Situacija u Srbiji je tragična, a Svetska zdravstvena organizacija (SZO) upravo procenjuje stanje pre svega pijaće vode, kako bi predložila mere za očuvanje javnog zdravlja, izjavio je visoki predstavnik SZO Oliver Šmol. On je objasnio da Evropski centar za prirodnu sredinu i zdravlje SZO pruža savete Institutu za javno zdravlje Srbije i Ministarstvu zdravlja o merama koje treba primeniti kako bi se očuvalo snabdevanje bezbednom pijaćom vodom i obezbedili sanitarni uslovi za održavanje javnog zdravlja u vanrednoj situaciji.
Generalni sekretar Saveta za regionalnu saradnju (RCC) Goran Svilanović zatražio je tokom današnjeg sastanka u Briselu sa komesarkom Evropske unije za međunarodnu saradnju, humanitarnu pomoć i krizne situacije Kristalinom Georgievom da Evropska unija nastavi sa pružanjem pomoći zemljama pogođenim poplavama u regionu, odnosno Srbiji, Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj.
Narodna banka Srbije pozvala je sve banke da imajući u vidu tešku situaciju koja je pogodila čitavu zemlju, pokažu solidarnost i ne naplaćuju naknadu po osnovu uplata i prenosa sredstava na namenske dinarske i devizne račune otvorene radi pomoći ugroženima i otklanjanja posledica poplava, kao i da ne naplaćuju naknade za otvaranje i vođenje ovih namenskih računa.
Ministar privrede Dušan Vujović sa predstavnicom tima UN u Srbiji Irenom Vojackovom Solorano dočekao je danas na beogradskom aerodromu „Nikola Tesla“ drugu pošiljku humanitarne pomoći Ujedinjenih nacija.
Elektroprivreda Srbije saopštila je da je noćas podignut je nasip na reci Kolubari i zaustavljeno je odlivanje vodene bujice u tamnavske površinske kopove Rudarskog basena „Kolubara”.
Zbog nezapamćenih poplava koje su zadesile Srbiju i Bosnu i Hercegovinu, aviokompanija Turkish Airlines omogućila je putnicima da vrate karte sa kompletnim povraćajem novca. Putnici koji imaju rezervacije na letovima iz i za Beograd i Sarajevo u periodu između 15. i 20. maja 2014. godine, pod uslovom da su njihove karte orinalno kupljene pre 15. maja, mogu vratiti karte prema pravilniku o vanrednom otkazivanju letova.
Opšti bruto dug vlade Mađarske dostigao je 84,6% BDP do kraja prvog kvartala 2014, što predstavlja veliki skok u samo jednom kvartalu (79,2% BDP na kraju decembra 2013.).
Povećanje javnog duga Mađarske je posledica nekoliko faktora odjednom. Prvo, cifra se kraja 2013. je pomalo „nameštena“, jer je vlada tada uspela da ostvari delimičan pad duga zadiranjem u svoje finansijske rezerve. Prvi kvartal ove godine bio je važan upravo zbog podizanja nivoa tih rezervi – kao rezultat takvog ponašanja državne rezerve porasle su na 1.787 milijardi forinti sa 752 milijardi iz decembra. Drugo, slabljenje forinta doprinelo je porastu nacionalnog javnog duga za 1,5%.
Visina mađarskog duga prema BDP zadržavana je u rasponu između 80% i 85% od 2009, ali ponajviše zahvaljujući nacionalizaciji imovine privatnog penzionog fonda u visini od oko 10% BDP. Međutim, ona je do danas iskorišćena, pa dug ponovo počinje da raste.
Izvor: portfolio.hu
Nezaposlena lica sa evidencije Nacionalne službe za zapošljavanje, koja su zbog vremenskih nepogoda sprečena da se odazovu Službi u zakazanom terminu, za vreme vanredne situacije u Republici Srbiji neće biti brisana sa evidencije.
Po prestanku razloga sprečenosti, ova lica treba da se prijave u nadležnoj filijali, saopštila je Nacionalna služba za zapošljavanje.
Izvor: Tanjug
Hrvatska će zajedno sa Srbijom i Bosnom i Hercegovinom aplicirati za pomoć Evropske unije za saniranje posledica katastrofalnih poplava koje su proteklih dana pogodile te zemlje, potvrdila je za HINA-u portparolka hrvatskog Ministarstva spoljnih i evropskih poslova Danijela Barišić.
Evropska pravila propisuju visinu štete koju neka zemlja mora pretrpjeti da bi mogla zatražiti pomoć iz fonda solidarnosti i dopuštaju mogućnost da dve ili više zemalja apliciraju zajedno ako pojedinačno nisu pretrpele dovoljno veliku štetu.
„Mogu potvrditi da će Hrvatska i Srbija zajedno aplicirati za evropsku pomoć za saniranje šteta od poplava, s tim što će u taj projekt verojatno biti uključena i BiH, jer je ministarka spoljnih poslova Vesna Pusić kontaktirala i s ministrom spoljnih poslova BiH Zlatkom Lagumdžijom“, rekla je portparolka ministarstva.
Srpski ministar spoljnih poslova Ivica Dačić rekao je kako mu se s takvom ponudom obratila hrvatska ministarka. Ovu inicijativu je potvrdio i hrvatski premijer Zoran Milanović tokom posete poplavom ugroženim delovima Slavonije, najavljujući da će tu većinu tehničkih poslova trebati obaviti Republika Hrvatska.
Portparolka Barišić podsetila je da je na isti način Hrvatska dobila evropsku pomoć 2010., kada je za nju aplicirala zajedno sa Slovenijom.
Međunarodna agencija za procenu kreditnog rejtinga Standard & Poor’s nedavno je objavila saopštenje u kojem navodi kako će globalno oopljavanje stvoriti dodatni pritisak na kreditni rejting država. Agencija upozorava da će siromašne zemlje i narodi koji već imaju niski kreditni rejting biti najteže pogođeni učincima klimatskih promjena, prenosi hrvatska Banka.hr.