kako da održe i unaprede poslovanje svojih firmi. Na događaju se najviše govorilo o zapošljavanju adekvatnog radnog kadra, prevazilaženju administrativnih prepreka, rizicima koji prete biznisu, a bilo je reči i o načinu na koji savremene tehnologije mogu da olakšaju poslovanje.
„Transfer porodičnog biznisa u sledeću generaciju jedan je od ključnih izazova porodičnih firmi koje posluju u Srbiji. To potvrđuje i podatak da je 84,5 odsto porodičnih firmi koje trenutno posluju osnovano od strane trenutnog vlasnika, a praksa u Vojvodini takođe ide u prilog ovoj statistici. Zato je važno pružiti preduzetnicima rešenja, primere dobre prakse i edukaciju, kako bi prilagodili poslovanje savremenim potrebama tržišta i omogućili svom biznisu progres“, rekao je Vojislav Lalić, direktor Sektora za razvoj poslovnih proizvoda u kompaniji „Vip mobile“.
Inače, ovo je bila četvrta u nizu radionica za porodične preduzetnike nakon uspešno održanih radionica u Nišu, Kruševcu i Čačku.
Takmičarsko igranje video igara, poznatije kao e-sport, trebalo bi da postane jedna od disciplina na Olimpijskim igrama, smatra Rob Prado, glavni dizajner „World of Warcraft“-a i doskora vodeći čovek kompanije „Blizard“.
Sport je pojam koji se danas koristi u daleko širem značenju, a video igrice su pogodne za masovno praćenje, rekao je Prado u izjavi za BBC, dodajući da profesionalne e-sport manifestacije trenutno privlače milionsku publiku. Nedavno finale održano u Seulu, u Južnoj Koreji, napunilo je stadion sa 40.000 ljudi, dok je daleko više njih pratilo taj događaj na internetu ili na posebno određenim sastajalištima širom sveta.
„To je dobar argument da e-sportovi postanu deo Olimpijskih igara“, kazao je Prado, koji je, bio i glavni dizajner „Starcraft-Brood War“-a, igrice koja se smatra začetnikom e-sport fenomena.“Mislim da su e-sportovi splet veoma kompetitivnih veština. Posmatrate profesionalne gejmere koji moraju da imaju brze reflekse i da brzo odlučuju“, napomenuo je on, dodajući da je svestan da video igrice očekuje teška kulturološka bitka.
„Ukoliko ga definišete kao nešto što iziskuje veliko fizičko naprezanje, onda je nemoguće tvrditi da je igranje video igrica sport. Istovremeno, kada pomislim na discipline koje su već zastupljene na Olimpijskim igrama, tada počinjem da dovodim u pitanje tu definiciju“, objasnio je Prado. uključivanje neke discipline u red olimpijskih sportova je jako dugi proces, a od kada je Međunarodni olimpijski komitet ograničio broj sportova koji mogu biti zastupljeni na Olimpijadi to je postalo gotovo „nemoguća misija“. Primera radi, ljubitelji šaha odavno traže da on bude olimpijska disciplina u okviru igara, ali to MOK uporno odbija, tvrdeći da je reč o „umnom sportu“ kome mesto nije na Olimpijadi.
Izvor: Tanjug
Mlade, nauku i obrazovanje NIS podržava kroz nekoliko korporativnih programa. Među njima su „NIS šansa“, „Energija znanja“ i „Energija sporta“.
U okviru projekata podrške obrazovanja i razvoja talentovanih učenika i studenata NIS sarađuje sa 20 fakulteta i 17 škola širom Srbije kroz program „Energija znanja“. Od 2013. godine do danas NIS je opremio više od 30 računarskih učionica i laboratorija u nekoliko gradova. Već šestu godinu zaredom NIS podržava i Istraživačku stanicu Petnica. Svake godine pomaže njen rad sa po 12 miliona dinara i daje doprinos razvoju mladih stručnjaka.
Kako je nužno povezivanje sistema obrazovanja i tržišta rada, NIS je pokrenuo inicijativu za akreditovanje novih studijskih programa u Srbiji. Na Rudarsko-geološkom fakultetu u Beogradu akreditovana su dva nova studijska programa: Inženjerstvo nafte i gasa i Geologija nafte i gasa, dok je na Tehničkom fakultetu „Mihajlo Pupin“ u Zrenjaninu otpočeo studijski program Industrijsko inženjerstvo u eksploataciji nafte i gasa i ima 50 upisanih studenata u školskoj godini 2014/2015.
Takođe, kroz program „Energija znanja“ NIS je stipendirao ukupno 82 mladih, od čega su 23 stipendije za fakultete u zemlji, 25 stipendija za studiranje u Ruskoj Federaciji, 31 za učenike četvrtog razreda srednjih škola i tri stipendije za pobednike Olimpijada znanja. NIS u saradnji društvima fizičara, matematičara, hemičara i slavista organizuje i Olimpijade znanja. U poslednje dve godine održano je ukupno 12 olimpijada iz oblasti prirodnih nauka i ruskog jezika, a NIS je u istom periodu podržao i odlazak nacionalnih timova na prestižna međunarodna takmičenja iz hemije, fizike i matematike.
Osim toga, za poslednje tri godine je kroz program „NIS šansa“ u kompaniji zaposleno više od 660 diplomiranih studenata i maturanata sa završenom srednjom tehničkom školom, bez radnog iskustva. U okviru ovog projekta kompanija daje mogućnost mladim stručnjacima da steknu prvo radno iskustvo i daju svoj doprinos borbi protiv nezaposlenosti među mladima.
Okrenutost mladima NIS je pokazao i kroz saradnju sa Ministarstvom omladine i sporta i Fondom za mlade talente koji radi pri ovom ministarstvu. Protokol o saradnji između Ministarstva omladine i sporta i NIS-a zaključen je u februaru 2013. godine, a kompanija je do sada zaposlila 49 stipendista ovog fonda, i na taj način ovim darovitim mladim ljudima dala priliku da prva radna iskustva steknu u jednoj od najvećih energetskih kompanija u regionu.
NIS ulaže u razvoj mlade generacije i kroz „Energiju sporta“. Cilj ovog programa je da se podrži profesionalni i dečiji sport i na taj način utiče na promociju zdravog načina života i negovanja pravih vrednosti među mladima. Kompanija je generalni sponzor Teniskog saveza Srbije i zajedno organizuju otvorene i besplatne škole tenisa za svu decu širom Srbije.