EU je ušla u ozbiljnu borbu protiv poreskih rajeva, kao što će pokazati današnji samit lidera (22.maj) na kojem će biti reči o utaji poreza. Ipak, kako veliko čišćenje prvo treba početi u svojoj kući, tako će na udaru biti i britansko kanalsko ostrvo Džerzi, koja za svoj sadašnji prosperitet može zahvaliti tradicionalnim političkim dvosmislenostima i duplim standardima, prenosi El Pais.
Peking je zapretio žalbom Svetskoj trgovinskoj organizaciji na odluku Evropske komisije da se uvede porez na kineske solarne panele i telekomunikacione opreme. Nemačka, koja realizuje više od polovine izvoza EU u Kinu, izrazila je svoju zabrinutost zbog ovog odmeravanja snaga i pozvala na prijateljsko poravnanje. „Krajnje je vreme da Evropa prekine svoju fascinaciju veličinom kineskog tržišta i zahteva, kao što su to učinile Sjedinjene Države, minimum fer razmene“, piše dnevnik Figaro.
Međuzavisnost globalnih ekonomija dodatni pritisak za prijateljskog poravnanja, što je želja Berlina. Ali, pre “prijateljskog poravnanja’, vreme je da Evropa lupi šakom o sto i okane se svoje naivnosti. S obzirom na brzi rast moći Kine, uskoro bi za to moglo biti kasno, piše ovaj list.
Prevare u sektoru organske poljoprivrede srasle su s međunarodnom industrijom hrane, a sastoje se od složene mreže kompanija koje nose sva obeležja tradicionalno organizovanog kriminala, piše berlinski TAZ.
Fiаt Industriаl, sestra kompanija istoimenog proizvođača automobila namerava da svoje poresko sedište prebaci iz Italije u Veliku Britаniju nаkon spаjаnjа sа аmeričkim kompanijom CNH , da bi iskoristio povoljniji poreski režim, nаvodi se u regulаtornom podnesku ove kompanije, prenose Blumberg i FT.
Glavna tema drugog po redu Samita100 biznis lidera Jugoistočne Evrope koji počinje sutra, 23. maja u Crnoj Gori je kako iskoristiti dosadašnja iskustva i potencijale regiona za kreiranje održivih projekata za zajednički nastup na trećim tržištima, ali i za saradnju u regionu koja bi doprinela konkurentnijim proizvodima i uslugama i rešavanju gorućeg problema nezaposlenosti u regionu.
Dvodnevnom Samitu prisustvovaće oko 100 najuticajnijih biznis lidera regiona i njihovih gostiju, kao i premijeri Crne Gore, Srbije i Bosne i Hercegovine, a potvrđeno je i učešće visokih političkih zvaničnika Slovenije i Makedonije.
Tokom prvog dana Samita100 najuticajniji privrednici imaće priliku da, pored aktuelne teme regionalne saradnje i investiranja, razgovaraju i o najvećim problemima regiona poput rešavanja pitanja nezaposlenosti sagledavanjem problema na regionalnom nivou i dogovorom kako sprečiti dalji „odliv mozgova“. Takođe, biće otvoren dijalog i na temu uloge i odgovornosti medija u daljoj ekonomskoj reintegraciji regiona.
Biznis lideri će tokom drugog dana razgovarati o mogućnostima zajedničkog nastupa na lokalnim i trećim tržištima, a posebno će se obraditi teme kao što su hrana, poljoprivreda, energetika, turizam, informacione tehnologije, i građevinarstvo. Na svečanom otvaranju Samita100 u prisustvu premijera Crne Gore Mila Đukanovića biće organizovano pristupanje građevinskih kompanija Crne Gore regionalnom konzorcijumu Feniks, koji okuplja firme iz građevinskog sektora iz Srbije, Slovenije i Bosne i Hercegovine.
Na završnom plenarnom panelu biće izneti zaključci skupa i tom prilikom trebalo bi da predsednici Vlade Crne Gore, Bosne i Hercegovine i Srbije uz podršku predstavnika Vlade Slovenije i Makedonije daju završnu reč sa predlogom dogovora za novo doba.
Zemlje učesnice drugog Samita100 biznis lidera su Slovenija, Hrvatska, Srbija, BiH, Crna Gora, i Makedonija.
Ko-organizatori skupa su Srpska asocijacija menadžera (SAM) i Atlas Fondacija, pod pokroviteljstvom Vlade Crne Gore a u saradnji sa Hrvatskom udrugom poslodavaca (HUP) i Združenjem Managera Slovenije (MAS) a uz pomoć BBI banke iz Sarajeva. Prvi Samit100 održan je u Aranđelovcu u oktobru 2011. godine, gde su biznis lideri iskazali spremnost na zajednički dogovor oko prioriteta ekonomskog povezivanja regiona i uspostavljanje međusobnih partnerskih odnosa, kao i sinergije sa političkim rukovodstvom regiona.
Četiri najveće međunarodne duvanske kompanije na svetu British American Tobacco, Imperial Tobacco Group, Japan Tobacco International i Philip Morris International objavile početak rada Udruženje za digitalno šifrovanje i praćenje (Digital Coding & Tracking Association – DCTA) koje je osnovano radi unapređenja međunarodnih standarda i digitalnih tehnologija kao pomoć državnim organima širom sveta u borbi protiv šverca, falsifikovanja proizvoda i izbegavanja poreza.
Udruženje DCTA se oslanja na zajedničko stručno znanje industrije u obezbeđenju međunarodnih lanaca snabdevanja i razvoja sofisticiranih tehnologija kako bi se pružila pomoć u razlikovanju originalnog proizvoda od falsifikata.
Eliminisanje nezakonite trgovine cigaretama i alkoholom zahteva međunarodnu saradnju i korišćenje ’pametnih alata’ koji bi pomogli carinskim, graničnim i poreskim službama da se uhvate u koštac sa kriminalcima koji se time bave. U cilju pružanja podrške toj borbi, DCTA stavlja na raspolaganje dokazano, bezbedno i ekonomično rešenje, zasnovano na tehnologiji Codentify®.
Codentify® predstavlja skok u digitalnu eru, nudeći brz i lak pristup putem mobilnog telefona svim informacijama koje su potrebne državama da bi zaštitile poreske prihode, potvrdile legitimitet pošiljki robe i zadovoljile zahteve međunarodnih propisa, uključujući Protokol Svetske zdravstvene organizacije za eliminisanje nezakonite trgovine duvanom.
Pet Henegan (Pat Heneghan), portparol udruženja DCTA, rekao je: „Današnji zakoniti lanci snabdevanja su globalni, složeni i uključuju mnoge strane. U kombinaciji sa sofisticiranošću kriminalaca i terorista koji trguju nezakonitom robom, to znači da nacionalne vlade moraju da koriste najnovija tehnološka dostignuća da bi obezbedile lance snabdevanja ukoliko žele da načine bilo kakav stvarni napredak u bavljenju ovim opasnim i rastućim problemom.“
„Četiri najveća svetska proizvođača cigareta formirala su Udruženje za digitalno šifrovanje i praćenje i time ponudili vladama širom sveta najsavremenije rešenje za međunarodni problem nezakonite trgovine.“
Henegan je zaključio: „Sa vladama koje traže načine da obezbede poreske prihode u ovim ekonomski teškim vremenima i da primene oštre mere na kriminalne grupe koje se bogate zahvaljujući crnom tržištu, sigurni smo da DCTA može da obezbedi tehnologije i stručna znanja potrebna da bi se ostvario značajan uticaj.“
Međunarodna finansijska korporacija (IFC), članica Grupacije Svetske banke je na Regionalnoj konferenciji o ženama u nadzornim i upravnim odborima i ženskom liderstvu predstavila Izveštaj pod nazivom „Žene u odborima u BiH, Makedoniji i Srbiji“. Izveštaj je rezultat četvoromesečnog istraživanja sprovedenog s ciljem prikupljanja informacija o zastupljenosti žena u upravnim i nadzornim odborima. Na osnovu rezultata i pozitivnih praksi, istraživački tim IFC-a doneo je i niz preporuka za napredak u ovoj oblasti.
Istraživanje je urađeno na uzorku od 89 kompanija uglavnom listiranih na SASE, BLSE, Super kotaciji i Berzanskoj kotaciji MSE i BELEX-u. Najveći procenat ispitanih dolazi iz kompanija koje imaju više od 500 zaposlenih. Prema rezultatima iz uzorka, žene su u odnosu na muškarce u proseku obrazovanije, imaju više radnog iskustva, te postaju članice odbora u kasnijim godinama života.
Takođe, istraživanje je pokazalo i da 97% intervjuisanih žena smatra da se njihov glas u odboru čuje; 89% žena i 82% muškaraca smatra da je raznovrsnost u odboru bitna i da stvara dodatnu vrednost; 70% ispitanika smatra da se dinamika u odboru menja kada je barem jedna žena član odbora, dok istovremeno 70% njih veruje da se dinamika u odboru efikasno menja tek onda kada je u odboru više od jedne žene; „Važno je istaći da i muškarci i žene veruju da su žene: preciznije, bolje pripremljene za sastanke, fokusiranije na dnevni red, uravnoteženije u analizi upravljanja rizicima, spremnije za kompromise i bolje razumeju interese različitih zainteresovanih strana,“ kazala je Lada Buševac, šefica kancelarije IFC-a u Bosni i Hercegovini.
Istraživanje je pokazalo da su tri najveće prepreke većoj zastupljenosti žena u odborima: sindrom dvostrukog tereta, slaba samopromocija i korporativni model „bilo kad, bilo gde“. „75% žena i 59% muškaraca iz regiona saglasno je da trenutne politike ljudskih resursa ne podržavaju žene u njihovim ambicijama u vezi s karijerom. 60% ispitanih žena i 47% muškaraca smatra da su same žene u najboljoj poziciji da povećaju mogućnosti koleginicama koje žele da postanu članice odbora,“ dodala je Buševac.
Rezultati Izveštaja iskorišćeni su za kreiranje niza preporuka za društvo, državu, kompanije te same žene. Pored mera koje se odnose na društvo u celini te zahtevaju promene tradicionalnih stavova o ulozi i mestu žene u društvu, najbolji način za ženu da napreduje u profesionalnom životu je da ulaže u svoje obrazovanje i razvoj različitih veština, da se efikasno umreži i da se mudro samopromoviše. Kad je reč o preporukama za državu, istraživanje je pokazalo da bi država mogla usvojiti niz mera – od objave podataka i dopune zakona do razvoja društvene infrastrukture koja bi smanjila efekat dvostrukog tereta. Preporuke za kompanije, između ostalog, impliciraju mogućnost fleksibilnijeg radnog vremena i rada od kuće, pružanje podrške ženama na izvršnim funkcijama, kao i stvaranje baze podataka sa potencijalnim kandidatkinjama za funkcije u odborima.
IFC, članica Grupacije Svetske banke, stvara mogućnosti za ljude da izađu iz siromaštva i poboljšaju svoje živote. IFC podstiče održiv ekonomski rast u zemljama u razvoju pružanjem podrške razvoju privatnog sektora, mobilizacijom privatnog kapitala, te pružanjem savetodavnih usluga i usluga ublažavanja rizika za poslovne subjekte i vlade. U fiskalnoj 2012. godini, tokom ekonomske krize, IFC je investirala gotovo 20 milijardi dolara i na taj način podržala svoje klijente u otvaranju novih radnih mesta, poboljšanju zaštite okoline i pružanja podrške njihovim lokalnim zajednicama.
Za dodatne informacije, posetite www.ifc.org.
(Sarajevo, 22. maj 2013)
Trodimenzionalni štampač hrane kojeg je osmislio Andžan Kontraktor podseća nas na popularni „replikator“ iz TV serije ‘Zvezdane Staze’ , od kojeg je kapetan Pikard stalno naručivao čaj . I zaista, Kontraktorova kompanija, Systems & Materials Research Corporation (Korporacija za istraživanje sistema i materijala ) dobila je od svemirske agencije NASA grant od samo 125 hiljada dolara i rok od šest meseci da kreira prototip univerzalnog sintetizatora hrane.
Prirodni gas predstavlja gorivo 21. veka koje je u skladu sa tri „E”: energija, ekonomija i ekologija, rečeno je na današnjem skupu koje su organizovale Američka privredna komora i kompanija GE, pod nazivom „The Golden Age of Gas“.
„Nova ekonomija energije” u potpunosti prepoznaje povećanje troškova energije i samim tim je fokusirana na efikasnu i održivu proizvodnju, distribuciju i korišćenje.Podržana je političkom voljom da se smanji zavisnost od uvoza energenata, da se redukuje emisija ugljen- dioksida, osnaži lokalna industrija, kao i da se prihvati činjenica da su prirodni resursi oskudni i da promene ka novoj energetskoj privredi imaju svoju cenu. Pored toga, primetni su i snažni otpori lokalnog stanovništva ka velikim infrastrukturalnim projektima.
Sve ovo vodi ka značajnom rastu obnovljive energije (vetar, solarna energija, biogas…), boljem iskorišćenju resursa (kogeneracija, kuće/zgrade sa neznatnim korišćenjem energije, smanjenje gubitaka na mreži…) i lokalnoj, decentralizovanoj proizvodnji energije, pa zahteva napredne mogućnosti upravljanja, skladištenja i balansiranja kako bi električna mreža nesmetano funkcionisala.
Najznačajnije pitanje je kako uravnotežiti potražnju za dovoljnom i pouzdanom električnom energijom sa pitanjima energetske bezbednosti,
smanjenjem upotrebe uglja i ekonomskim razvojem. Svakako će vetar, solarna energija i ostali izvori nastaviti da igraju važnu ulogu, ali
oni nisu jedino rešenje. Potrebno je istražiti sve opcije, uključujući čistije i efikasnije načine sagorevanja fosilnog goriva.
Ključna stvar ovog novog modela mora biti ideja fleksibilne i efikasne proizvodnje gasa, rečeno je na skupu. Povećano korišćenje prirodnog gasa kao izvora energije ima značajan uticaj na konkurentnost industrije, stimulišući tako investicije i rast. Emisija ugljenika je upola manja u odnosu na ugalj, pa bi to doprinelo sveukupnom smanjenju efekta staklene bašte i olakšalo razvoj i upotrebu održivog energetskog miksa. Prirodni gas je fleksibilno gorivo čija proizvedena energija ima brojne primene: industrijsku primenu, oblasno grejanje, kogeneraciju. Izvori prirodnog gasa su brojni i dobro raspoređeni u mnogim regijama u svetu.
Prirodni gas takođe obezbeđuje najpogodniji rezervni kapacitet za intermitentnost obnovljivih izvora energije, podržavajući integraciju obnovljivih izvora energije u moderne energetske sisteme. Njegove prednosti su već uočene u SAD, a postoji potencijal da se slično uradi i u Evropi.
Aktuelni trendovi na globalnom energetskom tržištu ukazuju na rastuću ulogu i važnost rezervi prirodnog gasa. Skladan razvoj tri „E” (energija, ekonomija, ekologija) daje prednost prirodnom gasu nad konvencionalnim vrstama goriva. Stoga se prirodni gas smatra energetskim bogatstvom u ekspanziji, dakle gorivom 21. veka.
U Srbiji se skoro celokupna količina energije dobija iz fosilnih goriva. Zemlji su potrebni različiti izvori energije da bi se zadovoljile rastuće energetske potrebe, kao i da bi se postigao cilj da 27 odsto od ukupne energije bude proizvodeno od obnovljivih izvora energije do 2020. godine.
Srbija je jedna od zemalja jugoistočne Evrope koju je Evropska komisija prepoznala kao primarni strateški koridor za buduće isporuke gasa ka Evropi i moraće da bude spremna da ispuni ova očekivanja. Ovo je razlog zbog kojeg je Srbija isplanirala svoju dugoročnu razvojnu
strategiju za period do 2020. godine, sa perspektivom do 2050. godine, koja se fokusira na prirodni gas, u skladu sa svetskim trendovima, kaže se u saopštenju izatog sa tog skupa.
Zajedno sa rastom izvora obnovljive energije, prirodni gas doživeće ekspanziju usled prolaska Južnog toka kroz Srbiju. Ovaj projekat obuhvata i deo od oko 400 km gasovoda i oko 180 km gasovoda za izvoz gasa, kojim će se snabdevati Republika Srpska i Hrvatska. Krak Južnog toka omogućiće protok ruskog prirodnog gasa preko Crnog mora do Bugarske i Srbije.
Nove zalihe gasa biće na raspolaganju – u planu je izgradnja velikog terminala za skladištenje u Banatu, a ostali delovi Srbije će na taj način imati pristup zalihama prirodnog gasa.
Ove nove zalihe omogućiće izgradnju novih gasnih elektrana. Kada se prirodni gas koristi za proizvodnju električne energije, oslobađa se
50 odsto manje ugljen-dioksida u odnosu na ugalj čime se doprinosi smanjenju emisije gasova i efekta staklene bašte i omogućava razvoj i
korišćenje održivog energetskog miksa. Kao rezultat, gasovodi Južnog toka omogućiće Srbiji da eksploatiše različite izvore energije, kao i
to da ima ekonomske i ekološke benefite.
Tehnički izazovi sa kojima energetska industrija mora da se suoči, kao i veliko interesovanje za konferenciju The Golden Age of Gas, potvrđuju da je od velike važnosti u budućnosti činjenica da nove elektrane moraju da proizvode fleksibilnu, visokoefikasnu i ekološku električnu energiju kako bi energetski preokret bio uspešan. Ovo će pomoći rešavanju prepreka i razlika koje nastaju u mreži kada se u njih integrišu solarna i energija vetra.
GE jedan od organizatora skupa pruža kompanijama i javnim preduzećima sveobuhvatan portfolio proizvoda i rešenja za proizvodnju energije:
gasni motori i aeroderivativne gasne turbine specijalno su dizajnirani za lokalni i industrijski razvoj i omogućiće autonomnu proizvodnju energije sa niskom emisijom gasova.
Gasne turbine koje proizvodi kompanija GE iz serije FlexEfficiency koriste se u najefikasnijim elektranama koje funkcionišu po principu kombinovanog ciklusa, dostižući nivo efikasnosti od 61 odsto i veoma su pogodne za fleksibilno korišćenje u decentralizovanim energetskim
postrojenjima, s obzirom da mogu da budu puštene u rad za manje od 30 minuta.
Na okruglom stolu su učestvovali i specijalni savetnik ministra energetike Ljubomir Aksentijević, predstavnici Američke privredne komore i predstavnici kompanije GE među kojima su bili Gaetano Massara, generalni direktor GE Global Growth & Operations za jugoistočnu Evropu, Daniel Minev, viši menadžer prodaje za centralnu i istočnu Evropu, sektor Aeroderivativne gasne turbine i Alfons Klausner, direktor prodaje za region istočne Evrope.
Srbija se suočava sa velikim ekonomskim izazovima, uključujući i slabu privredu i velike unutrašnje i spoljne neravnoteže, smatra misija MMF, kaže se u saopštenju izdatom kasno večeras.
Na planu makroekonomske politike Srbija hitno treba da se pozabavi osnovnim slabostima i obezbedi makroekonomsku stabilnost. Značajna i održiva fiskalna konsolidacija, koja treba pre svega da se bazira na smanjenju rashoda ima odlučujuću ulogu u preokretanju trenda rasta javnog duga. Jednom kad se obezbedi fiskalno prilagođavanje, i pod uslovom da se inflacija drži pod kontrolom, može se preći na postepeno ublažavanje monetarnih stega, što bi pomoglo oživljavanju anemičnog rasta kredita. Neophodni su zajednički napori za rešavanje problema nenaplativih kredita (NPL) kaže se u saopštenju. Konačno, ambiciozne i sveobuhvatne strukturne reforme su od ključnog značaja za jačanje izvoznog sektora kao ključnog faktora za obezbeđivanja rasta.
Krhki oporavak
Ekonomske prilike su loše. Posle slabog oporavka u 2010-11, privreda ponovo skliznula u recesiju u 2012, zbog vremenskih neprilika (suše), zatvaranje smederevske železare, i recesije u zoni evra konstatuje misija. Nezaposlenost koja je više od 20 odsto je veliki društveni problem. Tekući deficit premašio je 10 odsto BDP-a, a visok rast cena hrane uticao je između ostalog na to da inflacija bude dvocifrena. Fiskalno labavljenje u vreme izbora, dokapitalizacija državnih banaka, kao i usvajanje Zakona o finansiranju lokalne samouprave krajem 2011 podigli su deficit budžeta na 7 ½ procenata BDP-a (uključujući i troškove rešavanja problema u bankama itd) i javni dug na oko 62 odsto BDP-a, uprkos merama konsolidacije sprovedenim krajem 2012.
Rast BDP do 2 odsto. U 2013 se očekuje oporavak od 2 posto koji je prvenstveno baziran na očekivanju da se u kontinuitetu nastavi snažna aktivnost Fiata i pod pretpostavkom da poljoprivredna sezona bude dobra. Inflacija je projektovana da se vrati u normalne okvire. Ipak, srednjoročni izgledi za rast će u velikoj meri zavisiti od budućih koraka. Potrebna je snažna promena tekućeg kursa politika da bi se rešili postojeće unutrašnje i spoljne makroekonomske neravnoteže, da se podigne poverenje tržišta, i povećaju mogućnosti rasta. Propuštanje da se preduzmu brzi i hrabri koraci u pravcu makroekonomske stabilizacije i strukturnih reformi će potkopati izglede Srbije za oporavak zasnovan na izvozu i predstavljaće ograničavajući faktor rasta na srednji rok.
Spoljni rizici bi mogli da ugroze projektovane stope rasta. S obzirom na trgovinsku i finansijsku povezanost sa evrozonom, slabiji od očekivanog oporavak evrozone, mogao bi da ima uticaj na slabiji rast srpskog BDP od očekivanog. Veća globalna averzija prema riziku mogla bi povećati troškove finansiranja i povećavati rizik rollovera u javnom i privatnom sektoru.
Postizanje održivosti javnog duga
Javne finansije moraju biti stavljene na održive temelje. Nedostatak poreskih prihoda, inicijative za finansiranje rashoda koji nisu predviđeni budžetom, troškovi finansiranja spasavanja državnih banaka, isplata zaostalih potraživanja i eventualni zahtevi za plaćanje po izdatim garancijama (za javna preduzeća) bi, pod uslovom da se ne promeni sadašnja politika, mogli dovesti do deficita iznad 8 odsto BDP-a i povećanja javnog duga iznad 65 odsto BDP u 2013. Mere konsolidacije koje se sada razmatraju-pre svega usklađivanja poreza na zarade i stopa doprinosa na socijalno osiguranje uz diskreciono smanjenje rashoda -su dragoceni korak u pravom smeru. Ako se realizuju, ove mere bi mogle da smanje deficit za do 1 odsto BDP-a ove godine.
Međutim, one same nisu dovoljne da se fiskalni deficit postavi na održiv nivo i da se preokrene trend povećanja javnog duga. Dalji fiskalni rizici potiču od planiranog izdavanja državnih garancija, verovatnog preuzimanja zaduženja nekih javnih preduzeća od strane Vlade i drugih kvazi-fiskalnih operacija. Misija procenjuje da će biti potrebno kumulativno prilagođavanje od 7 procenata BDP-a, a možda i više na srednji rok da bi se smanjio javni dug na zakonski limit od 45 odsto BDP-a do 2020-cilj, koji je naveden u fiskalnoj strategiji Vlade donešenoj 2012.
..Ako bi se odgovarajuće mere donele zajedno sa rebalansom budžeta za 2013 to bi predstavljalo snažan signal da su vlasti rešile da se pozabave fiskalnim slabostima.
Fiskalno prilagođavanje bi trebalo da se fokusira pre svega na obuzdavanje potrošnje po osnovu zakonom regulisanih izdataka. S obzirom na njihov visok udeo u ukupnim troškovima, prilagođavanje plata i penzija trebalo bi da bude centralni stub kredibilne srednjoročne fiskalne konsolidacije. Takođe zapošljavanje u javnim ustanovama trebalo bi da bude strogo kontrolisano a isplate diskrecionih bonusa eliminisane. Napor vlasti da uvedu registar zaposlenih u javnom sektoru je zato dobrodošao. Ambiciozne reforme u penzijskom sistemu u Srbiji, kao što su unificiranje i povećanje starosne granice za penzionisanje i uvođenje aktuarskih penala za prevremeni odlazak u penziju, je takođe potrebno.
Kontrola troškova u svim drugim oblastima je od suštinskog značaja. Skupe inicijative koje podrazumevaju velike troškove uključuju povećanje poljoprivrednih subvencija, ostale neefikasne programe subvencija, i neefikasno ciljanu socijalnu pomoć. Predloženi paket poreskih reformi će delimično nadoknaditi ekspanzivni uticaj izmena i dopuna Zakona o finansiranju lokalnih samouprava iz 2011, ali ga treba dopuniti konkretnim merama za unapređenje fiskalnih rezultata na lokalnom nivou. Potrebne su i reforme u upravljanju javnim finansijama.
Mere za povećanje prihoda treba da se koncentrišu na proširenje poreske baze. Iako je prostor za povećanje poreske stope ograničen, manja stopa PDV-a mogla biti povećana sa 8 na 10 odsto u skladu sa nedavnim povećanjem glavne stope. Osim toga, poboljšanja u poreskoj administraciji treba da odgovori na nepredvidive slabosti u naplati svih prihoda.Konačno, vlasti treba da se uzdrže od čestih promena u poreskom okviua što bi trebalo da poboljša previdljivost u poreskoj politici.
Ostale preporuke. MMF savetuje vlastima u Srbiji da treba da se pozabavi rešavanjem problema nenaplativih kredita, usvoje sveobuhvatnu platformu za dinarizaciju, i suzdrži se od prevelike relaksacije prudencijalnih politika. Na planu strukturnih reformi , MMF savetuje zaokret ka izvozno orijentisanom modelu privrede , smanjenje birokratskih procedura i fleksibilizacija tržišta rada.