Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je na jučerašnjoj sednici da referentnu kamatnu stopu zadrži na postojećem nivou od 8,5 odsto, saopštila je NBS.
Da bi cena hleba i žitarica trebalo da bude bitno niža od proseka u Evropi, ili članicama EU28 čiji prosečni nivo uzimamo za relativna poređenja, u Srbiji upućuju niska kupovna moć građana i veliki izvozni viškovi žitarica.
U Srbiji je ipak cena hleba i žitarica za 33,1% niža nego u EU28. U pet zemalja još je niža nego kod nas: u Makedoniji, Bugarskoj, Poljskoj, Rumuniji i Albaniji.
Kada dovedemo u odnos nivoe cena i aktuelan nivo potrošnje dolazimo do toga da je upravo u ovim siromašnim zemljama potrebno izdvojiti mnogo više novca iz kućnih budžeta kako bi se kupila ista količina hleba i proizvoda od žitarica kao u razvijenijim zemljama. Veće relativno odstupanje od Srbije (gde je potrebno 38,8% više novca), imaju Albanija (+52,8%, 43,4% nivo individualne potrošnje, a 66,3% nivo cena žitarica), Hrvatska (+49,4%; 65% i 97,1%), Bosna i Hercegovina (+47.7%; 49,3% i 72,8%) i Crna Gora (+39,6%; 50,5% i 70,5%).
Izvor: Makroekonomija.org
Prema najnovijem istraživanju Erste Grupe u Srbiji još uvek mali broj ljudi koristi pametne telefone i tablete za plaćanje svojih računa, a ubedljivo najprisutniji bankarski proizvod na tržištu je tekući račun.
Erste Grupa je sprovela istraživanje u vezi sa korišćenjem bankarskih usluga i proizvoda koje obuhvata najčešće korišćene prodajne kanale, učestalost korišćenja Internet bankarstva i onlajn kupovine, kao i drugih navika korisnika u Srbiji i još pet zemalja centralno-istočne Evrope.
Troje od četvoro ispitanika iz Srbije je svoj najskoriji bankarski proizvod kupilo u poslednje dve godine. Najprisutniji i najkorišćeniji proizvod na bankarskom tržištu jeste tekući račun. Kada je reč o planiranju korišćenja drugih bankarskih proizvoda, 11% ispitanika starosne grupe između 30 i 49 godina planira da u narednih pola godine uzme dozvoljeni minus, 10% kreditnu karticu, 9% keš kredit.
Kada se radi o bankarskim uslugama i proizvodima koji podrazumevaju nove tehnologije važna je činjenica da uređaj kojim je moguće povezati se na internet u Srbiji ne poseduju svi. Naime, 57 odsto ispitanika poseduje klasičan mobilni telefon, 37 odsto ispitanika poseduje pametni telefon, 9 odsto ima tablet, 51 odsto ispitanika poseduje računar, ali čak 12 odsto nijh tvrdi da nema nikakvu konekciju sa internetom. To može biti razlog što se usluge internet bankarstva putem aplikacija za pametne telefone i tablete, kao i preko Internet pretraživača, ne koriste u velikoj meri.
Očekivano, mlađi i ispitanici sa višim primanjima otvoreniji su za njihovo korišćenje od drugih. Iako bankarske aplikacije nude veliki spektar različitih usluga, ispitanici koji ih koriste najčešće to čine da bi proverili trenutno stanje na svojim računima (22%). Za obavljanje plaćanja aplikaciju koristi 11 odsto korisnika. Pretraživače na svojim pametnim uređajima ispitanici više koriste za plaćanje (18%), nego za proveru stanja (14%). Trećina ispitanika kompjuter ili laptop koristi i za plaćanje ili kupovinu različitih proizvoda.
Interesantno je da čak više od polovine ispitanika u Srbiji makar jednom tokom godine koristi uslugu kupovine preko interneta. S druge strane, 40 odsto ispitanika i dalje uopšte ne kupuje proizvode ili usluge na ovaj način. Uslugu kupovine od kuće najčešće koriste ispitanici starosne dobi između 30 i 49 godina, a kao glavne razloge za to navode se bolja cena i mogućnost direktne isporuke. Predstavnici starije populacije najčešće nisu mogli da preciziraju tačan razlog zbog kojeg ne koriste mogućnosti onlajn kupovine, a kada jesu isticali su različite razloge, od straha od prevare do nedostupnosti računara ili Interneta. Odeća i obuća, stvari za kuću, elektronika, aranžmani za odmor i karte za sportske ili kulturne događaje predstavljaju kategorije proizvoda koji se najčešće kupuju onlajn.
Okruženje
Rastući trend korišćenja onlajn bankarstva je najjači u Češkoj Republici – 62 odsto Čeha koristi onlajn bankarstvo, što je gotovo duplo više nego pre četiri godine (38 odsto 2010. godine).
“Iako je udeo korisnika onlajn bankarstva u Rumuniji relativno mali i iznosi svega 6 odsto, a u Srbiji svega 5 odsto, udeo u obe zemlje je pre četiri godine iznosio samo 2 odsto. Očekujemo brz i stabilan razvoj u pogledu korišćenja digitalnih kanala na svim našim tržištima,“ kaže Dieter Stock, šef Odeljenja za upravljanje kvalitetom i istraživanjima Erste Grupe.
U prethodnih 12 meseci, svaki drugi korisnik usluga iz Austrije, četiri od deset korisnika iz Slovačke i Srbije i oko trećina iz Češke i Hrvatske su posetili filijalu banke kako bi dobili savet od svog bankara. „Ljudi koji posećuju svog bankara danas očekuju da dobiju vrhunski savet i da osete da neko za njih brine. Kako bi bile u korak sa digitalnim trendom, banke će morati da razviju odgovarajuću kombinaciju pružanja usluga u filijali i odmah dostupnih digitalnih usluga,“ dodaje Stock.
S obzirom na to da je istraživanje Erste Grupe paralelno sprovođeno u šest zemalja Evrope – Austriji, Mađarskoj, Češkoj, Slovačkoj, Hrvatskoj, kao i u Srbiji, zaključak je da su promene u ponašanju korisnika i tehnološki napredak uticali na promenu tradicionalnog bankarskog poslovanja.
Erste Banka Srbija, odgovarajući na zahteve tržišta i razvoja novih tehnologija u bankarstvu, razvila je u okviru svoje mBanking aplikacije funkcionalnost „Slikaj i plati“ koja omogućava plaćanje računa pomoću kamere mobilnog telefona. Za uplatu je potrebno svega par jednostavnih komandi u aplikaciji: fotografisanje računa, potvrda slanja i potvrda transakcije. Na ovaj način se može platiti bilo koji račun (struja, telefon, komunalije, itd.). Pomoću funkcionalnosti „Slikaj i plati“ u okviru Erste mBanking aplikacije za prvih pola godine od njenog lansiranja plaćeno blizu 6.000 računa.
Srbiju ove godine očekuje rekordan rod kukuriza, izmedju sedam i osam miliona tona, što je oko 20 odsto više od proseka ranijih godina, izjavio je u četvrtak direktor udruženja „Žita Srbije“ Vukosav Saković.
„Kukuruz izgleda bolje nego ikada u poslednjih 20 godina i rod ne može da ugrozi ni ukoliko se nastave vremenski uslovi slični dosadašnjim“, kazao je Saković agenciji Beta. Prema njegovim rečima, domaći proizvođači će moći da ponude za izvoz izmedju tri i četiri miliona tona, ali je ta prodaja, kako je dodao, upitna zbog dobrog roda kukuruza u svetu, a naročito u Evropi.
„Zbog dobrog roda, Evropska unija, koja je jedno od glavnih izvoznih tržišta Srbije, kupiće ove godine oko 15 miliona tona kukuruza manje nego lane“, kazao je Saković i naveo da cena kukuruza na međunarodnom tržištu pada već dva meseca i da se taj trend nastavlja. Dodao je da se kukuruz prošlogodišnjeg roda u Srbiji trenutno prodaje za 15 do 15,3 dinara po kilogramu bez PDV-a.
Saković je kazao da se kukuruz ovogodišnjeg roda nudi po ceni od 12 do 13 dinara, ali da izvoznici ne žele da ga kupe, jer se plaše da kasnije neći moći da ga prodaju za taj iznos, odnosno da će njegova cena biti mnogo manja. On je upozorio da će ove godine problem predstavljati i smeštaj kukuruza, jer se pšenica prodaje sporije od očekivanog, a rod suncokreta i soje je takodje iznad proseka, što je dosta popunilo skladišne kapacitete.
Izvor: Beta
Predstojeće jeseni severnu hemisferu pogodiće epidemija bolesti koja godišnje odnese između 250.000 i 500.000 ljudskih života i za koju još uvek nema leka. U pitanju je – sezonski grip.
Ljudski strah od epidemije obično nema mnogo veze sa izračunatim šansama za oboljevanje, što je fenomen kome u mnogome pomažu senzacionalistički naslovi u medijima. Ebola je trenutno pojam od koga strahuju svi hipohondri, i ne samo oni, širom planete. Dosad je odnela oko 930 života u Zapadnoj Africi, uz stopu smrtnosti od 55%. Javio se tim povodom čak i bogataš Donald Tramp, koji je predložio prekid svih kontakata SAD sa Zapadnom Afrikom.
Ebola je zastrašujuća bolest, ali u higijenskim uslovima, ako je na vreme uočena i tretirana, njena stopa smrtnosti može biti umanjena. Takođe, prenosi se preko telesnih tečnosti, što znači da ju je moguće lakše izolovati od nekih drugih bolesti, npr. sezonskog gripa. Stopa širenja epidemije ebole ukazuje na linearnu progresiju: u junu je bilo zaraženo 400 osoba, u julu novih 500. Zdravstvene radnike mnogo više brinu epidemije bolesti koje se šire eksponencijalno, kada jedna osoba u proseku zarazi dvoje ili više ljudi, čak iako je stopa smrtnosti niža.
Ovogodišnje širenje ebole je tragično, ali ga treba staviti u razumnu proporciju sa nekim smrtonosnijim epidemijama. Otkad je izbila ebola u Zapadnoj Africi u februaru, oko 300.000 ljudi je umrlo od malarije, a 600.000 od tuberkuloze. Čak i lasa groznica, koja deli neke od zastrašujućih ebolinih simptoma, odnosi više života i nalazi svoj put i izvan afričkog kontinenta.
Verovatno najveći efekat epidemije ebole biće prošireni strah i stigmatizovanje pojedinaca. Kada je 2003. izbio SARS, u Sjedinjenim Državama su građani neazijskog porekla masovno izbegavali da stupe u kontakt sa građanima azijskog porekla, kupuju njihovu robu ili prolaze pored njihovih zgrada.
Izvor: Guardian
Kompanija Asseco South Eastern Europe (Asseco SEE) objavila je finansijske rezultate poslovanja za drugi kvartal 2014. godine. Rezultati su pokazali poboljšanje u poređenju sa prošlom godinom i sa prethodnim kvartalom.
Rezultati su poboljšani prvenstveno prihodima od prodaje, koji su porasli za 4% na godišnjem nivou, sa 50,6 miliona evra na 52,7 miliona evra. Kompanija je zabeležila najviši rast prihoda u sektoru Payment, sa porastom od preko 3,7 miliona evra u poređenju sa prvom polovinom 2013. godine. Dobri rezultati ovog sektora postignuti su prvenstveno zahvaljujući porastu prihoda od sopstvenog poslovanja u Hrvatskoj, Srbiji i Sloveniji, kao i zahvaljujući uspešnom pripajanju hrvatske kompanije EŽR Croatia, koju je ASSE S.A. pripojio u oktobru 2013. godine.
Dobit iz redovnog poslovanja (EBIT) porasla je na 4,4 miliona evra i bila je približno jednaka dobiti koja je zabeležena u prvih šest meseci 2013. godine. Održavanje približno istog nivoa EBIT-a bilo je moguće zahvaljujući boljem učinku sektora System Integration i Payment, koji su nadoknadili nižu dobit iz redovnog poslovanja sektora Banking. Neto dobit kompanije porasla je za 7% na godišnjem nivou i dostigla 3,8 miliona evra u prvoj polovini 2014. godine.
„Dobri rezultati kompanije proizilaze iz dosledno sprovedene strategije kompanije Asseco SEE, čime se predviđa dalji rast prihoda od sopstvenih usluga i rešenja, kao i mogućnost ustupanja procesa plaćanja klijentima (outsourcing) kao alternativa za tradicionalno vlasništvo nad ATM i POS terminalima. Takođe, nadam se da će se finansijski rezultati poslovanja u Banking sektoru poboljšati u drugoj polovini godine budući da trenutno radimo na nekoliko veoma zanimljivih projekata u ovom sektoru, uključujući složenu implementaciju front-office client service sistema koji je integrisan u sistem pristupa sa više kanala za kompaniju Telenor u Srbiji“, prokomentarisao je Piotr Jelenski, Predsednik Upravnog odbora kompanije Asseco South Eastern Europe S.A.
Dobit u redovnom poslovanju kompanije Asseco SEE neznatno je premašila 8% u prvoj polovini 2014. godine. Kompanija je objavila vrednost nerešenog poslovanja za 2014. godinu – ona trenutno iznosi 89,6 miliona evra i veća je za 7% od vrednosti koja je zabeležena u isto vreme prošle godine. 30. jula kompanija je platila 16,6 miliona zlota (4 miliona evra) dividende (0,32 zlota po akciji).
Ruski predsednik Vladimir Putin juče je objavio rezoluciju o kontra-merama na sankcije SAD i EU: Rusija će prestati da uvozi prehrambene proizvode iz zemalja koje su njoj uvele sankcije. Među državama koje strepe od ekonomskih posledica takvog poteza našla se i Nemačka. Istovremeno, ruske banke koje posluju u Evropi počele su da trpe velike gubitke.
Ruska federacija je veliki uvoznik hrane, a dobar deo uvozi upravo sa tržišta EU. Prošle godine je 16% svog izvoza Unija ostvarivala upravo u Ruskoj Federaciji, od toga su najveći pojedinačni izvoznici bili Nemačka i Italija. Zabranom uvoza Putin, a i pojedini analitičari iz zapadnih medija, smatraju da će više štete biti naneto evropskim proizvođačima hrane nego Rusiji, jer Rusija, iako ne može sopstevnom proizvodnjom hrane da zadovolji sopstvene potrebe, uvek može da potraži nove prodavce među velikim zemljama koje joj nisu uvele sankcije, kao što su npr. Kina, Brazil, Tajland, dok će evropski izvoznici teško u kratkom roku naći toliko velikog novog kupca za njihovu robu.
Tačan spisak proizvoda i njihovih proizvođača čiji uvoz će biti zabranjen još uvek nije u potpunosti sastavljen, odnosno dopunjavaće se vremenom. Uzbuna zbog trgovinskog rata sa Rusijom dodaće ulje na vatru strahu od nedovoljnog oporavka evropske ekonomije: BDP EU je u prvom kvartalu porastao za samo 0,2%, a industrijska proizvodnja u Nemačkoj je zaključno sa junom (poslednjim obrađenim mesecom) zabeležila treći uzastopni mesec pada.
U Rusiji raste inflacija, što zbog straha među stanovništvom, što zbog povlačenja investitora, a Ruske banke koje posluju na tlu EU počele su da prijavljuju gubitak u svojim evropskim operacijama.
Za to vreme, sukobi između ukrajinskih snaga i separatista na istoku Ukrajine ne jenjavaju, a 20.000 pripadnika ruske vojske, stacionirano u garnizonima duž granice sa Ukrajinom, čeka na dalji razvoj situacije.
Izvor: CNN, CNBC, BBC, Russia Today
Ministarka bez portfelja zadužena za evropske integracije Jadranka Jokisimović izjavila je za RTS da će Srbija, pored osnovnih 80 miliona evra iz IPA fondova, dobiti i dodatnih bespovratnih 80 miliona iz Fonda solidarnosti EU.
„Sporazum za 30 mil EUR iz IPA fondova za 2012. potpisali smo šef misije EU u Srbiji Majkl Davenport i ja pre dve nedelje u Obrenovcu. Ostalih 50 miliona je iz IPA fonda za 2014, čiji će deo sredstava biti prenamenjen za sanaciju od poplava“, ističe Joksimovićeva. Od 30 mil EUR, 14 će biti za obnovu, osam za poljioprivredu, osam za javne zgrade i deo ide za odbrane od poplava, navela je Joksimovićeva, dok će za ostalih 50 mil EUR biće napravljeni prioreteti za vodu, infrastrukturu i energetiku.
Ministarka bez portfelja zadužena za evropske integracije istakla je da dodatnih 80 miliona evra iz Fonda solidarnosti neće biti korišćeno za kuće i sve ono što je u privatnom vlasništvu, već samo za kapitalnu infrastrukturu. Očekuje se da između 30 i 40 miliona evra Srbija dobije već do kraja ove godine.
Joksimović je potvrdila da su 400 miliona evra, od ukupno 890 miliona koje je Srbija dobila na Donatorskoj konferenciji, novi krediti koje su ponudili Svetska banka i Evropska banka za obnovu i razvoj. „Japanski kredit od 40 miliona evra ponuđen je još ranije i veoma je povoljan – to je kredit u jenima sa 0,01 kamate i grejs periodom od 10 godina. Sa druge strane, to ne znači da nećemo povući druge kredite, ali ćemo videti kolika je naša mogućnost zaduživanja. Sa Kancelarijom za obnovu ćemo videti kakva je lista prioriteta“, rekla je Joksimović za RTS.
U Velikoj Britaniji je tokom jula dominantni uslužni sektor zabeležio dobre rezultate, pa su shodno tome porasla i očekivanja da će zakonodavci iz Banke Engleske glasati za povećanje kamatnih stopa. Delatnosti ovog sektora u koji spadaju ugostiteljstvo, hoteli, restorani i transport čini skoro tri četvrtine ukupne britanske ekonomije, a potražnja iz ove oblasti povećana je u proteklih osam meseci.
Glavni pokazatelj rasta jeste povećanje kompozitno-kupovnog menadžerskog indeksa (PMI) sa 57,7 u julu na 59,1. Ekonomisti su očekivali skromniji rast (57,9) i naveli da je bolji od očekivanog PMI povećao izglede da će se na mesečnom pregledu koji će biti održan u četvrtak u okviru Banke Engleske glasati za povećanje kamatne stope. To bi bilo prvi put da neko od članova Monetarnog komiteta Engleske (MPC) glasa za njeno povećanje od jula 2011. godine kada su Spenser Dejl i Martin Vili glasali za povećanje od 0,25% i bili nadglasani od strane svojih kolega. Kamatna stopa ostala je nepromenjena od maja 2009. godine i iznosi 0,5%.
Tokom prethodnih nedelja MPC je saopštio je da povećanja kamatne stope neće biti sve dok na red ne nastupi i povećanje plata koje uprkos ekonomskom oporavku još uvek izostaje. Ipak, očekuje se da će većina članova monetarnog komiteta glasati za nepromenjenu kamatnu stopu. Ovako neočekivan PMI prouzrokovao je i rast funte u odnosu na evro i dolar.
U evrozoni učinak proizvodnje povećan je sa 52,8 u junu na 53,8 u julu mesecu, naglašavajući ubrzani oporavak na početku trećeg kvartala godine. Iako su podaci koji dolaze iz evrozone prilično pozitivni, ona se i dalje suočava sa dosta neizvesnosti. „Svakako je prisutna strepnja oko ekonomskog uticaja koji će kriza u Ukrajini ostaviti na čitav region. U ovom trenutku, ti uticaji odnose se na smanjenje rasta i potražnje za izvoznim proizvođačima, ali bilo koja dalje eskalacija krize mogla bi značajno da utiče na ukupan tempo ekonomkog rasta“, naveo je Kris Vilijamson, glavni ekonomista kompanije „Markit“.
Ekonomija evrozone povećana je 0,4% u prvom kvartalu godine, dok je stopa nezaposlenosti ostala ista i iznosi 11,5%.
Izvor: Guardian
Priredila: K. Marinković
Prema anketi koju je putem interneta sproveo Rojters, stanovnici Sjedinjenih Američkih Država strahuju da ilegalni imigranti koji žive na teritoriji SAD mogu značajno uticati na ekonomiju i način života. Anketa je obuhvatala 2.014 stanovnika i sprovedena je u periodu od 15. do 22. jula.
Prema rezultatima ankete 70% Amerikanaca, od kojih 86% glasača Republikanske stranke, veruje da imigrantsko stanovništvo preti da ugrozi američku tradiciju i običaje. Kako mediji navode, s obzirom da Kongres ne uspeva da se složi oko širih reforma koje se tiču imigrantske politike, Barak Obama može u narednih nekoliko nedelja preduzeti sopstvene mere i dati radne dozvole za više od 5 miliona nedokumentovanim imigranata kako bi odložio i umanjio deportovanje stanovnika.
Dok stanovnici poreklom iz Latinske Amerike kao i oni liberalne orijentacije ne bi imali ništa protiv ovakvih mera, prema ovom istraživanju, ostatak se ne bi složio: 63% građana obuhvaćenih anketom navelo je da veliki broj imigranata stavlja ogroman teret na njihovu ekonomiju.
Trenutna zabrinutost američkog stanovništva zasniva se i na strahu od širenja zaraze ebolom od Afrikanaca koji imigriraju na američki kontinent. 45% ljudi navelo je da smatra da broj imigranata kojima je legalno dozvoljeno da uđu u zemlju treba da bude smanjen. Sa druge strane, samo 17% smatralo je da većem broju imigranata treba da bude dozvoljen ulazak u zemlju, dok 38% smatra da trenutnu situaciju ne treba menjati. Ispitanici su naveli problem imigranata kao treći po važnosti problem u zemlji.