Telekom Austrija (TA) ispao je iz procedure ponude za kupovinu kablovskog operatera SBB/Telemah (Telemach), tvrdi bečki ekonomski dnevnik Virtšaftsblat. List ističe, pozivajući se na više neimenovanih izvora, da Telekom Austrija nije prošao prvu fazu predaje ponuda, pošto je njegova bila najniža. Telekom Austrije nije želeo da komentariše iznete tvrdnje, a list navodi da su u trci za kupovinu kablovskog operatera ostala četiri zainteresovana ponuđača, i to pre svega privatni fondovi. Poznavaoci tržišta procenjuju da SBB/Telemah vredi između 700 i 800 miliona evra.
Vatikanska banka otvorila je internet stranicu www.ior.va, u pokušaju da popravi imidž nakon niza skandala i kritika na račun nedostatka transparentnosti.
Predsednik banke, Ernst von Freyberg, rekao je za Vatikanski radio da će na stranicama biti objavljen godišnji izveštaj, što će biti prvi put da banka objavljuje finansijske rezultate, koji će pružiti informacije o reformama i poslovima banke u svetu, načinima na koje pruža podršku crkvi i humanitarnim akcijama, prenosi Reuters.
Vatikanska banka, čiji je službeni naziv Institut za verske poslove (IOR), meta je brojnih istraga italijanskih istražitelja zbog sumnje oko pranja novca, a u Odboru Veća Evrope koji se bavi pitanjima u vezi sa sprečavanjem pranja novca i finansiranja terorizma, prošle godine je ocenjeno da banka nije ispunila međunarodne standarde transparentnosti. Papa Franja je ove nedelje poručio da posrnula Vatikanska banka mora da postane „poštena i transparentna“, i naveo da će saslušati savete komisije koju je formirao u pogledu toga da li banku treba reformisati ili čak ugasiti. Objavljivanje izveštaja na internet stranici Vatikanske banke planirano je za oktobar.
Cenovnik električne energije je jedinstven u celoj Srbiji i cene kilovat-sati po tarifama i zonama jednake su za sve kupce koje po Zakonu o energetici od 1. jula snabdeva Privredno društvo „EPS Snabdevanje“, a to su svi kupci koje su do 1. jula snabdevala privredna društva za distribuciju električne energije. „Nije tačno, kako tvrdi Forum potrošača iz Niša, da građani jugoistoka Srbije plaćaju najskuplju električnu energiju, a građani Beograda najjeftiniju“, kaže se u zvaničnom saopštenju JP EPS.
Cenovnici koje pominje Forum potrošača iz Niša odnose se na pristup distributivnoj mreži za kupce koji od 1. januara sledeće godine gube pravo na javno snabdevanje i počinju da kupuju električnu energiju na slobodnom tržištu. Reč je o određenom broju kupaca iz kategorije privrednih subjekata i preduzetnika. Iznosi koji su navedeni u cenovnicima pet privrednih društava za distribuciju i objavljeni su u „Službenom glasniku“ odnose se na cenu mrežarine za kupce na svim naponskim nivoima. Ti iznosi predstavljaju samo jedan od elemenata na osnovu kojih se formira konačna cena jedinstvena za sve kupce koji imaju pravo na javno snabdevanje i u tu kategoriju spadaju sva domaćinstva u Srbiji, saopštava EPS.
Najnoviji model za izračunavanje posledica klimatskih promena koji koristi PNAS, zvanični žurnal američke Akademije nauka, nema nimalo optimistična predviđanja: Neka se pripreme gradovi na obali.
Krenimo redom. Nivo ugljen-dioksida u atmosferi dosegao je prošle godine maksimum za poslednja tri, a možda čak i pet miliona godina, Arktik je još malo pa nestao, a 2012. bila je i deveta najtoplija godina od kada se meri temperatura na globalnom nivou. Uticaj čoveka na klimatske promene postao je očigledan čak i za najveće naučne skeptike. Jedan naučno-istraživački rad podigao je puno prašine tvrdeći nedavno da će Majami na Floridi već do kraja ovog stoleća biti pod vodom. Nova studija PNAS, međutim, proširila je ovu tvrdnju na čitavih 1.400 gradova.
Dr Bendžamin Štraus, klimatski ekspert iza ovog istraživanja, kaže da je u atmosferu Zemlje već ispuštena količina gasova koji izazivaju efekat staklene bašte dovoljna da dovede porast nivoa svetskih mora za 1,3 metra, što će samo u SAD ugroziti oko 3,6 miliona stanovnika u 316 obalskih gradova. Štraus je otišao i dalje u budućnost, tačnije do 2100. godine, u kojoj predviđa da će, ukoliko se sadašnji trendovi nastave, preko 1.400 gradova biti pod vodom. On je napravio i interaktivnu mapu Sjedinjenih Država koja pokazuje kojim tempom će plaviti američki gradovi do kraja veka. Prema najmračnijoj prognozi do kraja 21. veka mora mogu da se podignu za 23 stope, odnosno oko 7,3 metra. Prema Štrausu, ukoliko bi sada počeli da se primenjuju veliki rezovi i smanjenje emisije štetnih gasova, do 2100. mora će se podići za nešto više od dva metra, jer je veliak šteta već naneta.
Na vebsajtu mađarskog radija Gazdasági osvanula je izjava jednog neimenovanog eksperta iz avio-industrije koji tvrdi da je misteriozni bliskoistočni investitor iza nove avio-kompanije u zemlji zapravo Emirates Airlines.
Sólyom Hungarian Airways je nova avio-kompanija na evropskom nebu. Prošle nedelje je održala svoju prvu konferenciju za štampu, kada je objavljeno da su većinski vlasnici u kompaniji jedno turističko preduzeće iz Omana i neimenovani investitor iz Dubaija. Mađraski Gazdasági radio javlja da je glavni ulagač zapravo Emirates, vodeći avio-prevoznik na Bliskom Istoku, koji je vlasnik preko 200 aviona.
Ovaj potez je samo poslednji u nizu osvajanja evropskog tržišta od strane tri bliskoistočna avio-prevoznika. Etihad preuzima 49% u domaćem JAT-u, a ulazi na velika vrata i na indijsko tržište (Jet Airways). Sólyom Airways počinje sa radom krajem avgusta kada če biti ostvareni ugovori o lizingu sedam aviona, od kojih je jedan Boeing 737-500, sa planom da flota naraste na čak 50 letelica do kraja 2017. Samim tim i potraga za osobljem biće povećana, očekuje se da će novi mađarski avio-prevoznik uposliti između 700 i 1.000 ljudi u ovoj godini, odnosno do 2.000 do kraja 2014. Ipak, za sada nijedan detalj o finansijskim ulaganjima i raspoloživom budžetu nije objavljen u javnosti.
British Gas, jedna od kompanija koja distribuira električnu energiju u Velikoj Britaniji, potrešće iz korena tržište struje u ovoj zemlji ponudom potpuno besplatnog korišćenja struje za one potrošače koji uspeju da koncentrišu svoju potrošnju tokom vikenda.
Predložena promena tarifiranja kod distributera British Gas, koja bi trebalo da bude aktivirana od početka 2014, identična je sa već psotojećom ponudom sestrinske energetske kompaniej u SAD, Direct Energy. Iza oba ova distributera stoji kompanija Centrica, koja želi da motiviše potrošače da preusmere veći deo svoje potrošnje tokom vikenda, kada je svuda u svetu potrošnja manja nego tokom radnih dana. Ovaj pionirski projekat naplate već se odvija u severoistočnim državama SAD, a uskoro će započeti i u Teksasu, piše Financial Times. U Pensilvaniji postoji čak i mogućnost izbora subote ili nedelje za besplatan dan, uglavnom iz verskih razloga.
British Gas je najveći snabdevač električnom energijom u Velikoj Britaniji i, zajedno sa još pet distributera, krajem prošle godine pretrpeo je velike kritike ostrvske javnosti i političara jer je podigao cene svojih usluga, usklađujući ih sa inflacijom. I premijer Dejvid Kameron tom prilikom zatražio je od energetskih kompanija da što je više moguće povedu računa o trenutnoj platežnoj moći građana, pa čak i predložio da se struja naplaćuje svima po minimalnoj tarifi. Potez uvođenja besplatne subote isgurno će naići na odobravanje u britanskoj javnosti.
Izvor: Financial Times
Ove nedelje kriza štampanih medija beleži nove žrtve. U Sloveniji se prodaju listovi Delo i Večer, najveći nemački izdavač Springer se „rešio“ svih svojih regionalnih listova, dok se štampano izdanje LA Timesa izdvojilo od ostatka kompanije.
Jedna od udarnih vesti u Nemačkoj ove nedelje je prodaja novina koju su dogovorili medijski koncerni Axel Springer i Funke Gruppe (bivši WAZ). Naime, Springer se „rešio“ svih svojih regionalnih i programskih listova i časopisa (poput Berliner Morgenposta i Hamburger Abendblatta) i najavio kako planira ulaganja u digitalne medije, koje smatra poslom budućnosti. Svoje regionalne listove je naplatio 920 miliona dolara, a celu proceduru kontroliše i tamošnja Agencija za tržišno takmičenje(Kartellamt), no nezavisni stručnjaci ocenjuju da tržišna pravila neće biti povređena.
S druge strane, medijski analitičari tumače ovakav potez Springera (koji izdaje i najtiražniji evropski tabloid Bild), kao najavu strateške odluke da napusti segment štampanih medija u kojima ne vidi poslovnu budućnost. „Ekonomski gledano, potpuno je ispravno usmeriti se na digitalne medije, kao Springer, što takođe zahteva značajna ulaganja. No hoće li ta strategija dugoročno biti isplativa, zasad je teško reći“, izjavio je u razgovoru za Der Spiegel profesor komunikologije i istraživač medija Klaus-Dieter Altmeppen.
Američka drama
Kriza štampanih medija u Sjedinjenim Državama je u međuvremenu dostigla takve razmere, da je pitanje „ko još kupuje štampane medije“ postalo redovna tema američkih TV komičara. Pravu dramu doživljava LA Times, čije se štampano izdanje izdvaja od ostatka kompanije, s obzirom na gubitke koje proizvodi. To zapravo znači dugoročno odumiranje štampanog LA Timesa, smatraju analitičari, a velike gubitke u poslovanju beleži i Washington Post, čija je budućnost takođe neizvesna. LA Times, osnovan još 1881. godine, još pre desetak godina ukinuo je svoje nacionalno štampano izdanje (uz objašnjenje da je ono „zbog interneta postalo irelevantno“), a sada se i novina izdvaja i prepušta neizvesnoj budućnosti, dok se ostatak kompanije usmerava na digitalne medije.
Loše vesti za novine ovih dana dolaze i iz Slovenije. Pivovarna Laško, vlasnik dnevnih listova Delo i Večer, prodaje ih zbog dugova u kojima se kompanija našla. Vest o prodaji objavljena je baš u Delu, a prvi komentari u javnosti ističu da je ovo još jedan primer da velike kompanije koje su preuzele vlasništvo nad medijima u regionu novine smtaraju samo jednim segmentom svog portfelja, a ne nečim što postoji zbog javnog ineteresa.
Češke banke beleže ubedljivo najveći povraćaj na kapital u prošloj godini, dok su slovenačke najlošije poslovale, a Srbija je u društvu sa Mađarskom pri dnu lestvice među 9 zemalja koje analizira portal moj-bankar.hr.
Slovenačke banke beleže najlošiji prošlogodišnji rezultat u regionu srednje i istočne Evrope. Bankarski sektor u Sloveniji je 2012. završio sa negativnim povraćajem na kapital koji iznosi -7.3%, pokazuje analiza profitabilnosti bankarskog tržišta portala moj-bankar.hr. Ali najgore još nije prošlo, jer se BDP Slovenije strmoglavio u prvom kvartalu 2013. za 4.8%, a država još traži način da ojača Novu ljubljansku banku kojoj nedostaje sveži kapital za nastavak normalnog poslovanja.
Mađarska, koja je vratila svoje „dugove“ MMF-u i koja je deo troška krize, kroz porez na aktivu, prebacila na banke, još uvek ima neprofitabilan bankarski sistem, ali u poređenju sa Slovenijom može se nazvati „blagim“. Na suprotnoj strani lestvice uspešnosti su rezultati Poljske i Češke. Izvozno orijentisana Češka i snalažljiva Poljska koja ima snažan „interni sistem“ povlačenja EU fondova, rastu i posluju kao da krize i nema, ocenjuje se u analizi. Povraćaj na kapital čeških banaka iznosio je čak 21.4% u odnosu na drugoplasiranu Poljsku, gde iznosi 14,3%.
Povraćaj na kapital – RoE
Izvor: moj-bankar.hr, RB, DB
Strane banke su u prvom tromesečju ove godine ubrzale povlačenje kapitala iz srednje i istočne Evrope, upozorava se u najnovijem izveštaju Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD).
Banke koje podnose izveštaje Banci za međunarodna poravnanja smanjile su u tom periodu svoje spoljne pozicije u evropskim zemljama u razvoju, bez Rusije i Turske, u visini od 0,7 posto BDP. To je više nego u poslednjem tromesečju 2012. godine, kada su njihova sredstva u tim zemljama smanjena za 0,2 posto, naveo je EBRD. Mnoge banke u istočnoevropskim zemljama su u potpunom ili većinskom vlasništvu matičnih banaka sa Zapada, koje u poslednje vreme smanjuju kreditne aktivnosti nastojeći da poprave svoje bilanse narušene dužničkom krizom u evrozoni. Strahuje se da će njihovo povlaćenje na domaća tržišta naneti štetu ekonomijama evropskih zemalja u razvoju.
Istraživanje je pokazalo značajno kumulativno smanjivanje sredstava u proteklim tromesečjima, koje je dostizalo u proseku i 5,5 posto BDP-a od sredine 2011. godine. Najveće povlačenje sredstava dogodilo se u Mađarskoj, gde je dostiglo 23 posto BDP-a, a zatim u Sloveniji 0,17 posto. Taj proces nastavio se i u prva tri meseca ove godine u zemljama kao što su Hrvatska, Letonija, Litvanija, Rumunija i Ukrajina, saopštio je EBRD. U Mađarskoj su banke zbog odluka vlade Viktora Orbana u vezi s oporezivanjem banaka i davanja subvencija korisnicima kredita u 2010. izgubile 3,6 milijardi evra.
Strane banke strahuju da bi mogle pretrpeti još gubitaka zbog najavljenog plana za pomoć korisnicima kredita s hipotekama u stranim valutama. Najveća mađarska banka OTP je u protekle dve nedelje zbog oštrog pada cena akcija izgubila na tržišnoj kapitalizaciji više od 887 miliona dolara.
U jeku ekonomske krize i prestrojavanja snaga na evropskoj političkoj sceni, predstojeće izbore u Nemačkoj mnogi su ocenili kao ključnu prekretnicu pre svega – za budućnost evra. Nemačka ne samo da je, danas, jedan od najuglednijih i najuticajnijih političkih aktera, već je bivši evropski ranjenik iz 1999, vrlo moguće jedina odbrana zajedničkog opstanka ujedinjene Evrope. Svetska javnost pomno prati dešavanja na nemačkoj političkoj sceni i iščekuje ishod izbora, zakazanih za 22. septembar ne bi li naslutila odgovor na pitanje: da li će Nemačka promeniti stavove o spasavanju EU i evra? Najjednostavniji odgovor bi bio: neće!
Iako se u javnosti sa prilično izvesnosti očekuje da će Angela Merkel, šef Hrišćanske demokratske unije (CDU) pobediti na izborima, ima mnogo spekulacija i mogućih kombinacija o tome koje će sve partije ući u novu vladu, uključujući tu i predstavnike najsnažnijeg opozicionog izazivača. Istraživanja javnog mnenja pokazuju da će ovogodišnji izbori biti prilično neizvesni. Vladajuća kaolicija CDU, Hrišćansko-socijalne unije Bavarske (CSU) i Liberalna partija Nemačke (FDP) je početkom 2011. godine imala samo 35% podrške među građanima, ali se u međuvremenu značajno oporavila i sada je podržava između 41-43% birača. Opozicija koju čine Socijal-demokratska partija Nemačke (SPD) i Zeleni imaju između 42-44%, Levičari 6-8%, i Pirati 3-4% podrške biračkog tela. Iz ovih pokazatelja jasno se vidi da pobeda ni za koga neće biti laka i da je stvaranje koalicija neminovnost. Tome će doprineti i izmenjeni izborni zakon koji relativno favorizuje manje partije.
Mnogi analitičari smatraju da je vrlo moguće da se ponovi scenario iz 2005. tj da se osnuje velika koalicija. Tim pre što se FDP, inače tradicionalni koalicioni partner vladajuće CDU bori za prelazak cenzusa. Ovo u svakom slučaju, ne bi bio najsrećniji scenario ni za Merkelovu, ni za Pira Štajnbruka lidera SDP, jer glasači nisu bili naročito zadovoljni takvom kombinacijom u prošlosti. Aleksej Kuznjecov iz Instituta svetske ekonomije i međunarodnih odnosa pri RAN, ocenio je da glavno pitanje neće biti da li će Merkel sačuvati poziciju lidera, već može li ona ponoviti aktuelnu koalicionu šemu ili će morati da formira novu koaliciju i koliko će u tom slučaju ta koalicija biti stabilna.
Izazov tradicionalizmu
Može se bez velikog oklevanja reći da su nemački glasači izuzetno tradicionalni i da se u mnogo većoj meri vezuju za samu partiju nego za ličnost kandidata. Ipak ovi izbori će biti posebni baš zbog toga što bi njihovog pobednika mogle odrediti pre simpatije prema ličnosti nego prema partiji iz koje dolaze, navodi se u studiji istaživačkog centra Dojče banke.
To neće biti nimalo lako: iako neki svetski mediji, kao što je recimo “Gardijan” prikazuju Štajnbruka kao znatno drugačijeg od aktuelne kancelarke, nemačka javnost ne prepoznaje veliku razliku što pokazuju i istraživanja. Merkel je sebi stvorila imidž jake ličnosti koja ne odustaje od svojih namera i poseduje dovoljno lične snage da se nametne kao lider i preuzme odgovornost za postupke vlade i to će svakako biti jedan od presudnih faktora zbog kojih će se mnogi glasači odlučiti upravo za ovu opciju, navodi Dojče bank. Pir Štajnbruk sa druge strane, takođe uživa veliku popularnost, ali je već imao problema sa dokazivanjem porekla novca što je svakako uticalo na njegov imidž kod radničke klase koja i jeste njegova ciljna grupa. On važi za direktnog, pragmatičnog i otvorenog čoveka. Za Štajnbruka i njegov SPD se može reći da i ima ‘’šansu i po’’ da odnese pobedu. Može se desiti da odnesu čistu pobedu u koaliciji sa Zelenima ili postoji mogućnost da uđu u koaliciju sa Zelenima i Liberalima. Štajnbrukova opcija se zalaže za povećanje poreza bogatima (pre svega se to odnosi na kompanije koje ostvaruju visoku dobit i pojedince sa natprosečnim primanjima) i povećanje minimalne cene rada. Iz ovoga se može zakljuciti da je SPD svoju politiku pomerio značajno u levo, ali to se pre odnosi na neka prilagođavanja i male izmene postojećeg sistema, nego na neku suštinski drugačiju politiku. Pomeranje na levo je proisteklo i iz činjenice da uprkos tome što je nemački životni standard očuvan, unutar društva došlo do relativno značajnog raslojavanja pre svega unutar srednjeg sloja.
Iako se Liberali ovaj put bore da pređu cenzus od pet posto, ipak imaju zavidan koalicioni potencijal, dok se za Piratsku stranku ne očekuje da će preći cenzus. Ove godine kriza je iznedrila i partiju evroskeptika pod nazivom Freie Wahler za koje mnogi smatraju da mogu da budu iznenađenje ovih izbora i uđu u Bundestag. Međutim, dosadašnja praksa je pokazala da antievropske ideje do sada nisu bile nagrađivane na izborima. Levičare i Pirate niko ne računa kao ozbiljne koalicione partnere. Iako imaju šansu da osvoje mesto u parlamentu, najverovatnije je da će samo dodatno zakomplikovati situaciju pri formiranju koalicija.
Još jedna važan faktor u predstojećim izborima je široko rasprostranjena nezainteresovanost birača. Kako navodi Hors Opašovski iz istraživačkog centra fondacije Fridrih Ebert, ovakva klima može ozbiljno da ugrozi demokratski poredak u Nemačkoj. Naime, istraživanje koje je sprovela ova fondacija pokazalo je da veliki broj građana smatra da je strankama važniji ostanak na vlasti, a političarima bitnije sopstveno predstavljanje nego politički sadržaj. Broj apstinenata se drastično povećava. Na izborima 1973, samo deset odsto birača odlučilo je da svoj glas ne pokloni nijednoj političkoj opciji, da bi taj broj porastao na 30% 2009. godine. Opašovski smatra da bi na ovim izborima taj broj mogao da se popne na 40%. U prilog ovoj činjenici govori i podatak o prošlogodišnjim pokrajinskim izborima gde se u nekim pokrajinama apstinencija popela i na preko 50% biračkog tela.
Nerealna obećanja
Čini se da su i glavne partije pomalo nezainteresovane za kampanju: prvi važan nastup Merkelove koja je uglavnom ignorisala svoje izborne protivnike, usledio je tek krajem juna, kada je ona iznela partijski izborni program koji se kratko može opisati ovako: mnogo širokogrudih obećanja Nemcima i poruke o štednji ka ostalim Evropljanima, miks u koji, kako piše “Špigl” u delu obećanja domaćim biračima ne veruju ni članovi njene partije.
U zemlji u kojoj su dug i krivica sinonimi (die Schuld) teško je razumeti Grke ili Portugalce i njihov ‘’nonšalantan’’ odnos prema situaciji u kojoj se nalaze. Kreditiranje drugih država članica EU, čak 43% Nemaca ne odobrava i sumnja u zajedničku evropsku budućnost, navodi se u istraživanju američkog institute Pju (PEW). U ovome upravo i leži osnovna teškoća sadašnje, a i buduće vlade. Kako navodi britanski “Ekonomist”, Merkelova mora da balansira između birača koji su nezadovoljni uslugama koje Nemačka čini Evropskoj uniji i daljoj integraciji Evrope, bez koje Nemačka ne može. Izlazak Španije, Irske, Portugala, Kipra i Grčke iz EU, Nemačku bi koštao oko 500 milijardi evra, procenjuje ovaj list. Pod ovim pritiskom Merkelova je morala da pribegne i populističkim metodama, pa je u okviru izbornih obećanja najavila i socijalni paket od 28,5 milijardi evra. Mediji su ga nazvali ‘’paketom za treći mandat”.
Otuda je sasvim logično što istraživački centar Dojče Bank u svojoj studiji o predstojećim izborima ocenjuje da će goruće pitanje ovih izbora svakako biti evropska politika i stav prema krizi evra, dok unutrašnja politika svakako neće biti faktor bez značaja, ali neće odigrati ni presudnu ulogu. Dok je aktuelna kancelarka u periodu rešavanja krize evra zaradila nadimak ‘’nove čelične lejdi’’ opozicioni blok predvođen socijaldemokratama nije je štedeo kritika, ali nije dao ni, u suštini nikakav radikalno drugačiji predlog. Kritike se se pre odnosile na transparentnost i na uslove koje se postavljaju zemljama u krizi, ali ne i na sam kurs kojim se uputila vlada Angele Merkel. Može se reći da su jedino Levičari bili zaista protiv. ‘’Teškoća opozicionih partija leži upravo u formulisanju jasne i koherentne evropske politike koja će opet biti različita od kunkurentske opcije’’ navodi Dojče bank.
Lideri bez strateške vizije
Ono što je možda ključno za razumevanje ishoda nemačkih izbora je da je nemačka “zabavljenost” evopskom unijom na unutrašnjem terenu sasvim drugačija od spoljne fascinacije istom temom. Naime, iz evropskog okruženja u koje treba ubrojati i Veliku Britaniju raste pritisak na Nemačku da preuzme vodeću ulogu u Evropi. Kako piše “Ekonomist”, Britanija nema evro i previše je zauzeta unutrašnjom politikom i još uvek nije u potpunosti iskristalisala svoj stav u odnosu na EU, pa joj i odgovara da Nemačka preuzme inicijativu. Ovom pozivu na nemačko vođstvo još davno se pridružio i poljski ministar spoljnih poslova, Radek Sikorski koji je u svom istorijskom govoru u Evropskom parlamentu otvoreno pozvao nemačke vlasti da se jos aktivnije uključe u problem rešavanja krize evra, nego do tada. “Nemačke snage bojim se manje nego nemačke neaktivnosti’’ rekao je Sikorski aludirajući na nemačke strahove od vođstva posle bremena koje ta zemlja nosi posle dva svetska rata.
“Nemačko pitanje” je tema o kojoj se široko raspravlja i u Grčkoj i Španiji gde se često primećuje da je “Nemačka postala previše naredbodavna”. Novinski karikature u južnoj Evropi pokazuju Merkelovu sa Hitlerovim brkovima . Tamošnji evropski političari kažu da Nemačka sebično nameće politiku štednje, praveći od ostatka Evrope olupinu, kako bi zaštitila nemačke poreske obveznike.
Najdirektnije je pozive na preuzimanje liderske palice prokomentarisao bivši nemački kancelar Helmut Šmit: „Nemci su u sledećih nekoliko vekova isključeni iz liderstva Evropom zato što su odgovorni za Drugi svetski rat. Osim toga, u velikoj meri su doprineli i Prvom svetskom ratu“, rekao je Šmit za nemački dnevnik Handelsblat. On je kazao da svi, čak i oni koji su nedavno rođeni, snose odgovornost da se „užasna nemačka istorija“ nikada više ne ponovi.
U jeziku političkih naučnika, piše “Ekonomist”, Nemačka nema kapacitet da deluje kao “hegemon”, vodeća evropska zemlju koja preuzima odgovornost za stabilnost međunarodnog sistema u celini, kao što Amerika radi u ime ostatka sveta. Vilijam Paterson sa Aston Univerziteta u Birmingemu je nazvao Nemačku „nevoljnim hegemonom“.
U Nemačkoj je ova rasprava skoro potpuno odsutna. Nemci su duboko ambivalentni povoodm porasta njihove uloge u Evropi, i uglavnom im je neprijatno da govore o liderstvu. Sama rečnik je prepun istorijskih odjeka. Nemačka reč za lidera je “firer”, što je titular koju je sebi dodelio Adolf Hitler. Na pominjanje reči „hegemon“, nemački političari ustuknu. Merkel je nedavno opisala taj koncept kao nešto što je njoj „potpuno strano“. Strateško razmišljanje je upadljivo odsutno bilo gde u vladi, primećuje “Ekonomist” i navodi reči Joške Fišera, bivšeg ministra spoljnih poslova, da:“Nemci nikada nisu imali ozbiljan razgovor o sudbini ponovnog ujedinjenja Nemačke u Evropi.“
Iako dakle Nemačka defakto odlučuje o sudbini Evrope i rezultat njenih izbora predstavlja najvažniji momenat u određivanju dalje sudbine Unije, malo je verovatno da će Nemačka preuzeti i otvoreno liderstvo u Evropi. Otuda se i posle izbora ne očekuje značajna promena u toj politici jer ona predstavlja sumu unutrašnjih manevara i procene nemačkih interesa s obzirom na sopstveno izborno telo i nemačke interese u Evropi a ne pokušaj osmišljene globalne politike sa stanovišta opšteevropskih prioriteta. Još je možda ironičnije to što će o nijansama među nemačkim političarima o “evropskom pitanju” odlučivati možda i do sada najmanji broj glasača voljnih da izađu na jedne izbore.
Sanja Vasić,
Biznis & Finansije 98/99, jul/avgust 2013.