Evropska unija će ponuditi da ukine carine na skoro sve uvezene robe iz Sjedinjenih Američkih Država, kao deo pregovora o najvećem svetskom trgovinskom sporazumu, rekli su Rojtersu sagovornici upoznati sa predlogom. Ponuda će biti objavljena u ponedeljak, nedelju dana pre nego što počnu direktni pregovori šefa trgovinskog odeljenja u EU Karel De Gucht i njegovog američkog kolege Majkla Fromana u Vašingtonu.
U subotu 1. februara 2014 otvorena je iLike – Apple Premium Reseller prodavnica u prizemlju trgovačkog centra Delta u Beogradu.
Nova Apple-ova prodavnica pored kompletne ponude njihovih proizvoda za domaće tržište potencijalnim kupcima nudi i mogućnost kupovine pratećih proizvoda Apple-ovih strateških partnera iz celog sveta. Kako se navodi u saopštenju, zbog školovanog i dobro upućenog osoblja iLike – Apple Premium Reseller prodavnice kupci u Srbiji imaju mogućnost da otkriju novo iskustvo prilikom kupovine Apple-ovih proizvoda i steknu neophodno znanje za njihovo korišćenje.
iLike – Apple Premium Reseller prodavnica predstavlja još jednu u nizu prodavnica Apple proizvoda širom sveta za koje je Apple dizajnirao prostor, kompletno uređenje, ponudu i osmislio školovanje prodajnog osoblja kako bi kupcu bilo omogućeno posebno iskustvo kupovine. Radno vreme prodavnice je od 10h do 22h tokom cele nedelje, a više o istoj moguće je pronaći na zvaničnom iLike Web portalu – www.ilike.rs
„Elektroprivreda Srbije“ će ojačati sistem unutrašnje kontrole rada kako bi mogla sama, ne čekajući prigovore, da identifikuje sve eventualne greške u snabdevanju i naplati električne energije, saopštilo je ovo preduzeće.
EPS će ubuduće „sa pojačanom pažnjom i brzinom proveravati sve prigovore građana, sankcionisati eventualni nesavestan rad svojih službenika i standardizovati i unapređivati sistem naplate“, dogovoreno je na sastanku v.d. direktora „Elektroprivrede Srbije“ Aleksandra Obradovića i zaštitnika građana Saše Jankovića. U slučaju potrebe, direktor EPS i zaštitnik građana lično će proveravati odnos prema građanima na mestima gde su pritužbe učestale, dogovoreno je na sastanku.
Sistem naplate zasniva se na terenskom očitavanju, za šta EPS koristi 7.000 spoljnih saradnika, te je mali procenat greške izazvane ljudskim faktorom neminovan. „Međutim i kada se takva greška desi, garantujemo da neće biti zanemarena već će biti rešena u korist građanina – našeg kupca“, rekao je Obradović republičkom ombudsmanu.
Na sastanku kod Zaštitnika građana, direktor Obradović istakao je kao problem nedovoljnu integrisanost sistema elektroprivrede, zbog koje u različitim teritorijalno-organizacionim jedinicama ne postoje identični standardi i procedure, a direkcija EPS-a po sadašnjim propisima nema dovoljno mogućnosti da utiče na njihov rad.
„Dešava se da pojedini regionalni direktori postupe i suprotno izričitim uputstvima generalnog direktora, zbog čega smo u pojedinim slučajevima aktivirali sistem interne revizije, o čijim nalazima ćemo obavestiti Zaštitnika građana“, rekao je Obradović.
Do sastanka je inače došlo na predlog v.d. direktora EPS-a, nakon što je Ministarstvo energetike i zaštite životne sredine tom javnom preduzeću dostavilo nacrt posebnog izveštaja Zaštitnika građana i zatražilo izjašnjenje o rokovima za otklanjanje uočenih problema u snabdevanju i naplati električne energije.
Nemačka industrijska proizvodnja neočekivano je pala u decembru, signalizirajući da je najveća privreda u Evropi i dalje osetljiva na slabosti u ostatku regiona. Desezonirani indeks proizvodnje ( GRIPIMOM ), smanjen je za 0,6 odsto od novembra , kada je zabeležen (revidirani) rast 2,4 odsto, saopštilo je Ministarstvo ekonomije u Berlinu. Ekonomisti kojwe je anketirao Blumberg su predviđali rast od 0,3 odsto. Ako se uporedi isti period prošle godine, proizvodnja je u porastu za 2,6 odsto, korigovana prema broju radnih dana.
Više cene za pizzu? Optužite sir! Postoji razlog što lanac picerija Pizza Hut (YUM) dodatno naplaćuje svoje filovanje kore za pizzu. Sir je obično najskuplji sastojak u svakoj piceriji – što je, u slučaju lanca Papa John’s (PZZA), 35- 40% troškova izrade pizze – a postaće još i skuplja.
Po podacima sa Bloomberga, cena mocarele porasla je oko 16% od početka decembra, dok je cena čedara skočila za oko 25%,.
Loše vreme u Evropi i Novom Zelandu i visoki troškovi hrane pogađali su globalnu proizvodnju mleka tokom 2013, naročito u prvoj polovini godine, kaže se na sajtu za informacije iz poljoprivrede, Capitalpress.com (pdf). Kao rezultat toga, američke mlekare izvozile su više svog sira u inostranstvo: prema podacima američkog ministarstva poljoprivrede (pdf), u prvih 10 meseci prošle godine izvoz sira bio je do 17% viši u odnosu na pretprošlu 2012, ostavljajući ga u manjim količinama na raspolaganju Amerikancima koji ga vole. Veliki deo izvezenog sira otišao je u Južnu Koreju, Meksiko i Kinu. Očekuje se da će se američka potrošnja ove godine povećati za oko dva odsto, a do kraja 2014, po procenama, projektovana količina proizvedenog sira doživeće svoj minimum, koji se ne pamti deceniju unatrag.
Pizza Hut: procena uspešnosti prodaje pizza – kriški
Ovo ne bi trebalo da mnogo utiče na lance picerija. Cene ostalih sastojaka, mesa i brašna, su pale – iako ni ovi faktori ne doprinose njenom pojeftinjenju – krivci su takođe i dugačka, oštra zima, kao i strah od širenja svinjskog virusa. Finansijski direktor lanca picerija Domino’s (DPZ), Majkl Loton, rekao je na jednom skorašnjem skupu investitora kako je „U poslednjih nekoliko dana dobio mnogo pitanja o velikom skoku cena sira, a sir je (naš) najzastupljeniji artikal. Čak i kada u obzir uzmemo da, pri pogledu na celu potrošačku korpu – a u odnosu na naše ovogodišnje projekcije i očekivanja vezanih za skok cene sira (u odnosu na naš profit) – naš pad biće u rasponu od nule do dva odsto.“
I dok troškovi robe ne utiču direktno na maloprodajnu cenu pizze, oni se mogu preliti. Franšize, na primer – a to važi za one picerije koje kupuju sastojke iz ulančanih kompanija – mogle bi da nude manje popuste ili promocije, u slučaju da sastojci koštaju više.
Vanesa Vong, Bloomberg
Apple je ukinuo jednu od poslednjih preostalih iPhone mobilnih aplikacija koje su korisnicima omogućavale da kupuju i prodaju Bitcoin. Aplikacija se zove BlockChain i dosad je u ajfone bila skinuta 120.000 puta, a najčešće se koristila kao način za dobijanje, čuvanje i trošenje virtuelne valute Bitcoin.
Juče je izvršni direktor BlockChaina Nikolas Keri izjavio da je Apple napravio ovaj potez u svom preventivnom nastojanju da zaštiti sopstvene mobilne sisteme plaćanja koje već razvija. „Svima je dobro poznato da Apple razvija sopstveni sistem plaćanja, rekao je Keri . „Apple podiže visoke zidove oko svog vrta, i, samim tim, ometa i koči inovacije.“
Apple je ovo odbio da komentariše.
Sve ostale aplikacije za Bitcoin razmenu novca, koje su prethodno postojale u Apple App Store (Eplovoj internet „prodavnici“aplikacija), ova je kompanija već uklonila. BlockChain je u sredu uveče primio e-mail od kompanije Apple, sa objašnjenjem da se „ova aplikacija uklanja iz App Store zbog nerešenih poteškoća.“
Keri je rekao da ga Apple po ovom pitanju nije ranije kontaktirao, a da je aplikacija u suštini bila nepromenjena svo vreme otkad je postojala u Eplovoj App Store – kada je ova kompanija pre dve godine odobrila trgovinu Bitcoin valutom preko svojih ajfona.
Volstrit Džornal nedavno je izvestio da Apple pojačava svoje napore za stvaranje sopstvenog platnog sistema, koji će omogućiti uplate sa ajfona.
Sektor privatnog biznisa u evrozoni je u januaru 2014. pokazao najbolje performanse za gotovo tri godine, od juna 2011. Ovo je svež dokaz da skroman oporavak dobija na zaletu, a što je i ključno zapažanje jednog istraživanja objavljenog juče, 5. februara.
Markit Economics, nezavisna grupa za ekonomska istraživanja i evaluaciju, izjavila je da je njen evrozonski kompozitno-kupovni menadžerski indeks (PMI) za januar porastao na 52,9 poena, sa 52.1, koliki je bio u decembru 2013. – što je sedmi mesečni porast za redom.
Iako je spušten s početnog očitavanja (koje je pokazivalo 53.2 PMI poena), ovo ipak predstavlja najbržu stopu rasta od juna 2011, rekli su u Markitu. Ovaj indeks se pažljivo prati kao pouzdan vodeći pokazatelj rasta: kada ovaj indeks pokazuje da „krizna krivulja“ raste iznad 50 bodova – to znači da postoji ekonomski rast.
„Konačno izmereni evrozonski PMI indeks nešto je malo manji u odnosu na prethodno ‘blic očitavanje’, ali ipak signalizira veoma ohrabrujući početak godine“, rekao je Kris Vilijamson, glavni ekonomista Markita.
Markit kaže da je uspon vođen pozitivnim trendovima pre svega u proizvodnom sektoru, dok sektor usluga ima blaži pozitivni trend: 51,6 poena u januaru, u odnosu na decembarskih 51. Poseban izveštaj Markita s početka ove sedmice pokazao je da je evrozonska proizvodnja dostigla svoj 32- mesečni maksimum: sa decembarska 52.7 poena, dobacila je na 54 u januaru.
Po kompozitnim PMI merilima, nemački evrozonski sektor proizvodnje električne energije probio je svoj 31-mesečni maksimum sa 55,5 poena dok je Španija, sa 54.8 poena, imala najbolji rezultat u proteklih 78 meseci.
Francuska, druga po veličini privreda u 18-članoj EU ekonomskoj zoni jedinstvene valute, koja je zaostajala za svojim „vršnjacima“, stigla je na 48,9 poena – i dalje, dakle, na negativnoj teritoriji – ali ipak uz poboljšanja svojih performansi.
Vilijamson je u izveštaju rekao da bi, po ovim naznakama, ukupna privreda u evrozoni mogla da raste 0,5 odsto u prvom kvartalu ove godine, a ako to bude slučaj, onda prognoze rasta za ovu godinu od 1,0 odsto „već izgledaju unekoliko konzervativno.“
„I dok Nemačka i dalje pruža glavni podsticaj (evropskom ekonomskom) oporavku… uspon postaje širok i ne oslanja se više samo na Nemce – što, zauzvrat, doprinosi većoj verovatnoći da (rast) može biti održiv“, rekao je on .
Istovremeno, Vilijamson je upozorio da „oporavak još uvek isuviše zavisi od proizvodnog sektora“.
„Iako se rast u sektoru usluga povratio, njena slaba dinamika širenja se dalje odražava i ima širi udar – što se, pre svega, odražava na smanjenu domaću potražnju… u mnogim zemljama evrozone, posebno Francuskoj i Italiji“, rekao je on. „Oživljavanje potrošačkih sentimenata (i želje za trošenjem) u ovim zemljama biće važan sastojak koji bi doprineo jednom snažnije oporavku.“
„Optimizam raste“
Analitičar londonske filijale nemačkog Berenberga, Robert Vud je prokomentarisao: „rast u evrozoni nastavlja da se postepeno ubrzava, a optimizam u vezi budućnosti (evro-biznisa) raste.“
On je rekao da je „Evrozona na pravom putu postepenog jačanja oporavka tokom ove godine, koji očekujemo da dovede do rasta evrozonskog BDP-a od 1,2 odsto u 2014. Sa poboljšanjem PMI trenda, Španija bi – kada je u pitanju njihovo učešće u opštem EU rastu – mogla postati rival Nemačkoj.“
Nezavisno od PMI indeksa, statistički podaci agencije Eurostat pokazali su decembarski pad maloprodaje u evrozoni za 1,6 odsto, u odnosu na novembar, kada je porastao za 0,9 odsto.
Privreda evrozone je u drugom kvartalu 2013. konačno izašla iz rekordne 18-mesečne recesije sa rastom od 0,3 odsto, da bi ovaj rast, onda, u trećem kvartalu usporio na samo 0,1 odsto. Ovo je potpalilo strahovanja da je oporavak (ponovo) u zastoju.
Podaci su od tada mešoviti ali u skorije vreme imaju tendenciju rasta, pokazujući da se ekonomija evrozone vraća u normalni kolosek – nakon slabog udara kojim je pogođena krajem prošle godine.
EUBusiness
Investitori sve skeptičnije gledaju na agresivnu strategiju kupovine kompanija koje je u poslednje vreme preduzeo kineski gigant za proizvodnju ličnih računara Lenovo, a posle najava da će uslediti još dve velike akvizicije uzastopno. Akcije Lenova su u utorak pale 16,4%, što je njihov najveći pad od januara 2009. Deonice su padale i dan kasnije, tj. juče, iako su na kraju trgovine u sredu odskočile 1,18%, na 8,51 hongkonških dolara (US $1.12).
Tržište sve skeptičnije
Iz Lenova su 23. januara najavili da će kupiti IBM-ov sektor za jeftine servere po ceni od $2,3 milijarde, a 30. januara objavili kupovinu ‘Motorole Mobiliti’ od Gugla za $2.9 milijardi. Tržišna reakcija na ova dva poteza sve govori.
Dan nakon što je Lenovo najavio kupovinu serverskog biznisa od IBM-a, 24. januara, akcije kompanije porasle su 1,16 % usred ukupnog „olabavljivanja“ na tržištu. Ali, po objavljivanju dogovora o kupovini Motorole Mobiliti, 30. januara su njegove akcije pale 8,21%, nastavljajući i dalje sa oštrim padom u utorak (4.feb), prvog dana trgovanja posle praznika Lunarne nove godine.
Analitičar u Nomura International (Hong Kong) održao je rejting Lenova na statusu „kupi“, ali je istakao da, u odnosu na Majkrosoftovu kupovinu Nokije, izgleda da je kompanija Lenovo previše platila Guglu za Motorolu.
Lenovo smart telefoni se uglavnom prodaju u Kini, a mnogi analitičari cene motivaciju koja stoji iza sticanja vlasništva nad Motorolom Mobiliti, koja izvesno ima snage i uticaja na tržištima Severne i Latinske Amerike. Pitanje koje se sada nameće tiče se snage i vrednosti Motorole Mobiliti.
Očekivani gubitak Motorole Mobiliti za ovu fiskalnu godinu biće 1,2 milijarde dolara, dok će neto profit Lenova za fiskalnu godinu – koja se završava u martu 2015 – biti više od 900 miliona dolara. Tako, Lenovo može pasti „u crveno“ usled ove akvizicije, rekao je analitičar u Nomura International (Hong Kong).
Maybank Kim Eng Securities smanjio je akcije Lenova sa statusa „kupiti“ na „neutralno“, a nakon najave akvizicije Motorole Mobiliti. Prema Mejbanku, akvizicije Lenova će postati njihova ulaznica za stupanje na razvijena tržišta, uključujući i Severnu Ameriku. Međutim, takođe se ističe da je tržište, u celini uzev, dostiglo svoje zasićenje, pa se ne može očekivati snažan rast.
Motorola Mobiliti predstavio je svoj vrhunski smartfon ‘Moto X, koji je prošle godine bio mnogo hvaljen, ali je Motorolin udeo na tržištu Severne Amerike i dalje ostao na 6-7%. Kombinovani udeo Epla i Samsunga na tržištu je 65%, ostavljajući Lenovo daleko iza sebe. Motorola Mobiliti rezervisala je neto gubitak tokom dve uzastopne godine, u 2012. i 2013, pa je veoma teško prognozirati profitabilnost „kineske Motorole“, rekao je analitičar iz ‘Maybank Kim Eng Securities’.
Sa druge strane, Boccom International smatra da je cena koju je Lenovo platio „razumna“. Lenovo je iskoristio gotovo sav svoj keš kako bi ostvario ove dve akvizicije na teritoriji SAD, premda analitičar iz Sun Hung Kai Financial ističe da ovo ne predstavlja problem, jer kompanija poseduje izobilje neiskorišćenih kreditnih linija.
Hisacugu Nagao, NIKKEI
Italijanska konditorska kompanija Ferero (Ferrero) namerava da u Srbiji gaji lešnik za svoje čuvene slatkiše zbog čega je sa Vladom Srbije potpisala memorandum o realizaciji tog plana. Predviđeno je da Italijani zasnuju proizvodnju lešnika na 1.000 hektara, ali nisu otkrili u kom kraju Srbije, a da do 2020. te parcele prošire na 10.000 hektara.
Ako ti planovi budu osvareni Srbija bi, po rečima ministra poljoprivrede Dragana Glamočića, u narednih 10 godna postala evropski lider u proizvodnji lešnika. Trenutno u Srbiji ima oko 1.000 hektara pod zasadima lešnika, a 90 odsto potreba za tom namirnicom se podmiruje uvozom, uglavnom iz Turske i Gruzije.
Kompanija Ferero je vodeća internacionalna kompanija u konditorskoj industriji sa bogatim iskustvom u razvoju i upravljanju poljoprivrednim projektima, posebno u uzgoju lešnika. Njeni poznati proizvodi su krem nutela, čokoladni prozvodi Kinder, Rafaelo, Ferero roše (Rocher).
Iznad očekivanja: došlo je do rasta svetskog turizma od pet odsto, dok je u Evropi i veći. U svetu je u prvih devet meseci ove godine bilo 845 miliona međunarodnih turističkih dolazaka, što je 41 milion ili 5 posto više nego u istom razdoblju prošle godine – a sličan trend porasta mogao bi se zadržati i do kraja ove i tokom naredne godine, novi su podaci i prognoza Svetske turističke organizacije (UNWTO).
Ovi podaci nalaze se u najnovijem izdanju UNWTO-ovog Svetskog turističkog barometra, a pokazuju da su za globalni rast turizma u prvih devet meseci ove godine najzaslužnije regije Evrope, Azije i Pacifika, koje su zabeležile povećanje stranih turističkih dolazaka za šest odsto u odnosu na prošlu godinu.
Za takav rast u Evropi iz UNWTO-a ističu da je iznad svih očekivanja. Osim što u svetskom turizmu već godinama drži vodeći udeo u stranim turističkim dolascima, pa je u svetu najposećenija regija, ove su godine rezultati odlični i u pojedinim evropskim podregijama.
Srednja i istočna Evropa tako su zabeležile natprosečni porast dolazaka stranih turista od 7% u odnosu na prošlogodišnjih devet meseci, a porast od 6% beleže i južna kao i mediteranska Evropa.
Ovo je, ujedno, i dvostruko veći porast od prognoziranog za ovu godinu za te regije i celu Evropu, koji se kretao u rasponu od projektovanih oko 2-3%.
Slično je i s regijom Azije i Pacifika koja je, po UNWTO barometru, u prvih devet meseci prošle godine primila ukupno 6% više stranih turista nego u istom periodu 2012, a najveći porast od 12% pritom je upisala podregija jugoistočne Azije.
I ostale svetske regije imale su porast dolazaka turista – obe Amerike ukupno od 3%, pri čemu nešto bolje, od po 4% severna i srednja Amerika, dok je Afrika ‘rasla’ za 5%, a njena podregija severne Afrike čak i do 6%, što pokazuje oporavak turizma u pojedinim zemljama te regije, poput Tunisa.
Najslabiji rezultat po regijama, ali ipak porast stranih turističkih dolazaka od 0,3 posto, zabeležen je na Bliskom istoku.
Pozitivan trend u međunarodnim turističkim dolascima ogleda se i u porastu međunarodnih turističkih primanja, pa su tako brojne destinacije/zemlje širom sveta za prvih šest do deset meseci ove godine zabeležile i dvocifrene poraste prihoda u odnosu na prošlu godinu.
Među 25 najvećih zemalja po turističkoj zaradi ove ih je godine 10 zabeležilo takav rast; SAD 11%, Makao/Kina 10%, Velika Britanija 18%, Tajland 28%, Hong Kong/Kina 21%, Turska i Indija od po 13% a Japan 23%. Interesantan je i porast inostrane turističke potrošnje u Grčkoj od 15% u 2013, što pokazuje da se ta zemlja, nakon dve-tri godine pada, itekako vratila na svetsku turističku scenu.
Komentarišući takve rezultate, glavni sekretar UNWTO-a Taleb Rifai istakao je kako nema sumnje da će međunarodni turizam i dalje rasti iznad očekivanja, pogotovo u zemljama gde se vidi ekonomski oporavak, ali i drugim, očekujući da će to doprineti zapošljavanju, porastu BDP-a i platnog bilansa mnogih destinacija.