„Srbija ima potencijal da preuzme ekonomski primat u regionu“, ocenjuje Aleksandar Samonig, vlasnik i direktor kompanije Alexander Samonig Group, čije je izlaganje na nedavno održanom susretu predstavnika austrijske i srpske privrede u Beču izazvalo posebno intesovanje. Naime, ovaj austrijski privrednik više od decenije posluje u Srbiji, a dobro poznaje i ostala tržišta u ovom regionu. U razgovoru za „Biznis i finansije“ govori o tome gde austrijski i srspki privrednici vide mogućnosti za unapređenje saradnje, šta su najveće komparativne prednosti Srbije, gde joj je neophodan „popravni“ i šta je stranim investitorima potrebno kao „prva pomoć“ kada dolaze na srpsko tržište.
Nemački gigant za razvoj softvera SAP planira da do 2020. godine zaposli stotine ljudi sa autizmom. Kompanija se nada da će imati koristi od njihovog neobičnog seta veština koje poseduju, izjavljujući kako su spremni za sve praktične izazove. Advokati se nadaju da bi ovaj program mogao da bude primer drugima.
Primanje autističnih na posao zahteva i razgovore koji su daleko od uobičajenih. Kada se 53-godišnji Kristijan Kuinke sastaje sa podnosiocem zahteva, umesto što bi uobičajeno pokušavao da pronađe rupe u njihovim biografijama tako što bi zaoštravao i produbljivao pitanja, on mora da bude izuzetno osetljiv. To ne znači da lica koja traže posao već nisu prošla kroz proces selekcije. Do trenutka kada stignu do ove tačke, već su “očistili” nekoliko prepreka koje uključuju uvodni sastanak i testove. Ali, ono što izdvaja ove kandidate od ostalih je to što imaju autizam.
Kuinke radi kao specijalista za pomoć autističnima u prilagođavanju radnom mestu. Zaposlen je u berlinskoj IT firmi Auticon, koja ugovara poslove s autističnim osobama, koje treba da budu zaposlene kao konsultanti, uglavnom u softverskoj industriji. Autizam je definisan kao poremećaj koji narušava društvenu i emotivnu komunikaciju, ali takođe može biti povezan sa izvanrednim smislom za analizu. Kuinkeov zadatak je pronalaženje što lakših načina na koji bi obe strane (autistični radnik i njegov poslodavac) koristili te snage i prednosti, kao i integrisanje ovakvih radnika u profesionalno okruženje.
(Saša Goldman, levo, i Filip Linden iz njujorškog ogranka kompanije ‘Autcon’ koja obučava autistične osobe za posao konsultanta)
Nemački softverski gigant SAP “otkrio” je ovu grupu potencijalnih zaposlenika, najavljujući da planira da do 2020. zaposli stotine ljudi sa autizmom na zadacima testiranja softvera, kao programere i stručnjake za kontroli kvaliteta podataka. Ovim saopštenjem je renomirana nemačka kompanija najavila otvaranje mejnstrim tržišta rada za grupu potencijalnih zaposlenika koji su u velikoj meri zapostavljeni od svih. Nemačka FBA asocijacija za autistične pozdravilo je ovaj korak, ohrabrujući i druge kompanije da slede primer kompanije SAP.
Teško je reći koliko ljudi živi sa autizmom u Nemačkoj. Prema procenama, oni čine jedan odsto stanovništva, mada ne postoje zvanični podaci. Oni se često suočavaju sa teškoćama na tržištu rada. Samo 5 do 6 odsto njih se zaposli, kaže sociolog Matijas Dalfert sa Univerziteta primenjenih nauka iz Regensburga (RUAS).
U stvari, mnoge kompanije imaju koristi od zapošljavanja osoba sa autizmom, a posebno u IT sektoru. Autistični poseduju sklonosti za detalje, i uživaju u zadacima kao što je provera složenih proračuna. U eri ubrzanog tehnološkog razvoja – kada kompanije koje žele da ostanu konkurentne i u vrhu moraju imati vrhunske nove programe i proizvode – osobe sa autizmom mogu biti radnici koji su veoma dragoceni.
Jedinstveni talenti
SAP se nada da će pomoći autističnima da se profesionalno ostvare tako što će ih podržavati u usmeravanju svojih jedinstvenih talenata. Nemački je projekat pokrenut uz pomoć danske službe za zapošljavanje autističnih ‘Specialisterne’, postavljajući sebi cilj da milion ljudi sa autizmom integriše u poslovni svet. Danski stručnjaci zaduženi su za obuku ljudi u SAP program, s obzirom da je poznavanje informatike i programiranje važan preduslov pri zapošljavanju u ovoj kompaniji.
Još je nejasno kada će tačno prvi autistični zaposlenici početi da rade za SAP. Kompanija zapošljava autistične radnike od 2011. u svojoj razvojnoj laboratoriji u Indiji, a prošle godine su sa agencijom ‘Specialsterne’ pokrenuli sličan projekat u Irskoj. Slični projekti u još osam zemalja. SAP program vidi kao dugoročnu investiciju, uprkos praktičnim izazovima koji će se sigurno javljati. Zaposleni koji nemaju iskustva u kontaktu sa autističnima moraće da se navikne na njihove često neuobičajene reakcije koje mogu varirati iz dana u dan, kaže Autikonov trener Kuinke. On kaže da će biti potrebni strpljenje i razumevanje za činjenicu da autistični ljudi različito doživljavaju svoje okruženje. Proces nije uvek lak, jer većina firmi jednostavno nema iskustva sa autizmom zaposlenih, dodaje on.
„Morate razvijati ogromne količine senzitivnosti za ljude i situacije“, kaže Kuinke. Prvi susret je posebno važan, kaže on, jer tada dobijate realnu predstavu o drugima. Uprkos teškoćama, međutim, Kuinke ima visoko mišljenje o svojim autističnim radnicima. „Ogroman potencijal tih ljudi vredan je nesporazuma koji se povremeno pojavljuju“. Njegov poslodavac se, čini se, slaže s njim. Auticon planira da otvori filijale i u Hamburgu i Frankfurtu – nameravajući da zaposli još više ljudi sa autizmom.
„Elektroprivreda Srbije“ je juče bila domaćin visokim predstavnicima Ambasade Francuske i šest velikih francuskih energetskih kompanija: EDF – EDISON, EDF – CIH (Centre d ingénierie hydraulique), EDF Gaz et Europe du Sud, AREVA – ATMEA, ALSTOM Power i ERDF – Electricité Réseaux Distribution France.
Aleksandar Obradović, v.d. generalnog direktora „Elektroprivrede Srbije“, sa saradnicima, i predstavnici francuskih energetskih giganata razmenili su informacije i mišljenja o strateškim planovima kompanija za pozicioniranje u regionu jugoistočne Evrope. Tom prilikom izraženo je obostrano zadovoljstvo bliskim pogledima na energetske prilike u Evropi i spremnost za nastavak razmene znanja i tehnologije u obostranom interesu, saopštio je EPS.
.
Lideri Evropske unije u Briselu, na specijalnom samitu o utajama poreza i prevarama pozdravili su novi političku „zamah“ na tom polju, ali je predloženo malo konkretnih mera kojim bi ubuduće moglo da se spreči odlivanje € 1 trilion godišnje, na koliko se procenjuju izgubljeni prihodi od nenaplaćenih poreza, prenosi Euobserver.
Ishod četvorosatnog sastanka bilo je usvajanje nekoliko rokova a najvažniji od njih je poziv na usvajanje direktive o štednji „pre kraja godine“.
Sporni deo zakonodavstva – razmena informacija o bankovnom računu što omogućava lakše uočavanje izbegavanja poreza – je zaglavljen u EU kanalima odlučivanja u EU već osam godina.
Nemačka kancelarka Angela Merkel izjavila je da je sporazum „veliki korak.“ Ona je dodala da će se konačno doći razmene informacija o plaćanju poreza u Evropskoj uniji.
Kancelar Verner Fajman Austrije, koja je jedna od glavnih protivnika zakona rekao je da je ovo „loš dan za one koji varaju na porezima“.
Žan-Klod Junker, je u ime Luksemburga rekoa da će njegova zemlja pratiti sporazum sve dom EU napreduje u pregovorima sa švajcarskom i drugim zemljama.
Evropski komesar Žoze Manuel Barozo poslao je mešovitu poruku.
On je rekao da postoji“novi zamah među državama članicama“, u vezi sa ovim pitanjem ali da bi formulacija o automatskoj razmeni informacija trebalo da bude „preciznija“.
Ankete pokazuju da je većina Islanđana sada protiv ulaska u EU, prenosi BBC. Novoizabrana vlada Islanda odlučila je da obustavi razgovore sa EU o svom pridruživanju dok Islanđani na referendumu ne daju svoje mišljenje o tome.
Island je izrazio želju da se priključi EU 2009, godinu dana nakon što pretrpeo jednu od najvećih finansijskih kriza u evropskom prostoru. Pregovori su počeli pre skoro tri godine, ali je veliki broj otvorenih tačaka (između ostalog i o ribarenju) ostao otvoren.
Istraživanja javnog mnjenja pokazala su da je većina Islanđana sada protiv pristupanja Evropskoj uniji. Levi centar koji je vladao zemljom tokom krize izgubio je izbore prošlog meseca. Dve stranke koje su pobedile- centrističke Napredna stranka i desničarska Partija za nezavisnost – najavile su u sredu da su se dogovorile da formiraju vladu. Oni su takođe obećali da zće amrznuti razgovore sa Briselom do objavljivanja rezultata referenduma o članstvu u EU.
Američki akademik i bivši državnik, Zbignjev Bžežinjski, rekao je u Bratislavi da zapadne demokratije treba da stvore transatlantski trgovinski blok kao protivtežu snažnoj Kini. Ovaj 85-godišnjak, koji je na vrhuncu Hladnog Rata bio dugogodišnji savetnik za nacionalnu bezbednost Sjedinjenih Država, govorio je prošlog meseca na konferenciji u Bratislavi Globsec na kojoj su se okupili zvaničnici iz centralnoevropskih zemalja.
Mnogi znaju da je Barak Obama drugi mandat predsednika SAD dobio najviše zahvaljujući glasovima mladih ljudi, žena, ljudi obojene kože i članova sindikata. Manje je poznato na koji način je Obama uspeo da efikasnije privuče ove grupe od kampanje Mita Romnija. Odgovor leži u timu od preko stotinu profesionalnih analitičara i efikasnog HP Vertica softverskog alata za analizu velikih količina podataka.
HP Vertica je vrhunska analitička platforma koja je posebno pripremljena za rad sa ogromnim količinama podataka. Uz inteligentne načine za komprimovanje informacija, ona snižava troškove čuvanja podataka i ubrzava pristup i do 90 odsto. Ovo rešenje podatke čuva u kolonama, umesto u redovima, i drži ih u keš memoriji što upite ubrzava od 50 do 1.000 puta. Efikasnost unapređuje mogućnost obimne paralelne obrade, tako da se analiza velikih količina podataka raspoređuje između više hardverskih resursa.
Ovaj tip organizacije omogućio je da Obamin tim postigne niz ključnih ciljeva. Najpre, svi podaci koje je tim skupio unošeni su u softver HP Vertica, što je omogućilo sticanje sveobuhvatnog pogleda na njih. Drugo, analitičari su mogli brzo da daju odgovor na svako pitanje, bez obzira na izvor traženih podataka. Na kraju, platforma je obuhvatala i sistem za konstruktivnu kritiku koji je brzo donosio poboljšanja.
Jovana Kostić, IT menadžer prodaje u TERI Engineering, kaže da je Vertica krojena za sve tipove kompanija. Ovo rešnje koriste i kompanije poput Mozille, Novartisa, Guessa, i drugih.
Neočekivano usporavanje kineske industrijske proizvodnje u maju povećalo je rizik od pogoršavanja stanja celokupne privrede u drugom kvartalu, posle loših rezlutata ekonomskog rasta druge svetske ekonomije od januara do marta 2013.
“Jednostavno rečeno – domaća tražnja ovog puta nije dovoljna da bi se nadomestio pad kineskog izvoza”, rekla je Dona Kvok, ekonomista iz kineskog ogranka HSBC.
Šejn Oliver, glavni ekonomista iz AMP Capitala rekao je novinarima da bi rast kineske privrede mogao usporiti sa 7,7% u prvom kvartalu na 7,5% pa i manje, u drugom.
Uprkos ovim negativnim prognozama brojni analitičari poručuju investitorima da ne treba mnogo da brinu jer postoji mogućnost da će se rast ponovo ubrzavati u drugom delu godine. Uostalom, indeksi proizvodnje obično sezonski padaju u maju – tako ovaj pad od 0,8 poneta zapravo i nije mnogo veći od prošlogodišnjeg majskog od 0,7 poena.
Izvor: CNBC
Tokom ekonomske krize jedina oblast privrede koja je samouvereno, bez zadrške rasla, bila je ICT industrija. Pa opet, zemlje Balkana kao da toga nisu svesne – u njima se u razvoj ICT-a ulaže upola manje nego u zapadnoj Evropi, a pošto i od „lošeg ima gore“ i među njima se mogu izdvojiti negativni rekorderi. Tako se na primer u Srbiji u informaciono-komunikacione tehnologije 6 puta manje ulaže nego u Hrvatskoj, i 10 puta manje nego u Sloveniji. O svemu ovome, ali i o trendovima za budućnost bilo je reči na prvoj regionalnoj konferenciji Cisco Connect 2013, koju je u Dubrovniku organizovala ova IT kompanija.
Događaj koji je okupio 850 IT stručnjaka i menadžera otvorio je Peter Hajdu, generalni direktor Cisco-a u jugoistočnoj Evropi rekavši da na ovom tržištu još ima mogućnosti za širenje IT i telekomunikacionih kompanija. Po njegovim rečima, budućnost je u cloud tehnologijama i mobilnom internetu. Naime, do 2020. godine u svetu će biti 50 milijardi pametnih telefona a njihovu širu primenu i umrežavanje sa drugim aparatima omogućavaće cloud tehnologije. Već danas oko 70% organizacija i kompanija bar u nekom segmentu svog poslovanja koristi cloud.
Centralna tema konferencije bila je zato „internet svega“, odnosno pametno umrežavanje ljudi, mašina i mobilnih telefona i kompjutera, u cilju olakšavanja života ali i poslovanja.
O tome je govorio i Jožek Gruskovnjak, iz dela kompanije koji se bavi poslovnim rešenjima. Kada priča o trendovima za budućnost, na listu mobilnog interneta i clouda on dodaje i tehnologije kao što je big data, analitika koja u realnom vremenu analizira ogroman broj podataka i pomaže u donošenju poslovnih odluka, kao i internet svega. Umrežavanje svih stvari koje se mogu povezati na mrežu nam tek predstoji jer kako g. Gruskovnjak kaže – 99% fizičkih stvari na svetu još nije povezano. Dakle, u narednim decenijama svedočićemo umrežavanju sprava, senzora, drugih mašina, podataka, ljudi i procesa preko interneta.
Kako se može iskoristiti povećanje broja korisnika pametnih telefona videli smo na primeru Cisco-vog rešenja za praćenje sprava sposobnih za umrežavanje, pomoću kojeg se može analizirati kretanje svih osoba koje sa sobom nose telefone i gedžete pomoću kojih su se bar jednom u životu konektovali na bežični internet. Dakle, sprava u trenutku skeniranja i analiziranja ne mora biti priključena na internet već se može pratiti samo na osnovu nekadašnje konekcije. Tako na primer jedan tržni centar može pratiti kretanje svojih posetilaca, njihovo zadržavanje kod određenih izloga i sl, i na osnovu toga postavljati ekrane i panoe za reklamiranje. Tokom demonstracije ovog rešenja na konferenciji u Dubrovniku mogli smo videti koliko su određene sale pune i u kojoj meri ljudi vole da se zadržavaju npr u restoranu ili hodnicima hotela.
Da ovi trendovi nisu šansa jedino za velike kompanije koje (posebno telekomunikacione) šire svoj uticaj u jugoistočnoj Evropi, videli smo na primeru jednog malog rumunskog start-apa koji je počeo iz entuzijazma povezivanjem postojećih inovacija a kasnije doživeo veliki uspeh na tržištu Rumunije a potom i Evrope. Naime, radi se o kompaniji i-Rewind, nastaloj kada je grupa strastvenih skijaša i developera napravila aplikaciju za pametne telefone koja je umrežena sa kamerama na rumunskim skijalištima, kako bi se snimali njihovi spustovi. Princip rada je sledeći: skijaši se prate preko GPS-a i kada se utvrdi njihovo kretanje slično ubrzanom spuštanju niz padinu daje se signal kamerama da se fokusiraju na njih. Čim se zaustave skijaši mogu skinuti snimak svog spusta u HD-u i analizirati svoju tehniku ili, ako je ona za pohvalu, podeliti snimak sa prijateljima. Mogu se i takmičiti sa drugim skijašima bez obzira u kojem delu sveta se ovi nalaze, a kako se firma širila otvorile su se mogućnosti i za upoređivanje sa učesnicima drugih sportova poput skejtinga, tenisa i fudbala. Firma raste velikom brzinom, širi se van granica svoje zemlje, a sada čak i kupuje kamere i šalje ih skijalištima. Ovo je dokaz da uspeh ne leži samo u ogromnim investicijama u naučna istraživanja i razvoj novih tehnologija već da tehnološki napredak pruža šansu i „malim“ kompanijama sa dobrim idejama. Što se svet bude više umrežavao, biće i više prilika za talentovane ljude da iskoriste svoj preduzetnički potencijal.
Povezanost svega, a pre svega pametnih telefona i gedžeta, sa internetom simbolički je prikazano i partnerstvom između Cisco-a i Intela (proizvođača komponenti za kompjutere i gedžete) u organizaciji konferencije.
Već smo pisali o nelagodnosti koju Appleu izazivaju novi modeli Samsungovih telefona, a posebno modela Galaxy S4, koji ima veći ekran od svog prethodnika i napredniji softver koji čak može da prati i pomeranje očnih zenica i lica korisnika, pa tako da npr. na skretanje pogleda od telefona, pauzira video klip koji korisnik gleda.
Sada saznajemo da je za manje od mesec dana Samsung prodao 10 miliiona primeraka svog najnovijeg pametnog telefona. To je dvostruko brže od tempa prodaje njegovog prethodnika S3 koji je do sada važio za “šampiona”.
Inače, celokupno tržište pametnih telefona u svetu se ove godine procenjuje na 294 milijarde dolara, a Samsung je lider među kompanijama iz ove oblasti sa 31,7% tržišnog učešća.