Kompanija Kolberg Kravis Roberts (Kohlberg, KKR) objavila je danas da je potpisala konačan sporazum o preuzimanju SBB/Telemah grupe (Telemach) od kompanije Mid Jurop partners (Europa Partners). Na čelu SBB – Srpske kablovske mreže, ostaće tim predvođen osnivačem kompanije Draganom Šolakom koji će zadržati značajnan udeo u SBB-Telemah grupi. Finansijski detalji transakcije nisu objavljeni.
Treći put za redom u Srbiji su dodeljene Nacionalne stipendije u okviru međunarodnog programa „Za žene u nauci“. Tri srpske naučnice – Dijana Mosić, Katarina Zeljić i Miljana Tanić, nagrađene su sa po 5 000 evra za svoj izuzetan naučnoistraživački rad u oblasti prirodnih nauka. Objavljen je i početak novog ciklusa ovog programa stipendiranja, te će mlade žene koje se bave naučnim radom i istraživanjima od 15. oktobra do 15. decembra ove godine ponovo moći da konkurišu za stipendije koje se svake godine dodeljuju u našoj zemlji.
Konkurs za ove stipendije otvoren je za mlade žene koje se bave naučnim istraživanjima u oblasti prirodnih nauka, imaju do 35 godina i trenutno su na doktorskim studijama ili su ih već završile. Detaljne informacije o tome kako se prijaviti, uključujući prijavni formular i opšta pravila konkursa, moguće je naći na internet adresi www.zeneunauci.co.rs
Projekat Nacionalnih stipendija „Za žene u nauci“ u Srbiji je pokrenut 2010. godine, u partnerstvu Nacionalne komisije za UNESCO, L’Oreala Balkan i Ministarstva za prosvetu, nauku i tehnološki razvoj. Od tada se svake godine dodeljuju tri stipendije talentovanim i perspektivnim mladim ženama koje se u bave istraživačkim radom u Srbiji, i za cilj imaju dalje naučno i profesionalno usavršavanje.
Dijana Mosić je rođena 18. oktobra 1981. godine u Lebanu. Osnovnu školu je završila u Medveđi, a Gimnaziju je završila u Lebanu. Diplomirala je na Pririodno-matematičkom fakultetu u Nišu i nagrađena je poveljom Univerziteta u Nišu kao najbolji diplomirani student Prirodno-matematičkog fakulteta u školskoj 2003/2004. godini. Magistrirala je i doktorirala iz oblasti matematike na istom fakultetu gde danas radi kao vanredni profesor. Uža naučna oblast joj je funkcionalna analiza, teorija operatora, linearna algebra. Član je uredničkog odbora naučnih časopisa Facta Universitatis, series Mathematics and Informatics, Functional Analysis, Approximation and Computation (Niš), British Journal of Mathematics & Computer Science. Kao istraživač angažovana je na tri projekta (od toga dva bilateralna) Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije. Autor je i koautor 2 zbirke zadataka i 31 naucnog rada u vodecim medjunarodnim casopisima.
Katarina Zeljić je rođena 4. jula 1984. godine u Loznici. Osnovnu školu i gimnaziju je završila kao nosilac Vukove diplome i povelje đaka generacije. Diplomirala je na Biološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu 2008. godine na usmerenju Primenjena genetika sa prosečnom ocenom 9.82, a doktorirala 2012. godine na istom fakultetu na modulu Genetika. Zaposlena je na Biološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu gde radi kao docent na katedri za Genetiku i Evoluciju. Do sada je bila autor i koautor 8 naučnih publikacija u vrhunskim međunarodnim časopisima i 13 saopštenja na skupovima međunarodnog značaja. Bila je stipendista opštine Loznica, Ministarstva nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije, 2007. godine je dobila nagradu EFG banke za najbolje studente Srbije u okviru projekta „Investiramo u Evropske vrednosti“, a 2011. je dobila stipendiju Union Graduate College-Mount Sinai School of Medicine, za program edukacije Bioetike. Uža oblast naučnog interesovanja su joj molekularna genetika i epigenetika kancera i humana populaciona genetika. Dodatno se posebno interesuje i za etiku naučno-istraživačkog rada.
Miljana Tanić je rođena 21. juna 1984. godine u Beogradu. Diplomirala je 2008. godine na smeru Molekularna biologija i fiziologija na Biološkom Fakultetu u Beogradu. Završila je Master studije na Fakultetu prirodnih nauka Autonomnog univerziteta u Madridu, u Španiji. Doktorsku disertaciju iz oblasti molekularne biomedicine odbranila je 2012. godine na Medicinskom fakultetu Autonomnog univerziteta u Madridu. U toku osnovnih i postdiplomskih studija bila je stipendista Grada Beograda, Hemofarm fondacije, La Caixa/CNIO International PhD Fellowship programa i Fonda za mlade talente Republike Srbije. U periodu od 2008. do 2012. godine, radila je na Španskom nacionalnom centru za istraživanje kancera (CNIO) u Laboratoriji za humanu genetiku. Kao stipendista European Association for Cancer Research 2011. godine bila je na studijskom boravku na Kolumbija univerzitetu u Njujorku. Od decembra 2012. godine radi na Institutu za onkologiju i radiologiju Srbije u Laboratoriji za molekularnu genetiku. Njen naučno-istraživački rad u oblasti molekularne onkologije je fokusiran na humanu genetiku karcinoma dojke i razvoj prediktivnih i prognostičkih biomarkera u onkologiji. Član je nekoliko naučnih društava. Tečno govori engleski, španski i francuski jezik.
Evropski komesar za energetiku Gajtner Etinger predstavio je u Briselu svoj plan za širenje nemačkog pristupa održivoj proizvodnji energije na celu EU, za šta je po prvi put u istoriji Unija odvojila dovoljno novca.
Naime, u planu je predstavljeno 200 infrastrukturnih projekata krucijalnih za održivu energetsku budućnost na koje će biti utrošeno 5,8 milijardi evra, i to za ideje poput prekogranične izgradnje novih gasovoda, ustanova za skladištenje energije i sl.
Projekti će se sprovoditi pod uslovom da uvek barem dve zemlje od njih imaju koristi. U suštini svaka od 28 članica EU bi trebalo da vidi benefite od ovoga. Naime, u okviru projekata će biti ponuđene i jefitne pozajmice i subvencije za izgradnju energetskih objekata u vrednosti i do 75% od cene projekta.
Međutim, pošto većina planom predviđenih ekoloških načina za proizvodnju energije u Nemačkoj već funkcioniše, cilj je da ova zemlja to počne da radi u saradnji sa svojim susedima. Osim toga u planu je stvaranje kruga električne energije severnomorskih zemalja odnosno razmene energije koju proizvode ove zemlje.
Do sada su jedna od brana ovakvim projektima bili protesti građana protiv infrastrukture kao što su visokonaponski strujovodi međutim sada je to rešeno – oko 200 ovakvih projekata će u naredne tri i po godine dobiti građevinske dozvole u EU.
Izvor: Špigl
Kristin Lagard je juče upozorila da kriza u američkom Kongresu može uskoro da gurne čitav svet u novu recesiju. Američko ministarstvo finansija ostaće i zvanično bez sredstava u četvrtak, ukoliko u međuvremenu ne dođe do razrešenja.
Američki kongresmeni u ovom trenutku drže čitav svet u neizvesnosti. Ispred Bele kuće i Kongresa u Vašingtonu juče su bili organizovani protesti ljutitih građana, a vođe poslaničkih grupa po prvi put su konačno sele za pregovarački sto u subotu, međutim, bez rezultata. Kristin Lagard je u intervjuu za američku televiziju ABC kritikovala odgovorne političare zbog ovog pat stanja: „Uz ovoliki nivo poremećaja i rast nepoverenja u američke zakonodavce, bez rešenja u četvrtak svet će biti u velikoj opasnosti od pada u novu recesiju.“
Zabrinutost je izrazio i novi predsednik Svetske banke, Kim Jong Džim. „Nereagovanje SAD na dužničku krizu sopstvene vlade moglo bi da rezultuje povećanju kamatnih stopa, padom poverenja investitora i usporavanjem tek uspostavljenog krhkog ekonomskog rasta“, izjavio je Jong Džim. S druge strane, najveće učešće u MMF i Svetskoj banci, najvećim svetskim kreditorima, imaju upravo Sjedinjene Države.
Kompanija Filip Moris i Grad Niš dodeljuju stipendije za najbolje studente Univerziteta u Nišu u akademskoj 2013/14. Konkurs će trajati od 14. oktobra do 10. novembra 2013. godine.
„Konstantinovom stipendijom“ nagrađuju se talentovani, sposobni i preduzimljivi studenti Univerziteta u Nišu. Njihov liderski potencijal i učešće u aktivnostima korisnim za zajednicu, uz uspeh na fakultetu, karakteristike su koje se prepoznaju i nagrađuju stipendijom. Konkurs je otvoren za studente svih 13 fakulteta Niškog univerziteta, a po jedan najbolji student sa svakog fakulteta biće dobitnik ove prestižne stipendije. „Konstantinovu stipendiju“ pokrenuli su u 2012/13. godine, a pored novčanog dela stipendije u jednokratnom iznosu od 170.000 dinara neto, studentima je obezbeđena mogućnost obavljanja stručne prakse u javnim institucijama.
Konkurs sprovodi kancelarija Programa „Pokreni se za budućnost“. Svi uslovi, propozicije i prijavni obrazac konkursa dostupni su na internet adresi konstantinovastipendija.rs.
Koliko su ranije mediji pravili otklon prema ekonomskim temama i posvećivali se političkim i estradnim aferama, toliko se danas svi interesuju za to koliko će nas teško pogoditi nove mere vlade. Naime, samo reč “štednja” pomenuta je prošle nedelje u medijima 149 puta u kontekstu “stezanja kaiša” koje će građani osetiti kroz dodatno pogoršanje standarda ( navodno bar na kraći rok).
Od početka sukoba u martu 2011. čak trećina sirijskog stanovništva prognana je iz svojih gradova – skoro sedam miliona ljudi. Od tog broja, više od dva miliona je izbeglo, što je najveći egzodus stanovništva u poslednje tri decenije.
Prema oceni Kancelarije za izbeglice Ujedinjenih Nacija, oko 97% sirijskih izbeglica je trenutno razmešteno po komšijskim zemljama – Libanu, Jordanu, Turskoj i Iraku. Oko 47.000 Sirijaca potražilo je zvanični azil u EU, a najveći broj zahteva odobrile su Švedska, Nemačka i Italija. Liban, koji ima populaciju od samo 4,4 miliona stanovnika, prihvatio je najviše Sirijaca – zvanično njih 760.000, iako vlada Libana nagoveštava d abi njih broj mogao da iznosi i oko 1,3 miliona. U Jordan je prebeglo njih 540.000, što z aovu malu zemlju može da predstavlja veliki problem jer se ona već suočava sa nestašicom vode i energetskih resursa. U kampu za izbeglice u Zaatari nalazi se čak 120.000 ljudi. Oko pola miliona ih je izbeglo u Tursku i 190.000 u Irak.
S druge strane, razvijene zemlje EU žale se na veliki priliv izbeglica, iako ih je zvanično u njih ušlo tek oko 47.000 (bez „ilegalaca“). Prošlog meseca je Švedska postala jedina zemlja EU koja prihvata bez prethodnih uslova sve izbeglice iz Sirije, izuzev proglašenih ratnih zločinaca.
Izvor: monitor.hr, France24
UniCredit Banka je, u skladu sa zahtevima klijenata, upotpunila svoju ponudu čekovima, proizvodom koji je vrlo specifičan i popularan na našem tržištu. Zahtev za čekove mogu podneti sva punoletna lica, zaposleni ili penzioneri po pojednostavljenoj proceduri, što između ostalog podrazumeva da čekove mogu da dobiju odmah po podnošenju zahteva. Čekovi se odobravaju klijentima koji svoju zaradu primaju preko računa otvorenog u UniCredit Banci, a njihov broj zavisi od prosečne zarade ili penzije koju ostvaruju. Takođe, jedan od neophodnih uslova je i da su klijenti u prethodnom periodu uredno izmirivali sve svoje obaveze prema banci.
UniCredit je jedna od vodećih evropskih bankarskih grupacija sa jakim prisustvom u 20 zemalja u Evropi. Prema podacima od 30. aprila 2013. godine banka je prisutna na 50 tržišta sa mrežom od oko 9.200 ekspozitura i sa više od 152.000 zaposlenih.
Iranski zvaničnici su odbili zahtev zapada da isporuče svoje zalihe obogaćenog uranijuma, ali su nagovestili felskibilnost po drugim spornim pitanjima nacionalnog nuklearnog programa.
Sutra će u Ženevi početi prvi zvanični pregovori međunarodne zajednice sa novom iranskom vlašću o spornim detaljima u vezi sa iranskim nuklearnim programom, od kada je u junu Hasan Ruhani nasledio Mahmuda Ahmedinedžada na mestu predsednika zemlje. Ministar inostarnih poslova Irana juče je „razočarao“ zapadne političare jer je javno odbio njihov zahtev da se Iran oslobodi svoje zalihe 20% obogaćenog uranijuma. Ministar Abas Araki je obrazloćio ovakvu odluku tvrdnjom da Iran namerava da iskoristi ovaj uranijum za izgradnju nuklearnog reaktora isključivo u naučne svrhe. S druge strane, mediji sa zapadne hemisfere ostaju duboko skeptični posle ove izjave.
Iranski predsednik Ruhani pokušaće da kroz pregovore o nuklearnom programu udovolji makar nekim zahtevima međunarodne zajednice, kako bi svojoj zemlji ukinuo deo sankcija na trgovinu naftom i naftnim derivatima, kao i plemenitim metalima. Izrael spada među zemlje koja najviše sumnja u dobre namere zvaničnog Irana, pa čak preti i vojnom akcijom ukoliko pregovori ne dovedu do napretka. Prethodnih godina izveštaji izraelskih i američkih vojnih agencija govorili su o tome kako Iran rapidno povećava svoju količinu obogaćenog uranijuma, idealnog za proizvodnju nuklearnog oružja.
Komercijalna banka je uvela novu Karticu za mlade MyTag/One&Only, koja omogućava mladima, već od 14 godina i više, da koriste karticu u plaćanju robe i usluga u zemlji i svetu prilikom ekskurzija, letovanja, putovanja, ali i za duže boravke van mesta stanovanja, školovanje, studiranje i sl, uključujuci i inostranstvo i zato je posebno pogodna za đake i studente.