U periodu od 1. januara do 31. decembra 2013. godine, Centar za zaštitu i edukaciju korisnika finansijskih usluga Narodne banke Srbije primio je 1.510 obaveštenja s prigovorima na rad finansijskih institucija, 691 preuranjeno obaveštenje, 597 pitanja, i 19.119 poziva i pitanja upućenih Informativnom centru. U istom periodu planirano je i zakazano 105 postupaka posredovanja –medijacija, od čega je održano njih 93, saopštila je NBS.
Brojne zemlje već su nametnule ograničenja na transakcije u Bitkoinima. Njima se pridružio i Japan, čija je vlada izjavila da Bitkoin nije valuta, ali da neke transakcije koji koriste virtuelne jedinice treba da se oporezuje .
Japanska vlada je rekla da Bitkoin nije valuta, ali da bi neke transakcije u kojima se koristi ova virtuelna platna jedinica trebalo oporezovati.
„Ako postoje transakcije i na osnovu njih potonji dobici, podrazumeva se … da će ministarstvo finansija razmotriti kako da Bitkoinu nametne poreze“, rekao je glavni sekretar kabineta Jošihide Suga. Japan je takođe rekao i da banke nisu u mogućnosti da kupcima da obezbede Bitkoin kao proizvod.
Vlada pokušava da utvrdi ukupan obim i vrednost Bitkoina koji su u opticaju širom sveta.
Kineska zabrana
Neke procene govore da je globalno tržište virtuelnom valutom Bitkoin – stvorenim ili „iskopanim“ (mined) putem komplikovanih kompjuterskih algoritama – vredno oko sedam milijardi američkih dolara.
Zemlje i njihovi poreski organi rvu se s problemom kako ga regulisati, a neki ga vide kao način za utaju poreza ili pranje novca.
Rusija je proglasila nelegalnim sve Bitkoin transakcije, Kina je svojim bankama zabranila trgovinu i poslovanje ovom virtuelnom valutom, a bilo je poziva i da SAD urade isto.
Singapur je nametnuo porez na Bitkoin trgovinu i njegovo korišćenje kao sredstva za plaćanje usluga, nakon što ga je malezijska vlada klasifikovala kao robu, a ne kao valutu.
Prošlog meseca vodeće mesto za Bitkoin razmenu, tokijska berza Bitkoina Mt. Gox – koja je funkcionisala od 2010. i vršila 70% svih svetskih transakcija ovom valutom – podnela je zahtev za stečaj, nakon procenjenog gubitka od oko 750.000 svojih klijenata .
Poslodavci i preduzetnici koji sebi uplaćuju doprinose od ponedeljka imaju puno poteškoća sa uplatom primanja zbog prelaska na novi sistem objedinjene naplate poreza, koji je prethodno bio u probnom radu tokom dva meseca. Ti problemi počeli su u ponedeljak 3, marta a našoj redakciji se u prethodna dva dana javilo nekoliko poslodavaca, ali i knjigovođa, koji su primetili da su problemi nastali u promeni šifrarnika za uplaćivanje, u novom pravilu da se za svačiji individualni tekući račun zaposlenika mora pustiti zasebni broj odobrenja za plaćanje od strane poreske uprave, ali i prilikom primene šifre 240 za isplatu plata zaposlenima.
Da podsetimo, po novom sistemu od 3. marta nema više papirnih obrazaca za podnošenje poreskih prijava, već se one podnose elektronskim putem. Pored olakšavanja rada, ova promena trebalo bi da osigura da poslodavci ne mogu da isplate plate zaposlenima ako nisu prethodno uplatili poreze i doprinose državi. To podrazumeva da će baze podataka Agencije za privredne registre, Fonda PIO i Zdravstvenog fonda biti povezane, pa će u ovim institucijama moći da se očitaju podaci o uplatama poreza i doprinosa za svakog pojedinca. Takođe, od uvođenja novog sistema sve pare će se slivati u istu kasu, odakle će se razdeljivati RFZO i PIO fondu.
Kako su nam objasnili u jednoj velikoj stranoj banci koja posluje u zemlji, zabeležene su „dve vrste problema prilikom uplata, koji će sigurno biti prevaziđeni vremenom. U najvećem broju klijenti banke nisu znali šta treba da upišu na mestu za šifru na osnovu koje se proverava da li je izvršena uplata. Takođe, dosta klijenata nije čekalo sada propisanih 30 minuta da dobiju povratnu potvrdu od Poreske uprave sa kojom se nastavlja izvršenje uplate“. Problemi će postojati, kažu, dok god se sve strane ne naviknu na nova pravila. U promeni načina uplaćivanja, po svoj prilici, nisu se najbolje snašli poslodavci, njihove računovođe, ali ni mnoge banke u zemlji, uprkos dvomesečnom probnom periodu.
U drugim bankama i Poreskoj upravi do 13h nismo uspeli da nađemo sagovornike koji bi bili voljni da kažu ima li problema u primeni objedinjene naplate.
Kina je izrazila “duboku zabrinutost” zato što se jedan kineski civilni avion našao na putu ispaljene severnokorejske rakete koja je bila u padu. Srećom, ova raketa nije pogodila avion koji je iz Tokija putovao ka kineskom gradu Šenjangu.
Da podsetimo, Kina od svih zemalja najviše diplomatski i ekonomski podržava poprilično izolovanu Severnu Koreju iako je strpljenje zvaničnog Pekinga već nekoliko puta bilo ozbiljno testirano – tokom sprovođenja severnokorejskih nuklearnih testova.
Povodom poslednjeg incidenta Kina je urgirala kod zvaničnog Pjongjanga da osigura bezbednost njenih civilnih letova.
Izvor: Rojters
U proseku muškarci poseduju prosečno 4,7 bankarskih i 5,1 proizvoda osiguranja, a žene ih prate sa 4,4 bankarskih i 4,7 proizvoda osiguranja. Na prvi pogled se ne radi se o bitnoj razlici, ali do većih razilaženja dolazi kada se u obzir uzmu pojedinačni proizvodi. Investicije, penzije, kreditne kartice i osiguranje vozila su kategorije proizvoda kod kojih su razlike između polova najveće, kažu stručnjaci A.T Kearney koji su sproveli anketu o navikama klijenata u korišćenju finansijskih proizvoda i bankarskih usluga u saradnji sa britanskom istraživačkom kućom YouGov.
Kriza u Ukrajini još jednom je pokazala kako velike političke krize utiču na svetske berze. Sa jedne strane finansijske berze su u padu, dok opet obratno, robne berze beleže rast cena tržišnog materijala. Kada najveća sveteska robna berza u Čikagu za samo nedelju dana zabeleži rast fjučers ugovora na pšenicu za oko 10%, a fjučersa na kukuruz za preko 8%, onda je jasno da se dešavaju krupne promene na svetskom tržištu žitarica. Takve promene imaju posledice i na sva ostala tržišta, pa i naše. Promet od 1.469 tona robe izuzev jednog ugovora kada se trgovalo suncokretovom sačmom, odnosi se isključivo na trgovanje kukuruzom. Fizički obim prometa za 38,01% je veći u odnosu na promet iz prethodne nedelje, dok je finansijska vrednost prometovane robe iznosila 26.535.520 dinara i za 4,62% je manja od vrednosti prometa iz prethodnog nedeljnog perioda.
Kukuruz je praktično jedina roba koja je u nedelji za nama pobudila interes tržišnih učesnika u trgovanju preko novosadske berze. Cena na svetskom tržištu je u naglom porastu, izvoz se sve više intenzivira i iz tih razloga nije čudno što je ova roba toliko dominantna na berzi. Trgovanje kukuruzom prethodne nedelje je zatvoreno cenom od 16,00 din/kg bez PDV, da bi u protekloj nedelji cena ove robe starovala sa pozicije od 16,50 din/kg, dok su na samom kraju nedelje realizovana dva kupoprodajna ugovora po ceni od čak 16,90 din/kg, što je nov ovosezonski cenovni maksimum. Prosečna cena trgovanja je iznosila 18,23 din/kg ( 16,57 bez PDV), što je za 4,11% više od prosečne cene trgovanja kukuruzom u SRPS kvalitetu u prethodnoj nedelji. U ovakvim situacijama uvek se postavlja pitanje : Gde je granica cenovnom rastu? U traženju odgovora na ovo pitanje u kontekstu aktuelnih tržišnih dešavanja treba pre svega konsultovati referentne berze iz okruženja I najuticajnije svetske berze. U osnovi svi razlozi su u sferi političkih dešavanja I to je u ovom trenutku njvažniji pokretački cenovni okidač na svim tržištima.
Pored kukuruza realizovan je još samo jedan kupoprodajni ugovor i to u trgovanju suncokretovom sačmom sa 33% proteina, pri čemu je realizovana cena od 26,76 din/kg (22,30 bez PDV). To je cena koja je na identičnom nivou kao I prethodne nedelje.
PRODEX
Za nama je nedelja tokom koje se, izuzev jednog jedinog posla berzanske kupoprodaje 22 tone suncokretove sačme, isključivo trgovalo kukuruzom. Do sada je u bližoj istoriji berzanskog trgovanja nezabeleženo da se trgovalo skoro isključivo jednim proizvodom sa listinga.
Kako prometa pšenicom, ječmom i sojom nije bilo, a pošto se pomenuti jedan posao berzanske kupoprodaje suncokretove sačme realizovao po nepromenjenoj ceni od 22,30 din/kg, bez PDV-a, jasno je da je isključivo cena kukuruza diktirala kretanje indeksne vrednosti PRODEX-a. U strukturi ukupnog prometa kukuruzom značajan deo je otpao na kukuruz sa povećanim sadržajem vlage, u odnosu na maksimalne vrednosti po SRPS standardu. Za našu analizu, međutim bitan je samo kukuruzom SRPS kvaliteta, koji se dugo držao na prošlonedeljnom cenovnom nivou od 15,90 din/kg, bez PDV-a, da bi u četvrtak cena porasla na 16,50, a do kraja nedelje i na 16,80 din/kg,bez PDV-a, posmatrano po pojedinačnim poslovima.
Druga nedelja za redom, koju karakteriše rast cene kukuruza, beleži i novi porast indeksne vrednosti PRODEX-a. Na današnji dan ovaj indeks beleži vrednost od 215,94 poena, što je za 2,31 indeksnih poena više nego prošlog petka.
SVET
Tokom cele protekle nedelje na svetska tržišta žitarica, najveći uticaj je imalo zatezanje odnosa i velika zabrinutost oko raspleta događaja u crnomorskom regionu, pa su samim tim i vrednosti skočile na rekordne nivoe u poslednjih više od šest meseci. Naime, vrednosti kukuruza su skakale tokom cele nedelje ba di na samom kraju skočile na šestomesečni rekord, usled povećanih tenzija između Rusije i Ukrajine koje su dovele do skoka potražnje za američkim kukuruzom. Nedeljna izvozna prodaja je skočila za čak 81% i bio je na nivou od 840.800 tona, ili kumulativnih 36.1 milion tona (14.5 miliona tona prošle nedelje). U proseku je broj ugovora za žitarice u poslednje četiri nedelje upetostručen u odnosu na isti period prople godine.
Vrednosti pšenice su zabeležile najveći skok od 28. septembra 2012. godine, na osnovu kao i kod kukuruza eskalacije napetosti u Ukrajini, jednoj od vodećih zemalja izvoznika.
U odnosu na kraj prošle nedelje cena martovskog fjučersa na kukuruz u Čikagu je skočila za 8,39%, dok je cena fjučersa na pšenicu u porastu za 10,17%.
U odnosu na prethodnu nedelju u Budimpešti je došlo do rasta cene pšenice sa novim majskim fjučersom za 0,17%, dok je kukuruz sa, takođe novim majskim fjučersom skočio za 1,18%. Cena pšenice je u Parizu skočila za 3,22%, dok je nov junski fjulers na kukuruz u Parizu skočio za 2,65%.
Ako ste dovoljno bogati, imaćete i galapagoske kornjače za prijatelje: Milijarder Ričard Brenson pretvorio je svoje privatno ostrvo na Karibima u oazu retkih životinjskih vrsta.
(Ostrvo Neker, luksuzno utočište ne samo za ugrožene životinjske vrste već i za bogate. foto: Virdžin)
Brenson, osnivač poslovne grupacije Virdžin je super bogat – toliko bogat da je vlasnik 72 hektara velikog privatnog ostrva Neker (Necker), u arhipelagu Britanskih Devičanskih Ostrva.
Brenson je na svoje ostrvo „domaćinski primio“ oko 300 različitih vrsta retkih i ugroženih životinja, uključujući kornjače sa Galapagosa kao i šest vrsta gotovo odumrlih lemura sa Madagaskara. Ovaj milijarder je na 6 hektara izgradio utočište za svoje životinjske prijatelje, zapošljavavajući tri stručnjaka za divlje vrste da se brinu za njih. On se nada da bi neke od ovih vrste uspele da se razmnožavaju na osrvu Neker, u cilju povećanja njihovog broja, a potom da se one vrate u svoja rodna staništa.
(foto: Virdžin)
Ovde možete (doduše samo virtuelno) zaviriti i uživati u tri minuta raja na Brensonovom ostrvu.
Globalpost.com
Dok je nezaposlenost i dalje alarmantan problem našeg društva, a predizborna kampanja puna obećanja o novim radnim mestima i ogromnim investicijama koje nam stižu, Smart kolektiv skreće pažnju da, pored svih obećanja i najava, Srbija i dalje nema jasnu, konkretnu i aktivnu strategiju za kreiranje novih radnih mesta koja se oslanja na otvaranje novih malih i srednjih preduzeća i preduzetničkih radnji. To je posebno zabrinjavajuće kada su u pitanju mladi, s obzirom na to je svaka druga mlada osoba u Srbiji nezaposlena, a istraživanja pokazuju da dve trećine mladih želi da radi u javnom sektoru, koji nije nosilac ekonomskog razvoja, a u kome je već zaposleno oko 800.000 ljudi.
Iz ove organizacije, koja već četiri godine realizuje program Biznis mladih Srbije, nastojeći da podstakne preduzetnički duh i kulturu mladih, poručuju da od svih političkih partija koje učestuvju u predizbornoj kampanji očekuju da čuju šta će stranke konkretno uraditi za razvoj preduzetništva mlade generacije koja je nosilac budućeg razvoja društva. Takođe, ova organizacija apeluje na novinare da i sami postave ovo pitanje predstavnicima stranaka koje učestvuju na izborima.
„Srbija je na trećem mestu po odlivu mozgova prema poslednjem Globalnom izveštaju o konkurentnosti Svetskog ekonomskog foruma. Čini nam se da većina mladih ljudi u Srbiji ili sedi na birou, ili radi na crno jer je to jedini način da ekonomski opstane, ili mašta o državnoj službi, ili napušta zemlju. U državi u kojoj stanovništvo stari, moramo pronaći način da zadržimo mlade ljude, da podstičemo njihovu preduzimljivost, razvijamo preduzetničke veštine i omogućimo im podršku u pokretanju i vođenju biznisa – preduzetničko obrazovanje, pristup kapitalu, administrativne i poreske olakšice. Smatramo da je to posao koji se mora sistemski sprovesti – počevši od obrazovnog sistema, i kome mora prethoditi jasna strategija. Zbog toga tražimo od političkih partija koje žele da učestvuju u sistemu i u vlasti da jasno formulišu i stave na uvid programe za ekonomsko osnaživanje mladih, pre svega u oblasti razvoja preduzetništva, jer smatramo da je to jedini način da ova zemlja i njeni stanovnici dožive neku iole pristojnu budućnost“, izjavio je Neven Marinović, direktor Smart kolektiva.
Za program Biznis mladih Srbije u 2013. godini kroz zvanične konkurse prijavilo se oko 2200 mladih, a iz Smart kolektiva poručuju da svakodnevno obrađuju po nekoliko zahteva i molbi za podršku, mimo konkursa. Biznis mladih Srbije je u 2013. direktno podržao 740 mladih osoba u razvoju poslovnih ideja i veština za pokretanje sopstvenog posla, uprkos veoma skromnom budžetu koji je organizaciji bio na raspolaganju za sprovođenje ovog programa.
„Mladi u našem programu vide i dobijaju konkretnu podršku, bez lažnih obećanja i prazne priče o ekonomskom napretku. Mi ne možemo i ne želimo da radimo posao države, ali poručujemo svima koji to žele i koji učestvuju u predizbornoj trci, da Biznis mladih Srbije predstavlja glas velikog broja mladih ljudi koji žele da vide jasan program i konkretne mere podrške kako bi se omogućilo što većem broju onih koji su dovoljno hrabri i imaju održive biznis ideje da pokrenu sosptevni biznis i u njemu uspeju. Velike investicije su odlične, ali činjenica je da je sektor malih i srednjih preduzeća – u Srbiji kao i u Nemačkoj – taj koji je nosilac privrednog razvoja i zaposlenosti, i da je to put na koji treba ukazati mladim ljudima u ovoj zemlji. Zbog toga tražimo od političkih stranaka da predstave svoje strategije za zapošljavanje mladih, a pre svega za razvoj i podsticanje preduzetništva mladih“, zaključio je Marinović.
Izvršni direktor najvećeg sajta za internet kupovinu Amazon, ponovo je „upumpao“ novac u onlajn novinski sajt Business Insider. Ovom prilikom uložio je 12 miliona dolara, nakon što je pre godinu dana uložio pet miliona.
Grupa investitora, uključujući i osnivača Amazon.com time pokazuju svoju zainteresovanost za ovaj novinski portal.
Prošlog aprila Bezos je za Biznis Insajder, zajedno sa drugim investitorima, dao 5 miliona dolara. Prošlog avgusta je takođe napravio još jednu, samo daleko „težu“ investiciju u medije, pristavši da kupi Vašington Post za 250 miliona dolara.
Bezosova ulaganja u Business Insider proističu iz njegovog odnosa sa izvršnom direktorom i glavnim urednikom ovog sajta, Henrijem Blodžetom. Kao analitičar koji je tokom 90-tim radio za Meril Linč, Blodžet je veoma rano uočio potencijalnu berzansku vrednost Bezosovog Amazona, predviđajući 1998. da će vrednost njegove tada mlade i još u povoju kompanije doći na (barem) 400 dolara po akciji – ovo je bila jedna nagoveštena brojka koja je, za veoma kratko vreme brzo postala istina. Blodžet je, kasnije, optužen za prevare vezane za hartije od vrednosti, prihvativši sudsku pogodbu da plati 4 miliona dolara uz zabranu ponovnog rada na Volstritu.
U jednom postu na Biznis Insajder od srede 5. marta, Blodžet je izjavio da će mu ovaj svež novac pomoći u naporima za postizanje veće produkcije sajta, uključujući i veće novinarske forme i novinarska istraživanja kao i dodatni foto i video sadržaj, uz, između stalog i tehnološka poboljšanja. Novac će takođe pomoći Biznis Insajderu da pokrene evropsko izdanje, sa sedištem u Velikoj Britaniji.
Na zahtev da prokomentariše ovo, portparol Džefa Bezosa nije odgovorio.
Bložet je u postu napisao da su, uz Bezosa, u poslednjem prodajnom kolu učestvovali i RRE Ventures, Institutional Venture Partners i Gordon Crovitz , bivši izdavač Volstrit Džornala.
Sijetl Tajms
Sijetl Tajms
Anri Malos, predsednik Evropskog ekonomskog i socijalnog saveta (EESC , inače jedne od najstarijih institucija EU), otvoreno kritikuje američku politiku prema Ukrajini, upozoravajući da Evropska unija treba da se dogovori s Rusijom i napominjući kako Krimska kriza još jednom razotkriva i sve nedostatke institucija EU.
Anri Malos je među najupućenijim ljudima u vezi svega što se događa u Briselu, gde radi kao predsednik EESC-a. Ovo staro savetodavno telo Evropske unije pod njegovim je vođstvom zauzelo otvoreno kritički stav prema Evropskoj komisiji i stanju u EU, istovremeno uspevajući da pokrene i konkretne promene, kao što je ukidanje roaminga u Uniji, što je prvobitno bila inicijativa EESC-a.
Malos se oglasio oštrim saoppštenjem povodom stanja u Ukrajini, u kojem, između ostalog, kaže da treba ‘osuditi rusku vojnu intervenciju u Ukrajini’, ali i ističe da je ‘potrebno nastaviti reforme u Ukrajini koje bi konačno dovele do vladavine zakona’. EESC je pozvao na hitno delovanje Evropskog veća, odnosno šefova država članica EU i sazivanje sastanka s novim ukrajinskim premijerom Arsenijem Jacenjukom, a Rusiju da pristane na dijalog koji bi omogućio mirno rešenje krize.
U intervjuu za T-portal, Malos je detaljnije objasnio svoje predloge i kritike, naglasivši kako su institucije EU razočarale u ovoj situaciji pa je sada, zapravo, jedina nada Nemačka, naročito kancelarka Angela Merkel od koje se očekuje da urazumi Vladimira Putina.
Počnimo s definisanjem situacije. Slažete li se s tvrdnjom da je Rusija izvršila invaziju na Ukrajinu?
Rusija je izvršila invaziju na Krim, koji je deo Ukrajine. Informacije su jasne, reč je o invaziji, a to što neki vojnici nisu imali ruske oznake je neuverljiv izgovor. Zanimljivo je da je na Krimu bilo sve mirno tokom proteklih meseci ukrajinskih protesta, bilo je to možda i najsigurnije područje. Izuzev jednog manjeg incidenta, tamo je bilo vrlo tiho dok se, recimo, u Kijevu pucalo. Sada je jedan lokalni krimski političar pozvao Ruse da pomognu, ali kome? Tamo nije bilo ni pucanja ni ubijanja da bi se moralo intervenisati. Dogodila se aneksija Krima, koju je sproveo Vladimir Putin. Pitanje je kako će sada reagovati Ukrajina i Evropska unija.
A koja je sada pozicija Viktora Janukoviča, bivšeg i izbeglog predsednika Ukrajine? Putin se u jednom trenutku pozvao na Janukoviča, u pokušaju da objasni svoje postupke…
S Janukovičem je gotovo, to je svima jasno. Njega ni Putin više ne spominje. Janukoviča se odrekao i tajkun Ahmetov, za koga se smatra da stoji iza Stranke regija koju je Janukovič vodio. Janukovič je kriminalac i sada je pitanje njegove sudbine, hoće li ga Moskva zaštititi ili će biti izručen ukrajinskim vlastima na suđenje. Mislim da možemo, pre ili kasnije, a verovatno pre, očekivati i međunarodnu optužnicu protiv Janukoviča.
Koje su opcije EU kada je reč o aneksiji Krima? Hoće li ekonomske sankcije zaista zaustaviti Vladimira Putina da učini ono što želi?
Prvo, smatram da je potreban hitan i otvoren dijalog s Rusijom. Prilično sam siguran da sankcije protiv Rusije nemaju smisla i neće imati efekta. Važno je kako će se postaviti nemačka kancelarka Angela Merkel, koja ima i lični odnos s Putinom, doduše ne baš bez tenzija. Zajednička istorija Nemačke i Rusije je duga, veze i saradnja koju ne treba zanemariti, a to će biti krucijelno za budućnost Ukrajine. Naime, Ukrajina praktično nema vojsku pa bi otvoreni rat bio katastrofa za ovu zemlju. Oružana konfrontacija jednostavno nije opcija. Hoće li, možda, SAD ili UN da pošalju vojsku u Ukrajinu? Ne bih rekao. Zato treba sada i odmah početi razgovore s Rusima, uključiti u to i nove ukrajinske vlasti, a ključnu ulogu će odigrati Angela Merkel. Pozicija EU treba da bude takva da se ne dovodi u pitanje suverenitet Ukrajine, ali može se, svakako, razgovarati o pojačavanju autonomije Krima, zaštiti prava Rusa u Ukrajini i slično. Teritorijalni legitimitet Ukrajine potvrđen je i dogovorom iz 1994. koji je potpisala i Rusija, pa na tome EU mora i da insistira. To je i osnova svakog budućeg sporazuma.
Kako komentarišete ponašanje SAD u ovoj krizi? Treba li da se, u ovom slučaju, EU svrsta uz američku politiku?
Već postoje jasne razlike u pristupu. Po mom mišljenju, SAD nema dovoljno znanja o čitavoj situaciji i reaguje s tipičnim antiruskim stavom. EU ne bi trebalo da se vezuje uz SAD jer naš cilj ne sme biti zaoštravanje situacije i konfrontacija. Ako prevlada američka politika vojnog konflikta, najveće žrtve biće sami Ukrajinci. Dakle, Evropa bi u ovoj situaciji trebalo da ide sopstvenim, evropskim putem. Nažalost, pokazalo se i da su, u svemu ovome, zakazale institucije Evropske uniji, pa zato sada treba računati na Nemačku. Dobar potez je bilo zajedničko delovanje ministara spoljnih poslova Nemačke, Francuske i Poljske. Sada je jedino preostalo da Merkel iskoristi svoj uticaj kod Putina i uspostavi dijalog s njim, dogovarajući rešenje koje bi očuvalo teritorijalni integritet Ukrajine ali i nudeći zaštitu svima koji govore ruski u Ukrajini, a takođe zadovoljiti i ekonomske i trgovačke interese. Ne postoje nikakve kontradikcije u približavanju Ukrajine ili, recimo, Moldavije EU i zadržavanja ekonomskih i drugih veza s Rusijom. To su, u suštini, sve tehnička pitanja oko kojih se možemo dogovoriti. Ipak, čini se da EU sada nije u stanju da tako pregovara, pa je najveći teret na nemačkoj vladi.
Gordan Duhaček, T-Portal