Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku u martu je u pravnim licima bilo zaposleno 1.335.623 lica, što je bilo više za 2.643 lica u odnosu na februar 2013 godine. U odnosu na mart 2012. godine broj zaposlenih smanjen je za 3.182 lica, što je smanjenje za 0,2%. U odnosu na septembar 2008. broj zaposlenih u pravnim licima smanjen je za 89.709 lica, što je smanjivanje za 6,3%, a u odnosu na septembar 2000 broj je smanjen za 436.638 lica, što je smanjenje za 24,6%.
Kako bi iskorenila nelegalne distributere popularne plave pilule, farmaceutski gigant Fajzer (Pfizer) odlučio se za promenu taktike u marketingu, pogotovo kod onih kupaca koji kupuju onlajn.
Mnogi kupce Vijagre je sramota kada moraju da je preuzimaju „uživo“ u apotekama i odlučuju se najpre za onlajn kupovinu iste. Stoga su i spam mejlovi sa ponudama za elektronsku kupovinu čuvene plave pilule postali internet kliše, poput video klipova sa slatkim macama. Farmacautska kompanija Fajzer želi sada ipak malo da izmeni takvu praksu, naravno u svoju korist. Pokretanjem zasebnog sajta viagra.com i olakšavanjem mogućnosti za kupovinu lekova na recept preko inetrneta. Kako bi privukli pacijente predstavnici Fajzera spremni su čak i određenu količinu Vijagre da podele besplatno.
Nedavno je Američka asocijacija farmaceutskih komisija utvrdila da 97 odsto do neverovatnih 10.000 sajtova koji nude prodaju Vijagre uopšte ne posluje legalno. I ne samo to, već i plava pilula koju oni prodaju najčešće uopšte nije Vijagra, već nešto u rasponu od zašećerenih tableta pa do mnogo toksičnijih supstanci, kao što su mešavine voska i boje. Fajzer, koji je prošle godine prijavio dve milijarde dolara čistog profita, ističe da je 80 odsto „internet“ Vijagre poptuno neispravno.
UniCredit Banka je predstavila novi proizvod na našem tržištu, Paket račun Selektor koji omogućava klijentima da, u skladu sa svojim finansijskim potrebama i životnim navikama, naprave idealnu kombinaciju bankarskih proizvoda i usluga, a da pri tome sami odrede cenu mesečnog održavanja paket računa.
Klijenti UniCredit Banke sada imaju mogućnost da osnovni paket račun, čija je cena održavanja 149 dinara mesečno, upotpune sa šest dodatnih usluga i da na taj način kreiraju Paket račun Selektor. Kako bi klijentima omogućila da isprobaju sve dodatne servise pre nego što naprave svoju idealnu kombinaciju, UniCredit Banka je obezbedila promo period u kom će njihovo korišćenje biti besplatno. Promotivni period će trajati do 31. jula 2013. godine. Osnovni Paket račun Selektor obuhvata dinarski i devizni tekući račun, dozvoljeno prekoračenje po računu, račun oročenog depozita, račun štednje po viđenju, debitne kartice, DinaCard kreditnu karticu, kao i telefonski servis. U okviru Selektor ponude klijenti imaju mogućnost da pored navedenih, kao dodatne usluge izaberu e banking, m banking, SMS servis, trajni nalog, putno osiguranje i SMS Card Alarm. Nakon isteka promotivnog perioda, cena dodatnih usluga će se kretati od 50 do 80 dinara, dok će za one klijente koji izaberu četiri dodatne usluge najskuplja biti besplatna. Tako će maksimalna cena mesečnog održavanja Selektor paket računa, ukoliko se klijent odluči za sve dodatne usluge, iznositi 449 dinara.
Kineski izvoz solarnih panela u zemlje Evropske Unije tokom prošle godine bio je vredan 21 milijardu evra, ali Evropska komisija je na ivici ekonoskog rata s Kinom zato što najmnogoljudnija zemlja na svetu subvencioniše svoje proizvođače panela, uništavajući evropsku konkurenciju.
EK bi do 5. juna trebalo da odluči da li će uvesti tzv. „anti-damping“ uvoznu taksu na solarne panele iz Kine u iznosu od čak 47% kako bi zaštitila sopstvene proizvođače. Međutim, neki nemački proizvođači, poput IBC Solar-a bune se protiv ovakvog predloga jer smatraju da „takav opasni protekcionizam može da se obije o glavu evropskim proizvođačima u ovoj blasti“. Udo Moršted, direktor IBC Solar-a, isitiče da je to pogubno po solarnu industriju u globalu, a da će oštetiti ona preduzeća koja opslužuju i instaliraju solarnu opremu jer će prodaja opasti zbog skuplje ponude. Spas domaćih kompanija koje proizvode panele dovešće u pitanje oko 70.000 zaposlenih u toj industriji u Nemačkoj. Trgovinski spor EU sa Kinom u vezi sa 100 kineskih solarnih kompanija dosad je najveći u njenoj istoriji, a ukoliko EK donese odluku o dodatnoj taksi, Kinezi mogu da se žale pred Evropskim sudom pravde u Luksemburgu ili STO.
Novi generalni direktor Sojaproteina je od 1. maja 2013. godine, Džejms P. King (James P. King) a Branislava Pavlović, koja je poslednjih osam godina uspešno vodila kompaniju, pridružiće se timu visokog menadžmenta Victoria Group, na poziciji direktora pravnih poslova, saopštila je ta kompanija.
U ovoj godini Srbija će napraviti veliki korak u otvaranju tržišta za konkurenciju. U januaru je izmenjen Zakon trgovini i olakšan ulazak velikih trgovinskih lanaca dok je za jun planirano usvajanje izmena Zakona o zaštiti konkurencije. Međutim, pun efekat imaćemo tek ako u 2013. bude unapređen i sistem izdavanja građevinskih dozvola.
Izmenom Zakona o trgovini investitori su oslobođeni nepotrebne administrativne prepreke dok je resorno ministarstvo izgubilo diskreciono pravo da ne odobrava investicije u tom sektoru. Takođe, planirane izmene Zakona o zaštiti konkurencije donose pomak u borbi protiv zloupotreba na tržištu. Ipak, suštinsko povećanje konkurencije teško će biti ostvarivo ukoliko ne bude unapređen sistem izdavanja građevinskih dozvola jer je to jedan od osnovnih preduslova za dolazak investitora.
Kampanja Pitajte kada
Zbog toga, NALED i USAID Projekat za bolje uslove poslovanja, u okviru antibirokratske kampanje „Pitajte kada“ predlažu ne samo izmene Zakona o planiranju i izgradnji već i niza drugih zakona koji bi olakšali proces izdavanja dozvola. Srbija je 179. zemlja u svetu po brzini izdavanja građevinskih dozvola, a izmenama koje predlažemo tu poziciju mogla bi da popravi za oko 100 mesta što bi bio rekordan napredak na listi Doing Business Svetske banke.
Rast kineskog izvoza i uvoza u aprilu je toliko bio ubrzan da neki mediji tvrde da pokazuje stabilnost i jačinu ove azijske ekonomije a neki, poput Fajnenšl Tajmsa, se pitaju koliko je kineska zvanična statistika zaista pouzdana.
Naime, kineski izvoz prošlog meseca porastao je 14,7% u odnosu na isti period lane, zabeleživši u martu rast od skoro 10%. Uvoz je porastao za 16,8% u odnosu na prošlogodišnji april, odnosno u martu se ubrzao za 14,1%. Svi ovi podaci prevazilaze i najluđa očekivanja, pa mnogi sa oprezom uzimaju ovu statistiku.
Na krilima novog bioskopskog rekorda, medijski gigant će ove nedelje saopštiti rezultate svog poslovanja u drugom fiskalnom kvartalu, pošto su njegove kacije na njujorškoj berzi u poslednjih 12 meseci dobile 50 odsto na vrednosti i dostigle istorijski maksimum.
Robert Dauni Džunior u naslovnoj ulozi u trećem delu „Gvozdenog čoveka“ („Iron Man 3“) doneo je rekordnih 679 miliona dolara od prodaje bioskopskih ulaznica u samo prve dve nedelje prikazivanja širom sveta. U SAD za prva tri dana film je zaradio 174 miliona dolara i ispred njega, po prvom vikendu, nalazi se samo prošlogodišnji blokbaster „Osvetnici“ („The Avengers“), takođe Disney/Marvel produkcije i sa Daunijem u jednoj od glavnih uloga. Kompanija iza sebe već ima dosada najprofitabilniji film u 2013, „Oz: Veliki i moćni“, sa zaradom od 225 miliona u SAD (ali i budžetom od oko 200 miliona).
Međutim, Disney ne ubira plodove samo od visokobudžetskih spektakala. Njegova „podružnica“ odgovorna za poslovanje sa medijskim mrežama potpisala je novi ugovor sa najgledanijom sportskom mrežom ESPN za koji se očekuje da će doneti dodatno uvećanje prihoda, a kompanija je nedavno imala veliku investiciju i u svojim zabavnim parkovima. Analitičari očekuju da će zarada Disney-a saopštiti ostvarenu zaradu u drugom kvartalu od oko 10,5 milijardi dolara, uz rast od 9% i zaradu po akciji od 76 centi (rast od 32%).
U organizaciji Delegacije nemačke privrede u Srbiji i Nemačko-srpskog privrednog udruženja, 16. i 17. maja u Beogradu u prostoru Jugoslovenske kinoteke, biće održan prvi sajam karijere pod nazivom „German-Serbian Career Fair“. To će biti dobra prilika da mladi školovani ljudi koji su zainteresovani za radnu praksu, unapređivanje svoje karijere i poslovnih veština, ostvare direktan kontakt sa poznatim nemačkim i domaćim poslodavcima i institucijama.
Sajam će imati seriju propratnih manifestacija: prvog dana sajma, u četvrtak, 16. maja, uz prisustvo gostiju i stručnjaka iz Nemačke i Srbije, održaće se panel-diskusija na temu: „Tržište rada u Srbiji – potrebe za stručnim kadrovima i mogućnosti unapređivanja karijere“. Nemački i srpski stručnjaci govoriće o mogućnostima unapređivanja obrazovnog sistema u Srbiji odnosno njegovo još jače povezivanje sa privredom.
Istog dana održaće se ukupno 3 radionice poznatih nemačkih i srpskih institucija: Goethe instituta, Nemačke akademske službe za razmenu – DAAD, Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju – GIZ kao i domaće Fondacije Zoran Đinđić. Na sajmu će se predstaviti i nemačka fondacija Heinrich Böll kao i Centar za demokratsku edukaciju – Udruženje stipendista Bundestaga sa konkretnim informacijama o višemesečnom stipendiranju prakse koju mladi ljudi iz Srbije mogu da provedu u Bundestagu i prestonici Nemačke, Berlinu.
Glavni događaj drugog dana sajma, u petak, 17. maja, biće Forum: „Evropa bez granica – mogućnosti razmene Know-How“ namenjenom srpskim inženjerima i IT stručnjacima na kojem će govoriti nemački i srpski stručnjaci. Istog dana na posebnom prostoru održaće se prezentacije kompanija-učesnica sajma i kratak razgovor online prijavljenih posetilaca sa njihovim predstavnicima u formi tzv. Speed-Datinga.
Milan Vučković iz Delegacije nemačke privrede i ujedno koordinator ovog događaja, napominje da sajam u zemlji, u kojoj trenutno ima veliki broj nezaposlenih, kroz inicijativu nemačke poslovne i društvene zajednice u Srbiji mladim školovanim kadrovima želi da ponudi nove perspektive te da će pojedine kompanije, kao Siemens, Robert Bosch, Mercedes-Benz, Geze, fabrika Proleter (koja se nalazi u sastavu nemačke kompanije „Atair“) i Falke iz Leskovca, na sajam doći sa potrebama za praktikantima. „Svi zainteresovani koji žele par meseci da se uvere kako iznutra funkcionišu ove poznate firme moći će da se prijave za obavljanje radne prakse direktno na njihovim štandovima“ kaže Vučković.
On dodaje da će informacije moći da dobiju i interesenti koji su završili filologiju na nemačkoj katedri od kompanije Sitel, koja ima potreba za zapošljavanjem kadrova koji dobro govore nemački jezik ali i praktikantima, kao i prevodilačka agencija „Neven“ koja je specifična po tome što u okviru svojih aktivnosti ima usluge za učenje srpskog jezika namenjenog strancima u Srbiji koji su stigli iz nemačkog govornog područja.
„I pored toga što se ne radi o klasičnom sajmu zapošljavanja, zainteresovani mogu da ostave svoje biografije i kod kompanija koje konstantno imaju potreba za inženjerima, IT specijalistima ili elektro inženjerima, kao što su kompanije Panasonic, Mühlbauer ili Bosch odnosno agenciji za posredovanje u zapošljavanju Trenkwalder koja je aktivna u celom regionu ali i Nacionalne službe za zapošljavanje. Što se tiče agroekomonije ovu branšu će na sajmu predstavljati Viktorija grupa“, dodaje Milan Vučković.
Svi današnji evropski i azijski jezici vuku zajednički koren iz jednog zajedničkog jezika za koga naučnici tvrde da potiče iz južne Evrope, sa kraja poslednjeg ledenog doba.
Od Engleske do Japana govorio se isti jezik pre otprilike 15.000 godina, tvrde britanski naučnici, a prenosi Gardijan. Evroazijska „superfamilija“ jezika potiče iz predela južne Evrope i perioda s kraja poslednjeg ledenog doba. Pojedini izrazi, kažu oni, koriste se sa istim ili sličnim značenjem u jezicima od engleskog do japanskog ili čak sibirskog narečja itelmena. „Više od četriri milijarde ljudi iz Evroazijskog kopnenog regiona može da utvrdi svoje lingvističke pretke na određenu grupu ljudi koja je najverovatnije živela u regionu južne Evrope, kada se povlačio poslednji led iz ledenog doba“, kaže jedan od učesnika istraživanja, Mark Padžel, evolutivni biolog sa Reding univerziteta.
Ovaj nalaz će biti zasigurno predmet velike debate međunarodnih lingvista, a da ne govorimo o reakcijama pojedinaca iz južnoevropskih država, koje će pokušavati da prisvoje „istorijsko pravo“ na zajednički jezik. Ideja iz studije je kontroverzna zato što reči u govornom jeziku previše brzo evoluiraju i većina njih u okviru čitavog vokabulara jednog jezika ima tek 50% šanse da „preživi“ period od 2.000 do 4.000 godina. Međutim, Padželov tim je upravo pokušao da dokaže da neki izrazi opstaju znatno duže, kao što su brojevi, zamenice i prilozi. On je koristio i softverski model kako bi predvideo reči koje se tako retko menjaju da bi mogle da opstanu period dug 15.000 godina.