Srbija je na međunarodnom tržištu prodala evroobveznice u vrednosti od 1,5 milijardi dolara, s kamatnom stopom od 4,875 odsto (prinos 5,15%) i rokom dospeća od sedam godina.
T-Hrvatski telekom ostvario je u prošloj godini neto dobit od 1,69 milijardi kuna (oko 224 miliona evra), što je za 6,4 odsto manje nego godinu dana ranije, te predlaže isplatu dividende od 20,51 kune po akciji, izvestila je danas ta kompanija.
Jedna od tekovina novog vremena elektronske obrade podataka jeste i mogućnost da milioni ljudi dobiju kredite koji im nisu dostupni u normalnoj banci. Ali, to znači i da će novi dužnici morati ponečeg i da se odreknu…
Činjenica da su političari povezani sa nekim interesnim lobijima ili da su ekonomske prilike rđave ne znači da ne mogu promeniti načine na koje postupaju, ili da je jedino rešenje za oslobađanje od uticaja interesnih grupa odlazak neke političke opcije sa vlasti. U realnosti, naš savremeni okvir političke ekonomije prepun je neizgovorenih pretpostavki o sistemu ideja na kojima se zasniva funkcionisanje političkih sistema. Ako te pretpostavke učinimo eksplicitnim, uloga interesa postaje bespredmetna. Oblikovanje politika, političko rukovodstvo, i ljudski faktor vraćaju se u život, piše jedan od najčuvenijih svetskih ekonomista Dani Rodrik.
U prošlim vremenima mi ekonomisti smo izbegavali politiku. Na naš posao gledali smo kao na opisivanje funkcionisanja tržišne ekonomije, analiziranje slučajeva u kojima su one omašivale ili smo se bavili pitanjem kako dobro dizajnirane politike mogu da povećaju efikasnost. Analizirali smo kompromise između suprotstavljenih ciljeva (recimo, pravičnost naspram efikasnosti), i predlagali politike koji bi mogle da dovedu do željenih ekonomskih rezultata, uključujući redistribuciju. Na političarima je bilo da odluče da li žele da prihvate naš savet (ili ne), a na birokratama da ga sprovode.
Tada su neki od nas postali ambiciozniji. Frustrirani činjenicom da su mnogi od naših saveta prošli nezapaženo (toliko mnogo rešenja za slobodno tržište još čeka da bude primenjeno!), okrenuli smo svoja analitička sredstva na analiziranje stavova političara i birokrata samih. Počeli smo da ispitujemo ponašanje političara koristeći isti konceptualni okvir koji smo koristili za odluke potrošača i proizvođača u tržišnoj ekonomiji. Političari su postali dobavljači društvenih usluga zainteresovani za maksimiziranje prihoda; građani su postali lobiji zainteresovani za rentu (korist) i grupacije sa posebnim interesima, a politički sistemi su postali tržišta na kojima se glasovima i političkim uticajem trgovalo za ekonomske koristi.
Tako je rođena oblast ‘političke ekonomije racionalnog izbora’ (rational-choice political economy), i teoretičarski stil kojeg su ubrzo prigrlili mnogi politički analitičari. Takav pristup doveo je do toga da smo lako mogli objasniti zašto političari čine mnoge stvari koje su u suprotnosti sa onim što bi bio racionalan ekonomski izbor. Zaista, ne postoji ta ekonomska devijacija koja nije mogla biti objašnjena sa dve reči: „nečijim (političkim) interesima“ (vested interests).
Zašto je industrija toliko zatvorena za konkurenciju? Zato što su političari završili u džepovima onih kojima odgovaraju monopoli. Zašto vlada postavlja barijere međunarodnoj trgovini? Zato što su korisnici trgovinske zaštite koncentrisani i politički uticajni, a potrošači naširoko rasuti i neorganizovani. Zašto političke elite blokiraju reforme koje bi podstakle ekonomski rast i razvoj? Zato što bi rast i razvoj mogli potkopati kontrolu koju oni kao politička vlast mogu da imaju. Zašto postoje finansijske krize? Zato što su banke vrlo uticajne u kreiranju ekonomskih politika i stoga im je lako da rizike svog poslovanja prebace na građane.
Da bi promenili svet, moramo ga razumeti. Činilo se da nam je ovaj ekonomski prilaz politici omogućavao da bolje razumemo verovatnoću ekonomskih i političkih ishoda. Ali, u tome je postojao duboki paradoks. Što smo više tvrdili da nešto objašnjavamo, manje je prostora ostajalo za poboljšanje stvari. Ako je ponašanje političara određeno interesima koji ih obavezuju, onda je svako zalaganje ekonomista za reforme nekih politika osuđeno na gluvilo onih koji to slušaju. Što je potpunija naša društvena nauka, tim je irelevantnija naša analiza različitih politika.
Ovo je mesto gde analogija između društvenih i prirodnih nauka prestaje da funkcioniše. Razmotrite odnos između nauke i inženjerstva. Kako naučno razumevanje fizičkih zakona prirode postaje sve sofisticiranije, tako i inženjeri postaju sposobniji da sačine bolje mostove i zgrade. Napredak u prirodnim naukama neće ometati već će unaprediti našu sposobnost oblikovanja fizičkog okruženja u kojem se nalazimo.
Odnos između političke ekonomije i analiza politika nimalo ne liči na prethodni primer. Što smo više internalizovali ponašanje političara u našu nauku, to je politička ekonomija više onemogućavala analitičare da dobro prosuđuju. Situacija je slična onoj u kojoj bi fizičari došli do teorije koja objašnjava ne samo prirodne fenomene, već i utvrđuje koje će mostove i zgrade inženjeri graditi. Tada jedva da bi bilo potrebe za inženjerskim školama.
Ukoliko vam se čini da sa ovim pristupom nešto nije u redu, na pragu ste da napravite važan korak. U realnosti, naš savremeni okvir političke ekonomije prepun je neizgovorenih pretpostavki o sistemu ideja na kojima se zasniva funkcionisanje političkih sistema. Ako te pretpostavke učinimo eksplicitnim, uloga interesa postaje bespredmetna. Oblikovanje politika, političko rukovodstvo, i ljudski faktor vraćaju se u život.
Postoje tri načina na koji ideje oblikuju interese. Prvo, ideje determinišu načine na koje političke elite sebe definišu i ciljeve koje sebi postavljaju – novac, čast, dugotrajno održavanje na vlasti, ili jednostavno mesto u istoriji. Ova pitanja identiteta su centralna za način na koje one odlučuju da deluju.
Drugo, ideje određuju stavove političkih aktera o tome kako svet funkcioniše. Moćni poslovni interesi lobiraće za drugačije politike onda kada procene da će fiskalni stimulansi doneti samo inflaciju a neće generisati veću agregatnu tražnju. Vlasti gladne prihoda sklonije su da nametnu manji porez onda kad misle da postoji šansa da poreski obveznici takav porez izbegnu, nego kada procenjuju da će oni neizbežno morati da ga plate.
Iz perspektive analiziranja politika jasno je da ideje determinišu strategije koje će političari primeniti da bi te ideje ostvarili. Na primer, jedan od načina za elite da ostanu na vlasti jeste da suzbiju sve ekonomske aktivnosti. Ali, drugi je da podstaknu ekonomski razvoj, da diversifikuju svoju ekonomsku bazu, uspostavljanjem koalicija, podsticanjenjem od države podržane industrijalizacije, ili sprovođenjem niza drugih strategija čije varijetete može da ograničava samo mašta političkih elita.
Proširite opseg izvodljivih strategija (što bi bilo ono što dobro dizajnirane politike i politička rukovodstva rade), i radikalno ćete promeniti ponašanje i ishode.
Zaista, ovo je način na koji možemo da objasnimo neke od od najvažnijih neverovatnih obrta u ekonomskim performansama tokom poslednjih nekoliko decenija, i fenomene kao što su Južna Koreja i Kina i njihov fantastičan rast (u 1960 – im i kasnih 1970 – ih). U oba slučaja, najveći dobitnici bili su oni čiji su interesi bili u pitanju (korejska poslovna zajednica i Kineska komunistička partija). Ono što je omogućilo reforme nije bila rekonfiguracija političke moći već pojava novih strategija.
Ekonomske promene često se dešavaju ne kada su nečiji interesi osujećeni, već onda kada se u ostvarivanju tih interesa koriste promenjene strategije. Politička ekonomija nesumnjivo ostaje važna. Bez jasnog razumevanja o tome ko dobija a ko gubi od status kvoa, teško je razumeti smisao naših postojećih politika. Ali, preterano fokusiranje na interese može nas lako skrenuti sa pravca kojim nastojimo da damo kritičke doprinose koje analiza politika i političko preduzetništvo mogu napraviti. Mogućnosti za ekonomske promene su ograničene ne samo realnošću političkih uticaja već i siromaštvom naših ideja.
Priredila Tanja Jakobi
Finansijski direktor Naftne industrije Srbije, Anton Fjodorov, predstavio je danas na Beogradskoj berzi poslovne rezultate kompanije koja je lani zabeležila neto rezultat od 49,5 milijardi dinara.
Dve najveće evropske ekonomije Nemačka i Francuska, imale su značajan pad privredne aktivnosti u poslednjem kvartalu prošle godine, što ukazuje da je evrozona pala u još dublju recesiju i da je oporavak očekivan u prvom kvartalu ove godine, doveden u sumnju.
Ekonomija evrozone tada je pala 0,6 odsto u odnosu na prethodna tri meseca. Njen pad predvodile su dešavanja u dve najjače ekonomije kontinenta – francuskoj i nemačkoj.
U aktivnosti nemačke privrede zabeležen je pad od 0, 6 odsto u poslednjem kvartalu prošle godine, pokazali su zvanični podaci objavljeni u četvrtak, što je najgori nemački rezultat od vrhunca globalne finansijske krize u 2009.
Francuski pad od 0, 3 odsto je takođe neznatno lošiji od očekivanog.
Ono što je posebno zabrinjavajuće za Berlin je to što je za pad najzaslužniji loš učinak izvozno orijentisanog sektora – motor njene privrede.
„U poslednjem kvartalu 2012 izvoz roba opao je znatno više od uvoza robe“, saopštio je nemački Zavod za statistiku, navodi se u saopštenju. Revizija rezultata francuske privrede za poslednji kvartal prošle godine pokazala je da proizvodnja u tom periodu smanjena za 0, 1 odsto u prvom i drugom kvartalu 2012, što znači da je zemlja već doživela jedna udar recesije u poslednjih 12 meseci.
LJUBLJANA (Slovenia), February 14 (SeeNews) – Slovenian electricity and gas trading and sales group Gen-I said it has entered the retail electricity market in Serbia by signing a deal with local industrial and medical gases producer Messer Tehnogas.
Istraživači univerziteta Berkli napravili su softver koji može da rekonstruiše davno izumrle jezike, objavio je britanski javni servis BBC, a prenosi afgencija Beta. Softver može da reksonstruiše proto jezike iz kojih su se dalje razvijali moderni jezici, a testiran je na 637 jezika koji su u upotrebi u Aziji i na Pacifiku, sa zadatkom da rekonstruiše jezik od koga su nastali. Na osnovu baze podataka koja je sadržala 142.000 reči, sistem je mogao da rekonstruiše rani jezik iz kojeg su se ti moderni jezici razvili. Naučnici su procenili da se taj jezik govorio pre oko 7.000 godina. Zatim su uporedili rezultate računarskog sistema sa onima do kojih su došli lingvisti i otkrili da se 85% ranih reči koje je generisao softver razlikovalo za najviše jedan glas od onih do kojih su došli lingvisti.
U svetu postoji hiljadu jezika za koje bi lingvistima trebalo „stotine života“ da ih prouče, izjavio je Dan Klajn, profesor Univerziteta Berkli, ali su zato računari vrlo efikasni kada treba ukrstiti podatke o mnoštvu promena koje su se dogodile u velikom vremenskom rasponu. Tokom hiljada godina, sitne varijacije u načinima na koji izgovoramo glasove učinile su da se rani jezici pretvore u brojne različite jezike. Te glasovne promene gotovo su uvek pravilne, slične reči menjaju se na slične načine, tako da ostaju obrasci koje čovek ili računar može da otkrije. Stvar je u tome da se identifikuju obrasci po kojima se te promene dešavaju i zatim preokrenu, čime se reč, u suštini, vraća kroz vreme, objašnjava Dan Klajn.
Međutim, iako je računarska pretraga daleko brža, sistem ima nedostatke, jer ne može da objasni zašto ili kako nastaju izvesne promene, već samo da su se one verovatno dogodile. Na ovom nivou znanja i tehnologije, stručnjaci mogu da rekonstruišu jezike koji su stari i do nekoliko hiljada godina, ali je i dalje neizvesno kada i da li će biti moguće rekonstruisati prvi protojezik, od koga su nastali svi ostali.
Izvor: Beta
ZAGREB (Croatia), February 14 (SeeNews) – Croatia's Zagrebacka Banka [ZSE:ZABA-R-A] said on Thursday its consolidated net profit fell 13% to 1.297 billion kuna ($222.1 million/171.1 million euro) in 2012.
Pre dva dana Mađarska je najavila izdavanje dolarskih petogodišnjih i desetogodišnjih obveznica. Desetogodišnje obveznice biće ukupne vrednosti od dve milijarde dolara, a petogodišnje od 1,25 milijardi.
Na ovaj potez mađarska vlada se odlučila kada joj MMF nije odobrio fleksibilnu liniju kredita pa je morala da potraži druge vidove finansiranja na međunarodnim tržištima.
Investitori su na ovu vest reagovali pozitivno. Iz Nomure kažu da izdavanje dolarskih obveznica neće škoditi domaćem finansijskom tržištu, a iz UniCredita da mađarska situacija sa dugom ove godine izgleda mnogo bolje nego prošle ali i da su i dalje skeptični po pitanju rasta njene ekonomije.
Iz ovog poteza Mađarske Piter Atard Montalto, analitičar iz Nomure, zaključuje da je ova zemlja okrenula leđa MMF-u, ali i da će uspešno zaduživanje korišćenjem velike ponude novca i niske kamatne stope dati „vetar u leđa“ aktuelnoj mađarskoj vlasti. On upozorava da su posle svakog zaduživanja mađarske vlasti dobijale prostor za neočekivane, i ne uvek dobre, reforme, pa se to može očekivati i ovog puta.