Turkish Cargo, brend kompanije Turkish Airlines za teretni saobraćaj, od sutra, 5. aprila uspostavlja redovnu kargo liniju iz Beograda, sa aerodroma Nikola Tesla. Turkish Cargo saobraćaće svake subote sa beogradskog aerodroma širokotrupnim avionima tipa Airbus A330.
Kompanija Imlek dodelila je nagrade farmerima rekorderima u dve kategorije, za porodične i komercijalne farme. Dobitnici zlatnih priznanja i zlatnika u kategoriji porodičnih farmi su: Mužlai Katalin iz Bačkog Gradišta za isporučenih 875.773 litara mleka, Radislav Čobanin iz Banatske Dubice za isporučenih 812.434 litara i Zoran Dmitrović iz Bačkog Maglića za isporučenih 809.525 litara mleka.
Za mesec dana, Grčka se vraća na tržište kapitala. Nakon četiri godine, ova zemlja planira da izađe na međunarodna tržišta izdajući obveznice vredne dve milijarde evra. Ukupne potrebe za refinansiranjem dosežu 326 milijardi evra, ili 180 odsto BDP-a.
Prema navodima Bloomberga, koji se poziva na dobro obaveštene izvore u grčkoj vladi, odluka o izdavanju obveznica već je doneta, a još treba utanačiti datum izlaska na tržište. Takođe nije isključena ni mogućnost daljih izdavanja, ako se pokaže interes investitora. S druge strane, ministar finansija Janis Sturnaras izjavio je u utorak u Atini kako će manje izdavanje obveznica, i to trogodišnjih ili petogodišnjih, do polovine godine doprineti grčkim potrebama za refinansiranje. Jedan od zvaničnika grčkih međunarodnih kreditora takođe je potvrdio kako je izdavanje obveznica od dve milijarde evra deo plana za pokrivanje ovogodišnjih finansijskih potreba. Prema mišljenju Georga Linacasa, direktora atinske filijale fonda Axia Ventures, grčke obveznice bi mogle biti puštene u opticaj već za 30 do 40 dana.
Grčkoj je preostalo 11milijardi evra od međunarodne pomoći, što namerava da iskoristi za razduživanje.
(foto: Bloomberg)
Grčka nije izdavala obveznice još od 2010. godine, a svo vreme je dugove refinansirala novcem iz međunarodne pomoći teške 240 milijardi evra. U zamenu za pomoć, morala je da sprovodi radikalne fiskalne i ekonomske reforme. Trenutak povratka na tržišta kapitala i samostalno prikupljanje novca zavisiće od tržišnih uslova, ali i ispunjavanja svih uslova za puštanje tranše međunarodne pomoći teške 6,3 milijardi evra. Grčki povratak na tržište obveznicama biće „ogroman i značajan korak“, izjavio je Brajan Hejs, irski ministar finansija. „Raste uverenje da će grčka vlada uskoro biti na tržištima kapitala“, dodao je Hejs. Prema navodima ministra Sturnarasa, Grčka još nije iskoristila celokupni iznos od 50 milijardi evra pomoći namenjen sanaciji i dokapitalizaciji bankarskog sektora.
Preostalo je još 11 milijardi evra, a taj bi iznos grčke banke trebalo da pronađu kod privatnih investitora. Ako kapitalne potrebe banaka pokriju investitori, tih 11 milijardi evra otići će na otplatu državnih dugova, izjavio je Sturnaras. Ipak, ukupne potrebe za refinansiranjem dugova najjužnije članice Evropske unije i dalje su enormne: Procenjuju se na 326 milijardi evra, što predstavlja 180 odsto grčkog BDP-a. Uz to, ova zemlja je duboko izranavljena šestogodišnjom recesijom, a za ovu godinu projekcije govore o prvom, sramežljivom ekonomskom rastu. Svemu tome treba pridodati i krhku vladajuću koaliciju premijera Antonisa Samarasa. Prema navodima Georgija Papandreua, bivšeg premijera i člana socijalističkog PASOK-a koji je deo trenutne koalicije, vlada u Atini ima šanse da dočeka redovne parlamentarne izbore zakazane za 2016. godinu.
Uprkos netransparentnosti kod zapošljavanja i nejasne situacije vezane za konkurentnost i poreske kredite, francuski dnevnik L’imanite preduzeo je istraživanje došavši u posed liste 16 multinacionalnki koje se kotiraju po CAC 40 pariskom berzanskom indeksu. U 2013, uprkos tome što su ove kompanije imale 28 milijardi evra profita, one su, uz svoj profit, dobile i 1,72 milijardi evra poreskim kreditima. Ovo je pravo traćenje javne to jest državne finansijske pomoći, zaključuje ovaj list.
Dvadeset milijardi evra u prvom, a 5,8 milijardi u narednom navratu. Uzeti zajedno, troškovi za zapošljavanje, podizanje konkurentnosti i poreski krediti (CICE) izvukli su preko 25.8 milijardi evra iz državnih kasa. Ovo je priča koja će narasti u nedeljama koje predstoje. Jer, bosovi velikih kompanija vrše pritisak – oni uvek moraju da imaju više. A zašto ne 100 milijardi evra, kao što je Pjer Gataz, predsednik francuskog udruženja poslovnih lidera predložio u januaru? U pitanju su, navodno, konkurentnost i poslovi. Šibicarenje je, piše L’imanite, ipak malo previše očigledno. Ali, ne i za Fransoa Olanda, koji iznosi argument da je „cena rada“ previsoka, i koji takođe nije oklevao ni da se zauzime za tvrdnju da su profitne marže na istorijski niskom nivou – čak i ako je to značilo distribuciju javnih sredstava u džepove privatnih subjekata, ne nudeći pri tom razloge ni za minimum kriterijuma po kojima je vršena ova „distribucija sredstava“ – izlivanje novca iz državne kase u privatne džepove – a ne ocenjujući ni način upotrebe tog novca.
Korporacije o (državnom) bogatstvu
Rezultat čini da želite da povratite, piše dalje l’Imanite. Uprkos dobrim bilansima – 28 milijardi evra profita, i to u godini ekonomske krize – ovih 16 korporacija podelilo je između sebe 1,72 milijardi evra od CIR i CICE Programa poreskih kredita za poboljšanje konkurentnosti i zapošljavanja – ili, u proseku, 108 miliona evra svakoj korporaciji pojedinačno. Posebno su akcionari bili ti koji su unovčili svoj ulog, sa 20 milijardi evra.
Na čelu liste korporacija koje su dobile ovu državnu pomoć su Renault, Sanofi, Safran i Carrefour… i, dalje na spisku, Total, koji dobija 90 miliona evra državne pomoći, uključujući i 70 miliona evra u okviru programa CICE. Sa 8,6 milijardi evra profita, od kojih 1,3 milijarde evra ide direktno u džepove akcionara, ova korporacija ima sredstava kojima može finansirati svoje investicije. Pa ipak, u avgustu 2013, njen predsednik Kristof de Maržeri najavio je da u Francuskoj potrebna „određena količina restrukturiranja“.
Osuđujući izveštaji na račun francuskog CIR-a samo pristižu i ima ih u obilju, a u njima se tvrdi kako je ovaj program finansijskih podsticaja napravio najveću poresku rupu ikada u Francuskoj, jer je gro reformi koje su progurane pod Sarkozijem učinile da Francuska postane najveći od svih poreskih rajeva, sa „istraživanjima“ kao izgovorom. Kompanije se između sebe preziru, spotičući jedna drugu međusobno a sve u želji da prve dopru i iskoriste mehanizme državnih finansijsih podsticaja. Pri tom se broj onih koji rade za CIR udvostručio između 2008. i 2012, dok je broj zaposlenih koji rade u istraživanju i razvoju u Francuskoj u istom periodu opao za 11 odsto.
Primer korporacije Sanofi dosta kazuje. U 2012, ovaj farmaceutski gigant progutao je 130 miliona evra poreskih kredita, dok se u 2013, „zadovoljio“ sa „samo“ 150 miliona. Ovo je provokacija za poreske obveznike. Prema Cour des comptes (francuski ekvivalent britanskog regulatora i generalnog revizora, ili u SAD General Accounting Office), lista navedenih korporacija sa berzanskog CAC 40 indeksa raduju se i padu svojih korporativnih poreza u visini od 6% . I dok je od 13.164 korisnika državnih podsticaja njih 14.882 bilo iz redova malih i srednjih preduzeća, kasnije je samo 30,9 % njih uspelo da dobije CIR poreske kredite. „Svestan sam da uvek može biti zloupotreba“, priznao je Fransoa Oland, mada se nije osvrnuo na svoju „posvećenost“koju ima za korporativne bosove, završava svoj članak l’Iimanite: „Korporacije koje počivaju na (državnom) bogatstvu mogu mirno da spavaju“.
l’Humanité, Un pacte de rentabilité pour le CAC 40, Clotilde Mathieu
Po prvi put ove godine, kineska vlada je delovala u cilju povećanja ekonomskog rasta, a nakon što je niz razočaravajućih podataka probudio strahovanja od ekonomskog usporavanja.
Vlada je saopštila da će smanjiti poreze na male firme i ubrzati izgradnju železničkih pruga. Mere su ranije bile uključene u njihov ekonomski plan rada za 2014. One se, međutim, ispočetka nisu našle u istom paketu s drugim merama, zacrtanim čiji je cilj podsticanje rasta.
„Pronaći ćemo inovativne načine, uključujući fiskalne i finansijske metode za … stabilan ekonomski rast“, rečeno je iz kabineta u saopštenju na sajtu vlade. Akcije na azijskim berzama porasle su nakon što je najavljen ovaj opotez .
Nakon svog sedmičnog sastanka u sredu, vlada je najavila mere, uključujući povećanje od 18% u ukupnom broju pruga koje se grade u odnosu na prošlu godinu. Većina tih pruga će biti postavljena u centralnim i zapadnim delovima zemlje.
Za finansiranje željezničke investicije, vlada će prodati 150 milijardi juana ( $24.6 mlrd; £14.5 mlrd) u vidu državnih obveznica .U sklopu daljih podsticaja, kineske vlasti su rekle da će produžiti poreske odredbe za mala preduzeća u 2016.
„Moramo sprovoditi politiku koja podstiče vitalnost preduzeća, efikasno povećavajući tražnju kao i radna mesta“, rečeno je u vladi.
Prošlog meseca, tokom godišnjeg Nacionalnog narodnog kongresa, kineska vlada je zadržala godišnji cilj rasta na 7,5% .
Međutim, niz razočaravajućih ekonomskih podataka – uključujući izveštaje koji ukazuju na usporavanje kineske proizvodne delatnosti – doveli su mnoge analitičare do uverenja da bi kineski ekonomski rast mogao biti manji od onog koji je zacrtala vlada.
Godinama se priča o tome da su iPhone-i uglavnom namenjeni srednjoj i višoj klasi i osobama koje se dobro razumeju u nove tehnologije. Danas je Biznis Insajder objavio mape koje to dokazuju, a koje je uradio Mapbox, provajder online mapa koje koriste platforme poput Forskvera i sličnih.
Naime, mape su urađene analizom 280 miliona pojedinačnih postova na Tviteru i pokazuju da su tvitovi koji su postavljeni iz bogatijih delova SAD, na primer sa Menhetna, uglavnom kucani na Apple-ovim telefonima, dok su oni iz siromašnijih predela, poput Njuarka, sa telefona koji koriste operativni sistem Android. Inače, prosečan prihod pojedinca koji živi na Menhetnu je 67.000 dolara godišnje, a ista ova stavka u Njuarku iznosi 17.000 dolara. Slična je situacija i sa drugim poređenim mestima.
Istini za volju, i pre objavljivanja ovih mapa bilo je jasno da najveći deo populacije koristi Android baš zato što je pristupačniji. Osim toga, i korisnici platformi za komunikaciju koje služe za „zaobilaženje“ plaćanja telefonskih usluga, poput Whatsapp-a, koriste Android telefone. Možda se zato tvorci aplikacija i dalje mnogo ozbiljnije posvećuju iPhone-ovima, jer ovaj biznis ipak postoji zbog para a trenutno prosečan korisnik Androida po grubim procenama vredi kao četvrtina korisnika iOS-a, bar sudeći prema novcu koji je spreman da izdvoji za potrošnju.
Američka privredna komora u Srbiji (AmCham), Savet stranih investitora (FIC) i Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED), vodeće poslovne organizacije koje predstavljaju najuspešnije kompanije koje posluju u Srbiji, predlažu novoj vladi uspostavljanje posebnog Ministarstva informacionog društva, sa uverenjem da takvo telo može značajno doprineti pozicioniranju Srbije kao investicione destinacije i omogućiti dalji privredni rast.
Juče je Evropski parlament usvojio Uredbu o jedinstvenom tržištu telekomunikacija. Izmenama zakonskog teksta, nakon predloga amandmana od strane socijaldemokrata, Zelenih, Ujedinjene Levice i Liberala, članovi Evropskog parlamenta napravili su istorijski korak u zaštiti neutralnosti interneta i Internet dobara u Evropskoj uniji.
Nakon godina neaktivnosti, a samo nekoliko meseci pre isteka svog mandata, EU komesarka Neli Kros predstavila je predlog za regulisanje jedinstvenog tržišta telekomunikacija u Evropi od septembra 2013. Iako je prvobitni predlog sadržao pravu odbranu neutralnosti interneta, on je, u stvari, predstavljao verziju principa kojim se potencijalnom zakonu oduzimala njegova prava suština i značenje. Uprkos mnogim kritikama, Kros je požurila da ova regulativa što pre prođe usvajanje od strane Evropskog parlamenta, uoči evropskih izbora u maju 2014.
Ovaj pozitivan glas je direktan rezultat vrlo jake mobilizacije građana i konstruktivnog rada Amelije Andersdoter (Zeleni / EFA – SE) , Ketrin Trautman (S & D – FR) , Petre Kamerevert ( S & D – DE ) i Marietje Šake (ALDE – NL). Ove su dame usvojile tekst koji sadrži rigoroznu i preciznu definiciju Net Neutralnosti, što mu daje normativni obim, odnosno zakonsku snagu. I dok se njim omogućava telekom operaterima da razviju pristupnu ponudu kvalitetne usluge – optimizovane za specifične aplikacije kojima se ne može pravilno upravljati na takozvanom „best-effort“ Internetu – ovaj tekst daje dobar okvir za „specijalizovane usluge“, kojima se osigurava nediskriminacija između pružalaca tih aplikacija, kao i zaštita protoka informacija na internetu.
Čak i ako se ne usvoje neki amandmani koji su za cilj imali bolje usklađivanje i jasnoću završnog teksta, ili daleko jače mehanizme primenjivanja, on, usvojen i u ovakvom obliku, predstavlja jasnu pobedu u korist zaštite slobodnog Interneta. Ovo posebno važi kada se uporedi originalni predlog Neli Kros. U pisanju ovog zakona veliku je ulogu imala je uticajna NVO za zaštitu građanskih parava na internetu, La Quadrature du Net, koja srdačno zahvaljuje svim građanima i organizacijama koji su učestvovali u ovoj kampanji za net neutralnost, kao i članovima Evropskog parlamenta, koji su se u poslednjim danima svog mandata, uz velike napore, izborili za slobodan internet.
Na osnovu više istraživanja javnog mnjenja u Mađarskoj, dva dana pred održavanje parlamentarnih izbora u zemlji podrška vladajućoj partiji Fides premijera Viktora Orbana je na zavidnom novou. Ubedljiva pobeda Orbana, kažu analitičari, neće doneti neophodne promene na dugoročnom i kratkoročnom planu. S druge strane, čak i ukoliko bi se ostvarila sva predizborna obećanja, državni budžet bi postigao rekordni deficit.
Potpredsednica think-tanka Teneo Inteliligence Otilija Dand očekuje da će biračko telo koje u nedelju izađe na izborna mesta dati oko 50% podrške Fidesu, za kojom će slediti koalicija levog centra na čelu sa mađarskom Socijalističkom partijom sa 26%, dok će u parlament ući i desničarska partija Jobik sa 16% i možda Zelena stranka, na ivici cenzusa od 5%. „Većina predizbornih obećanja Fides odražavaju želje iz njihovog manifesta 2010. godine i fokusiraju se na ubrzavanje ekonomskog rasta. Povećanje domaćeg vlasništva u finansijskom sektoru za 50% ostaje jedan od ključnih ciljeva za Orbana, a novi element je naglasak na reformu energetskog sektora uz obezbeđivanje jeftine energije za domaćinstva i industriju“, rekla je Dand.
Mutjaba Rahman, direktor Odeljenja za Evropu u Eurasia Group, kaže da će ukoliko Fides osvoji oko 50% glasova, to će se najverovatnije preneti na dvotrećinsku većinu u parlamentu (čak do 70%). Rahman misli da će sledeća „Fidesova“ vlada verovatno nastaviti povećanje javnog zapošljavanja i sprovođenje neuobičajene monetarne politike (kao što je ponuda besplatnih kredita od strane Centralne banke), kao i da će smanjiti stopu poreza na lični dohodak ispod 10%, sa sadašnjih 16%, ali i nastaviti da radi na stvaranju neprofitnog javno-komunalnog sektora.
Mađarski ogranak Transparency International (TI) i Institut za fiskalnu odgovornost u Budimpešti (FRIB) su nekoliko dana pred održavanje parlamentarnih izbora uporedili i analizirali predizborne programe svih partija zastupljenih u nacionalnom parlamentu. Vladajuće partije nisu predstavile drugačiji program u naredne četiri godine, pa se i ne očekuje skretanje sa dosadašnjeg kursa. Ipak, razmatrajući oko 500 predizbornih obećanja u roku ispunjenja u naredne tri godine, FRIB je došao do zaključka da bi budžetski deficit porastao između 8,4% i 12% BDP u 2015 u zavisnosti od toga koja stranka je davala obećanja („najštedljiviji“ su socijalisti, a najviše bi trošio desničarski Jobik). U svakom slučaju FRIB očekuje da ekonomski rast, u najoptimističnijoj varijanti neće preći 2,5% BDP u 2015. godini.
Izvor: portfolio.hu
Drugu godinu za redom, Cisco Connect je okupio regionalne lidere iz poslovnog i IT sveta u Splitu u Hrvatskoj na svom najvećem događaju u Jugoistočnoj Evropi. Ovaj regionalni skup ima za cilj da okupi lidere iz poslovnog i IT sveta Jugoistočne Evrope kako bi razgovarali o najnovijim IT i tehnološkim trendovima koji utiču na poslovanje i na organizacije iz javnog sektora.
Michael Ganser, viši podpredsednik kompanije Cisco za Centralnu Evropu, otvorio je ovogodišnji Cisco Connect uz uvodnu prezentaciju koja se fokusira na Internet of Everything (IoE – Internet Svega) i njegov ekonomski uticaj na kompanije, industrije i gradove. Internet of Everything (IoE) se odnosi na umrežavanje ljudi, procesa, podataka i stvari, kao i na uvećanu vrednost koja se dobija kada se “sve” ovo umreži.
„Verujemo da će 2014. biti prekretnica kada je reč o IoE,“ – rekao je Michael Ganser. „Njegov uticaj se može uporediti s uticajem industrijske revolucije. Za jugoistočnu Evropu postoji mogućnost da se uključi u ovaj veliki trend, na temelju inovacijskog potencijala i talenta. Vreme je za pokretanje prvih pilot projekata. Za podršku inovativnim kompanijama u regiji imamo dostupan investicioni fond u vrednosti od 103 milijuna eura.“
Na ovom događaju Hrvatski Telekom i Cisco su takođe najavili unapređenje poslovne saradnje kroz Cisco cloud and managed services sertifikaciju, nekoliko inovativnih pilot projekata i transfer znanja i edukaciju za HT zaposlene.
Tokom dva dana konferencije, učesnici mogu da odaberu da saslušaju neke od 50 prezentacija, raspoređenih u 5 poslovnih i tehnoloških celina koje pokrivaju širok spektar tehnoloških tema kao što su IT sigurnost, poslovne mreže, data centri, rešenja za poslovnu saradnju i tehnologije za pružaoce usluga.
U organizaciji Cisco Connecta za Jugoistočnu Evropu, pridružili su se neki od regionalnih i međunarodnih partnera kao što su: EMC, Citrix, VmVare, Verso, Nil, NetApp, NetOptics, Intel, Zoom international, Combis, RRC, CT Computers, ComTel Corp, Assecco, Sedam IT i Tetra Solutions.