Sveobuhvatni reformski paket koji je ministar finansija Lazar Krstić najavio i obrazložio na današnjoj otvorenoj sednici Vlade Republike Srbije sadrži 6 od 8 reformskih prioriteta za privredni oporavak koje Američka privredna komora u Srbiji predočila novoj Vladi juna 2012, navodi se u saopštenju Komore.
Vlada Srbije predstavila je danas ekonomske mere koje će biti preduzete u 2014. godini i pogodiće sve građane, a najviše one koji rade u javnom sektoru, njih od 180.000 do 200.000. Predviđeno je da niža stopa poreza na dodatu vrednost (PDV) od 10 odsto bude povećana na 10 odsto, što će prosečnu potrošačku korpu od 65.000 dinara poskupeti za 450 dinara. To će godišnje obezbediti dodatni prihod budžetu od 200 miliona evra, ili 0,6 odsto BDP-a. Niža stopa PDV-a se obračunava na osnovne životne namirnice, udžbenike, kompjutere, komunalne usluge.
Plate zaposlenih u javnom sektoru iznad 60.000 dinara biće smanjene za 20 odsto, na iznos preko te granice, a one veće od 100.000 dinara biće umanjene po toj stopi na iznos do 100.000 dinara, a preko toga je stopa 25 odsto. Time će, kako je procenjeno, biti postignute godišnje uštede od 100 do 150 miliona evra, 0,3 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP). U javnom sektoru u Srbiji zaposleno je oko 700.000 ljudi.
Biće ukinute naknade za članstva u različitim upravnim odborima, pre svega u državnim institucijama, i biće uvedeni platni razredi, kako bi istu zaradu imali zaposleni u javnom sektoru koji obavljaju isti posao, bez obzira u kojoj su službi.
Planirane su i mere za suzbijanje sive ekonomije koje mogu da povećaju budžetske prihode za 150 miliona evra godišnje, oko 0,4 BDP-a. Najavljeno je smanjenje subvencija javnim preduzećima, završetak privatizacije 179 preduzeća u restrukturiranju, nastavak subvencionisanja kredita privredi, kao i subvencija za investicije i zapošljavanje, ali u manjem iznosu.
Uštede budžetu od 300 do 400 miliona očekuju se od izmena Zakona o budžetu kojima će biti ukinuto davanje subvencija preduzećima sa računa budžeta „ispod crte“.
Ministar finansija Lazar Krstić je na sednici Vlade otvorenoj za medije najavio i strožu kontrolu troškova budžeta za nabavku roba i usluga, tako što će u 2014. godini svako ministarstvo za te namene imati manje 10 odsto sredstava u odnosu na rebalans ovogodišnjeg budžeta, kako bi se uštedelo 30 do 40 miliona evra.
Nove ekonomske mere Vlade Srbije, po oceni Krstića, doprineće boljem rejtingu Srbije, što će pojeftiniti cenu inostranih kredita. Po njegovoj računici, svaka milijarda evra povoljnijih kredita, sa godišnjom kamatom od dva do tri odsto, donosi uštedu Srbiji od 150 miliona evra u toku tri godine.
Cilj Vlade Srbije je da se fiskalni deficit u 2017. godini smanji na dva do tri odsto BDP-a, a da se javni dug stabilizuje ispod 75 odsto BDP-a. Trenutno je budžetski deficit oko 6,5 odsto, a javni dug 58 odsto BDP-a. Kristić je rekao da bi deficit u 2016. godini dostigao osam do devet odsto, a javni dug premašio 85 odsto BDP-a, u slučaju da Vlada ne sprovede reformu javnih finansija.
U paketu dugoročnih mera biće, kako je rekao Krstić, reforma sistema socijalne zaštite, kako bi se u 2015. godini za te namene izdvajalo dodatnih 60 miliona evra, 50 odsto više nego sada.
Vlada očekuje da će novim ekonomskim merama biti poboljšan poslovni ambijent, pogotovo što će do kraja 2013. godine biti usvojene izmene Zakona o radu, kojim se omogućava lakše zapošljavanje i otpuštanje radnika, a biće i pojednostavljena procedura izdavanja građevinskih dozvola. Predviđeno je preispitivanje poreskih olakšica na plaćanje poreza na dobit preduzeća, odnosno ukidanje investicionog poreskog kredita.
Krstić je obećao da će ubuduće zdravstvo, školstvo i nauka imati specijalni tretman, a detalji reforme penzijskog sistema još se uvrđuju. Namera je da se do 2020. približi starosna granica za odlazak u penziju za žene i muškarace i da manja primanja imaju oni koji se penzionišu pre ispunjenja tog uslova.
Rezultat planiranih ekonomskih mera trebalo bi da bude fiskalna konsolidacija od 4,5 do pet odsto BDP-a u naredne četiri godine (do 2017. godine), što znaši 1,5 milijardi evra kroz uštede i povećanje prihoda, od čega polovina u narednoj godini.
Juče je u Lozani zvanično otpočeo najambiciozniji naučni projekat otkrivanja svih mogućnosti i razumevanja funkcionisanja ljudskog mozga, koji će trajati narednih 10 godina i u kome učestvuju naučnici iz čak 135 zemalja.
Federalna politehnička škola u Lozani (Ecole polytechnique fédérale de Lausanne, EFPL) koordiniraće veliki istraživački projekat u kome će učestvovati 130 naučnih institucija iz 135 država. Neuronaučnici, doktori, kompjuteraši i robotičari radiće zajedno na projektu Ljudski Mozak koji bi trebalo na šest istraživačkih platformi (neuroinformatika, moždana stimulacija, visoko procesiranje informacija, medicinska informatika, neurorobotika i neuromorfno procesiranje) da dostigne ranije zacrtane ciljeve. Kroz pomenute istraživačke institucije ove platforme će biti razvijane i testirane u narednih 30 meseci, da bi već 2016. neke od njih bile objavljene i spremne za dalje proučavanje u naučnoj javnosti širom sveta.
Primera radi, u oblasti neurorobotike istraživači će se fokusirati na integrisanje simulacija neuralne mreže u robote (u početku virtualne) kako bi oni razvijali nove sposobnosti, poput učenja ili otpornosti. Čitav projekat označen je u EU kao jedan od FET Flagship projekata od najveće naučne važnosti i EU ga finansira sa 1,2 milijardom evra.
Američka konsultantska kompanija McKinsey objavila je izveštaj o cenama sirovina sa zaključkom da su uprkos padu one na nivoima iz 2008. godine pre udara krize. Ključni razlog za otpornost cena na ne tako ohrabrujuću situaciju u svetskoj ekonomiji je rast cena snabdevanja.
Cene energenata su u porastu. Sa izuzetkom 70-tih godina, tokom najvećeg dela prošlog veka cena nafte i prirodnog gasa je stagnirala, ili čak padala. Međutim od 2000. godine cene energije su porasle za 260% uglavnom kao posledica jačanja tražnje u Kini i rasta cene snabdevanja. Sa tanjenjem rezervi nafte i gasa širom sveta kompanije se okreću vađenju nafte iz morskih dubina, što je kompleksnije i skuplje.
I cene metala su u porastu. I one su pre toga, tokom čitavog 20. veka padale, ali su posle 2000. godine skočile za 176%, mnogi misle zahvaljujući potražnji sa tržišta u razvoju međutim analitičari McKinsey-a smatraju da su krivci za rast cena metala zapravo rast cena energenata i geološki rizici. Na rast cene zlata na primer najviše utiče iscrpljenost mnogih poznatih nalazišta ovog plemenitog metala, kao i nedostatak kvalitetne opreme i radne snage za iskopavanje. U Južnoj Africi, nekada najvećem proizvođaču zlata na svetu, danas mora da se kopa nekoliko kilometara u dubinu da bi se pronašlo zlato. Ovo je skup proces, koji naravno utiče na krajnju cenu zlata.
Hrana je od početka 21. veka poskupela za 20% uglavnom zbog čestih suša, poplava, uopšte promene klime. Rezerve hrane su sve tanje, a očekuje se rast potražnje od 35% u narednih 20 godina, uglavnom u Aziji i Africi. Sve je manje obradive zemlje i zbog proizvodnje biogoriva, zbog zagađenja, ali i migracije naroda u urbane sredine (tj širenja gradova na štetu plodne zemlje).
Izvor: mckinsey.com
Da li bi Grčkoj trebalo oprostiti bar deo duga? Apsolutno, kaže investitor Džordž Soroš, inače se ova zemlja nikada neće oporaviti. Poznati milijarder takođe upozorava da Nemačka treba da promeni strogu politiku prema evropskim posrnulim ekonomijama inače će broj ekstremističkih partija širom starog kontinenta nastaviti da raste.
“Ako bi mogli da ‘zaborave’ na dugove Grčke pod uslovom da ova zemlja ispunjava sve uslove koje joj je nametnula Trojka (MMF, ECB i EK), privatni kapital bi se polako vraćao u nju, a to bi vodilo oporavku. Iz ličnog iskustva mogu da potvrdim da ovako razmišljaju investitori”, rekao je Soroš Špiglu.
Sa njim se, logično, slaže i grčki premijer Antonis Samaras, koji je nedavno pozvao na otpis dela duga Grčke, koji je Nemačka odbila, posle čega je pristala da pregovara o nižim kamatnim stopama i produženju roka za otplatu duga. Ovo međutim ne bi bio dovoljan stimulans za brz oporavak Grčke.
Zato bi, ako kancelarka Angela Merkel ne popusti po pitanju prezaduženih ekonomija, njena skorašnja pobeda na izborima uskoro mogla postati Pirova, jer njena politika može dovesti čak i do raspada EU. “Evropska unija je nekompletna asocijacija suverenih država koja ne može da preživi još jednu deceniju stagnacije”, kaže Soroš.
Izvor: Špigl
Protest za podršku zahteva prosvetnih radnika na ulicama Rija de Žaneira prerastao je u katastrofu kada su maskirani anarhisti napravili veliku štetu u centru grada.
Više od 10 hiljada ljudi, kako izveštava brazilska policija, mirno je protestovalo u centru Rija, uz povike protiv aktuelne vlade, guvernera države i gradonačelnika ovog grada. Međutim, pred kraj protestne šetnje 200 maskiranih anarhista napravilo je veliki incident skuobivši se sa policijom i napravivši ogromnu štetu u samom centru grada. Jedinice interventne policije rasterale su ove prostestante uz pomoć suzavca. Prema prosvetnom sindikatu, smaoj protestnoj šetnji prisustvovalo je preko 50.000 osoba. Štrajk prosvetnih radnika u Riju traje već 53 dana.
MMF je u svojoj polugodišnjoj Prognozi svetske ekonomije smanjio prognozu rasta za ovu i narednu godinu za 0,2% u odnosu na prethodnu prognozu iz aprila. Međunarodni monetarni fond sada u ovoj godini očekuje rast od 3,1% a u narednoj od 3,8%.
Obrazloženje je da širom sveta ima sve više rizika po oporavak ekonomije, a kao veoma velik rizik je izdvojeno usporavanje ekonomskog rasta u zemljama u razvoju, poput Kine, Brazila i Indije.
Osim toga i u evrozoni se situacija pogoršava – MMF je saopštio da će u njoj rast ove godine biti usporen za 0,6%. Fond je spustio i prognozu rasta američke ekonomije na 1,7%.
Jedine svetle tačke MMF-ovih predviđanja su Japan i Velika Britanija, za koje se očekuje ove godine ubrzanje rasta od 2%, odnosno 0,9%
Izvor: WSJ
Posećenost sajtova varira od zemlje do zemlje, mada je u najvećem delu sveta na prvom mestu Google, pokazuje istraživanje Internet instituta sa Oksfordskog univerziteta. Ovaj pretraživač prvi je u SAD, Venecueli, Brazilu, Čileu, u najvećem delu Evrope, Nigeriji, Keniji, Ugandi, Izraelu, Iraku, Iranu, Indiji, Uzbekistanu, Tajlandu, Vijetnamu, Indoneziji, Australiji i Novom Zelandu.
U našoj zemlji kada odu na internet ljudi se prvo loguju na Fejsbuk, međutim mi po tome nismo jedinstveni, to rade i naše komšije Crnogorci, Bosanci i Albanci. Ovu praksu imaju i Meksikanci, Kolumbijci, Peruanci, Ekvadorci, Argentinci, Norvežani, Marokanci, Tunižani, Libijci, Egipćani, Jordanci, Kuvajćani, zatim Pakistanci, Azerbejdžanci i neki drugi manji azijski narodi.
U Kini se najviše koristi Baidu, pretraživač specijalizovan za kineski jezik, dok se u Japanu koristi Yahoo. Rusi najviše koriste njihov pretraživač Yandex koji ima 60% udela na internet tržištu u ovoj zemlji, a Kazahstanci mail.ru, web servis za rusko govorno područje.
Nove ekonomske mere Vlade Srbije neće biti predstavljene danas, kako je ranije najavio potpredsednik Aleksandar Vućič, već će ministri finansija i privrede Lazar Krstić i Saša Radulović na sutrašnjoj konferenciji za novinare govoriti o paketu mera koje treba da smanje budžetski deficiti i podstaknu privredni rast.
Bavljenje politikom (kod nas posebno) donosi mnoge blagodeti, ali iskustva najvećeg gubitnika nedavnih nemačkih izbora pokazuju da nosi i velike rizike. Naime, posle ovih izbora u središtu pažnje umesto pobednici, našli su se gubitnici, pre svega liberali i zeleni.
Liberali nisu prešli cenzus, osvojivši samo 4,8 odsto glasova, što je čitavih 9,8 procenata manje nego 2009. Govori se o „istorijskom debaklu”. S pravom, jer ta partija je od svog nastanka 1948. uvek bila zastupljena u Bundestagu.
Zato su se dojučerašnja 93 parlamentarca iz ove partije iselila iz svojih kancelarija u Bundestagu. Međutim, ovo nije najgore što je zadesilo liberale – partija je morala da otpusti 500 zaposlenih, a očekuje se da će se konačni broj otpuštenih popeti na trećinu. Liberalima jednostavno nedostaje finansiranje, šta više partiji preti bankrot.
Ni sponzori ni lobisti više nisu zainteresovani za nju. BMW je Liberalnoj partiji otkazao najavljenu donaciju od pet luksuznih sedana, a švajcarska finansijska kuća Mountain Partners najavila je “moralnu podršku” ali nije pominjala donacije. Milijarder Avgust von Fink koji je za nekoliko godina donirao partiji milione evra ne želi više ni da priča o tome. I ostali nekadašnji sponzori se slično ponašaju, pa je partija morala da počne sa rezanjem troškova. Prvi na listi su se našli mediji, otkazane su pretplate na novine, a potom i higijena – smanjeni su troškovi za čišćenje kancelarija. Zatim su usledila otpuštanja a postoji opasnost da će se ovoj nemačkoj partiji desiti isto što i našoj Demokratskoj stranci čije iseljenje iz skupe vile u Krunskoj se već neko vreme najavljuje.
Izvor: Špigl